Natrag

Na licu mesta

 

Na licu mesta

 

Zajearski gradonaelnik i njegovi ortaci i poltroni ne zarezuju ni zakone ni narod

 

Mnogo love za Bokove snove

 

Izdvajanja za rukomet za osam godina porasla za neverovatnih 68836,89 odsto pa rukometaice meseno primaju od 1000 do 8000 evra, sredstva za kole ostala jednaka kao to su bila pre sedam godina, a na poplavi poetkom 2010. godine neki zaradili, drugi nisu dobili ni dinara.

 

Vuksan Cerovi

 

Od kako je, pre osam godina zaseo u fotelju prvog oveka Zajeara, tadanji predsednik, a dananji gradonaelnik Boko Nii izrastao je u pravog gospodara grada na Timoku. Bez njegovog befela gotovo nita nije moglo, niti moe da se desi. O svemu je suvereno odluivao, kao da je Zajear postao nekakva mini monarhija, u kojoj je on glavni strunjak za sve, a svi ostali obian baibozluk, koji ne zasluuje da bude pitan za bilo to.

Naravno, to ne bi moglo da se desi da nije izgradio "demokratsku veinu" zasnovanu na poslunicima i dunicima, iji je jedini zadatak bio da na mig gospodara dignu dva prsta. Da narod ne bi previe zavirivao u tu "demokratsku" barutinu, u kojoj je glavni posao gradskih venika i odbornika iz Pokreta "ivim za krajinu - Boko Nii" bio da prikupljaju potpise za registraciju stranke ili kandidovanje odbornika, korien je usavreni arsenal demagogije i trikova. Tako je pred svake izbore, najpre parama poreskih obveznika u Zajearu, a potom zahvaljujui Mlaanu Dinkiu i parama iz dravne kase, Zajear iznenada postajao veliko gradilite. Graeni su objekti koji nee doneti ni dinara prihoda, za ije e odravanje tokom narednih decenija trebati gotovo polovina gradskog budeta i otvarani nezavreni i bez upotrebnih dozvola, uz nevienu pompu i slikanje. Taj trik je Nii Zajearcima prodao ve tri puta. U meuvremenu, podalje od oiju graana, deavalo se svata.

 

Privatni klub o narodnom troku

 

Zajear spada meu one gradove koji imaju nesreu da moraju da ostvaruju neostvarene mladalake snove svojih elnika. Kod gradonaelnika Niia to je rukomet kojim se, po sopstvenoj tvrdnji, bavio u mlaim danima, ali oigleno ne sa velikim uspehom. Zato se, uveren u bezgraninu mo svoje funkcije latio dogradnje svoje rukometne karijere kroz stvaranje rukometnog kluba Zajear, koji je u dijametralnoj suprotnosti sa ekonomskom snagom zajearske privrede i grada uopte. To je zapravo privatni klub u ijem rukovodstvu sede njegovi partijski drugovi, lini prijatelji, njegova supruga i njen brat i, naravno, njegov poslovni partner Slobodan Pajki.

Da ovo ne bi bila prazna pria, posluiemo se podacima iz odluka o zavrnom raunu grada (do 2008. godine optine Zajear) od 2004. zakljuno sa 2011. godinom, koliko je na vlasti Boko Nii. Ti podaci kau da je budet sa 556.319.000 porastao na 1.563.565.000 (281,05 odsto). U istom period izdvajanja za sport porasla su sa 9.897.716 na 131.642.911 (1330,03 odsto) Za rukomet sa 137.700 na 94.788.400 (za neverovatnih 68836,89 odsto) i za fudbalski klub Timok, na ijem je elu Ivan Jokovi, predsednik Skuptine grada Zajeara sa 370.000 na 21.370.000 (neto "skromnijih"  5775,67 odsto).

Da bi toliko novca moglo da se izdvoji za sport od nekoga je morao da se uzme. Ceh su platile pre svega zajearske kole sa oko 7.000 aka, pa su ukupna izdvajanja za obrazovanje u istom periodu porasla sa 45.548.638 na 57.535.934 dinara (126,31 odsto). Jo tanije, sredstva za srednje obrazovanje porasla su sa 33.919.338 na 46.852.155 dinara (138,12 odsto), a za srednje se smanjila sa 11.629.300 na 10.683.779 dinara (91,86 odsto)!? Prilikom donoenja Odluke o zavrnom raunu za 2011. godini gradonaelnik Nii je tvrdio da su sredstva za obrazovanje vea od navedenih za skoro 29 miliona dinara, za koliko su prebijeni rauni sa "Toplifikacijom Moravia Zajear" za grejanje, ali je propustio da kae da se radi o raunima iz 2010 godine, a ne iz  godine na koju se odluka odnosila. Ceh je, naravno, platila i zajearska sirotinja, jer su socijalna davanja tokom pomenutih godinama bila mala, ali i zajearske porodilje kojih se vlast setila tek pred izbore 2012. godine, iako je "bela kuga" sumorna svakodnevica. Po podacima sa sajta "Fiskalnog monitora" Zajear je 2010. godine po izdvajanjima za socijalnu zatitu bio na 128 mestu od ukupno 145 lokalnih samouprava u Srbiji.

Zahvaljujui nevienom prelivanju budeta u rukometni klub, u Zajear se od 2007. do 2012. godine slegla gomila vrhunskih rukometaica. Nije ih, naravno, dovela ljubav prema gradu na Timoku, o kome do tada nita nisu znale, nego novac. Iz nezvaninih, ali sasvim pouzdanih izvora saznali smo da su se tokom 2012. godine plate rukometaica kretale od 1.000 do 8.000 evra meseno, u to nisu uraunate stanarine, ishrana i sijaset drugih privilegija. Tako sastavljena ekipa imala je uspeha u nacionalnim takmienjima, ali se pokazala nedoraslom za internacionalnu scenu. Badava su u 2012. godini za Zajear igrale Maja Dragoljubovi (Knjaevac), Pislaru Teresa Ljudmila (Rumunija), Anet Sopronji (Maarska), Lilija Gorilska (Ukrajina), Maja Zebi i Aneta Perajica (Hrvatska), Marta Mange Gonzales, Nuria Benzal, Desika Alonso i Begonja Fernandez (panija), Jelena Niavi (Beograd), Tanja Vukovi (Sombor), Danijela Mati i Sanja Rajovi (Aranelovac), Tamara Georgijev (Pirot) i nijedna Zajearka, Liga ampiona ostala je nedosanjan san. Skrckana su 94 miliona dinara u taj san, a ta raunica verovatno nije konana, jer klub duguje popriline pare za stanarine i komunalije igraica.

Poto je rukomet gutao ogromne pare, a graani sve ee postavljali pitanja koji je efekat svega toga, ne zadovoljavajui se pri tome bajkama Boka Niia o nekakvim maglovitim propagandim dobicima, vlast se s vremena na vreme sluila jeftinim trikovima da se planirana sredstva u budetu za te namene poveaju. Tako su, najpre, u rukomet usmeravana sredstva od ekoloke takse koju je plaala pivara EFES Zajear, a 3. avgusta 2010. godine, odbornici G17+ (dr Duica Mihailovi, dr Aleksandar Petrovi, Denis Nikoli i Mirjana Smiljkovi) "spontano" predloili amandman na Trei dopunski budet grada Zajeara, kojim su sredstva za sport poveana za 30 miliona dinara. kola se, naravno, nisu setili. Na slian nain su sredstva za sport poveana u decembru 2011. godine po "spontanom" predlogu Dejana Andrijaevia odbornika Niievog Pokreta "ivim za krajinu". Naravno, stalno je proturana pria o silnim sponzorima i donatorima, ali je ta pria pala u vodu nakon revizije zavrnog rauna Rukometnog kluba za 2010. godinu, jer se ispostavilo da oko 80 odsto para klub dobija iz budeta i da se ak 86 odsto prihoda troi na zarade, naknade zarada i ostale line rashode. Situacija ni sada nije bitno drugaija.

U izjavi koja se moe nai na sajtu Rukometnog kluba Zajear, alfa i omega zajearskog rukometa, kako tekstopisac naziva gradonaelnika Zajeara, izmeu ostalog kae sledee: "Ulagaemo u svaki sport koji se bude stvorio. U Zajearu ni ostali sportovi nemaju manju panju. Za sport dajemo i davaemo mnogo novca. Ako mogu drugi gradovi u Srbiji, neka nas prate.Onaj ko daje, njemu se vraa...".

Koliko navedena izjava ima veze sa stvarnou odgovori se mogu nai i u stidljivim izvetajima Sportskog saveza preko koga se pare iz budeta prenose klubovima, pri emu se vaei Zakon o sportu ne zarezuje. Primera radi u 2007. godini, kad je poela realizacija Niievih rukometnih ambicija, ugaeno je sedam seoskih fudbalskih klubova, u 2008. pionirke Odbojkakog kluba Timok nisu uestvovale  na polufinalnom dravnom turniru jer nisu imale para, zbog istog razloga optinska fudbalska liga odigrana je samo u prolenom delu, a 2009. godine pionirke Odbojkakog kluba Timok, pobednice regionalne lige, zbog nedostatka sredstava odustale su od prijave za uee u viem rangu takmienja. Zbog istih razloga muka seniorska ekipa istog kluba odustala je od prijave za takmienje u Drugoj ligi Srbije. U 2010. godini ugasila su se jo tri seoska fudbalska kluba, a vrhunac cinine politike alfe i omege zajearskog rukometa dogodio se ovih dana kada su pobednici na kolskom turniru u stonom tenisu kao nagrade dobili lopticu i jabuku.

Ako je Nii mislio da se uloeni novac vraa kroz plate rukometaica i njegova putovanja na utakmice irom Evrope, kobajagi privatno, ali dravnim automobilom i sa dravnom biznis karticom u depu, onda je bio u pravu. Ali ako je mislio na sport u celini, onda je slagao.

 

Iz poplave isplivale muke

 

Krajem decembra 2009. godine nabujala voda Crnog Timoka izala je iz korita i poela da plavi njive, dvorita i kue. tab za borbu protiv elementarnih nepogoda proglasio je vanredno stanje, jer su izvetaji metereologa najavljivali dalji porast voda. Sve je to, meutim bila samo uvertira u katastrofu koja se dogodila u drugoj polovini februara 2010. godine, kada su podivljali Crni i Beli Timok poplavili oko 700 domainstava. Mnogi ljudi su za jedan dan izgubili sve ono to je sticano decenijama i spaavali gole ivote u amcima, ili penjanjem na vie spratove svojih domova. Organizovana je opsena akcija spasavanja ljudi sa poplavljenog podruja u kojoj su znaajnu ulogu imali pripadnici Sektora za vanredne situacije.  Tada je Nii sa ponosom izjavljivao da je sakupljena pomo u vrednosti od preko 100 miliona dinara.

Kada je poplava prola, na teren je izala Komisija za procenu tete koja je utvrdila da je unitena imovina graana u vrednosti od 130.155.602,49 dinara. Poplavljenima je interventno isplaeno po 50.000 dinara po domainstvu, a potom je Gradsko vee 7. maja 2010. godine formiralo Komisiju za raspodelu opreme i ureaja za domainstva "koja su pretrpela tetu u poplavi izazvanoj izlivanjem bujinih voda Belog Timoka". U njenom sastavu je bilo sedam lanova Gradskog vea (Milko Todorovi, koordinator, Dragoslav orevi oa, Radislav Stanulovi, Vinka Mihajlovi, mr ore Ili, Nenad Atanasijevi i Danilo Kati) i dva radnika Slube za skuptinske poslove  (Mirjana Staniki i Dragan Stojanovi).

Oni su oteenim domainstvima dodelili nametaj u vrednosti od 35.152.875,81  i belu tehniku u vrednosti od 12.773.508,10 dinara. Kada se sve sabere ispada du su graani sa poplavljenog podruja dobili 68.426.383,91 ili neto vie od 52 odsto onoga to im je stihija uzela.

Najveu korsit od poplave izvukli su gradonaelnik Boko Nii i njegov Pokret "ivim za krajinu". U predizbornoj kampanji su se na sva usta hvalili kako su dobro organizovali odbranu od poplave i kako su Zajearci obeteeni vie nego u bilo kom gradu koji se suoio sa slinom kataklizmom. A da li je bilo zaista tako?

U borbi sa poplavom i kasnijim hvalospevima spasiocu potpuno je zanemareno nekoliko vanih injenica. Najpre sumorna istina da je plan odbrane od poplava za 2009. godinu usvojen na sednici Skuptine grada 18. decembra 2009. godine, samo par dana pre nego to su vode krenule da izlaze iz korita. U tom planu, u delu koji se odnosi na procenu opasnosti od poplava,  pie da je ugroena desna obala Belog Timoka, "i manji broj domainstava u levom i desnom priobalju Belog Timoka", a kada su u pitanju bujine vode, samo se konstatuje da su svi vodotokovi na podruju grada takve prirode. Na ranija upozorenja graana da su jaruge i propusti u naseljima na levoj obali Belog Timoka zaputeni, zatrpani ili zazidani, niko se nije osvrtao. Zahvaljujui takvom nemaru put Zajear - Veliki Izvor odigrao je ulogu brane, dok nije nareeno da se presee i vodi omogui da istekne iz pravog jezera u kome su se davile kue. Ubrzo je taj propust zatvoren, pa je voda ponovo narasla i dokusurila naeta naselja. Ali ni to nije sve.

U spiskovima po kojima su obeteeni postradali Zajearci crno na belom pie da je oko 120 domainstava dobilo pomo koja prevazilazi visinu tete, a da 58 ljudi kojima je Komisija evidentirala tetu nije dobilo ni dinara. U pomenutim spiskovima pie da je pomo od 50.000 dinara uzelo 12 lica koja nisu pretrpela nikakvu tetu. Najgore je proao Veljko Milojevi, kome je stihija odnela imovinu vrednu 2.566.968 dinara, a dobio je pomo od 192.402 dinara ili 7,50 odsto onoga to je izgubio. Mlaan Dinki mu je, kada je obilazio poplavljeno podruje obeao novu kuu. Prole su  skoro tri godine, a obeanje nije ispunjeno. Niko  nije odgovaran to su neki Zajearci na poplavi zaradili, a neki nisu dobili nita.

 

.

                                                                    

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane