Natrag

Ispovest

Ispovest

 

Neautorizovana autobiografija Dulijana Asana (1)

 

Imali smo volju da se suprotstavimo monicima

 

Usred bitke protiv optubi koje su zadirale u njegov privatni ivot i gnevnih osuda amerikih politiara, Dulijan Asan, glavni  urednik svetski poznatog web sajta Wiki Leaksa, heroj antiglobalizma, napisao je svoju autobiografiju, iji je original tampan bez njegove autorizacije.  Uprkos tome, re je o izvanredno vanom svedoenju koje ukazuje na totalitarnost lanih demokratskih bastiona na Zapadu. Asanova borba protiv mranih reima, protiv monih i silnih, pokazala je da jo ima nade za svet koji je potonuo u strah i beznae. Tabloid e u sledeim brojevima objaviti najvanije delove ove ispovesti uz saglasnost srpskog izdavaa (Albion Books, Beograd).

 

Dulijan Asan

Porodica moje majke je dola u Australiju iz kotske, 1856. godine. Voa klana bio je Dejms Miel (James Mitchell), seljak zakupac iz Damfrija, koji je iveo u isto vreme kada i radikalni kotski pesnik Robert Berns (Robert Burns), takoe seljak. Berns se celog ivota bunio protlv nepravde i tiranije, a napisao je i univerzalnu ,,Marseljezu" ljudskog duha, A Mans a Man for a' That (ovek je ipak ovek). Pesnik je umro u bedi, u Damfriju, u vreme kada je moj roak Miel jo bio deak, i sigurno bi razumeo elju Mielove porodice da emigrira. 1 oni su, kao i on, bili protestanti, potinjeni zakonima zvanine kotske crkve, a njihov ivot na movarnim poljima bio je teak. Hju Miel (Hugh Mitchell), zajedno sa En Hamilton (Anne Hamilton) i petoro dece podigao je stonu farmu u Novom Junom Velsu, u Brajans Gepu, nadomak Tenterfilda. Bio je dobro poznat u okrugu Nova Engleska i umro je u osamdeset etvrtoj godini, ostavivi za sobom imetak od 121 funte i sina Dejmsa, koji je, ba kao i on, na vreme kupio komad zemlje u Barni Daunsu.

Moj prvi kompjuter

Na rad utie na svet. Ali, pria ne poinje s radom: rad poinje s priom. To je razlog zato sam morao da se vratim u divljinu svog ranog detinjstva, zato to smo oboje - moj rad i ja - poeli na tim savrenim proplancima neznanja. Kada sam napunio esnaest godina, seo sam za svoj kompjuter i poeo da sve ostalo ostavljam za sobom. Sada su tu bili kompjuterski stolovi, stare arape, hrpe kompjuterskih disketa i naeti sendvii. Kompjuter i ja bili smo jedno: nou smo kretali u potragu za novim. Sledea ivotna faza, koja je ukljuivala razbijanje kodova i hakovanje, pokazae se kao prava veza sa budunou kojoj smo se nadali. Uskoro sam lutao unutar kompjutera, u unutranjoj mrei u kojoj su stotine hiljada kompjutera iveli u uzajamnoj sinhronizaciji, a tu sam bio i ja, koji je pokuavao da misli na jeziku samih kompjutera. Novi ivot se razbuktao u meni, ali i u drugima koje sam usput upoznavao. Verujem da je moje lice zrailo plavom svetlou, u spavaoj sobi nae poslednje kue, usred drvea, dok se sjaj nekog sasvim novog otkria irio duboko u no. Izgledalo je kao da i sama pravednost moe iveti s one strane mirkavog kursora. U ono vreme kompjuteri su dolazili bez iega; nisu u sebi imali nikakve programe. To je jedna od stvari koje su izgubljene za novu generaciju klinaca koja dobija svoj prvi kompjuter. Oni su danas prethodno napunjeni svim vrstama softvera, moderne grafike i ostalim, ali, kada sam ja poinjao, tu je bio samo jedan sloj iznad golog metala. Kucali biste u tu predivnu prazninu, ekali da se ona ispuni mislima. Stvar je bila programirana da prihvati ono to piete, i to je bilo sve: kao tinejderi, odlazili smo u taj prostor ba kao istraivai koji ele da otkriju novi teren. Kao i u matematici, gde postoji oblast atoma, kompjutere imao prostor i skup moguih zakonitosti koje su se mogle postepeno otkrivati. Sve zakone i oblike operacija i sporednih efekata tek je trebalo otkriti. I to je bilo ono to smo radili. Uzbuenje se jedva moglo obuzdati: za nekoliko minuta na svom kompjuteru mogli ste nauiti neto to je bilo beskonano. Mogli ste da obuite svoj kompjuter da ispisuje re ,,zdravo" do u beskonanost, neku komandu koja se nikada ne zavrava, a za mladu osobu otkrie tako duboke vrste moi je neto, u najmanju ruku, veoma uzbudljivo, a u krajnjoj liniji revolucionarno. Dodue, misli vam moraju biti iste.

Neprijatelji koji rade za progres

 Mi smo bili u svojim sobama i smejali se ispred ekrana. Ti momci su bili autoriteti. Nikada ih nismo sretali. Ponekad bi ostavljali skrivene poruke u softverima, ispod slojeva zatita, koje smo hteli da zaobiemo, a ponekad je program bio izgraen tako da napada delove naih kompjutera, dok smo mi pokuavali da provalimo softver. Na odnos s kompjuterima bio je vaan element u proirivanju naih umova. Nauili smo toliko toga, toliko brzo, i sada smo znali da svoje kompjutere moemo nauiti kako da proire sopstvenu kompleksnost, na osnovu naih instrukcija. Nadmetanje izmeu nas i proizvoaa inicijalnih softvera zapravo je ubrzalo proces: moemo biti  neprijatelji, ali zajedno smo pogurali celo umee napred, kao to se to, pretpostavljam, dogaa u nekoj izuzetno dobroj partiji aha. Poeo sam da piem programe. Mnogo kasnije, zbog WikiLeaksa, neki ljudi e pomisliti da je sve to bila samo stvar politike. Ali, veliki deo onoga to smo radili vezan je za logiku  kompjuterske inteligencije, odnosno za preciznu interakciju s onim to kompjuterska inteligencija ini neminovnim.

Svet je okrenut naopako

Imao sam esnaest godina i bilo je to moje vreme: pronaao sam svoj poziv, svoje umee, svoje istomiljenike i svoju strast, sve odjednom. Sigurno smo, u neku ruku, bili arogantni isto koliko i neposluni, ali mladim Ijudima tog uzrasta je potrebno da osete sopstvenu snagu - a mi smo prosto leteli. Mislim da mogu rei kako je Australija u to vreme smatrana za neku vrstu provincijske barutine. Patila je od odreene kulturne podreenosti, od definitivnog saznanja da je zemlja ivela u stalnom zapeku u odnosu na glavne tokove evropske kulture i amerikog ivota.  Na svoj mali nain - mali, ali koji e postati veliki - mi smo se opirali tome. U to vreme iveo sam s porodicom u predgrau Melburna, ali poeo sam i da zauzimam svoje mesto u elitnoj grupi kompjuterskih hakera. Oseali smo se kao samo sredite sveta koji se okree, nita manje znaajni od vodeih kompjuterskih majstora iz Berlina ili San Franciska. Melburn se rano istakao na svetskoj kompjuterskoj mapi, to je delom bila i naa zasluga: igrali smo se globalnom predstavom o tome kako bi tehnologija mogla da funkcionie i ni na trenutak se nismo oseali udaljenim ili kao provincijalci.  Oseali smo da bismo mogli da vodimo svet, to je prilino lep oseaj kada ivite u dupetu planete.  Australija se uobiajeno zamilja kao laguna u engleskom moru; britanska kultura je nastojala da nas preplavi, sa svojim velikim kolonijalnim oseajem za nacionalne vrednosti. To je bila naa stvarnost i zato, kada smo se borili, morali smo se boriti kao kraljevi. Mentalitet hakera iz Melburna odisao je tom vrstom drskosti. Nismo se oseali odvojenim od glavnih tokova: mi smo bili glavni tok. 1 ako se ima u vidu da inovacija esto zavisi od samopouzdanja - ma koliko prolaznog, ma koliko pogrenog - sebe smo videli na vrhu sveta. Leveleri iz XVII veka su hteli da ono to je politiki podreeno stave u prvi plan: istoriari su kasnije pisali o Svetu okrenutom naglavake.

Ljudi bez gospodara

Kristofer Hil je pisao o ,,ljudima bez gospodara"," koji se otimaju vlastelinima, koji e postati odmetnici ili razbojnici - ako je to potrebno. Moj bivi prijatelj iz kompjuterskog podzemlja uivao bi u reima levelera Vilijema Erberija (William Erbery): ,,...Lude su najmudrije, a ludaci najtrezveniji medu Ijudima... Ako ludilo treba da bude u srcu svakog oveka... onda je ovo ostrvo Velika Ludnica... Hajde, budimo svi ludi, zajedno."

Bilo je to vreme novih ideja, energije, posveenosti. Ideja o narodnom suverenitetu nad internetom, o ,,raanju slobode" u toj areni, jo je bila daleko od ostvarenja i za nju se uvek mora voditi ogorena borba. To sam saznao tek kasnije, ali mogli smo da se pozovemo i na Miltona, koji je pisao o nekoj vrsti svetog opravdanja za graansku neposlunost, o ,,naciji koja nije troma ili tupa, ve puna hitrih, lucidnih i prodornih duhova, sposobnih za izume, prefinjenih i ubedljivih u raspravama, koji mogu ostvariti najvie ljudske domete, kojima se moete teiti." Nismo bili ni toliko ambiciozni, niti toliko sposobni, ali bili smo na tragu neega o emu svet do tada nije nita znao. Iz naih soba u predgraima traili smo i pronalazili globalnu kompjutersku mreu. ,,Vihor dolazi sa severa", pisao je jedan od junaka Levelera. Dobro, moda je zaista tako. Ali, u modernom svetu okrenutom naglavake mogli bismo rei da taj vihor dolazi s juga i tako odati Australiji dunu poast.

Manipulacija telefonskim linijama

U svakom  sluaju, energija koju smo imali bila je, makar samo nesvesno, povezana s mnogim velikim, neopevanim naporima da se sloboda otme iz ruku nevidljivih sila. Neki od nas su moda bili toliko zaslepljeni da su mislili kako e nam budunost biti zahvalna - ali, nije bila. rtve te zablude ekali su zatvori. Prava zora otkrovenja nije dola sa kompjuterom, ve sa modemom. Kada sam to nabavio, znao sam da je sve gotovo. Prolost. Stari stil.

Imao sam oko esnaest godina kada je ta nova zora svanula iz male kutije, koja je radila zaista sporo. Pre interneta, oseaj za globalnu kulturu u svetu kompjutera razvijao se kroz ,,oglasne table" (BBS, ,"bulletin board system"). Ti izolovani  kompjuterski sistemi bili bi postavljeni, recimo u Nemakoj, a vi biste se povezivali telefonom i razmenjivali poruke i softver. Odjednom smo svi bili povezani. Naravno, problem je bila cena  meunarodnih poziva ali neki nai prijatelji postali su strunjaci za manipulisanje telefonskim linijama. Zvali su se frikeri (phreakers). Tu su i sve te gluposti o prvim kompjuterskim hakerima koji kradu novac iz banke i tome slino: veina hakera koje sam poznavao zanimala se samo za besplatne telefonske razgovore. To je sve bogatstvo koje su stekli; ali, kakvo je to samo bogatstvo bilo provesti no povezan sa svim tim prekomorskim znanjem. Taj oseaj otkrivanja bio je skoro galaktiki. Nekoliko dana poto sam dobio modem, napisao sam program koji je modemu govorio kako da potrai druge modeme. Skenirao je glavne poslovne centre Australije, a kasnije i drugih delova sveta, da bi otkrio koji kompjuteri imaju modeme. Znao sam da se na drugom kraju telefonskih linija nalaze zanimljive stvari. Samo sam hteo da otkrijem koji me brojevi vode do njih; to je skoro bila samo stvar matematike, videti kako biste se mogli poigravati s brojevima. Nije stvar u tome da je jo u toj fazi to bilo subverzivno: to su prosto bili sjajni izleti u daljinu i istraivanje sveta, oseali biste se kao da jaete na nekom sasvim novom talasu, tehnoloki najprefinjenijem delu industrijske civilizacije.

Osam odabranih

 Bila je to smela pomisao, ali i oseanje je bilo veliko i ne mogu ga umanjiti. Stvar je bila prefinjena, ali ne i mi; za mnoge od nas to je bilo kao kada smo kao klinci upadali u kamenolome ili naputene zgrade. Morali smo da vidimo ta ima tamo. Prosto nas je svrbelo da preskoimo ogradu i uemo. Bilo je uzbudljivo zai u svet odraslih i uputiti mu izazov. Tako poinje hakovanje. Poelite da prekoraite barijere podignute da vas zadre napolju. Veina je bila podignuta iz komercijalnih razloga, da bi se sauvao protok profita, ali za nas je to bila i bitka u dovitljivosti i vremenom smo uvideli da su mnoge od tih barijera bile ozbiljne. Bile su postavljene da bi ograniile ljudsku slobodu ili kontrolisale istinu, to je, pretpostavljam, samo druga vrsta protoka profita. Poeli smo tako to smo ometali  komercijalne tenje nekih kompanija i uzbuenje je bilo neizmerno. Bilo je to kao kada prvi put pobedite neku odraslu osobu u ahu. Zapanjim se kada nabasam na ljude koji ne mogu da shvate uivanje u svemu  tome, zato to je to uivanje u samom stvaranju, u bliskom poznavanju neega i njegovom pretvaranju u neto novo. Hakovanje je poelo da nam lii na kreativni poduhvat: bio je to nain da se preskoe zidovi podignuti radi zatite moi i da se neto promeni. Drati ljude izvan sveta kompjuterskih sistema bilo je, za ljude koji njime upravljaju, pitanje kontrole, po mnogo emu slino Orvelovom shvatanju dravne kontrole, i za nas je bilo sasvim prirodno da radimo na tome, u svom mladalakom pokuaju da istraimo svet. Naravno, vlade su u to vreme imale kompjuterske sisteme ija je razvijenost bila direktno srazmerna njihovom nacionalnom bogatstvu i vojnoj snazi. Najzanimljivija je bila mrea X.25, kroz koju je veina zemalja vodila svoje poverljive vojne kompjuterske vebsajtove. Oko osam hakera na svetu je otkrilo i delilo izmeu sebe pristupnu ifru: prosto smo ostajali bez daha gledajui kako vlade i korporacije sarauju u toj vrsti mree.

Prestali smo sa fantazijama

A creme de la creme svetske hakerske zajednice ih je neprestano posmatrao. Ulazio sam u svoje kasne tinejderske godine, a Berlinski zid je bio pred ruenjem, to e promeniti sve; bila je to velika, epohalna promena u znaenju ideologije, o kojoj se govorilo na vestima svake noi. Ali, mi smo ve menjali svet. Kada bi se televizori iskljuili, a roditelji otili u postelje, bataljon mladih kompjuterskih hakera ulazio bi u te mree, pokuavajui da dovede do promene, rekao bih, u odnosu izmeu pojedinca i drave, izmeu informacije i uprave, koja bi se u pravi as pridruila ruiteljima zidova, u njihovom nastojanju na srue stari poredak. Svaki haker je imao nadimak, a moj je bio Mendaks, po Horacijevom splendide mendax - uzvieni laov ili moda ,,sjajni prevarant". Svidela mi se ideja da skrivajui se iza lanog imena, tako to u lagati ko sam ili odakle sam, ja, tinejder iz Melburna, mogu zapravo da govorim mnogo verodostojnije o svom pravom identitetu. Do tada mi je na kompjuterski rad ve odlazilo mnogo vremena. Poeo sam da patim od hakerske bolesti: nesanica, neizmerna radoznalost, reenost i opsednutost preciznou.  Brzo smo izali iz fantazije svega toga, da bismo shvatili da je re o nekim sasvim novim elementima budunosti. Virtualna stvarnost - koja je bila jedna  od glavnih tema naune fantastike, a koja je danas jedan od glavnih oslonaca ivota - za mnoge od nas je nastala na tim auto-putevima kojima smo nou ili sami. To je bilo neto prostrano. To je bilo  intelektualno. 

Hakovali smo vas!

Kao susret sa strancima u mrkloj noi. Mislim da je u to vreme bilo moda pedeset ljudi iz celog sveta, protivnika i zaverenika, pri emu su i jedni i drugi inili elitnu grupu kompjuterskih istraivaa, koja je radila na najviem nivou. Neke tipine noi, imali biste, recimo, jednog australijskog hakera koji razgovara s italijanskim hakerom, unutar kompjuterskog sistema nekog francuskog nuklearnog kompleksa. U okvirima mladalakog iskustva to je bilo neto od ega staje mozak. Danju biste ili ulicom u supermarket, sretali poznate ljude, koji su vas moda videli samo kao lenjog tinejdera, a vi znate da ste prole noi bili negde duboko u sistemu NASA. Na nekom osnovnom nivou, mogli ste se osetiti kao da imate posla direktno s generalima i ljudima od vlasti, i neki od nas su s vremenom osetili da dolazimo u dodir s centralnim politikim telima naih zemalja. To nije izgledalo opasno; delovalo je prirodno. To nije izgledalo kriminalno: izgledalo je oslobaajue. Najzad, nismo imali oseaj da smo se upetljali u neto van svoje kompetencije. Kutija je bila naa. Gledali smo na Pentagon ili Citibank i govorili: ,"...Hakovali smo vas. Poeli smo da shvatamo sistem. Deo vaih kompjutera je sada na. Preuzeli smo ih da bismo od njih napravili opte vlasnitvo."

Niko do nas nije nikada povredio bilo koga ili napravio neku tetu, u svojim nonim pohodima, ali nikada nismo bili toliko naivni da bismo poverovali kako e i vlasti tako misliti. Do 1988. godine, australijske vlasti su nastojale da pronau neke probne sluajeve kako bi opravdale Zakon o kompjuterskom kriminalu, tako da sam znao da moram biti oprezan. Svoje diskete sam uvao u konici. Bio sam siguran da momci iz Kriminalnog istranog biroa nee rizikovati da budu izbodeni kada pele izbace svoje aoke. Bilo je nekoliko hakera, vrlo nadahnutih, s kojima sam se sprijateljio: Feniks (Phoenix), Traks (Trax) i Glavni Osumnjieni (Prime Suspect).

Zanimala nas je kraa struje

Poslednja dvojica su se povezala sa mnom u grupu koju smo nazvali Internacionalni subverzivci. Ili smo u none pohode na kanadsku telefonsku kompaniju Nortel, na Nasu i Pentagon. Jednom sam doao do lozinke koja mi je bila potrebna za pristup Prekomorskoj telefonskoj komisiji tako to sam telefonom pozvao njihovu kancelariju u Pertu i predstavio se kao njihov kolega. Dok sam razgovarao s njima, pustio sam traku s lanom kancelarijskom bukom - zujanjem fotokopira, kliktanjem tastatura, agorom - da bih napravio pravi ambijent za svoju prevaru. Odmah su mi dali lozinku. Zvui kao igra, to je na neki nain, pretpostavljam, i bila. Ali, kada je donet novi zakon, nismo se vie oseali kao alpinisti koji prodiru u prirodni rezervat da bi ga istraili, ve kao kriminalci koje eka deset godina robije. Neki moji prijatelji su ve bili hapeni i znao sam da je samo pitanje vremena kada u i ja postati meta racije. Sticajem okolnosti, moj brat je bio taj koji ih je pustio unutra. Imao je svega jedanaest godina. Pukom sreom, nisam bio kod kue. U svakom sluaju, policija nije imala dokaza i cela racija bila je pucanj u prazno. Kruile su svakakve izmiljotine o hakerima koji potkradaju Citibank.  Sve su to budalatine. Zanimala nas je kraa struje, za nae kompjutere, kraa telefonskih poziva i potanskih markica, a ne kraa novca.

O autoru

Dulijan Asan (Julian Assange) je glavni  urednik svetski poznatog web sajta Wiki Leaksa. Godine 2010. dobio je nagradu asopisa Time za ,,Linost godine po izboru italaca", kao i Sidnejsku mirovnu nagradu, dok ga je Le Monde proglasio ,,ovekom godine". Dobitnik je i ,,Britanske medijske nagrade" organizacije Amnesty International, kao i Nagrade ,,Sem Adams" (,,Sam Adams Award") za ,,Integritet u obavetavanju". U februaru 2011. godine, njegova organizacija Wiki Leaks bila je nominovana za Nobelovu nagradu za mir, i to posle objavljivanja tri najvee zbirke poverljivih dokumenata u istoriji: avganistanskih ratnih dnevnika, irakih ratnih beleaka i Kejblgejta. Sa Silet Drajfus (Suelette Dreyfus) koautor je ranije objavljene knjige Podzemlje: Prie o hakovanju, ludilu i opsesiji sa elektronske Granice (Underground: Tales of  Hacking, Madness and Obsessionfrom the Electronic Frontier, 1997).

 

Narudbenica

Poruite knjigu Dulijana Asana za 1.200 dinara na e-mejl: prodajaalbionbooks.rs , na telefon 061 1583374 ili pismom na adresu: Albion Books, Milesevksa 35, 11000 BEOGRAD.

Za nadrudbine preko Tabloida, specijalan popust 20%.

 

Re izdavaa

Nijednog trenutka se nismo dvoumili da li da se upustimo u objavljivanje autobiografije jedne od svakako najkontroverznijih licnosti savremenog doba. Prolog decembra, usred bitke protiv optubi koje su zadirale u njegov privatni ivot i gnevnih osuda amerikih politiara, Dulijan Asan je poeo da pie priu o svom ivotu - kae Uro Balov, direktor Albiona Books-a". - Ono to je posle nekoliko meseci rada poprimilo oblik knjige jeste ovaj rukopis iz koga saznajemo vane detalje vezane ne samo za rad Vikiliksa", ve i za moralni i politiki razvoj njegovog osnivaa: od njegovih deakih i mladalakih godina u Australiji, preko putovanja po Evropi, Aziji i Africi, sve do danas. To je knjiga koja gori od strasti i gneva, knjiga od sutinskog znaaja za razumevanje naeg doba, ali i meditacija o samom znaenju razotkrivanja - istie Balov.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane