Natrag

Razaranje

Razaranje

Kako je nadoveanskim naporima spreeno unitavanje Galerije fresaka

ivot posle ivke ministarke

Kako je po nalogu smenjene direktorke Narodnog Muzeja umalo razbucana Galerija fresaka. Kako je zbog jednog pisma izvrena istka u Narodnom muzeju. Na iju alost je spreeno izbacivanje Galerije iz svoje zgrade. Kome je 2006. godine isplaen stopostotni avans za radove koji do danas uopte nisu zavreni. Ko je u izlobenim dvoranama napravio razbojite i metalnu skangalu. Kakav je meusobni odnos boje zidova Galerije i haljina  dr Tatjane Cvjetianin. Ko je Muzej Vuka i Dositeja pretvorio u postmoderni burdelj. Kome je uzor postala ivka Ministarka. Kako je Narodni muzej ostao bez zgrade Elektrotehne i ko ju je ubrzo kupio.

Stanislav ivkov

U senci kriminalnih aktivnosti smenjene direktorke Narodnog muzeja  dr Tatjane Cvjetianin i ostalih lanova udruenog zloinakog poduhvata na nerealizovanoj rekonstrukciji Narodnog Muzeja ostao je podjednako tetoinski,  sreom nerealizovan, drugi udrueni zloinaki poduhvat rasturanja i unitavanja Galerije Fresaka u Beogradu, koji je, za razliku od nikad zapoete rekonstrukcije Narodnog muzeja, ak bio i zapoet, ali je, zahvaljujui prisebnosti ministara Dragana Kojadinovia i Neboje Bradia, i zaustavljen! O tome koliko je kulturoloki i muzeoloki znaaj Galerije fresaka najbolje govori sam njen istorijat. Prvu inicijativu za kopiranje fresaka u cilju osnivanja Muzeja fresaka, kao i organizovanje izlobi u inostranstvu, pokrenuo je Komitet za kulturu i umetnost Vlade FNRJ 1947. godine. Inicijativa je rezultirala velikom Izlobom jugoslovenske srednjovekovne umetnosti, 1950. Godine, u palati ajo (Chaillot) u Parizu...

 

 Skandal meunarodnih razmera

 

Za postavku je uprilieno 160 kopija fresaka i 105 odlivaka skulpture. Nakon zavretka izlobe i povratka eksponata u zemlju, prvog februara 1953. godine otvorena je Galerija fresaka, kao drugi muzej te vrste u svetu sa namenom predstavljanja, popularizovanja i dokumentovanja srednjovekovne umetnosti, sa naglaskom na freskama. Zgrada je podignuta na mestu stare sinagoge, Osnovni fond kopija znaajno je uveao, sa dodatnom 441 kopijom, njen prvi direktor, Milan Kaanin, koji je koncipirao i prvu, osnovnu postavku Galerije. Tokom narednih decenija, Galerija fresaka se posvetila daljoj izradi kopija, prezentaciji i istraivanju dela koja pripadaju vizantijskoj tradiciji, meu kojima su najbrojnija ona srpske srednjovekovne umetnosti. Od 1962. godine, u okviru Galerije funkcionie i slikarsko-vajarski atelje. Danas Galerija poseduje bogatu zbirku koja obuhvata oko 1400 kopija fresaka spomenika nastalih u razdoblju od 11. do sredine 15. veka, kao i pojedine kopije ikona i minijatura iz istog perioda. nastale na teritoriji srednjovekovne Srbije i susednih zemalja Balkana, a mnoge kopije potiu iz spomenika koji su danas uniteni ili ugroeni. U zbirci se nalazi i oko 300 odlivaka srednjovekovne monumentalne skulpture i epigrafskih spomenika. Sve kopije dela su akademskih umetnika specijalizovanih u toj oblasti. Njihove dimenzije, nain izrade, kao i oteenja potpuno su verni originalima. Galerija fresaka je pridruena Narodnom muzeju u Beogradu 1973. godine.

Meutim ubrzo po preuzimanju dunosti direktora, nova direktorka muzeja Tatjana Cvjetianin vrlo efikasno gotovo unitava slubu konzervacije i restauracije u Narodnom muzeju i to potpunim iskljuivanjem najveeg dela kolektiva iz bilo kakvog odluivanja a samom najavom predstojeeg izbacivanja konzervatora iz zgrade Narodnog muzeja u Galeriju fresaka postalo je oigledno da se u najveoj tajnosti pripremaju neki drugi planovi to se ubrzo pokazalo tanim. Dana 19 januara 2006. Godine kustosi srednjevekovnog odeljenja Narodnog Muzeja i Galerije fresaka upuuju pismo i to tadanjem ministru kulture Draganu Kojadinoviu i tadanjem i naalost sadanjem pomoniku Miladinu Lukiu, kao i direktorki Tatjani Cvjetianin, operativnoj direktorki Bibiki orevi, zameniku direktora i svim lanovima tadanjeg upravnog odbora u kojem ukazuju na skandalozne dogaaje u Galeriji Fresaka i upozoravaju na ugroavanje kako same Galerije, tako i njenog fundusa. Velika muzeoloka loa Tatjane Cvjetianin uzvraa udarac ve 6. Februara 2006.

 Godine i to tako to je pod hitno smenjena efica Srednjevekovnog odelenja Branka Ivani a novano kanjen upravnik Galerije Fresaka Bojan Popovi, kome je u besprekornoj karijeri to bio prvi prestup radne discipline jer je  dr Tatjana Cvjetianin izmislila navodnu povredu radne dunosti i to samo zato jer je spomenuto pismo istog dana upueno i ministarsvu kulture i upravi narodnog muzeja i upravnom odboru, a ne samo gospoi direktorki koja je verovatno elela da na miru u restoranu Little Bay sama odluuje o tome da li e tu dopis upuen na vie adresa uopte biti poslat na te adrese ili e ga ona, u skladu sa svojim demokratskim" tradicijama baciti u fioku. Bez obzira na opravdan protest zaposlenih, neometano su se nastavile pripreme za unitavanje galerije fresaka te je 24. Januara 2007. Godine u Glasu objavljeno protestno pismo protiv zatvaranja Galerije, a sama peticija koju je do tada ve potpisalo vie od dve stotine profesora, naunika i umetnika, protiv privremenog zatvaranja Galerije fresaka u Beogradu, iznenadila je upravu Narodnog muzeja, u ijem se sastavu nalazi prostor u ulici Cara Uroa, a u koji su trebale da se usele konzervatorske slube dok traje rekonstrukcija zgrade Narodnog muzeja.

Neprijatno zateena,  dr Tatjana Cvjetianin podmee vaenje kestenja iz vatre svojoj tadanjoj podreenoj Aleksandri oji iz kancelarije za odnose sa javnou Narodnog muzeja koja izjavljuje kako u Galeriju Fresaka prelaze slube koje ne mogu da prestanu sa radom tokom rekonstrukcije zgrade te kako je re samo o pogrenom razumevanju uslova u kojima e Muzej biti primoran da radi narednih godina, dok se ne okona rekonstrukcija centralne zgrade, a to su prilike kojima se svi moramo prilagoditi, izlobene aktivnosti Narodnog muzeja nee biti prekinute, dok e o pripremi gostovanja muzejskih zbirki u inostranstvu i gradovima Srbije brinuti konzervatorske slube NM, kojima je potreban adekvatan prostor za rad.Tokom rekonstrukcije zgrade na Trgu Republike, kopije ivopisa i odlivci skulptura iz Galerije fresaka bie smeteni u bezbedan prostor zajedno sa ostalim kolekcijama Narodnog muzeja.

Istovremeno sa Glasom, 24 januara 2007. Godine lanke i javne proteste povodom najave likvidacije Galerije Fresaka objavljuje i Blic i to po nazivom Zatvara se galerija fresaka- riznica mora da se sauva  gde se takoe objavljuje tekst peticije, ali tek na tekst iz Politike od istog dana pod naslovom Iz Galerije fresaka: apel javnosti gospoa direktorka se oglasila nemutom izjavom kako je to samo privremeno reenje.

 23. Februara 2007. godine skandal poprima meunarodne razmere jer je u Politici tog dana objavljen intervju sa danas pokojnom Svetlanom Mojsilovi Popovi sa univerziteta u Prinstonu koja je povodom izlobe Mo slika u Vizantiji" u Vaingtonu, koja je sainjena od kopija naih fresaka iz privatnih zbirki iz Amerike izjavila: Prosto ne mogu da verujem da Beograd hoe da zatvori tu galeriju kad se ovde u belom svetu replike tih fresaka uvaju kao blago. One imaju znaaj i u edukativnom smislu, ali je njihovo postojanje neophodno i za dalja struna prouavanja .

 

Gospoa oji, kao gospodin oji

 

Ve marta 2007. godine Knjievni list objavljuje kompletan tekst peticije i spisak sa imenima svih 271 potpisnika. Politika 21. Marta 2007. godine, uoi poetka skidanja stalne postavke galerije Fresaka najavljenog za 26. Mart  u tekstu Podstanari u Galeriji fresaka objavljuje izvode iz otvorenog pisma Ministarstvu kulture upravnika galerije, mr Bojana Popovia u kome se pored ostalog navodi da je nedopustivo da se Centar za konzervaciju preseli u prostor Galerije fresaka jer kako kau, ta "privremena" adaptacija zgrade galerije predvia izgradnju platformi, razbijanje mermera radi uvoenja vodovodne i kanalizacione instalacije, to za posledicu konano ima i skidanje stalne postavke. Ova akcija je izmeu ostalog nelogina i zato to se najpre izdvajaju sredstva za adaptaciju prostora, a onda i za vraanje prvobitnoj nameni. Zgrada u kojoj se nalazi Galerija fresaka je projektovana kao muzej i ona pre svega nema kapaciteta za Centar za konzervaciju i nije pravljena za tu namenu, a jo manje za kasnije useljavanje Centralnog instituta za konzervaciju, o emu se takoe govori. To je, kao to saznajemo, potvrdio i Miladin Luki, pomonik ministra kulture. Naa strepnja, da Galerija fresaka vie nikada nee biti ono to je bila, temelji se i na injenici da na prostor ve zauzima kola za konzervaciju "Dijana".

Uglavnom, na veliku alost Miladina Lukia i Tatjane Cvjetianin ve 31. Marta 2007. godine oglasio se tadanji ministar kulture Dragan Kojadinovi koji je uznemirenoj javnosti saoptio da Galerija fresaka ostaje na istoj adresi. Meutim, malo je poznato da je ve do tada u galeriji fresaka nainjena povea teta iz prostog razloga jer su radovi na pregradnji uveliko trajali. Tako je recimo jedna od dvorana horizontalno pregraena skupo plaenom metalnom konstrukcijom a po itavoj galeriji su bili raspazareni raznorazni nosai, stolice, drvene table sa mozaicima koji su u tom trenutku bili na konzervaciji u centru Diana koji je do tada uveliko uzurpirao Galeriju fresaka! U ovakvom skandaloznom stanju Galerija Fresaka bila je tokom itave 2007. i poetkom 2008. godine a Aleksandra oji je po nalogu  dr Tatjane Cvjetianin obmanjivala javnost tvrdnjama da postavka nije "prepolovljena" a prostor Galerije fresaka nije "unakaen"! 28. Marta 2008 godine u Veernjim novostima izlazi tekst Skueni u dve sobe iz koga je javnost saznala da je i dalje na snazi ostao plan o zatvaranju Galerije fresaka i useljavanju Centra za konzervaciju iako je upravo u to vreme postalo izvesno da do planirane rekonstrukcije Narodnog muzeja prema projektu Milana Rakoevia nee doi!

 

Ko je nju poznavao...

 

Stanje je tada zaista bilo potresno: od pet izlobenih sala posetioci su mogli da posete samo dve, jedna je pretvorena u depo, a u druge dve smeten je centar za konzervaciju Dijana" sa svojim cirkusijadama! Stalna postavka svedena je na svega 50 kopija. Bilo ih je 100, ukljuujui i odlivke skulptura, ali su ranije skinute, jer je deo prostora pretvoren u radionicu. Najvei deo kopija fresaka je u depou, a mozaici su stajali na podu u jednoj od izlobenih sala. Metalna platforma (ili kako mnogi kau skalamerija") koja je postavljena pre neto vie od godinu dana, kako bi se prostor adaptirao za Centar za konzervaciju i dalje je stajala na svom mestu. Iz ovoga je jasno vidljivo da je  dr Tatjana Cvjetianin, poput ivke Ministarke ekala da se smiri ovo malo bruke, pa da se nastavi dalje rasturanje Galerije Fresaka. Tek dolaskom ministra Neboje Bradia, koji jedini nije podlegao armu dr Cvjetianin, stvar je definitivno prelomljena te je Bradi 30. jula 2009. godine obavestio javnost da je svaka privremena ili trajna promena namene neprihvatljiva, te da e Galerija nakon rekonstrukcije, osim stalne postavke, imati i prostor za povremene izlobe dela iz fundusa Narodnog muzeja. Iako je ovo trebao da bude epilog prie o rasturanju Galerije fresaka, ova tuna pria ima i svoj postfestum, jer do danas nije raieno pitanje skupo plaenih, odavno zapoetih a nikada u potpunosti izvedenih radova u Galeriji fresaka!!!

 Naime, jo 2006. godine avansno je uplaena kompletna suma predviena za sanaciju i adaptaciju galerije Fresaka firmi Omnistock, u vlasnitvu izvesnog Veselina Sjekloe, a koja je pobedila na tenderu. Inae preduzee Omnistock, koje u imenu ima bombastinu formulaciju preduzee za proizvodnju i promet robe i usluga,  iroj javnosti je poznato po jo jednoj kriminalnoj aferi u reiji Demokratske stranke, po traljavoj viegodinjoj trakavici oko rekonstrukcije jedne jedine fasade zgrade Savezne skuptine (o tome videti tekst Kletva bi nestala da su spalili Miuna, Tabloid 229).

 

Muzej Vuka i Dositeja pretvoren u postmoderni burdelj

 

Dodue,  2006. godine, u Galeriji fresaka su i krenuli radovi, najpre spoljnji te su popravljeni krov, odaci, dvorine fasade i ograde i zapoeto je uvoenje nove elektroinstalacije u zgradu Galerije. Unutranji radovi su ubrzo prekinuti polemikom oko zatvaranja Galerije Fresaka i adaptacijom za Centar za konzervaciju. Posle Bradieve odluke, trebalo je da se neutroena sredstva iskoriste za sanaciju enterijera zgrade. U radovima koji su trajali do 10. Maja 2010. Godine , kada je otvorena izloba Studenica, osam vekova slikarstva" demontirana je metalna skalamerija predviena za potrebe CIK-a a sve izlobene sale su okreene u mrtvaki sivu boju. Delimino je izvedena nova elektroinstalacija sa ciljem da se dobije nova rasveta.

Meutim, nova instalacija je doslovce nakaena na staru iako je u samu zgradu ula nova instalacija. Iako su radovi trebali da budu nastavljeni nakon 10. Maja 2010. godine, do danas od toga nema nita jer je Sjekloa, odnosno Omnistock u sporu sa podizvoaima koji tvrde da uopte nisu isplaeni za do tada izvedeni deo posla. Sve u svemu samo zbog ovoga, Tuilatvo bi trebalo da ima pune ruke posla kako bi se ulo u trag novcu kojim su jo 2006. godine  u potpunosti Omnistocku avansno plaeni radovi a sedam godina kasnije isti ti radovi uopte jo nisu gotovi!

Takoe bi trebalo obratiti panju i na poslovanje firme Trioprojekt , iz Beograda, koja je svojedobno angaovana za vrenje tehnike kontrole tehnike dokumentacije projekta adaptacije galerije fresaka u privremeni prostor centra za konzervaciju Narodnog muzeja u Beogradu, a preko linije Demokratske stranke u Panevu je angaovana kao revident svih moguih poslova ugovorenih u Direkciji za izgradnju Paneva! Inae malo je poznato da je realizacija ureenja enterijera Galerije fresaka 2010. godine takoe rezultat burazerskog poslovanja  dr Tatjane Cvjetianin koja je po nepoznatim kriterijumima za razne poslie angaovala brani par Igora i Irenu Stepani.

Igor Stepani je u Galeriji fresaka  bio lan strune" komisiju za izbor nijanse boje za kreenje, te je  prvobitno predviena bela boja zidova, koja je gospoi direktorki oito previe neutralna, po odluci ove strune" komisije u sastavu  dr Tatjana Cvjetianin. Biljana orevi  i  Igor Stepani , zamenjena sivom, a itav enterijer galerije je pretvoren u nekakvu vrstu grobnice u kojoj su eksponati doslovce ugueni tamom. Inae sam Stepani je takoe odlukom  dr Tatjane Cvjetianin veoma uspeno uspeo da totalno upropasti i enterijer Muzeja Vuka i Dositeja koji je smeten u orijentalnu kuu za ije enterijere su uobiajena bela boja zidova i smea boja drvenarije, poda i tavanice. Umesto svega toga Stepani je muzej Vuka i Dositeja u pojedinim segmentima oblikovao sa potpuno stranim elementima: plastinim tapetama sa cveem, kakvi u vreme gradnje same zgrade nisu ni postojali, ugraenim plakarima, mini-marles kuhinjom, sve u svemu, muzej Vuka i Dositeja je delimino pretvoren u neku vrstu postmodernog burdelja!

Uglavnom,  ini se da je Stepaniu kao glavni kriterijum za izbor boja za enterijere Galerije Fresaka i tapeta za Muzej Vuka i Dositeja zapravo bio ukus dr Tatjane Cvjetianin, jer je trebalo pronai komplementarne boje za njene omiljene psihodeline boje: ciklama crvenu, frez crvenu, i bakarnu, koje su u potpunom skladu sa Stepanievim izborom! Inae u samom Narodnom Muzeju sve se vie ini da je  dr Tatjana Cvjetianin u oekivanju dugooekivane smene dobro prouila lik ivke Ministarke, i nakon smene preuzela glavnu ulogu podrivaa te se aktivno bavi miniranjem svih napora nove direktorke Bojane Bori Brekovi na etapnom ureenju i otvaranju izlobenih prostora Muzeja, te je sa podsmehom  komentarisala ove najave, a ak je pripremala svoju kandidaturu za eventualno raspisivanje konkursa za izbor, a sve to uz povremene pretnje koje preko radnika obezbeenja poruivala pojedinim zaposlenim, a sve u maniru ve pominjane ivke jer ko zna danas-sutra moe opet ona da bude direktorka...

 

Saekivanje ministra kulture

 

Sve ovo ni najmanje ne udi kada su zatitnici njenog imena i dela praktino uzurpirali samo Ministarstvo kulture gde je do ministra kulture maltene nemogue doi jer su glavne prepreke postavljene u vidu Miladina  Lukia, pomonika ministra kulture,  Miroslava Tasia, dravnog sekretara i izvesnog Miroslava Jankovia, inae efa kabineta koji je ak sebi dao za pravo da poput upijaa sedi u kabinetu ministra dok Tasi umesto ministra vodi razgovore. Kao posledica svega ovoga sve se ee deava da stranke ekaju samog ministra kulture na ulici kako bi uopte mogle da sa njime na miru razgovaraju. Sve ovo ni najmanje ne udi ako javna tajna da je u sadanjem sazivu Ministarstva kulture osoba u ijoj je garai Miroslav Ulemek menjao registarske tablice na autu nakon ubistva Zorana inia!!!

S tim u vezi, malo je poznato da je nekoliko nedelja pre samog atentata premijeru iniu upuen predlog za otkup delom izgorele zgrade Elektrotehne u ika Ljubinoj ulici u kojoj je bilo predvieno smetanje svih prateih slubi Muzeja: konzervatorskih radionica, depoa, kancelarija, biblioteke kao i ureivanje reprezentativnog prostora za izlobe u itavom prizemlju zgrade. Za tu zgradu tada je trebalo platiti dva miliona evra a svi dalji trokovi ureenja kako te zgrade, tako i same palate Uprave fondova sigurno bi bili daleko manji od 70 miliona evra koliko je trebala da kota rekonstrukcija po projektu Milana Rakoevia. Ono to je zanimljivo je injenica da je u vreme atentata savetnik pokojnog premijera bio Zoran Janjuevi, inae sadanji stanovnik jednog od beogradskih zatvora,  koji je ubrzo nakon atentata, istu tu zgradu Elektrotehne kupio za svega 360.000 evra i nikom nita!

 

A 1.

 

"Borac za uspostavljanje demokratije"

 

Moda najvanije nerazreeno pitanje jeste ko stoji iza preduzea koje je monopol nad svim poslovima u vezi sa adaptacijom i opremanjem Savezne skuptine nakon 5. oktobra 2000? Naime, Omni Stock je osnovan neposredno pred 5. oktobar 2000. godine, tanije 15. marta, kada se vlasnik Veselin Sjekloa, tada mladi, tridesetogodinji biznismen vratio u Srbiju s namerom da se ukljui u borbu za uspostavljanje demokratije.

ta je i koliko je gospodin Sjekloa "doneo u Srbiju" ne zna se, ali se prema podacima Agencije za privredne registre RS zna da upisani i uplaeni osnivaki kapital njegove firme Omni Stock iznosi svega 5.001 evro! to se tie godinjeg prometa ove firme, u 2005. je iskazan prihod od 75,7 miliona i dobit od 1,5 miliona, u 2006. prihod 155,1 milion i dobit od 760.000 dinara, u 2007. prihod 61,2 miliona i dobit svega 799.000 dinara, a u 2008. prihod od 66,1 milion i dobit od 6,6 miliona dinara.

Posebno je uoeno da je sa preduzeem Omni Stock iz Beograda "od oktobra 2000. pojedinano ugovarano najvie poslova i to kroz osnovne ugovore, anekse i dopunske ponude". Ova firma se pokazala kao "devojka za sve", a povereni su joj poslovi: izrade projektne dokumentacije, sanacije i opremanja dela zgrade Savezne skuptine, arhitektonsko-graevinski radovi, fasaderski radovi, protivpoarne instalacije, mainske instalacije, TT-instalacije, klimatizacija, ventilacija, grejanje, adaptacija diplomatskog salona, isporuka i ugradnja "konferencijskog sistema", centralno-tehnika reija, kao i video-TV nadzor. Kontrolom dva osnovna ugovora koja je Savezna skuptina sa preduzeem Omni Stock zakljuila, i to prvi 20. decembra 2000. i drugi 27. decembra 2001, utvreno je da je ugovorena obaveza plaanja avansa u rasponu od 50 do 100 odsto

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane