Prebezi

 

Saradnici i pomoćnici bivšeg ministra za životnu sredninu, traže nove funkcije i privilegije

 

Kad miševi kolo vode

 

Gde i kako su se rasporedili nekadašnji kadrovi bivšeg ministra Olivera Dulića, na kakve sve funkcije pretenduju, kako su vešto izbegli da potonu zajedno sa njim, koliko njih je spremno da kaže da ga se uopšte ne seća, istraživao je Tabloidov izvor iz samog vrha Vlade Srbije

 

Insajder E - 2

 

 

Nekadašnji šefa kabineta bivšeg ministra Olivera Dulića, Srđan Jovičić, još pre nego što je razrešen dužnosti, prešao je da radi u Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) gde ga je, gle čuda, čekalo stalno radno mesto. Zanimljivo je da je on u RHMZ-u bio zaposlen (fiktivno naravno) i dok je obavljao dužnost šefa kabineta, pa bi bilo zanimljivo da nadležni iz RHMZ-a, a na prvom mestu direktor Milan Dacić, objasne kako je to moguće i da li je Jovičić primao istovremeno dve plate u tom periodu?

Inače, Dacić je godinama ranije vešto balansirao sa svim političkim oligarhijama, ali, sa Dulićevim kabinetom je imao posebno prisan odnos. Takođe je poznat po tome što je jedno vreme bio direktor Regionalnog centra za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC) - gde je kako tvrde njegove nekadašnje kolege, proneverio i prisvojio znatne količine novca sa raznoraznih pojekata. Ali, RHMZ nije postao utočište samo Srđanu Jovičiću, već i jednoj od pripradnica Dulićeve brojne PR službe, izvesnoj  Mirjani Kokotović. Takođe, ovde je posao našao i bivši šef kabineta bivšeg ministra poljoprivrede, Saše Dragina, David Radaković, zatim, Katarina Stefanović ćerka Momčila Živkovića, bivšeg direktora Agencije za zaštitu životne sredine i još mnogi drugi iz stranačko-prijateljskoj bulumenti…

Zanimljivo je da se dva nekadašnja pomoćnika i istovremeno odlična drugara i svakako bliska ''poslovna'' saradnika, Aleksandar Vesić i Nebojša Pokimica, i dalje mogu videti u prostorijama ministarstva gde i dalje predstavljaju "sive eminencije".

 Gospodin Vesić je nadaleko poznat po više stvari, a ponajviše po tome, što je do sada pod svojom šapom držao oblast otpada, što će reći i izdavanje svih dozvola u vezi sa tim. Interesantno je napomenuti da oblast otpada sada vodi Vesićev kum, Zoran Tešić, a da se od njegovih bliskih saradnika Dragana Doležala i Luke Starčevića u više navrata moglo čuti kako su zaradili ovoliko ili onoliko evra (neretko pod dejstvom alkohola).

 Kada je u pitanju procena uticaja, javna je tajna da će svako, pa makar rešio da izgradi i benzinsku pumpu usred dečjeg igrališta, dobiti pozitivnu ocenu ukoliko ispuni ''preporuke'' Vesićevih ljudi (u prvom redu načelnika i slepog poslušnika gospodina Vesića, Zorana Veljkovića)  i uradi studiju o proceni uticaja kod firme koju oni ''drugarski, bratski i nezvanično'' preporuče. Jednu od takvih firmi, ovlašćenih za navedenu delatnost, drži upravo Vesićev bivši kolega, a do sada i ''poslovni'' partner, Bratislav Krstić. 

Bilo bi takođe zanimljivo kada bi se moglo objasniti kako je baš španska konsultantska kuća EPTISA, za koju je g. Pokimica, gle slučajnosti, radio pre dolaska u ministarstvo, uspela da dobije par unosnih projekata baš za vreme njegovog mandata.

Takođe, često se moglo čuti sa različitih strana da se za angažovanje na bilo kom projektu tj. za postajanje dela projektnog tima morao platiti određen ''harač'' u iznosu od desetak procenata (a ponekad i više) mesečne plate - kome drugo, nego osobi koja je bila alfa i omega za upravljanje projektima (preko posrednika-razume se, brzo i efikasno). A kada je već reč o posrednicima, bilo bi zanimljivo objasniti ulogu i aktivnosti (pogotovo vezano za EPTISU i projekte koje su dobijali) Miloša Katića, bliskog saradnika Nebojše Pokimice i vlasnika kompanije Eko Dimec iz Valjeva. Naravno, ovde nije teško sabrati dva i dva, ali...

Inače, gospodin Katić je takođe bio i lično angažovan na jednom od tih projekata i to, kako drugačije, na izuzetno dobro plaćenoj poziciji, a u tom periodu često je mogao biti viđen u obližnjoj kafani (Durmitor) gde se pored utvrđivanja gradiva iz jelovnika i degustacije alkoholnih pića bavio i sastančenjem sa ''strankama'' kao i ispitivanjem i propitivanjem onih kojima je učinio uslugu i za ''malu nadoknadu'' im obezbedio radno mesto - treba li ovo uopšte dodatno komentarisati?

Zanimljivo je i čime se bave istaknuti Dulićevi državni sekretri, Nemanja Komazec i Bojan Đurić, koji do današnjeg dana nisu nizašta odgovarali i koji su ostavili brdo neplaćenih/neopravdanih računa svojih bahanalija po belome svetu (pomenimo samo neke: neopravdano i nepotrebno korišćenje privatnog aviona kompanije Air Pink, noćenja i ''dodatne usluge'' u najskupljim i najekskluzivnijim hotelima,  kupovina skupe markirane garderobe i IT opreme službenim karticama, enormni računi za usluge mobilne telefonije zbog kojih su se često izmišljala fiktivna službena putovanja kako bi se opravdali ovi neverovatni troškovi a neki do današnjeg dana nisu ni plaćeni, kao i mnoštvo drugih sličnih primera…).

Gospodin Bojan Đurić se zdušno zalaže da se ''ubaci'' u neki od kabineta aktuelnih ministara sa kojima je bio blizak tokom svog mandata, kao uostalom Nemanja Komazec koji je vrlo blizak sa Modestom Dulićem, gradonačelnikom Subotice i bratom bivšeg ministra, koga sada većina ovde pomenutih (bivših) saradnika i prijatelja izbegava kao opasan virus.