Natrag

Kriminal

Kriminal

 

Švedski proizvođač nameštaja Ikea, čeka da budžet Srbije finansira njegovu proizvodnju

 

Prevaranti na pasjem groblju

 

Svetski poznatog švedskog proizvođača i prodavca bofl nameštaja, Ikeu, osnovao je bivši nacista iz koji je klasičnom prevarom zaradio preko 11 milijardi evra samo od neplaćenih poreza. U Srbiji je ovo banditsko preduzeće imalo zajednički posao sa Simpom iz Vranja u kome su Šveđani ne samo dobili pristup istočnoevropskim tržištima već su na klasičan način ukrali i više od polovine date investicije. U Beogradu su na poklon dobili vredno građevinsko zemljište na kome će nešto da sazidaju kada im srpska država da pare.      

 

Milica Grabež

 

Beograd je jedna od retkih evropskih metropola ove veličine, koja nema groblje kućnih ljubimaca. Šta to znači najbolje znaju vlasnici pasa i mačaka kojima ugine ljubimac - rešenje se najčešće nalazi na nekoj deponiji đubreta.

   Pre oko deset godina grupa entuzijasta je pokrenula ideju da se pomenuto groblje napravi na neiskorišćenom zemljištu na Bežanijskoj Kosi u blizini dalekovoda gde je izgradnja objekata bila strogo zabranjena iz bezbednosnih razloga. Probijajući se kroz šumu propisa i pomešanih nadležnosti uspeli su posle uporne borbe da pribave sve potrebne dozvole i blagoslove.

   Taman kada su mislili da će Beograd konačno dobiti svoje groblje kućnih ljubimaca, oglasio se prvi arhitekta mr. Dejan Vasović i zaustavio celu akciju. Na insistiranje jednog od učesnika akcije, i samog zaposlenog u gradskoj upravi, Vasović je konačno dao usmeno obrazloženje svoje odluke.

   Na parceli pored planiranog groblja životinja treba, prema tvrdnji Vasovića, da bude sazidan prodajni objekat švedskog prodavca nameštaja Ikee, a njeni direktori ne mogu ni da zamisle da im izlozi gledaju na grobove životinja. Da li bi nešto ovako moglo da bude zamislivo u kulturnoj Švedskoj? Ne, jer su Šveđani poznati kao ljubitelji životinja, ali to nisu i njihovi ovdašnji satrapi koji bi da budu veći katolici i od pape.

   Vlasnik i osnivač Ikee je Ingvar Kamprad koji je u mladosti pripadao nacističkoj organizaciji u Švedskoj koju je i finansijski podržavao. Kada je 1994. godine u neutralnoj Švedskoj obelodanjena Kampradova nacistička prošlost udruženja potrošača pozvala su na bojkot Ikee u skoro svim evropskim zemljama. Preduzeću je pretio poslovni krah i Kamprad je odlučio da se pred pritiskom javnosti povuče ne samo sa čela ovog giganta već i iz njegove vlasničke strukture.

   I ovo je još jedna u nizu prevara ovog visprenog starca sa severa Evrope. U Lihtenštajnu - koji se svrstava u poreski raj - Kamprad je pre dve decenije osnovao Fond Interogo. Izdanak tog društva je Inter Ikea Systems B.V. koja kao jedini vlasnik autorskih prava proizvoda koncerna od svake prodaje ima tri odsto, i to neoporezovano!

Inter Ikea je, ustvari, za prava Ikea Fonda uspeo da nakupi blago u vrednosti od 100 milijardi kruna odnosno 11,2 milijarde evra! I sve to samo od uštede neplaćenog poreza!

Dolazak u Srbiju, Ikea najavljuje već godinama, ali traži da joj iz srpskog budžeta daju subvencije za otvaranje novih radnih mesta i to po tarifi koja važi za najnerazvijenije delove Srbije, a ne za samu prestonicu. Uz to bi i da dobije komunalne priključke gratis i još po neku povlasticu pride...

   Nekadašnji ministar prostornog planiranja Oliver Dulić je doneo kontroverzni zakon o konverziji zemljišta upravo da bi udovoljio Šveđanima, pa je zakon i dobio naziv lex Ikea. Prema njegovom mišljenju, država je od neprivatizovanih preduzeća mogla da uzme zemlju koja bi zatim bila prenamenjena u građevinsko zemljište i prodata za male pare. Da bi se sve to finansiralo, kupci državnih preduzeća bi prilikom konverzije, odnosno prenamene zemljišta u građevinsko, plaćali uvećane stope naknade republičkom budžetu. Na taj način bi privatizacioni kupci finansirali lovce u mutnom iz takozvanih grinfild investicija, zbog čega je u Srbiji stala izgradnja. A ni Ikea nikako da dođe i pored svih ustupaka koje joj naša država daje. Regionalni centar ovog proizvođača i prodavca jeftinog i nekvalitetnog nameštaja nalazi se u Hrvatskoj, a ne kao što je obećavano u Srbiji. No, da li su i Hrvati pred Šveđanima skinuli gaće kao što to čini ovdašnja vlast?

Koliko su ljudi iz Ikee pouzdani i pošteni poslovni partneri vidi se iz njihove saradnje sa Simpom iz Vranja. Simpo je i pre saradnje sa Šveđanima izvozio nameštaj i to prvenstveno u istočnoevropske države u koje je Ikea upravo i htela da prodre. Zbog toga je izmislila poslovno-tehničku saradnju u kojoj je srpskoj strani ukrala više od polovine investicija.

   U okviru te saradnje bila je ugovorena i nabavka moderne linije za krojenje štofova, isplaćene investicijom od 500.000 evra koju je obezbedila Ikea. Iste takve mašine, koje proizvodi Gerber Technologies, koštaju između 70.000 i 270.000 dolara. Gde je nestala razlika do pola miliona evra? Dakle, "pošteni" Šveđani su u saradnji sa isto tako "poštenim" domaćim prevarantima uspeli u jednom tako malom poslu da pronevere više od četvrt miliona evra. Šta li će tek uspeti u poslu vrednom bezmalo milijardu evra, koliko Ikea najavljuje da je spremna da uloži u Srbiju?

   Da nije bilo nesrećne epizode sa grobljem kućnih ljubimaca nikada se ne bi ni saznalo da je Ikea već "stavila šapu" i drži rezervisanom parcelu najvrednijeg gradskog građevinskog zemljišta, iako do danas ni dinara nije uplatila u gradski budžet!      

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane