Mafija

 

Ekskluzivno: kako je preduzeće JAT-Tehnika sistematski uništavano od idiota

 

Na nebu visoko, u džepu duboko

 

Umesto da Srbiji donosi desetine miliona evra godišnje od poslovanja sa inostranim aviokompanijama, nekada moćna firma JAT-Tehnika, postala je sigurna kuća za kriminal. Direktni kreatori ovog skandaloznog propadanja državnih resursa su Milutin Mrkonjić i Aleksandar Antić, perjanice SPS-a, koji uz pomoć poslušnika u tom preduzeću, direktorskog dvojca Srđan Mišković i Vladan Krunić, kompaniju guraju u sigurni stečaj kako bi je skoro za džabe preuzeo neki od njihovih prijatelja iz redova tajkuna i iskoristio samo da rasproda zemljište čija se vrednost procenjuje na stotinak miliona evra. Kao kolateralna šteta lako mogu da poginu putnici JAT-Ervejza ili neke druge kompanije koja svoje avione održava u JAT-Tehnici.

 

   Milan Malenovi

 

JAT-Tehnika je od 2005. samostalno preduzeće, čiji je jedini vlasnik Republika Srbija, koja je u ovo društvo ograničene odgovornosti unela novčani kapital u visini od 830.977,00 dinara i nenovčani kapital vredan 1.008.653.265,16 dinara. Prošlu godinu je JAT-Tehnika završila sa 2.930.386.000 dinara poslovnog prihoda.

   Po ovim podacima bi se reklo da to preduzeće odlično posluje, ali...

Iza suvoparnih brojeva, međutim, krije se katastrofalni učinak poslovodstva i retko viđena pljačka. Prošle godine je čist prihod iznosio jedva 5.989.000 dinara, plate se zaposlenima isplaćuju sa zakašnjenjem, a da bi se uopšte isplatile firma je morala da se zaduži u visini od pet miliona evra.

   Odmah po odvajanju od JAT-Ervejza, Tehnika je procenjena na 12 miliona evra i svojevremeno je mogla unosno da bude prodata. Strani investitor, koji ne samo što je želeo da plati od države traženu sumu, već i da najmanje toliko uloži u samu kompaniju, napravio je jednu veliku grešku, zbog koje je diskvalifikovan sa tendera 2008. na 2009. godinu: tadašnjem ministru infrastrukture (uzgred po partijskom ključu zaduženom i za JAT-Tehniku) Milutinu Mrkonjiću, ponudio je milion funti "bakšiša". Mrkonjić je ovu ponudu shvatio kao uvredljivo nisku i odlučio da JAT-Tehniku tada uopšte ne proda, već da je detaljno opustoši uz pomoć svojih partijskih kolega.

 

Sam sebi odobrava zahtev

 

   Prvi direktor Tehnike, posle odvajanja od JAT-Ervejza, bio je Budimir Buda Hinić, koji je zamenio dotadašnjeg generalnog direktora Veljka Basarića. Hinić na ovu funkciju dolazi zahvaljujući svom bratu, funkcioneru Demokratske stranke u Kruševcu, a Basarić, i sam lojalni član DS-a, prelazi na funkciju izvršnog direktora JAT-Ervejza.

   Misleći, valjda, da će brat iz Kruševca moći uvek da ga čuva, Hinić kreće u laganu pljačku JAT-Tehnike.

U magacinu rezervnih delova on gomila materijal koji ne samo što je potpuno nepotreban (delovi se često odnose na modele aviona koje JAT-Tehnika uopšte ne servisira), već je i neupotrebljiv. Velike strane kompanije, naime, redovno prazne sopstvene magacine tako što u bescenje prodaju delove kojima uskoro ističe upotrebni rok. Čak ni tada se JAT-Tehnika ne pojavljuje kao direktni kupac, već to prepušta firmi koja je povezana sa tajnim računima direktora Hinića. Ta kompanija tako za sitne pare otkupljuje kompletne zalihe neke strane aviokompanije, a zatim delove pojedinačno prodaje JAT-Tehnici i to po kataloškoj, dakle mnogostruko uvećanoj ceni. Šteta koju je Hinić ovako naneo svom preduzeću kreće se oko dva miliona dolara.

   Nedomaćinski trošeći pare, Hinić je ispraznio račune JAT-Tehnike, pa je morao da uzima kredite kako bi radnicima isplatio plate. Posle jednog radničkog štrajka on biva smenjen i 14. decembra 2008. ga zamenjuje sadašnji generalni direktor JAT-Tehnike, Srđan Mišković.

   On, međutim, ne postaje odmah generalni sa punim ovlašćenjima, već do jula 2009. godine radi kao vršilac dužnosti direktora, iako nastavlja da paralelno radi i kao međunarodni vaterpolo sudija, pa neke odlaske na mečeve u JAT-Tehnici prikazuje kao poslovna putovanja u inostranstvo.

Preuzimajući dužnost v.d direktora on potpisuje naizgled skromni aneks ugovora kojim se precizira da će do konačnog imenovanja primati i dalje platu koja pripada njegovom dotadašnjem radnom mestu, odnosno šefu Sektora linijskog održavanja aviona.

   Međutim, čim je za stalno postavljen na funkciju generalnog direktora, Srđan Mišković podnosi zahtev za retroaktivnu isplatu razlike u plati. Taj zahtev on zatim, kao generalni direktor, sam i odobrava, te tako od JAT-Tehnike naplaćuje oko milion dinara.

   Interesantno je da se ubrzo po isplati zaostatka pojavljuje u firmi sa novim automobilom marke ford, ali nešto kasnije i JAT-Tehnika po njegovom nalogu kupuje sedam ili osam istih modela (Ford Fokus). Da li je Miškovićev automobil bio provizija za ovaj posao?

   Nezavisni revizor, koji je 2009. godine pregledao poslovanje Tehnike, navodi kako je još direktor Hinić podneo zahtev za uknjiženje zemljišta u blizini Aerodroma Nikola Tesla, koje je ovo preduzeće dobilo na osnovu ugovora o razdvajanju sa JAT-Ervejzom.

Kasnije rukovodstvo uopšte se više nije interesovalo zašto upravni postupak nije mrdnuo sa početka. Upravo u ovome leži glavni razlog zašto Mrkonjić i njegovi satrapi uporno pokušavaju da upropaste JAT-Tehniku i da je za jeftine pare prodaju nekom svom prijatelju...

   Bez pomenutog zemljišta JAT-Tehnika vredi oko 12 miliona evra, a ako se dovede na rub stečaja vredeće i daleko manje. Ako bi, međutim, pomenuto zemljište uknjižila na svoje ime, Tehnika bi vredela oko 110 miliona evra, deset puta više nego danas! Zbog toga Srđan Mišković ni ne pokušava da sazna šta se dešava sa podnetim zahtevom za uknjiženje i moli Boga da se ništa ne desi po tom pitanju, bar dok je on generalni direktor!

 

 "Držite me izvan ove gluposti"

 

   Osim Mrkonjića, druga siva eminencija u JAT-Tehnici je Aleksandar Antić, trenutni predsednik Skupštine grada Beograda, čovek koji je najodgovorniji ne samo za dovođenje Srđana Miškovića na mesto generalnog, već i za njegov opstanak na toj funkciji. Kada su jednom sindikalni prvaci od Antića tražili da smeni Miškovića, ovaj im je odgovorio: "Ja sam nedeljama tražio mladog i kvalifikovanog čoveka sa idejama."

   Po podacima iz Agencije za privredne registre, Srđan Mišković uopšte nije mlad: rođen je 17. aprila 1963. godine. Nije nešto ni posebno obrazovan, jer je deset godina studirao Mašinski fakultet koji je završio sa prosekom tek nešto iznad šestice. Jedino što ima ideje, ali isključivo one koje se tiču uništenja JAT-Tehnike.

   Iako slovi za nepartijski kadar, Srđan Mišković je itekako uvezan u mrežu SPS-a, kome pripadaju i Antić i Mrkonjić. Njegov otac je Jovan Mišković, poznat pod nadimkom Joca Legenda, jedan od osnivača Socijalističke partije Srbije. Kada sretne mlađeg Miškovića, Mrkonjić ga čvrsto zagrli i izljubi kao da mu je rođeni sin.

   Najveća preporuka, međutim, Srđanu Miškoviću je bilo to što ima putera na glavi, koji je dobio još kao šef odseka. Tako on, hteo to ili ne, mora da igra kako sviraju Mrkonjić i Antić, jer bi bez njihove podrške već završio u zatvoru.

   Ni sam Antić u celom poslu nije nimalo čist. On je titularni predsednik skupštine u JAT-Tehnici, ali se postavlja pitanje: koje skupštine? Preduzeće je registrovano kao društvo ograničene odgovornosti koje, za razliku od akcionarskog društva, nema nikakvu skupštinu. Ni kod APR-a Antić nije prijavljen, a i kako bi kada je na nepostojećoj funkciji koju zakon ne poznaje?

   Uprkos tome, Aleksandar Antić svakog meseca od JAT-Tehnike prima platu u visini od 56.000 dinara, bez da je ovaj prihod prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije!

   Što se tiče mahinacija samog Srđana Miškovića i njegove ekipe, o tome najbolje podatke daju prijave koje su protiv njih podneli članovi Sindikata JAT-Tehnike (SJT).

Dana 26. decembra 2011. oni su podneli prijavu tadašnjem premijeru Mirku Cvetkoviću, potkrepljenu sa oko stotinak stranica dokumenata...

Kako je tadašnja vlada pala posle proletošnjih izbora, sindikalci su prijavu obnovili i ovoga puta predali, ne samo novom premijeru Ivici Dačiću, već i prvom potpredsedniku vlade Aleksandru Vučiću i nekolicini ministara.

   Dokumenta su bila nedvosmislena i ukazivala su na potpuno rasulo u JAT-Tehnici koje je do sada života moglo da košta i putnike JAT-Ervejza.

 Da bi zataškao celu stvar, Mrkonjić se obratio Vučiću, a ovaj je uz izgovor da vlada ne treba po tom pitanju da raspravlja dok njegove obaveštajne službe ne sakupe dodatne dokaze, celu stvar gurnuo pod tepih, usput kasirajući za sebe masnu proviziju...

   I sam Mrkonjić (koji je na sastancima bukvalno vrištao na Antića i Srđana Miškovića, govoreći: "Držite me izvan ove gluposti") pobrinuo se da predmet bude gurnut u fioku. Takvo naređenje on je izdao svom pomoćniku zaduženom za vazdušni saobraćaj, Radoslavu Tomaševiću. Ipak, ne misle svi u vladi isto kao i Mrkonjić, pa je redakcija Tabloida uz pomoć jednog visokog vladinog funkcionera (koji iz razumljivih razloga želi da ostane anoniman) dospela u posed celokupnog predmeta JAT-Tehnike.

   U prijavi SJT predatoj Mirku Cvetkoviću 26. decembra 2011. o mahinacijama Srđana Miškovića i Aleksandra Antića, navodi se i sledeće:

   "U avgustu 2009. direktor Srđan Mišković potpisuje novi ugovor sa JAT-Ervejzom a.d. koji važi od 1. septembra 2009, a kojim su prihodi JAT-Tehnike d.o.o. značajno smanjeni. Činjenice da je prethodni ugovor, potpisan u decembru 2005, bio važeći do 31. decembra 2009, kao i to da JAT-Tehnika ostvaruje više od polovine svojih prihoda od održavanja JAT-Ervejz flote, samo govore u prilog tome da je pored namere da se smanje prihodi, postojala i namera da se to učini što pre. Predsednik Skupštine JAT-Tehnike d.o.o. Aleksandar Antić nije reagovao na prevremeno potpisivanje bitno nepovoljnijeg ugovora."

 

Singapurćani stigli, a Šojića nema

 

   Iako se Aneks 4 pomenutog ugovora odnosi na radioničko održavanje motora, APU-a i pripadajućih komponenti, samo šest meseci kasnije JAT-Tehnika ne učestvuje na tenderu za održavanje četiri motora JAT-Ervejza, već posao dobija inostrana firma. Tender protiče tako, što JAT-Tehnika prvo daje ponudu u vrednosti od 800.000 evra po motoru.

Posle urgencije sa visokog mesta, ponuda se koriguje na 1,2 miliona evra po motoru (?!), da bi posle nove urgencije JAT-Tehnika potpuno odustala od učešća. Pobednik tendera bila je ćerka firma nemačke Lufthanze, sa ponudom od 1,4 i 1,5 miliona evra po motoru. Na kraju su JAT-Ervejzu isporučene fakture za 2,8 do 2,9 miliona evra po motoru, pa je tako od prvobitnih 3,2 miliona evra za sva četiri motora plaćeno skoro 12 miliona evra. Nije teško pretpostaviti kome je otišla razlika.

   Jedan od glavnih izvođača ove pljačke državnih para, Veljko Basarić, iz JAT-Ervejza prelazi na mesto pomoćnika direktora Direktorata civilnog vazduhoplovstva. U kasnijim razgovorima sa saradnicima Srđan Milošević je više puta potvrdio kako mu je naloženo da JAT-Tehnika nikako ne uzme učešće na tenderu.

   Sledeća dva primera pokazuju sa kojom upornošću i kriminalnom energijom se Mrkonjić, Antić i Srđan Mišković trude da upropaste JAT-Tehniku.

   Ruska aviokompanija Moskovija dana 6. avgusta 2010. upućuje faks Milutinu Mrkonjiću, koje potpisuje generalni direktor M. A. Aleksejev, u kome nudi saradnju sa JAT-Tehnikom. Na ovaj predlog ministar Mrkonjić se nije udostojio ni da odgovori.

   Ni drugoj ruskoj aviokompaniji, Transaero (druga po veličini, odmah iza Aeroflota) nije bilo ništa lakše. Ona je ponudila da preuzme JAT-Tehniku ili da uđe u poslovno partnerstvo sa njom, ali se Srđan Mišković, uz opasku da ne želi da radi za Ruse, odlučio da im se samo servisiraju avioni i to po višoj ceni nego britanskoj kompaniji Jet2.com. Konačno je Rusima rečeno da mogu da sleću samo na niški aerodrom, gde nema mogućnosti za tehničko održavanje aviona, pa su oni otišli u Irsku i tamo za 40 miliona evra kupili hangar i gde sada održavaju svoje avione. Na tome takođe rade stručnjaci iz JAT-Tehnike, ali u okviru privatnih aranžmana.

   Dana 29. jula 2009, dakle ubrzo pošto je Srđan Mišković postao generalni direktor, na adresu električne pošte nekolicine zaposlenih, između ostalih i Dragana Gogića, stiže poruka potpisana od strane Tung Veng Hima, direkora za poslovni razvoj singapurske aviokompanije ST Aerospace. Gospodin Him u svojoj poruci daje detaljan predlog dugoročne saradnje njegove kompanije i JAT-Tehnike, gde bi beogradsko preduzeće singapurskom gigantu održavalo avione i to njih ukupno 344. Istovremeno bi ST Aerospace koristio surčinski aerodrom kao regionalni centar za svoje letove. Singapurćani su planirali da u predloženi posao ulože 100 miliona evra.

   Čelnici JAT-Tehnike narednih nekoliko dana su se utrkivali u pojavljivanju po medijima i najavljivanju posla veka, a onda je Srđanu Miškoviću neko zategao dizgine, pa on ne samo da se više nije obraćao javnosti, nego nikada nije ni odgovorio na ponudu gospodina Tung Veng Hima. Očigledno je već tada postojala politička odluka da se JAT-Tehnika hitno likvidira i pokloni nekom prijatelju ministra Mrkonjića.

 

Plovak i opravak

 

   U oktobru 2009. Srđan Mišković na mesto izvršnog direktora JAT-Tehnike dovodi Vladana Krunića, osobu čiji su moralni, ljudski i profesionalni kvaliteti na najnižem mogućem nivou. Srđan Mišković i Krunić se znaju još od ranije, iz vremena dok su zajedno radili u Sektoru linijskog održavanja aviona.

   Kao šef smene Krunić je tada bio odgovorno lice za potvrđivanje kako su letelice remontovane po propisima i bezbedne za korišćenje. Umesto da to radi, on se u privatnom aranžmanu nalazio u Ukrajini, a njegov potpis je falsifikovan od strane njegovih saradnika. Srđan Mišković je sve ovo znao, ali i mnogo više od toga.

   Po dokumentaciji koju je Tabloid preko republičke vlade dobio, a koju su predali sindikalci iz SJT-a, Vladan Krunić je svojevremeno predao poslovnu biografiju sa sledećim podacima: rođen 12. septembra 1961, živi u Majke Jevrosime 37 u Beogradu, od 1990. stalno zaposlen u JAT-u, a od 2006. u odvojenoj JAT-Tehnici. Za period januar - februar 1997. navodi da je u privatnom aranžmanu (paralelno sa poslom u JAT-Tehnici u Beogradu) radio za firmu Skajdžet iz Brisela i to u Akri, Gana?! Takođe, za period septembar - novembar 2008. Krunić navodi kako je istovremeno radio u Beogradu i Kijevu, Ukrajina, gde je bio tehnički direktor čarter kompanije Khors Airlines, opet u privatnom aranžmanu. Već ovo bi bilo dovoljno da Krunić dobije momentalni otkaz, umesto toga on napreduje.

   Dana 15. septembra 2008. Krunić kao odgovorno lice navodno potpisuje potvrdu o izvršenom pregledu tehničkog stanja devet aviona. Istog tog dana, međutim, Krunić u 12 časova i 12 minuta izvesnom Zvezdanu u JAT-Tehnici šalje elektronsku poštu u kojoj navodi: "Ja svakako mislim da po dolasku u Beograd 19. septembra razgovaram sa par limara..." Znači, Krunić po sopstvenom pisanom priznanju nije fizički mogao da potpiše tehnički prijem izvedenih radova na letelicama istog tog dana, jer uopšte nije ni bio u Beogradu. Da se nešto desilo nekom od tih aviona i da su izginuli putnici, ko bi bio odgovoran?

   U pomenutom imejlu Zvezdanu, Krunić se raspituje za popravku jednog Boinga u ukrajinskom vlasništvu, ali izričito navodi: "Ništa zvanično sa JAT-om i Tehnikom, već čisto na privatnoj bazi".

   Krunićev pseudonim je Plovak, budući da je strasni ribolovac. Zbog toga se šifrovano, u vreme dok još nije bio na poziciji drugog najmoćnijeg čoveka u JAT-Tehnici, privatni aranžmani koje je potencijalima JAT-a sklapao sa stranim partnerima, ali za privatnu korist, nazivaju "Opravka za Plovka".

 Krunić tako 24. oktobra 2008. pod ovim nazivom šalje elektronsko pismo Nikoli Stanisavljeviću sa svoje imejl adrese u ukrajinskom Khors Airu, u kome se raspituje za cenu opravki nekih delova, opet mimo JAT-Tehnike. Posao je prethodno načelno već bio dogovoren između njih dvojice i izvesnog Zorana Babića. Naime, u svom imejlu od 23. oktobra 2008. Stanisavljević navodi: "Što se tiče dogovora kome šta - morate i mene da ukalkulišete". Na to mu Vladan Krunić Plovak odgovara istog dana konstatacijom: "Cena po dogovoru. Meni Ferari, tebi Porše".

   Pošto je u to vreme Srđan Mišković bio neposredni pretpostavljeni Vladanu Kruniću, nemoguće je da nije znao šta njegov najbliži saradnik radi. Izgleda da je upravo ova sklonost Plovka ka kriminalnim radnjama bila najvažniji razlog zbog koga je postao izvršni direktor, kako bi zajedno sa svojim pajtosem što brže i što detaljnije upropasti JAT-Tehniku.

   Da bi se to zaista i postiglo, Krunić sa rukovodećih položaja uklanja sve koji su stručni i imaju hrabrosti da saopšte svoje mišljenje, a postavlja ljude slične sebi: nesposobne, neradnike koji gledaju samo svoj interes.

   Tako na visoko rukovodeće mesto sa ovlašćenjem da kao odgovorno lice potpisuje za ispravnost komponenti, on postavlja Dušicu Obradović, koja zbog svog problematičnog psihičkog profila dolazi u sukob sa zaposlenima koji protiv nje podnose i krivične prijave zbog zlostavljanja na poslu.

   Drugi visoki rukovodilac koga je postavio Vladan Krunić jeste Predrag Stamenović, šef Sektora Baznog održavanja. Skoro svi  zaposleni u tom odseku pišu peticiju Srđanu Miškoviću da ukloni ovog pomahnitalog rukovodioca. U svom zahtevu oni navode kako je Stamenović ispoljio ne osobine stručne osobe i rukovodioca, već ogromno nepoznavanje pravilnika i zakona. Stamenović je već jednom smenjivan sa ove pozicije 2010. godine i to samo tri meseca pošto je na istu postavljen, ali ga posle pod svoje uzima Krunić i ovaj postaje nedodirljiv u JAT- Tehnici sa širokim ovlašćenjima da maltretira zaposlene...

 

Kupuj domaće: diplome po povlašćenoj ceni

 

   Najgori do svih loših primera je svakako i slučaj Miroljuba Stošića, funkcionera Opštinskog odbora Demokratske stranke u beogradskoj opštini Rakovica. Naime, na zvaničnoj prezentaciji demokrata iz Rakovice, navodi se kako je Stošić mašinski inženjer, što bi podrazumevalo posedovanje fakultetske diplome. Prilikom zapošljavanja u JAT-Tehnici Stošić je predao duplikat diplome Obrazovnog centra u Beogradu kojom je potvrdio kako ima četvrti stepen stručne spreme kao brodomašinski tehničar.

