Natrag

Povodom

Povodom

 

Navodni kupci na navodnoj aukciji

 

U okviru Agencije za privatizaciju postoji Centar za sprovođenje stečajnih postupaka, koji je odavno poznat kao jedno od najvećih legala korupcije i bezakonja u Srbiji. U svom dopisu Ministru pravde Nikoli Selakoviću, koji je primio njegov šef kabineta Dejan Carević, dr. Dragan Maksimović detaljno objašnjava mehanizam uzimanja para, razrađen i primenjivan u pomenutom centru. Pismo prenosimo bez ikakvih izmena.   

 

...

 

Glavni manipulant ( kriminalac ) u Agenciji za privatizaciju je direktor Centra za sprovođenje stečajnih postupaka (popularno Centar za stečaj) Dejan Jokić. Kada neko hoće da zakupi neki lokal preduzeća koje je u stečaju, njegovi ljudi na terenu (uglavnom bivši direktori firmi koji  su ista preduzeća oterala u stečaj) traže da im eventualni budući zakupac na ruke isplati (u zavisnosti od vrednosti lokala i lokacije u gradu) od 5.000 do 10.000 evra (za navedene cifre sam apsolutan siguran- a u nekim slučajevima i više) na godišnjem nivou kako bi dobio lokal za godišnju zakupninu koja bi bila mizerna (ovaj slučaj je meni poznat, predstavnik firme u stečaju koga je postavio poverenik Agencije za privatizaciju - Centar za stečaj tražio je 5.000 evra, kako bi eventualni zakupac dobio lokal u centru jednog grada u Srbiji za 300 evra, a tržišna vrednost zakupnine istog lokala je najmanje 1.000 evra, eventualni zakupac na taj način uštedi najmanje trećinu novca koju bi dao za zakupninu na godišnjem nivou, ali ono što je najvažnije, a i što mu se naglasi jeste da je to uopšte uslov kako bi mu se izdao navedeni lokal - istom se i naglasi da se novac daje povereniku, rukovodiocu  projekta i za direktora, ne spominjući imena koja ljudima u  unutrašnjosti ionako ne znače puno).

Ista situacija je kada se vrši delimična prodaja delova firme u stečaju (naročito preduzeća koja su se bavila trgovinom, pa imaju razne lokale, poslovne prostore i sl.), da bi se moglo da dozvoli učešće eventualnom kupcu na aukciji, traži se na ruke određena suma (u evrima) srazmerna vrednosti lokala i to unapred (za uzvrat, to mi je izričito potvrdio jedan privatni stomatolog koji je hteo da kupi jedan lokal, direktor centra sve prijave za aukciju koje su iole ozbiljne diskredituje tj. odbacuje ih kao kao nepotpune), a na aukciji se prijave još dva navodna kupca, koja samo fingiraju, i u dogovoru su sa pravim kupcem koji je dao novac ljudima na terenu (obaveza kupca u toj mahinaciji je da nabavi i dva navodna kupca koji su samo maska na aukciji). Na taj način se oštećuje državni budžet, a pune privatni računi. Na vrhu te piramide zločina u Centru za stečaj je Dejan Jokić.

Dalje, direktor Centra za stečaj javno se hvali (to je svojim ušima čuo i potpisnik ovih redova) kako vršilac funkcije predsednika Privrednog suda u Beogradu stoji mirno pred njim, a to je Zlatan Dmitrić, kadar demokratske stranke. Kada je u pitanju Privredni apelacioni sud tamo je glavna Snežana Bujas, kadar od poverenja direktora Centra za stečaj, a ona i v.f. predsednika Miroslav Nikolić bespogovorno izvršavaju sve njegove naloge.

Jokićev brat od tetke po ocu Veselin, izbeglica sa Kosova, iz Peći, kupio je stan, a pre izvesnog vremena i diplomu na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. Njegov venčani kum je Nebojša Dašić (takođe iz Peći), rukovodilac u Centru za stečaj. Glavni posao u Centru za stečaj mu je da sa kumom Veselinom u radno vreme ide u kafanu na Terazijama i u kladionice. Svim zaposlenim u Centru za stečaj je poznato da je Direktor Centra na ime svog oca Mome Jokića otvorio Agenciju za konsalting usluge, ali većina ćuti o tome: neko iz straha da ne izgubi posao, a neko jer je i sam deo tog monstruoznog kriminalnog klana (koji bez problema, koliko je poznato potpisniku ovih redova, funkcioniše više od 7 godina).

Molim da u okviru svojih ovlašćenja i mogućnosti sprečite navedeno višegodišnje bezočno plačkanje države.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane