Natrag

Obra~un

Obraun

 

Kako je vlast u Beogradu zaratila sa vlasnicima splavova na Savi i Dunavu

 

Bie svae, oko svake lae!

 

Poetkom ove godine, elnici grada Beograda doli su na ideju kako da popune gradsku kasu koju su prethodno zduno pljakali. Nimalo im ne smeta ni to to je njihov naum neustavan i u suprotnosti sa svim zakonima koji reguliu ovu materiju - vano im je samo da na brzinu inkasiraju jo preko tri milijarde dinara pre nego to im lisice kljocnu na rukama.

 

Igor Milanovi

 

  U prolee 2012. gradska vlast u Beogradu donela je uredbu kojom se planira sprovoenje javnog konkursa za dodelu mesta za splavove. Po njoj, sve dosadanje dozvole, koje ionako zbog nedostatka propisa nisu ni mogle da budu izdavane, povlae se, svi do sada u komercijalne svrhe korieni splavovi, njih oko 160, postaju ilegalni, a novi korisnici prostora za privezivanje morae, pored svih komunalnih i ostalih taksi, gradu da plaaju jo i dva miliona dinara godinje i to za deset godina unapred!

  Grupa vlasnika splavova restorana i marina na Savi i Dunavu se odmah organizovala kako bi se suprotstavili ovoj odluci i ve 30. aprila pokree pred Ustavnim sudom postupak za utvrivanje nezakonitosti ovih akata skuptine Beograda, jer su isti iz najmanje dva razloga neustavni. Prvo zato to se ograniava pravo vlasnika imovine da njome slobodno raspolau time to im se namee zabrana davanja lokala sa dozvolom u zakup treim licima. Drugo, jer se faktiki uee na konkursu zabranjuje osobama koje ve imaju plutajui objekat na Dunavi ili Savi. Iako su vlasnici splavova od Ustavnog suda traili da donese privremenu meru zabrane sprovoenja konkursa do konane odluke suda, a koja se donosi po hitnom postupku, ni pola godine od tada sudije USS se nisu ohrabrili da se oglase. Advokati tuilaca su se 9. avgusta obratili i predsedniku USS Dragii Slijepeviu od koga ni do danas nisu dobili nikakav odgovor, budui da je on poznati kadar DS-a koji je na vlasti u Beogradu i koji se ne zamera svojoj stranci.

  Posle silnih urgencija i molbi predstavnici vlasnika splavova su uspeli da se sastanu sa Dejanom Malim, nezaobilaznom miroijom u svim beogradskim orbama i predsednikom konkursne komisije, Miloem Milovanoviem, direktorom JP Beogradvode, Jovanom Anti, direktorkom Uprave za vode pri gradskom sekretarijatu za komunalne i stambene poslove i Oliverom Milutinovi, pomonicom gradskog sekretara za komunalne i stambene poslove. Predstavnici gradskih vlasti nisu mogli da odgovore na pitanja vlasnika splavova, jer im pravna materija nije poznata. Zato je dogovoreno da konaan odgovor bude pismeno dostavljen vlasnicima u roku od sedam dana, a da za to vreme grad ne preduzima nita u vezi sprovoenja konkursa. Uprkos tome, vlast je pokuala da ukloni splavove iji vlasnici nisu uestvovali na konkursu, ali ih je u tome omeo narod koji se okupio na protestima ispred objekata predvienih za uklanjanje.

  Splav Mediteran ak su pokuali da odlepuju uz pomo plovila koje nije registrovano od 2007. godine, a od odvlaenja Kolosa se odustalo kada su shvatili da ga je nemogue provui ispod bilo kog gradskog mosta.

  Vlasnika jednog splava policija je pozvala na informativni razgovor samo zato to se upravo u njegovom lokalu okupljaju nezadovoljni ugostitelji. Od strane policije mu je zatim  preporueno da prestane da podrava pobunjenike, pa e mu se progledati kroz prste.

  O svemu su obaveteni i ministar Milutin Mrkonji i njegov pomonik zaduen za vodni saobraaj Pavle Gali, ali se do danas nisu oglasili da su ivi. Na sve dosadanje dopise nisu reagovali ni gradonaelnik Dragan ilas, a ni predsednik Skuptine grada Aleksandar Anti. Naelnik gradske upravne inspekcije Bojan Vukovi se tek posle dueg vremena setio da se proglasi nenadlenim za pokretanje postupka vanrednog inspekcijskog nadzora, ali taj zahtev ne prosleuje ni nadlenom Ministarstvu infrastrukture. Isto postupa i direktor republike upravne inspekcije Zoran Petrovi uz obrazloenje da albeni razlog "nije razmatran, jer nije od uticaja na njegovo odluivanje". Svetske turistike agencije su kao najatraktivniju ponudu srpske prestonice navele upravo splavove na kojima zabava traje celu no. Njih bi sada ilas i njegovi sauesnici da opljakaju i na kraju pozatvaraju. Dvadeset miliona dinara, puta 160 splavova, donelo bi utim ubicama ovog naroda 3,2 milijarde dinara, a posle neka druga neka vlast lupa glavu ta da radi sa desetogodinjim dozvolama koje su izdali njeni prethodnici.

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane