Natrag

Francuska

Francuska

 

Ruski pasoš - pa ceo svet: bekstvo iz užasa Olandovog poreskog terora

 

Brojke koje poriču legendu

 

Odluka slavnog glumca Žerara Depardjea da potraži utočište u Rusiji bežeći od strašne poreske globe koju nad uspešnim ljudima sprovodi vlada Fransoa Olanda, otvorila je mračni podrum francuske današnjice u kome leži leš odavno umrle demokratije. Istovremeno, ovaj slučaj je otvorio oči i onima koji nisu hteli da vide kako je u međuvremenu Francuska postala dužna kao Grčka i kako njome hara nepodnošljiva zakonodavna dekadencija koja omogućava "bezgrešno začeće" lezbijki, homoseksualne brakove, ubijanje starih i nemoćnih lica (eutanaziju), pravo glasa za strane državljane i još puno toga što je domovinu demokratije

 

Mile Urošević

Dopisnik iz Pariza

 

Za Francusku se i danas dani veruje da je zemlja slobode, ljudskih prava, velike kulture i standarda života. Nekad možda bilo al danas su stvari malo drugačije. Kad kriza stegne, čojstvo prvo strada. A sve što se događa po svetu, stavlja se na pleća neke krize, koja je u Francuskoj na zavidnom nivou ali rečima gotovo neiskazive. Zato su tu brojke, te čudne boljke , rečitije od svake političke propagande. Cifre udaraju u sridu. Primera radi ; kad vam neko kaže da u Francuskoj zbog krize mnogi ljudi ostaju bez posla, vi pomislite da ih ima na stotine svakog meseca. Reč mnogo ne znači ništa precizno, ali ako joj algebra priskoči u pomoć tada mnogo postaje tačno 1.000. Čim matematika zameni gramatiku račun za krizu postaje papreniji.

 X radnika minus 1000 otpuštenih dnevno, jednako  više od krize a manje od bilo kakvog rešenja! Jer 30 puta  1000 šut-karti dnevno jednako je 30. 000 novih besposličara svakog meseca, sem sledećeg koji na svu sreću ima tri dana manje.

 Suma-sumarum, preko 350. 000 unesrećenih familija svake godine. Dodajte to na pet miliona onih koji godinama traže bilo kakvo zaposlenje i sve će vam biti jasno. To više nije kriza to je onaj obećani kraj sveta za koga su svi pomislili da nas je omašio... Jer kriza je nešto uslovno, i jednog dana mora da prođe. Ova promena sveta je definitivna, na vek vekova i nikada se više neće vratiti ni senka onih starih vremena. Tako se na početku godine izjasnila i predsednica udruženja svih industrijalaca Francuske Lorans Parizo : - Posla nema, neće ga ni biti, svet se menja i počinje nova era zasnovana na novim principima i drugim vrednostima. Drugim rečima: proleteri svih zemalja maknite se, nikome više niste potrebni. Posao rade roboti i Kinezi, proizvode prodaje internet  a pare su tu da prave nove pare. Možda u ovakvoj situaciji i nije mnogo suluda ideja pojedinih medija koji smatraju da bi jedan dobar građanski rat stavio stvari na svoje mesto Jedino je opasna revolucija jer  u njoj stradaju i bogati. Odnosno nevini, kako se to satiričari izjašnjavaju. Ovo nije samo naivna prognoza bez kredita već suma cenjenih mišljenja intelektualaca koji jedu evropski lebac i znaju o čemu pričaju.

 

Ono što se vešto krije

 

Zna li se u zemlji seljaka na brdovitom Balkanu da u bogatoj Francuskoj ima devet miliona ljudi koji žive ispod granice bede, a to je 15%  njihovog stanovništva ili skoro koliko Srba u totalitetu. Zna li se da u pojedinim predelima velikih gradova, punih svetlosti, ima  40% mladih ljudi bez posla, što je prava vojska (i to peta kolona) od milion besposličara koji ugrožavaju civilni mir. Čak i oni Francuzi koji rade ne mogu sa bednim platama da izađu na kraj. Preko tri miliona zaposlenih su gola beda a oko 700. 000 nemaju ni stan već spavaju na ulici, u automobilu ili kod rođaka u šupi. Oko četiri miliona imaju stan ali bez kupatila i  grejanja. I to nije sve. Oko 20 % Francuza više ne ide kod lekara. U zemlji najveće socijale na svetu svaki peti čovek štedi na svom zdravlju. Šest i po miliona ljudi preživljava od socijalne pomoći. Na francuskim bulevarima je samo prošle godine besplatno podeljeno 300 miliona porcija.  Oko 750. 000 gostiju narodne kuhinje  se tiskalo u redovima kao za vreme velikog rata i to uglavnom majke sa decom, same i bez posla. 

Bogata zemlja nema šta. Jedino su ljudi siromašni. Banke su očajne jer im 6 miliona ljudi duguju pare pa su im oduzeli čekove i kartice, a 800. 000 ljudi je prekoračilo svaku meru prezaduženja i to je katastrofa za banke,  dok sama država duguje preko 1. 820 milijardi evra, 90% nacionalnog dohotka. Francuska sve više postaje Grčka. Postoje i druge brojke koje nisu ekonomskog karaktera. To su takozvane kulturološko-zabavne manifestacije mladih bez zaposlenja.

Specijalitet Francuske je paljenje kola. Zna li se igde da u Francuskoj  svake noći i to tokom cele godine plane po 120 automobila? Za specijalne prilike, kao što je novogodišnja noć omladina se greje na 1. 200 lomača. Ministar za brojanje uništene imovine, mrtav hladan objavljuje rezultate nadmetanja u paljevini kola i dodaje da je to već godinama francuski narodni običaj. Samo što ne kaže koliko je to pozitivno  za automobilsku industriju.  Ej bre, narodni običaj da ljudima pale parkirana kola! U poslednjoj akciji ove godine je bilo i bacanje zapaljivih flaša u pune automobile sa očiglednom namerom da se zapale i putnici.  To je ta visoka francuska kultura kojoj teže naše snobovske vlasti. Iako je stvarno tako šta će nam onda takva Evropa koja će svoje  narodne običaje da donese i u naše krajeve. Već su nas podosta i zarazili. Nastavimo li izgubićemo sve a dobiti nećemo skoro ništa jer je takva politika sila koje žive na tuđ račun i topuzinom pišu zakone.  Prosperitet velikih sila je uvek na račun propasti malih država sa korumpiranim društvom.

 

Nova vlast,  stare ideje

 

Novi francuski Predsednik Fransoa Oland već je postao polovni šef države, odbačen od većine. 70% Francuza mu ne veruje bar kad je u pitanju bolje sutra, koje normalni predsednik stalno obećava. Njegove glavne mane su što ne ispunjava obećanja I što sprovodi skoro istu politiku kao njegov prethodnik. Šegrt, kako ga nazivaju pojedini mediji je za mnoge pravi amater u odnosu na mesto koje zauzima. Gotovo da nije napravio ni jedan potez koji Francuzi priželjkuju ili bar odobravaju. A on u nedostatku ideja ili mogućnosti da  bilo šta pomeri, krije se iza svojih ministara i čeka da Amerika prva krene u ekonomsku reprizu pa da se onda okeša za nju i sebi pripiše lovorike. Nada se u kraj ove godine. A do tada vlada pokušava da zabavlja raju i ubija dosadu bezveznim polemikama i zakonima koji treba da zbune  Francuze I pomere im pažnju na gluposti: novi zakon o ženidbi pedera i usvajanja dece, veštačko oplođivanje lezbejki, na legalnu eutanaziju starih i bolesnih,  na pravo glasa za strance, podržavanje svih islamskih pobunjenika po Africi ili udaranje globe na uspešne poslovne ljude u samoj državi.

Ovo poslednje se prvo osvetilo novoj vladi. Naime već na startu svoje karijere Oland je polovinom juna napravio grešku kada je zanesen svojom uobraženom veličinom novog naslednika Napoleona, skoro naredio svome gostu Vladimiru Putinu da digne ruke od Sirije i Bašara. Sve to javno pred kamerama. Ovako početničku grešku nijedan normalan Predsednik ne bi smeo da napravi. Naravno, Putin mu nije ostao dužan i ispred Jelisejske palate mu je odgovorio da je Bašar mnogo češće dolazio u Pariz nego u Moskvu.  Putin je otkazao porudžbinu dva broda i stvar je mogla na tome i da se završi. Onda je  izbila i afera Depardje i njegova ubitačna rečenica da je Rusija velika demokratija, što je dovelo Francusku vlast i sve medije do autentičnog ludila.

Da im naj Francuz poriče primat na demokratiju, on, ikona u vidu Obeliksa ili Sirana de Beržeraka  i da im taj nesuđeni Raspućin utekne sa platnog spiska državne kase, to je više od veleizdaje.  Da je cela ova afera  veštački naduvana najbolje pokazuje cifra da oko 1.000 bogataša beži od pljačkaške politike oporezivanja svake godine. Gotovo da nijedan sportista, nijedan pevač ili poznatiji glumac već godinama ne stanuje u Francuskoj! Kao naši teniseri, na primer. I sve te ekonomske izbeglice su dobro viđene, sem onih koji su bili podrška opoziciji za vreme izbora. Cela afera ruskih pasoša su ustvari dve male osvete. Depardje treba da plati svoju naklonost bivšem predsedniku a Oland treba da plati svoju drskost prema Putinu. Tako se rezimira situacija u francuskoj štampi koja je inače mahom na strani vlasti, (a gde bi inače?).

  Zbog toga se sada iz arhive vade slike i iznosi prljav veš ogavno masnog pijandure, kako iz milošte nazivaju do jučerašnjeg idola Žerara Depardjea.

Sad su se setili i da je taj čovek nedavno podržavao predsednika Čečenije, mafioza, i da je pevao sa ćerkom uzbekistanskog diktatora  i da je posetio teroristu Fidela Kastra i još mnogo drugih smrtnih grehova. Na veliko nezadovoljstvo vlasti Depardje je ipak ostao popularan u Francuskoj a  zakon o oporezivanju od 75% prihoda najbogatijih je poništen od strane senata, kao nelegalan.  Da bi se stvar još više zapetljala i Brižitka Bardo je zatražila pasaport made in Rusia. Doduše iz drugih razloga koji više imaju veze sa slonovima nego sa ljudima. Zaraza ruskih pasoša će verovatno napraviti velike smetnje budućem susretu Olanda i Putina u Moskvi i to za vrlo kratko vreme, kako je najavljeno. 

Možda će dotle moda ruskih pasoša i da prođe u Francuskoj ali će svakako ostati po ostalim delovima sveta gde se građani plaše. Primer; 20. 000 Srba sa Kosova je pisalo Dumi sa molbom da i njima Putin dodeli crveni pasoš kao poslednju nadu i jedini spas, obzirom da ih vlada ne brani kako treba a da su Šiptari već pod američkom protekcijom.  Ali to bi već bila nova priča za neki drugi članak u rubrici domaće teme...

.

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane