Kontranapad

 

Novi oblici diktature Republičke agencija za elektronske komunikacije

 

SOS kanal šalje SOS

 

Sistematsko ubijanje pojedinih elektronskih medija u Srbiji i isto tako sistematska glorifikacija drugih, režimu dragih,

 

Miroslav Vislavski

 

 

Ovih dana, Udruženje novinara Srbije sa najmnogobrojnijim članstvom i najdužom tradicijom, uputilo je javnosti saopštenje u kome "izražava zabrinutost za opstanak televizije SOS Kanal". Reč je o prvoj privatnoj televiziji sa sportskim programom u Srbiji, koja se posredstvom kablovskih emitera prati i u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori.

Prilikom dodeljivanja frekvencije, ova televizija je dobila regionalnu frekvenciju, koja joj je nakon izvesnog vremena oduzeta. Razlog je bila činjenica da je nezavisni državni organ RATEL (Republička agencija za elektronske komunikacije), zadužen za određivanje frekvencija, SOS kanalu odredio frekvenciju koja je po međunarodnoj raspodeli pripadala državnoj televiziji Rumunije. Usled toga, SOS kanal se nije mogao pratiti preko zemaljske antene jer je njegov signal na toj frekvenciji "pokrivan" signalom veće snage sa kojim raspolaže televizija naših suseda!

 U takvim okolnostima SOS kanal je prestao da izmiruje obaveze prema RRA, a kao odgovor države usledilo je oduzimanje frekvencije! Zbog arogancije i bahatosti onih koji predstavljaju RATEL, koji nije pokazao volju da nađe solidnije rešenje, SOS kanal je bio primoran da vodi sudski spor koji traje pet godina! Višegodišnji sudski postupak po tužbi SOS kanala protiv RATEL - a zbog dodele neispravne frekvencije je pred okončanjem, a Privredni sud je predložio dogovor oko nadoknade štete od strane RATEL - a, koja je do sada, prema nalazima nezavisnih veštaka, premašila 600 miliona(!?) dinara. Ovakav predlog RATEL je odbio, iako je SOS kanal bio voljan za dogovor, u kome bi potraživao višestruko manji iznos.

Takav osioni odnos RATEL - a i ignorisanje sudske presude prema SOS kanalu, nakon višegodišnje borbe za opstanak u medijskom prostoru, sada nakon odbijanja sporazuma o poravnanju, dovodi ovu televiziju pred nepremostivu barijeru. U svom saopštenju Udruženje novinara Srbije "smatra da je odluka RATEL - a, ne samo neodgovorna, već i da direktno ugrožava opstanak SOS kanala, koji zbog pretrpljene štete više nije u mogućnosti da normalno posluje".

Povodom "slučaja SOS kanal" ispoljene su reakcije gledalaca od kojih izdvajamo: "Poigravanje države sa poslodavcima je sramno. RATEL se ponaša kao diktator. Ko su uopšte ljudi koji sede tamo i kroje medijsko nebo Srbije? Sramota!" ili: "Koliko god želeli da imamo državu, nema nam sreće. Jednako sa medijima koji su u kolapsu. Ako nezavisno telo, koje je poželjno i potrebno u oblasti medija, ne prihvata odluke suda i nije "raspoloženo" za poravnanje, ne preostaje ništa nego država da ga ukine i krene iz početka. To što je RATEL učinio SOS kanalu je zločin i bahatost grupe ljudi kojima je pozicija u kojoj uživaju popila pamet. Dosta, bre, sa takvom samovoljom!"

O torturi izvršenoj nad SOS kanalom, upoznati su pojedinci iz državnog vrha. Prilikom posete SOS kanalu 12. novembra, Nebojša Stefanović, predsednik Skupštine Srbije, koja bira članove RATELA i kojoj RATEL polaže račune, između ostalog je rekao: "verujem da će preovladati pamet i da će problem SOS kanala biti rešen, da će biti ispravljena nepravda prema ovoj televiziji, koja je potrebna Srbiji i njenim građanima".

SOS kanal je zamišljen i pravljen po modelu i principima koji su poželjni i potrebni u tretmanu sportske delatnosti u današnjim okolnostima društvenog razvoja. On je prva i jedina privatna sportska televizija sa sopstvenom produkcijom koja sport posmatra sa svih strana, a ne samo kao takmičenje i zabavu ili isključiv komercijalni interes! Za razliku od ove medijske kuće koja je odgovorna za sopstveni razvoj i prema zahtevima medijske politike obezbedila savremene uslove rada u sopstvenom prostoru i zavidnu tehniku uprkos teškoj situaciji u koju je dovedena voljom RATEL - a, druge sportske televizije koje su u međuvremenu iznedrene u Srbiji kao deo nekih sistema ili kao novostvorene, nemaju elementarne prostorne i tehničke, a ponad svega ni zakonske uslove. Naprotiv! Njihov motiv i osnov je zarada na atraktivnim ponudama programa koje plaća državna kompanija!

O takvom primeru i na takve pojave, Udruženje sportskih novinara Srbije koje štiti interese ove profesije i okuplja oko 800 sportskih novinara, obavestilo je predstavnike OEBS. Njihova nedavna poseta premijeru Ivici Dačiću i potpredsedniku Vlade Srbije, Aleksandru Vučiću, rezultirala je uveravanjima da će država Srbija ispuniti obavezu da izađe iz vlasništva nad medijima. Međutim, i dalje su prisutni neregularni odnosi u sferi elektronskih medija, imajući u vidu da su državni mediji i dalje privilegovani u poređenju sa privatnim. U vezi sa tim, primer je državna kompanija Telekom Srbija (u 100% vlasništvu države), koja je kupila privatno preduzeće HD WIN u čijem sastavu se nalazi tv Arena sport. Ova televizija sa četiri kanala, emituje program putem kablovske mreže KDS. Radio difuzna agencija (RRA) nije mogla da izda dozvolu za emitovanje ovog tv programa, upravo zbog sporne vlasničke strukture. Bez obzira na tu činjenicu, ova televizija uprkos nemanju dozvole, već godinu i po dana nesmetano emituje program. Kako to biva u zemlji Srbiji, metodom političke presije se naknadno traži dozvola od RRA za emitovanje programa TV Arena sport.

Udruženje sportskih novinara Srbije se obratilo otvorenim pismom premijeru Vlade Srbije, Ministarstvu informisanja, Radio difuznoj agenciji i Telekomu Srbija sa pitanjem: kako je moguće da državna kompanija kupi privatnu televiziju? Osim RRA koji je odgovorio da je u postupku izdavanje dozvole, drugi se nisu oglasili. Dakle, nema objašnjenja niti odgovora koji su to nacionalni interesi da država koja ima svoj javni servis, kupuje privatnu televiziju koja je specijalizovana za sportske prenose, televiziju koja se emituje preko emitera koji se prate u svega 5 - 10% domaćinstava? Da apsurd bude veći, TV Arena sport je kupila prava na utakmice Lige šampiona, a poznato je da nema značajnijih prihoda, pa sve troškove poslovanja snosi Telekom Srbija, dakle država Srbija!

 Kako je moguće i o kakvim interesima je reč, ako nije gledanost osnovni kriterijum, da Zajednica super ligaša Srbije proda tv prava za prenošenje fudbalskih utakmica nacionalnog prvenstva televiziji koja je prešla u vlasništvo državne kompanije, a čije mogućnosti za gledanost su prilično sužene u odnosu na državni javni servis? Ako je reč o značajnoj nadoknadi, čiji novac je u pitanju koji se po tom osnovu izdvaja - da li televizije Arena sport ili države (Telekom Srbija)? Ako se tome doda činjenica da je prodaja tv prava za utakmice domaće elitne lige učinjena bez ikakvog javnog konkursa, onda je izvesno da su privatni emiteri koji se finansiraju iz sopstvenih prihoda, drastično ugroženi u konkurenciji sa privilegovanim privatnim emiterom koga je u svoje okrilje primila država preko svoje kompanije i koji zahvaljujući autoritetu (nasilju) države mogu da se ponašaju kako hoće. Emituju program bez dozvole RRA, ne plaćaju obaveze državi koje moraju svi drugi emiteri da podmiruju!

Slučaj kupovine tv Arena sport od strane državne kompanije Telekom Srbija, u kojoj su u minulom periodu bila krupna dešavanja, zaključno sa kadrovskom promenom na čelu kompanije koja je podrazumevala odlazak "okorelog" Ds- sovca Branka Radujka i dolazak "nestranačke" ličnosti Predraga Ćulibrka, koji se svrstao u DS u danima pred izbore u maju mesecu, poput vojnika koji je stupio u četničke odrede pred kraj rata 1944, pokrenuo je i poslanička pitanja među kojima je ilustrativno ono koje je uputila Sanda Rašković Ivić (DSS). Ona je ovih dana u Parlamentu Srbije pitala: Naravno, tu se postavlja pitanje da li taj izbor podrazumeva zaustavljanje onih istraga koje bi mogle i trebalo da budu nastavljene u samom "Telekom Srbije"? Da li je tačno da će se te istrage zaustaviti i da narod neće saznat istinu o tome da li su neki visoki funkcioneri DS izvlačili godinama iz "Telekoma Republike Srpske" i iz "Telekoma Srbije" veliki novac? Da li to znači da će biti zaustavljena istraga o tome da je "Telekom Srbija" kupio jedan sportski kanal, kažu potpuno nezakonito, i da se i dan danas on emituje nezakonito, jer nema dozvolu RRA"

Sport nije samo zabava. On je odavno postao unosni poslovni motiv. On je industrija u kojoj se obrće ogroman kapital. Zato je i postao poprište različitih interesa i stecište raznih ljudi koji u njemu vide novac, dobit, privilegije, moć. Dakle, zabava koju pruža sport, a pre svega takmičenje, samo je deo ukupnih sadržaja koje se zadovoljavaju u toj delatnosti. Sport je oblast koja može da pruži neverovatan doprinos u reafirmaciji vrednosnih kategorija. U njemu se veoma efikasno ostvaruje vaspitna funkcija mladih i društva u celini tako što doprinosi oblikovanju i implementaciji najsuptilnijih vrednosti ljudskog karaktera kao što su: radinost, disciplina, odgovornost, upornost, istrajnost, poštovanje, kolektivni duh, fer odnos, uzajamnost, solidarnost, borbenost, ponos, dostojanstvo, ljubav, patriotizam, umeće podnošenja poraza, nepravde, boli... Sve su to osobine koje karakterišu dobre ljude. Srbija danas potrebuje kao nikad, dobre ljude! Uticaj sporta u tom smislu je moguće obezbediti neposredno i posredstvom medija. Zato je od izuzetnog značajan i interesa da se država i njene institucije u toj oblasti ponašaju saglasno zakonima, a ne po volji birokrata. Da li su država i njeni činovnici toga svesni?

Ono što je porušeno, popraviti se ne može! Mora se novo graditi. To je pravilo koje važi od iskonskih vremena. U Srbiji se pod tezom vraćanja tradicijama, zapravo restaurira vreme i život samostalne Srbije o kojoj su definitivan sud dale umne glave kao što su Branislav Nušić ili Radoje Domanović. Njihova kritika države i sistema vrednosti pre jednog veka nije dovoljna današnjim ministrima i drugim državnim činovnicima kao pouka kako propada birokratski model. Oni ćute i ne osvrću se na to šta su poruke građana, naroda, istaknutih pojedinaca i slobodnomislećih ljudi.