   Da bi se ispunili formalni uslovi po kojima rukovodilac za potpisivanje ispravnosti opreme mora da ima odgovarajuće obrazovanje, Krunić od direktora Vazduhoplovne akademije traži da se njegovom miljeniku Stošiću pomogne da preko reda položi razliku u ispitima. Direktor Vazduhoplovne akademije to prihvata, ali na proveru šalje Stošićevu diplomu. Dana 26. maja 2011. godine, prosvetni inspektor Sonja Žugaj i pomoćnik sekretara za obrazovanje Verica Kovačević iz Uprave grada Beograda šalju Vazduhoplovnoj akademiji dopis broj 614-377/11...

   U svom odgovoru na zahtev za proveru Stošićeve diplome, one navode kako mu je 18. juna 1982. izdato svedočanstvo o završenom trećem stepenu. Uvidom u unutrašnji list upisnice konstatovano je, međutim, kako je Stošić za školsku 1982/83 godinu pod brojem 793 upisao četvrti razred, ali da ga nije završio zbog nedovoljne ocene iz predmeta mašinski elementi.

   Konačno se zaključuje kako je direktor pomenute škole Tatjana Đokić u izjavi broj 553 od 26. maja 2011. potvrdila kako je od strane Stošića priložena diploma čist falsifikat.

   Posle toga direktor Vazduhoplovne akademije odbija da upiše Stošića, zbog čega dolazi do sukoba (koji još uvek traje!), između njega i Srđana Miškovića i Vladana Krunića...

   Uprkos svemu, sada već dokazani falsifikator, Miroljub (Zorana) Stošić, ostaje i dalje sa ovlašćenjem da potpisuje sertifikate o ispravnosti specijalne opreme za slučaj nepredviđenih situacija koja se nalazi u avionima servisiranim od strane JAT-Tehnike!

O njegovom  i slučaju njegove diplome zainteresovala se i policija, ali se do danas ništa nije dogodilo. Stošić, na žalost, nije jedini zaposleni u JAT-Tehnici sa kupljenom diplomom, o svemu precizna saznanja imaju generalni direktor Srđan Mišković i njegov pravni savetnik Irena Bogdanović, ali se o svemu ćuti. Kao da žele da se sruši neki avion JAT-Ervejza i u smrt povede stotine putnika. Posle toga bi, verovatno, cena JAT-Tehnike bila toliko niska da bi Mrkonjić mogao da je pokloni nekom svom pajtosu.

   Sindikat JAT-Tehnike je više puta pismeno obaveštavao generalnog direktora Srđana Miškovića o krivičnim radnjama i kršenjima zakona i unutrašnjih akata od strane izvršnog direktora Vladana Krunića, ali nije bilo nikakve reakcije. Zbog toga je SJT 4. novembra 2011. protiv Krunića podneo krivičnu prijavu, koja ni do danas nije procesuirana.

   Ništa se nije desilo ni po pitanju prijave koju je SJT predao vladi Srbije i njenim ministrima. Agonija JAT-Tehnike se nastavlja, jer Mrkonjić, Antić i njima bliski moćnici zarad provizije od nekoliko miliona evra rizikuju živote nevinih putnika JAT-Ervejza i propuštaju poslove koji su do sada mogli državi da donesu 200 miliona evra.

 

 

A 1.

 

Visoke premije za hot-lajn sednice

 

 

Po izdvajanju iz sastava JAT-Ervejza, bilo je zamišljeno da JAT-Tehnika postane akcionarsko društvo koje kao takvo po zakonu mora da ima skupštinu akcionara, koja je odmah i formirana iako ni do danas nema ni jednog jedinog akcionara.

Predsednik Skupštine društva je Aleksandar  Antić, diplomirani ekonomista,  predsednik  Skupštine grada Beograda. Članovi Skupštine su i Milutin Milunov (dipl. inž. saobraćaja, pomoćnik direktora delatnosti Školski centar Vršac), prof. dr. Žarko Ćojbašić (vanredni profesor Mašinskog fakulteta Univerziteta u Nišu), Duško Nikodijević (dipl. ekonomista, pomoćnik sekretara Sekretarijata za finansije grada Beograda), Dragana Rakić (dipl. inž. elektrotehnike, zaposlena na aerodromu „Nikola Tesla").

Svi oni dobijaju pare za potpuni nerad, jer se sastaju jednom do dva puta godišnje, ako se sastanu ili po rečima Srđana Miškovića "imaju su telefonsku sednicu". Ove godine se ni jednom nisu sastajali.

Naknada  2010 za  12 meseci je bila: za predsednika Antića 571.212,00 dinara,  a                                                               za članove Skupštine pojedinačno po 380.808,00 dinara, što je sve ukupno činilo 2.094.444,00 dinara. Naknada za 2011. iznosila je: za predsednika Antića 655.524,00 dinara, a za članove Skupštine pojedinačno po  437.016,00 dinara, što je ukupno činilo 2.403.588,00 dinara.

   Istovremeno, zbog navodnog nedostatka para zaposlenima u JAT-Tehnici plate su u periodu od oktobra 2007. do danas porasle za samo 5,5 odsto.

 

 

 

A 2.

 

Besplatno zračenje o trošku britanskih huligana

 

Za vreme mandata Budimira Bude Hinića kao generalnog direktora JAT-Tehnike potpisuje se 2007. ugovor o održavanju aviona britanske niskobudžetne aviokompanije Jet2com. Po tom ugovoru je JAT-Tehnika za servisiranje sedam vazduhoplova te kompanije uzimala po komadu između 480.000 i 500.000 dolara za ruke i još do 150.000 dolara za materijal.

   U međuvremenu, od dolaska na čelo JAT-Tehnike Srđan Mišković je ugovor promenio, tako da se sada naplaćuje oko 300.000 dolara za ruke i 60.000 dolara za materijal po servisiranju. Izvršni direktor JAT-Tehnike Vladan Krunić je radnicima potvrdio da se radi više, a da se zarađuje manje.

   Za ovu britansku kompaniju je vezan i jedan incident iz avgusta 2012. godine, kada su piloti po prizemljenju aviona zaboravili da isključe radar, tako da su radnici JAT-Tehnike bili skoro sat vremena zračeni. Svi oni su poslati na pregled u Institut u Vinči, a Srđan Mišković je ceo slučaj zataškao rekavši da to nije ništa. Bahati Britanci se čak nisu ni izvinili ozračenim radnicima...

   Uprkos ovako lošim iskustvima Jet2com ima privilegovani položaj u JAT-Tehnici, bar kada je rukovodstvo u pitanju. Tako su, na primer, avioni ruske kompanije Transaero servisirani za 10 do 15 odsto skuplje nego avioni britanske kompanije, iako je posao sa Rusima bio obimniji, a bio bi i dugoročniji da je srpska strana bila poslovno korektnija.

 

 

A 3.

 

Maliganska kontrola, bez duvanja

 

   U maju mesecu 2011. godine, izvršni direktor Vladan Krunić neovlašćeno u ime generalnog direktora Srđana Miškovića zaključuje ugovor o delu sa Milenom Matić - Vlaškalin, u to vreme penzionerkom, rođenom još 1935. godine.

 Nikome osim samog Krunića nije poznato šta je konkretno gospođa Matić - Vlaškalin trebala i mogla da odradi za JAT-Tehniku, ali su njoj svi honorari, ukupno u visini od 180.000 dinara, isplaćeni i pre isteka roka predviđenog ugovorom. Ne postoji nikakav pisani trag da je pomenuta gospođa išta uradila, a evidenciju njenog navodnog dolaska u JAT-Tehniku falsifikovao je jedan od rukovodilaca postavljenih po milosti Vladana Krunića, mada niko od zaposlenih nikada nije video ovu navodnu saradnicu.

 Šef linije za održavanje, izvesni Stevan Mrkonjić, zadržao je istu poziciju i tokom dve godine koje je proveo u zatvoru! On je, naime, pijan na izlasku iz JAT-Tehnike automobilom usmrtio jednog kolegu! Vreme provedeno u zatvoru knjiženo mu je u JAT-Tehnici kao godišnji odmor, neplaćeni odmor ili bolovanje!? Ali, to ga nije zaustavilo, jer se i danas redovno opija na radnom mestu i tako pijan "kontroliše" kvalitet rada svojih potčinjenih zaduženih za održavanje vazduhoplova!