Sečanj

 

Slučaj bogatog socijaliste u vreme kapitalističke pljačke

 

Desni džep levog druga

 

Sečanj je malo mesto u Južnom Banatu koje ima velike političare i još veće tajkune. Milan Radovanović već četvrt veka prelazi sa funkcije na funkciju, iza njega ostaje groblje opustošenih preduzeća, ali i zavidna privatna imovina vredna nekoliko miliona evra.

 

R. Popović

 

Dok narod u Banatu, žitnici Srbije, gladuje, za to vreme se političarima uvećava imovina do neslućenih visina. Nije bitno koja je stranka na vlasti, masonske lože i druga diskretna društva sa novcem pokrivaju sve i uvek su u pravo vreme na pravom mestu.

Milan Radovanović je jedan od najbogatih tajkuna u Banatu. Koji je rezultat njegovog rada, a šta je izvor njegovih para? Ovaj gospodin je već punih pet mandata, tačnije 25 godina predsednik Regionalne privredne komore Zrenjanin i funkcioner Okružnog odbora SPS-a, kao i opštinskog odbora Sečanj, potpredsednik i nosilac liste na lokalnim izborima.

Rezultat njegovog višedecenijskog rada je pretvaranje Zrenjanina od trećeg industrijskog centra bivše Jugoslavije u dvanaesti grad po privrednoj snazi u samoj Vojvodini!

I dok su državna i društvena preduzeća ubrzano propadala, Radovanovićeva privatna imovina se uvećavala istom tom brzinom. Tako danas imamo siromašne banaćane sa jedne i prave multimilionere u evrima sa druge strane, koji sebe nazivaju elitom koja sve može i kojoj je sve dozvoljeno.

Ovaj banatski političar, Milan Radovanović, zahvaljujući bavljenju politikom (ma šta to značilo) i svojim vezama (na prvom mestu sa Dušanom Bajatovićem) danas je pravi veleposednik. On ima njive, devizne račune, lokale, kuće, stanove, a nađe se i po koji hotel. Preciznije, on danas poseduje: hotel Crveni Cvet u Sečnju, kafić Danesi, prodavnice Danesi, knjižare Čuperak u Sečnju, stan u Beogradu, stan i lokal u Novom Sadu, kuću u Ledincima (Fruška Gora), kao i porodične kuće u Sečnju...

Očigledna je nesrazmera između legalnih prihoda i rashoda za imovinu koju poseduje Milan Radovanović, jer mu je sin zvanično nezaposlen, isto kao i snaja, a žena je prijavila platu od 25.000 dinara koju dobija kao čistačica. Pravo zanimanje gospodina Radovanovića pre bi se moglo nazvati "terenski radnik ranijih prijatelja", kako ga je sam nazivao, Borisa Tadića i drugih, a danas prijatelja Dušana Bajatovića. Očigledno da i Boris i Dušan svojim ljudima na terenu ostavljaju veliki procenat i da im gledaju kroz prste, a zašto i ne bi kada je novac narodni, a njihova korist zajednička?

Milan Radovanović je magistar ekonomije, diplomu kao i titulu stekao je 1999. godine na Kosovu. Nije bilo lako, kaže on sam kroz šalu, da se koncentriše i polaže ispite pod rafalima i NATO bombama. Iako je on magistar ekonomije, njegov hotel ima mesečni trošak od 500 hiljada dinara, dok je promet u decembru bio tačno 112 hiljada dinara. Sečanj je jako mala sredina u kojoj se sve zna, ali opet ovakvi ljudi na zaprepaštenje svih opstaju i napreduju.

Hotel ovog uspešnog političara ovako radi i posluje već pet poslednjih godina i služi isključivo kao pokriće jedne uspešne i perspektivne tajkunsko-političke karijere koja Radovanoviću donosi izuzetne prihode. U Vojvodini se itekako finansijski isplati biti prijatelj moćnih, ranije sa Tadićem, a danas sa Bajatovićem. Svi su dobro povezani rodovsko-plemenskim vezama, tu je politička pripadnost- više reda radi i kao maska. Pare se peru preko projekata koji propadaju i svi sve znaju, ali niko ništa ne preduzima. Tako je Radovanović ranije sahranjivao društvena preduzeća, od zadruge u Sečnju u kojoj je držao egzotične ptice trkačice, nojeve, do današnjih "razvojnih" projekata finansiranih iz pokrajinskog budžeta.

Iza ovog grobara ostaće jedno veliko groblje uništenih fabrika, a zajedno sa njima i ljudskih sudbina.