Natrag

Mafija

Mafija

 

Mafijaške  i druge "bratske" veze Beograda i Čikaga

 

Rambo vodi klanove

 

Ubistva u Beogradu su kao i u Čikagu u porastu, ali ova dva grada nisu "bratska" samo po tome. Spajaju ih i isti princip pljačke javnih fondova, korupcija i ista globalna mafija.

 

 

Piše: Ivona Živković

 

 

Poseta gradskih čelnika Beograda "pobratimljenom" i dalekom Čikagu javnosti je predstavljena kao edukativna. Ali malo ljudi u Srbiji zna kako zaista funkcioniše gradska vlast u Čikagu, koje je njegov gradonačelnik i zašto je baš daleki Čikago postao grad pobratim. Još zanimljivije je što se sadašnji gradonačelnik Čikaga, Ram Emanuel, sa kojim se sastao Dragan Đilas, vodi i kao "veliki prijatelj Srbije" jer je bio član srpskog kokusa u američkom kongresu. Ovo telo za debele pare, koje se izdvajaju iz državnog budžeta, navodno lobira za interese Srbije kod američkog predsednika. Šta je sve Đilas mogao da nauči od Emanuela, otkrićemo kada malo bolje upoznamo ovaj veoma "uticajni" lik američke političke scene poslednjih decenija. Dakle, ko je i za koga zaista radi Ram Emanuel - Đilasov edukator.

 

Od malih nogu povezan sa Mosadom?

 

Već sam pisala da je stvaranje militantne države Izrael bio tajni plan naftnog kartela  vlastelinskih porodica koje biznis vode iz svog političkog sedišta u Londonu (City of London). Njihov glavni ideološki patron je tajno bratstvo koje funkcioniše unutar katoličke crkve. Moćna imperija preko koje ovi krugovi vode politiku po čitavom svetu je Velika Britanija sa svojim formalnim (javnim) i neformalnim (prikrivenim)  kolonijama. Njihova mala drugorazredna kolonija je i Srbija, a najveća prikrivena  kolonija su im SAD u kojima je nakon Drugog svetskog rata stacionirana i najmoćnija vojna komanda sveta pod kontrolom Vatikana, a to je Pentagon. Tu je i svetska vlada sa sedištem u Njujorku koja je običnim građanima predstavljana kao institucija nazvana UN.

Cilj stvaranja Izraela je postavljanje velike i prikrivene  vojne baze koja bi permanetno obezbeđivala čitav severnoafrički kao i kaspijski naftni region za interese londonskog kartela.

Kada je posao sa naseljevanjem Palestine vojno sposobnim Jevrejima (starci nisu primani u  Cion) bio pri kraju,  trebalo je staviti do znanja javnosti u Velikoj Britaniji i da njihovi vojnici, koji su do tada obezbeđivali čitav proces, više nisu potrebni. Zato je osnovano nekoliko veoma dobro obučenih militantih grupa, od koji su najozloglašenije bile Irgun Cvaj Leumi i Stern Gang.

 Njihovim radom upravljao je Mosad, koji je kao način svog delovanja usvojio jezuitsku taktiku prikrivenog ratovanja putem prevara. Ovo je već bio uspešan metod  koji su vekovima razrađivali i primenjivali jezuiti-vojska Vatikana. I tu se razotkriva prva kvaka preko koje je Ram Emanuel došao do svih svojih visoko pozicioniranih funkcija u državnom aparatu SAD kao deo moćne finansijske jevrejske mreže.

Otac Ram Emanuela je Benjamin Emanuel, koji je bio član Irguna (Nacionalne vojne organizacije na tzv. hebrejskom). O tome poseduje podatke i MI 6 jer ga je britanska policija hapsila zbog terorizma. On je poreklom ruski jevrejin, koji je navodno došao iz Ukrajne, a njegovo pravo ime je Jezekiel Oerbah, (mada je izvesna porodica Oerbah stigla u Izrael i iz Poljske).

Osnivač Irguna je Vladimir (kasnije Cev) Žabotinski za koga je poznato da je obožavao fašistu Musolinija i pregovarao sa Miklošom Hortijem, mađarskim pronacističkim admiralom o ekspatrijaciji mađarskih Jevreja u Palestinu. Umro je u Njujorku 1940. godine od srčanog udara kada londonskoj oligarhiji više nije bio potreban kao agent za prikupljanje i transfer Jevreja u njihovu utopističku "dedovinu" tj. Cion.

 Benjamin Bibi Netanjahu, današnji vođa izraelske desničarske partije Likuda (naslednika Irguna)  sin njegovog bivšeg sekretara.

Ram je nazvan navodno po cionistčkom borcu Ramimu  koji je pripadao Stern bandi. Prezime Emanuel njegov otac je uzeo navodno 1936. godine, kada su i drugi Jevreji iz Evrope masovno počeli da menjaju imena i prezimena kako bi ličila na palestinska.

 

Zbog terora nad britanskim vojnicima 1947. godine su organizovane velike demonstracije protiv Jevreja u Londonu, Liverpulu, Glazgovu, Mančesteru i Kardifu. Prilikom bombardovanja hotela King David poginulo je 90 ljudi od kojih 28 britanskih vojnika i policajaca.

Irgun je učestvovao u atentatu i na švedskog diplomatu u UN Kont Bernadota.

Elizabet Bumiler novinar Njujork Tajmsa, napisala je da je baš Benjamin Emanuel prosledio tajne šifre bombašu Irguna i budućem premijeru Izraela, Menahemu Beginu (kasnije dobitniku Nobelove nagrade za mir). Ti teroristi su postali 1948. međunarodno priznata vlada Izraela zahvaljujući glasu Vatikana u UN.

I pored ogromne ljubavi prema Cionu, Benjamin Emanuel se ipak uselio u SAD. Koliko su SAD "moćna" i "nezavisna" država vidi se iz toga što su ovom već evidentiranom teroristi glatko izdali dozvolu za useljenje. Benjamin i danas živi u SAD, a Ram se radio u Čikagu 1959. Preko oca je tako od malih nogu evidentiran kao Mosadovo dete. Iako je hteo da bude baletski igrač, za Mosadovo dete se ipak računalo da može da bude korisniji.

Kada je ram Emanuel postao šef kabineta u Beloj kući kod predsednika Baraka Obame, njegov otac je za izraelsku novinu Maariv izjavio da će to biti "dobro za Izrael".

I kada je Ram Emanuel otišao da služi kao dobrovoljac u izraelskoj vojci (u vreme iračke krize) otkrivajući tako da ima dvostruko državljanstvo, bilo je to dobro isključivo za Izrael. I sve što "velika" Amerika na političkoj sceni na Srednjem i Bliskom Istoku radi, mora da bude dobro za Izrael. Tako i postavljanje predsednika SAD na tu poziciju mora da odobri AIPAC (American Israel Public Affairs Committee). A Baraka Obamu (čoveka falsifikovane biografije) je kao budućeg predsednika SAD  na predstavljanje AIPAC-u  4.juna. 2008. godine doveo upravo Ram Emanuel, njegov drugar iz Čikaške političke baze Demokratske stranke. I u predsedničkoj kampanji bio m je bio glavni šaptač. I kada je Obama dobio izbore  (koji se elektronski sabiraju virtuelnim brojanjem) Ram je nastavio da u Beloj kući da mu šapuće šta treba da radi, sa kim da se sastaje, koje programe da podrže, a koje da odbaci i na šta da troši državni novac. Ustvari veština izbacivanja novca iz državnih fondova SAD i njihov transfer privatnim kompanijama i korporacijama i jeste glavni zadatak čitave judeo- bankarske i finansijske mreže.

 

Kad izbiju afere pravi se da ništa ne znaš

 

Tako se ime ovog dobro plaćenog lobiste, političkog savetnika, finansijskog mahera i Mosadovog veziste u Beloj kući, pojavljuje u nekoliko afera i skandala koji su ojadili što federalni što fradski čikaški budžet kada je Ram postao gradonačelnik.

Tako je u vreme dok je Ram Emanuel bio u upravnom odboru federalne korporacije Freddie Mac (Federal Home Loan Mortgage Corporation), koja se bavi otkupljivanjem

hipotekarnih dugove kako bi se podstakao rad građevinskih investitora,  izbio skandal kada je u javnosti otkriveno da je firma u periodi od 2000 do 2002. prikrila milijarde dolara profita i time obmanuli veliki broj građevinskih investitora.

U vreme kada je Ram Emanuel bio Obamin šef kabineta u beloj kući izbila je afera sa kompanijom za izradu solarnih panela Solyndra. Naime neko ko je bio blizak uhu predsednika SAD  podstakao ga je da izađe u javnost sa idejom da iz državne kase treba pomoći razvoju uređaja za dobijanje solarne enerhije. Ova pomoć nazvana je "zelenom državnom investicijom." Tako je iz Bele kuće izvršen pritisak da se 2009. privatnoj kompaniji za izradu solarnih panela Solyndra da podsticajni i veoma povoljni razvodni kredit od čak 535 miliona dolara. Kada je ova podsticajna zelena investicija realizovana i pare legle na račun pomenute kompanije, ona je proglasila bankrot i pare iz državnog budžeta su nepovratno nestale. Iz istrage koja je kasnije sprovedena  iz brojnih mejlova koji su cirkulisali Belom kućom otkriveno je da iza ideje da se podrži baš Solyndra stoji Ram Emanuel.

Emanuel je to dugo demantovao i odbacivao uz tvrdnje da se uopšte ne seća da je takva inicijativa potekla iz Bele kuće. Nije mu kao šefu Obaminog kabineta, koji je određivao ko će biti primljen u Belu kuću, a ko neće, bila poznata čak ni evidentirana činjenica da su ljudi iz Solyndre posetili Belu kuću bar 20 puta, uključujući tu i posetu njihovog glavnog investitora milijardera Džordža Kaizera. Inače jedan od Obaminih čikaških donatora u predsedničkoj kampanji bio je upravo Kaizer!

Ovakvo poslovno muvanje sa pozicije šefa kabineta predsednika SAD su mnogi  Amerikanci okarakterisali kao tipično "čikaški način poslovanja". Ustvari politički mentori Ram Emanuela u Čikagu su u Americi već odavno poznati kao korumpirana čikaška mafija Demokratske stranke, kojoj je pripadao i osuđeni kongresmen Dan Rostenkovski.

 

Afera Klinton - Levinski

 

 

Zanimljivo je da je afera Bila Klintona i Monike Levinski izbila takođe u vreme kada je Klintonov savetnik u Beloj kući bio Ram Emanuel. Pokojni agent FBI izvesni Džon O' Nil  (koji je poginuo u napadu na Kule bliznakinje  2001. godine) Emanuela je tada označio kao agenta Mosada na zadatku Netanjahuovog veziste u Beloj kući .

I Monika Levinski koja je izgleda od malih nogu , preko svojih roditelja, Mosadovo dete, u svom svedočenju pred kongresom je otkrila da je Bil Klinton znao da me neka strana država prisluškuje privatne razgovore i susrete u beloj kući i na to ju je upozorio. Po O'Nilu ta strana država je bio Izrael, a čitava afere koja je pretila da Klintona izbaci sa predsedničke funkcije je izbila upravo u vreme velikog Klintonovog angažovanja na onome što se u političkoj terminologiji naziva "mirovnim sporazumom" Izraela i Palestine. Ustvari se radi o poslovnim dogovorima korumpiranih vlada  Izraela i PLO koje su nekad u kooperativnim odnosima, a nekad u sukobu što zavisi od podele plena u poslu sa naftom i gasom od čega obe  ubiraju deo velikog profita svojih londonskih gazda.

U stvari, ako bi se  malo podigli na vlastelinski nivo, možemo zaključiti da neko u londonskom kartelu nije bio zadovoljan postignutim dogovorom.  Jer, ako je Bil Klinton u službi sindikata Rokfeler, a ovi su američka finansijska ispostava porodice Rotšild, koja vodi bankarske poslove Vatikana,  kompromitovanjem i zbacivanjem jednog piona na poziciji predsednika SAD  čitav dil ("mirovni sporazum") bi bio zaustavljen.

Inače, priliku priliku da učestvuje u podmuklim političkim svrgavanjima  mladi i ambiciozni Ram Emanuel dobio je još 1980. kada je preuzeo aktivnu ulogu u svrgavanju tadašnjeg kongresmena iz Ilinoja Pola Findlija, koji je bio propalestinski orijentisan i koga je jevrejski lobi iz Čikaga hteo da odstrani sa te funkcije. Ram je postavljen za finasijskog direktora člana Demokratske stranke i Jevrejina,  Davida Robinsona, ubacujući u njegovu kampanju milione dolara od judeo-finansijera. Iz ovoga se vidi da je on kao Mosadovo dete prvenstveno okrenut proizraelskim interesima. Jedna od političkih marioneta kojom je upravljao Ram za interese jevrejskog lobija, je i specijalni pregovarač za Bliski istok Denis Ros. On je bio proizraelski orijentisan i zajedno sa Emanuelom je pratio Obamu na njegovom putu u izrael 2008. godine.

 

Slučaj Blagojević i sprdnja sa demokratijom

 

 

Kako je korupcija u Ilinoju istisnula demokratiju , najbolje je potvrdila i afera sa Rodom Blagojevićem, u kojoj je Ram Emanuel imao mnogo značajniju ulogu nego što su to mediji prikazali.

Naime, nakon što je Obama izabran za predsednika SAD, na njegovo upražnjeno senatorsko mesto demokratska mafija je htela da vidi nekoga ko bi joj bio u interesu. I ne samo to, već se pojavila i ideja da se za tu lagodnu poziciju (koju bi mnogi u SAD hteli) dovede neko ko je spreman da za uzvrat to debelo plati novcem ili nekom vrednom protivuslugom. I čitav posao je izgleda trebao da izvede Blagojević nakon konsultacija sa Ramom Emanuelom koji je već bio na poziciju u Beloj kući. Ali izgleda da se oko imena kandidata Obama, Blagojević i Emanuel (demokratska braća iz Ilinoja) nisu baš složili , pa je došlo do sukoba. I tu je izbila afera koja je pokopala samo sitnu ribu Blagojevića, dok Emanel i Obama nisu bili obavešteni šta se u partijskim krugovima u Čikaškoj bazi radi..

Na suđenju je Blagojević tražio da se neki snimci njegovih razgovora sa Emanuelom dostave sudu, ali neko ko ima uticaj na "moćni" američki sud i američko "nezavisno" sudsvo je to sprečio. Tako je samo Blagojević dobio 14 godina zatvora zbog izigravanja demokratskih institucija i teške korupcije.

Strasti u čikaškoj političkoj bazi su ipak uzavrele nakon ovog skandala, pa je Emanuelu naloženo da se sa pozicije iz Bele kuće vrati u bazu i kandiduje za gradonačelnika Čikaga. I uspeo je da postane gradonačelnik uz malu pomoć "judeo prijatelja" koji su za njegovu kampanju dali ogroman novac. Jer, Čikago je važan centar građevinskih investitora.

Dakle, šta je kao gradonačelnik Čikaga Ram Emanuel mogao da sugeriše Draganu Đilasu. Iz načina njegovog rada shvatićete to veoma lako jer će te prepoznati upravo isti stil rada i u beogradu, ali i u drugim gradovima. Nije slučajno na zastavi kolonije Srbije - kruna.

 

 

Zidati, zidati i otvarati nova radna mesta

 

 

Kako ogroman globalistički finansijsko bankarski sektor zbog prodaje novca sa kamatom i njegovog nekontrolisanog emitovanja ima ogromne količine novca koji je u suštini samo papir (fiat money),  on se može najbolje pretvoriti u nešto opipljivo zidanjem raznih građevina. Tako je i Čikago, kao i mnogi drugi gradovi u SAD, mnogo puta sazidan, dozidan, nadzidan.  I sve je toliko asvaltirano i nabijeno građevinama, da drvetu mesta za nicanje nema. Kretenska arhitektura tako stavlja da automobili prolaze ispod avionske piste, ili se podižu u nebo u oblakoderskim javnim garažama i slične budalaštine koje imaju za cilj samo da se zida, zida, zida... Ali, za jadan i neuk narod, sav ovaj kriminal  se prikazuje kao nešto veoma korisno i pozitivno i o se naziva investicijama.  Tako se i Emanuel hvali da je u Čikago doneo sedam milijardi dolara investicija i uposlio 30. 000 ljudi. Naravno, jer novac nije u stanju ništa da gradi, to mogu samo živi ljudi koji su u ovom slučaju čisti robovi. Baš kao i u Srbiji i u Beogradu, kada zidaju grozno ružne mostove i bofl zgradurine i tržne centre koji koriste samo trgovcima u službi londonske oligarhije koji se u cene robe tu debelo ugrađuju.

Istakanje novca iz čikaške gradske kase se vrši i preko raznih humanitarnih fondova, kao i raznih "veoma korisnih" kancelarija. Na primer kancelarije za borbu protiv alkoholoizma, narkomanije, pušenja, za invalidna lica,  za siromašne, za borbu protiv slobodne prodaje oružija, za bolju bezbednost javnih objekata itd. Svi oni funkcionišu tako što novac za razne svoje potrebe i akcije daju privatnom biznisu: na primer promovišu kupovinu bezbednosnih kamera, štampanje propagandnog  materijala, plaćanje bildborda, reklama na televizijama naravno privatni...Kao što vidite čikaška jevrejska škola Rama Emanuel je već prisutna u Srbiji poslednjih deset godina od kako je stigla "demokratija" zapadnog tipa.

 

 

Čikago u Beogradu

 

 

Ali, postoje i nove ideje koje će gradska vlast Beograda tek čuti od Emanuela. Na primer moći će da nauče kako se kriza i vanredne situacije odlično mogu iskoristiti za donošenje rigoroznijih propisa koji će gradskim čelnicima omogućiti još veća ovlašćenja. Emanuel je za to iskoristio održavanje dva važna skupa u Čikagu 2012, a to je samit G 8 (koji je ipak pomeren na drugo mesto) i NATO samit. Za ove prilike su određene anarhističke grupe najavile žestoke proteste pod imenom Okupiraj Čikago, pa je gradonačelnik morao da traži posebna ovlašćenja zbog opšte bezbednosti. Tako je dobio zakonsku mogućnost da on pregovara i angažuje bilo koju državnu ili privatnu bezbednosnu službu ili naoružanu silu (kako bi sprečio eventualne nerede huligana) što uključuje i angažovanje privatnih oružanih grupa kao npr. Blackwater. Gradskim parama je kupio ogroman broj nadzornih kamera i postavio nove savremenije komunikacione sisteme koji omogućavaju brzu intervenciju u vanrednim situacijama

Zanimljivo je da je po šturom pisanju srpske štampe "delegacija iz Beograda imala  sastanak upravo u Odeljenju za komandu, komunikaciju i upravu u vanrednim situacijama grada Čikaga...Na sastanku se govorilo o okolnostima koje su pre svega karakteristične za zimski period, a bilo je reči i o komunikaciji sa građanima tokom vanrednih situacija, obuci određenih grupa i potencijalnoj saradnji…", naveo je B92 u izveštaju iz ove posete.

E sada, ako u Beogradu sve više počnu da deluju razne nezadovoljne grupe "građana" sa huliganskim izgredima i o tome počnu nemilice i danima da izveštavaju svi mediji, možete očekivati vapaj ojađenog gradonačelnika Đilasa za većim ovlašćenjima.

Emanuel je tako u Čikagu dao predlog da se sedam puta poveća minimalni iznos kazne za opiranje hapšenju (uključujući i pasivno opiranje). Povećana je drastično i kana za oganizatore demonstracija ukoliko one prerastu u nasilne. (A one lako postanu nasilne samo ako ubacite par dobro obučenih npr. Mosadovih agenata u bilo koju masu. Takva masa lako zapali bilo čiju ambasadu, džamiju i sl. Ratovanje putem prevare, zar ne?)

 

 

 

ANTRFILE 1

 

 

"Rambo" je đavo, osion i vulgaran

 

 

Ram Emanuela neki kritičari  opisuju kao osionog, vulgarnog ratnog huškača koji se zalaže za proširenje  američke vojske za još 100 000 eskadrona kao i za obavezno služenje vojske. A znamo da se ova vojska koristi za privatne osvajačke (čitaj krstaške) ratove korporativnog biznisa širom sveta. Klintonu je savetovao da treba izbegne zarobljavanje neprijateljskih vojnika (mrtvi su valjda bolji ), pa je stekao nadimak "Rambo".

Novinar potpisan sa Pat Dolard ga naziva đavolom, Gebelsom, Mengeleom i savremenim Kromvelom koji bi bez ikakvog osećanja krivice ili stida u trenu mogao da izda naređenje ili čak lično likvidira svako ljudsko biće koje on ili Obama vide kao neprijatelja.

 

Ovom viđenju Emanuela se podudara i pisanje magazina The Rolling Stone od 20. oktobra. 2005. gde u članku "Nasilnik" stoji i sledeće: "U noći kada je Klinton izabran za predsednika, Emanuel je bio toliko ljut na predsednikove neprijatelje u kampanji da je ustao od stola u vreme slavljeničke večere sa kolegama iz kampanje, zgrabio nož za meso i počeo da brzo izgovara spisak imena izdajnika, vičući iza svakog 'Mrtav… Mrtav…Mrtav' i zarivajući nož u sto za svako izgovoreno ime, prisaćao se jedan od učesnika kampanje".

Kolika je njegova ostrašćenost, objavio je i The New York Times, 24. januara 2009. u jednom tekstu citirajući samog  Emanuela: "...Oni (republikanci) su loši ljudi i zaslužuju motku po glavi".

"Rambo" upravo voli gangsterske metode kako bi zastrašivao ljude. Jednom političkom protivniku je poštom poslao mrtvu ribu, što je poznati mafijaška poruka" spavaćeš sa ribama, ako se ne povinuješ našim zahtevima".

"...On je ortodoksni proizraelski  Jevrejina koji je obrazovan u talmudskom maniru". "Kao i njegovi prethodnici Ričard Perle i Majkl Čertov (koji su takođe imali dvostruko US -izraelsko državljanstvo) on je veoma opasan za američku politiku". Srpski pregovarač za Kosovo i Metohiju Željko Stefanović (koji je prošao tretman ispiranja mozga u SAD) i koji se već godinama nesvesno sprda sa kosovskim Srbima,  javno se hvalio kako mu je Ram prijatelj.

Ramov brat Ariel je poznati holivudski producent i agent, koji između ostalih radi i za  proslavljenog dokumentaristu Majkla Mura. Tako je Mur postao svetski poznat kao veoma hrabar i nezavisan novinar koji se otvoreno sprda sa američkim demokratskim političarima i institucijama. Ali, dok se Mur sprda samo na filmu, Rambo to čini stvarno.

 

 

A 2.

 

 

Privatizacija profita i socijalizacija troškova

 

 

Osnovni zadatak  Emanuela u vođenju Čikaga je  privatizacija profita i socijalizacija troškova. To znači da sve profitabilne poslove koji uključuju nabavke za javne potrebe i usluge dobijaju privatne kompanije (za koje niko ne zna da su povezane), a sve troškove predviđene i vanredne treba da snosi gradska kasa. U Čikagu su otišli i korak dalje pa su svoje privatne ugovarače na javnim poslovima osigurali od rizika eventualnih nepredviđenih troškova i za to je donet propis. Tako će svaki sudski spor u loše izvedenim na primer javnim nabavkama ići automatski an teret gradskog budžeta. Dakle, opšta društvena pljačka , ali po zakonu.

 

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane