Natrag

Svedo~enje

Svedoenje

 

Ekskluzivno: Istina o oveku koga je Zapad osudio na smrt (4)

 

Tribunal je trebalo optuiti za ubistvo

 

Holandski teolog i istoriar Robin De Rajter (1951-2007), napisao je fascinantnu knjigu o smiljenoj likvidaciji Slobodana Miloevia, kojom pobija globalnu propagandu o bivem predsedniku Srbije kao zlotvoru i masovnom ubici. Rajter izmeu ostalog u knjizi tvrdi: "...Miloeviev politiki cilj bio je da Kosovo ostane u okviru Srbije i da se sprei da albanska veina protera sa Kosova srpsku manjinu. Nije se podsticala rasna mrnja, niti se sprovodilo etniko ienje. Naprotiv, Miloevi i lanovi socijalistike partije stalno su naglaavali koje prednosti za Srbiju ima njen multinacionalni sastav...". Nepunu godini po zavretku rukopisa, i Robin je umro. Beogradska izdavaka kua Metaphysica ustupila je Tabloidu ekskluzivno pravo da objavi u nekoliko nastavaka delove iz ovog Rajterovog dela, napisanog poslednje godine njegovog ivota.

 

Robin De Rajter

 

 

Miloevi je prvih mesec dana svog boravka u zatvoru u Shejveningenu proveo u samici u kojoj je neprekidno gorelo svetlo. Video kamere  su bile ukljuene 24 sata na dan. Miloevi je u vie navrata izrazio elju da bude u zajednikoj eliji sa ostalih trideset devet zatvorenika, ali je Tribunal  tu njegovu molbu redovno odbijao. Meutim, to je u medijima predstavljeno  tako kao da je Miloevi sam izabrao da bude izolovan. Miloevi je bio ogoren zbog uvredljivih i poniavajuih uslova pod kojima je video svoju enu. Meutim, bio je to snaan ovek i takve okolnosti ga nisu slomile, iako je to bio cilj. U razgovoru sa advokatom Kristiforom Blekom, izjavio je da je zdrav i pun optimizma. Takoe je rekao i sledee: "Ja sam moralni pobednik i ponosan sam na sve to sam uradio za svoju zemlju, u emu sam do kraja ostao poten. Jedino sam  branio svoju zemlju, na ta sam imao pravo; zato i nema opravdanja za moje hapenje. Ne postoje dokazi protiv mene, pa me ne mogu ni osuditi. Savest mi je ista i ne plaim se."

Prvi dan suenja bivem predsedniku Jugoslavije bio je politiki dogaaj i medijski cirkus. Prvo sasluavanje Slobodana Miloevia jedva da je trajalo deset minuta.  Miloevi je za tu priliku pripremio politiki govor,  ali mu sudija Riard Mei nije dozvolio da ga proita...

 

Pravo na iskljuenje mikrofona

 

Sudija Mei: "Gospodine Miloeviu, kao to vidim, vi nemate branioca. Vi, dodue, imate pravo da se sami branite, ali vam savetujem da dobro razmislite da li je to u vaem interesu. Vi imate pravo i na sudskog savetnika. Bie to dug i komplikovan proces i valjda elite da razmislite o svojoj odluci. Da li vam je potrebno vreme da o tome razmislite?"

 

Miloevi: "Ja ne priznajem ovaj Tribunal i smatram optubu protiv mene lanom optubom. Ovaj Tribunal je nezakonit jer nije osnovan na optem sastanku UN i zato mi sudski savetnik nije potreban jer je ovo nelegalna institucija"

 

Sudija Mei: "Gospodine Miloeviu, kasnije ete imati prilike da postavljate pitanja. Poi emo od toga da za sada ne elite sudskog savetnika, ali o tome moete kasnije jo da razmislite. Ovo prvo zasedanje suda ima za cilj da se razjasni sledee: kao prvo, optuba i, kao drugo, da li se smatrate krivim ili ne. Da li elite da se optunica proita?"

 

Miloevi: "To je vaa stvar."

 

Sudija Mei: "Gospodine Miloeviu, vama se na ovom sudu sudi i morate da potujete pravila ovog suda. Ovaj sud tumai vau reakciju kao odbijanje da iskoristite vae pravo da se optunica proita. Kasnije, u toku suenja, upoznaete se sa sadrajem optunice. Gospodine Miloeviu, kada vi to zaelite, dobiete vremena da pripremite vau odbranu.  Pravila dozvoljavaju maksimalno 30 dana za to. Meutim, vi moete i odmah da ponete sa vaom odbranom. Da li elite sada da ponete sa odbranom, ili bi ste to radije odloili?"

 

Miloevi: "Cilj ovog sudskog procesa je da se opravdaju zloini koje je NATO poinio u Jugoslaviji."

 

Sudija Mei: "Gospodine Miloeviu, postavio sam vam jedno pitanje: da li elite sada da ponete sa odbranom, ili bi ste to radije odloili?"

 

Miloevi: "Dao sam vam odgovor. tavie, ovaj takozvani Tribunal je" (pritiskom na dugme, sudija Mei iskljuuje mikrofon).

 

Sudija Mei: "Ako optueni ne pone sa svojom odbranom, onda po pravilu, ovaj sud zakljuuje da on sebe ne smatra krivim. Gospodine Miloeviu, va odgovor se tumai kao da odbijate da ponete sa odbranom te e u zapisnik ui da ni po jednoj taci optunice ne smatrate sebe krivim."

 

Miloevi: "Kao to sam vam ve rekao, cilj ovog suenja je da se opravdaju zloini protiv Jugoslavije. Ovo je nezakoniti sud, jedan nelegalni(Sudija Mei opet iskljuuje mikrofon).

 

Sudija Mei: "Gospodine Miloeviu, ovo nije trenutak za dranje govora. Kao to sam ve ranije rekao, za to e vam se kasnije pruiti prilika. Ovim se ovo suenje  odlae."

Zdenko Tomanovi, jedan od najvanijih Miloevievih saradnika, obavestio je tampu o sadraju onoga to je Miloevi tom prilikom hteo da kae. Njegov govor je objavljen 18. jula 2001. godine u asopisu Danas:

 "Ja ovaj sud ne priznajem, ne zato to je nelegalan i ne zato to je optuba protiv mene nelegalna; ve zato to je ovaj sud sastavni deo mehanizma koji je poinio genocid protiv srpskog naroda, mehanizma iji je cilj da od svih naroda i svih ljudi naini roblje u jednom novom obliku kolonijalizma. Jedini krivac za zloine poinjene u  Saveznoj Republici Jugoslaviji jeste NATO. Moji delati, kao i ceo svet, vrlo dobro znaju da ja nisam u Hagu zbog ratnih zloina koji mi se pripisuju, ve zato sto smo se suprotstavili NATO-u i zato to smo pokazali celom svetu da NATO nema apsolutnu mo jer, ako je jedna zemlja, ma kako mala, vrsto odluila da brani svoju slobodu, onda je ak i ona u stanju da se suprostavi najveoj ratnoj maineriji na svetu. Ja sam ponosan na ono to sam uinio za odbranu svoje zemlje i svog naroda."

 

"Mi do sada nismo imali sline sluajeve"

 

U Vaingtonu su Karla del Ponte i tadanja amerika ministarka spoljnih poslova, Madlen Olbrajt, objavile optunicu protiv Slobodana Miloevia, koja je, pre svega, predstavljala politiko opravdanje za bombardovanje Jugoslavije. Miloevi se iskljuivo teretio za etniko ienje i genocid na Kosovu (dosije IT-99-37-I). Kasnije je postalo oigledno da se ova optuba ne moe dokazati. Meutim, povlaenje optube imalo bi ogromne politike i moralne posledice po  zemlje NATO-a. Zbog toga je optuba naknadno proirena na Hrvatsku i na Bosnu, ime je, za Tribunal, ceo sluaj postao samo jo tei. Bilo je jasno da e se suenje zavriti totalnim fijaskom, a to se po svaku cenu moralo spreiti.

Novinska agencija Rojters  je, 2. avgusta 2001. godine, izvestila da e Miloevi sam voditi svoju dobro pripremljenu odbranu. Bivi ameriki ministar pravde, Remzi Klark, poto je proveo tri dana u razgovoru sa Miloeviem, izjavio je sledee: "Miloevi je ovek koji je navikao da uvek sam sebe zastupa i da sam u svoje ime govori, pa to i sada namerava da ini, iako ne odbija profesionalnu pomo." Neuobiajena Miloevieva elja da ima oko sebe advokate koji e mu u toku suena pruati pravnu pomo, stvarala je zvaninicima Tribunala velike glavobolje. Portparol za Tribunal, Dim Lendel, je u vezi sa ovim izjavio: "Mi do sada nismo imali sline sluajeve. O tome moraju sudije da odlue." A zatim je dodao: "Ako Miloevi zaista bude sam vodio svoju odbranu, koja e verovatno poeti sledee godine, onda e on biti prvi koji e to raditi na ovaj nain."

Pravni stunjaci su smatrali da je takva strategija glupa. Meutim, advokati koji su Miloevia podravali, rekli su da se, time to Miloevi sam vodi svoju odbranu, ostvaruje direktan kontakt sa tuiocima, emu je Miloevi i teio. Miloevi je uvek iznova govorio da ne priznaje Tribunal za bivu Jugoslaviju. Da li je ovaj sud uopte bio opunomoen da donese presudu  Slobodanu Miloeviu? Ni meunarodno pravo, ni Povelja UN ne nude pravnu osnovu po kojoj bi se dobio mandat za uvoenje kaznenih tribunala. To znai da ova institucija nema zakonsku osnovu. Tribunal za bivu Jugoslaviju nema ovlaenja ni da sudi, ni da presudi. Sudovi u pravnoj dravi donose presudu na osnovu zakonika utvrenom po demokratskom principu donoenja zakona. Ovaj Tribunal ne raspolae takvim zakonikom, te ne moe ni da se bavi takvim sudskim procesima.

Profesor Hans Kuher smatra da: "Tribunal u Hagu, na kome se sudi za ratne zloine, nema vaeu pravnu osnovu. On postoji zahvaljujui rezoluciji Saveta bezbednosti, koji, meutim, nije ovlaen da regulie takva sudska pitanja. Poto u Hagu od samog poetka nedostaje vaea pravna osnova, protivzakonita je i optunica iz 1999.godine, kao to je protivzakonito i izruenje Miloevia. Povrh toga, Haki tribunal je pod velikim uticajem monih zemalja iz Saveta bezbednosti, tj. zapadnih sila. Da je Tribunal ak i kompetentan, a to nije, ni tada, po mom miljenju, sudije ne bi mogle da nezavisno donose odluke. Ve samo zato Miloevi ne moe u Hagu da oekuje pravedno suenje." Savet bezbednosti je 1993. godine, pre svega pod pritiskom Madlen Olbrajt, dao sam sebi ovlaenja koja dotle nije imao, i na taj nain pogazio odrednice Povelje UN.

 

Da li je Miloevi mogao u Hagu da oekuje pravedan proces?

 

    Na Tribunalu za bivu Jugoslaviju vrvilo je od funkcionera NATO-a. Kada je  Graham Blevit, 2004. godine, podneo Tribunalu ostavku na funkciju zamenika tuioca, dao je intervju za holandske novine NRC Handelsblad, u kome je rekao da mnogi  funkcioneri Tribunala provode isto toliko vremena u amerikoj ambasadi kao i u tribunalskim kancelarijama.    Kanadski vrhovni tuilac za Tribunal, gospoa Luiz Arbur, izdala je nalog za hapenje Slobodana Miloevia na osnovu podataka koje je, dan ranije, dobila od vlade Sjedinjenih Drava, zemlje koja je protiv Jugoslavije vodila rat. Obavetenja na kojima se zasniva optunica, potiu od amerike obavetajne slube Interagency Balkan Task Force, koja je bila u okviru CIA-e i bila povezana sa organizacijama Defence Intelligence Agency (DIA) i National Secutity Agency (NSA), kao i sa ministarstvom spoljnih poslova.

 Dobar primer da su rat koji je NATO vodio i pravni status Hakog tribunala povezani, jeste poziv predsednice Tribunala, uruen 6. aprila 1999. svim zemljama lanicama NATO-a, za pomo sudu time to e prikupljati dokazni materijal o zloinima poinjenim na Kosovu.

  Gospoa Luiz Arbur, vrhovni tuilac i gospoa Gabriele Kirk MekDonald, vrhovni sudija, vrlo esto su za javnost nastupale zajedno sa Madlen Olbrajt, koja se inae smatra majkom Tribunala. Sudija MekDonald je, jo pre rata u Jugoslaviji, proglasila tu zemlju za 'banditsku zemlju'.  Vrhovni tuilac Arbur i sudija Mek Donald veliale su Sjedinjene Drave zbog njihovog finansijskog doprinosa i podrke Tribunalu.

  Na konferenciji za tampu, Madlen Olbrajt je, u vezi sa finansiranjem Tribunala za bivu Jugoslaviju, izjavila da su Sjedinjene Drave snosile najvei deo trokova i da e se za to i ubudue odvajati sredstva.  Kada je Dejmiju eju, portparolu NATO-a, postavljeno pitanje ta bi se dogodilo da sam NATO mora da se pojavi na Tribunalu, on je odgovorio da bez NATO-a ne bi Tribunala ni bilo jer je NATO i odredio kako e Tribunal funkcionisati, a takoe ga je veim delom i finansirao.  Haki Tribunal je tvorevina one iste sile koja je zapoela nelegalni rat protiv Jugoslavije i koja je, pod maskom 'intervencije', poinila ratne zloine: bombardovanje civilnih ciljeva! Dokaz za to je jednostavna injenica da su Sjedinjene Amerike Drave glavni inicijator i organizator Tribunala za bivu Jugoslaviju u Hagu.

 Harold Pinter, dobitnik Nobelove nagrade za knjievnost 2005.godine, je rekao: "Taj SAD-NATO sud, pred kojim Miloevi mora da odgovara, je od samog poetka nelegalna institucija i ne moe se smatrati pravnom ustanovom."

Jerom Caifman, koga je opunomoila organizacija International Ethical Alliance (IEA), zahtevao je od Luiz Arbur da podnese ostavku na funkciju tuioca zato to je ona sastavljala selektivne optunice na osnovu proizvoljnog dokaznog materijala. tavie, on je nalazio da je dovoljan dokaz da je u pitanju objedinjavanje interesa to to lanice NATO-a najveim delom finansiraju Tribunal. Takoe je zamerao Tribunalu na stalnim i jednostranim izjavama u korist NATO napada na Jugoslaviju. Caifman je takoe zahtevao da se, pored vrhovnog tuioca, smeni jo pet sudija i, umesto njih, imenuju nove, nezavisne sudije iz zemalja koje nisu lanice NATO-a. Caifman je smatrao da bi se samo od takvog jednog neutralnog suda mogla oekivati objektivnost.

Karla del Ponte imenovana je za vrhovnog tuioca, iako je od vajcarske policije dobila otru opomenu zato to se, svojevremeno, kao sudija, izjasnila u korist kartela droge. Gospoa Karla del Ponte, dozvolila je sebi, pritom se nimalo ne stidei, da izjavi, jo pre poetka suenja u Hagu, da Miloevi treba da bude osuen na doivotnu robiju i,na taj nain, prekrila osnovno pravilo sudskog procesa. Jugoslovenska vlada pokuala je 29. aprila 1999. godine da pokrene na Meunarodnom sudu pravde u Hagu, postupak protiv zemalja-lanica NATO-a zbog poinjenih ratnih zloina i zloina protiv ovenosti. Ovaj sud odbio je tu optunicu zato to UN nikada nisu priznale zakonsku osnovu po kojoj je u Beogradu ta optunica sastavljena.

Vojnici 82. amerike vazduno-kopnene divizije su, u okviru mirovnih trupa (KFOR), zlostavljali stanovnike, jednu jedanaestogodinju albansku devojicu silovali, a zatim i ubili. Meutim, poinioci ovih zloina nisu morali da se pojave na Tribunalu.

Organizacija International Ethical Alliance (IEA) optuila je predsednika Klintona i ministra odbrane, Koena, za agresivne napade na bivu Jugoslaviju. Tim advokata iz Kanade i Evrope uruili su Luiz Arbur pismo u kome optuuju Sjedinjene Drave i NATO za ratne zloine, kao to su 'namerno razaranje gradova i sela, ruenje civilnih ciljeva, bombardovanje i drugi napadi na nebranjene gradove, sela i zgrade.' Nemaki advokat iz Hamburga, Hainc-Jurgen najder je 1999. godine, tuio mnoge dravnike iz NATO zemalja. Usledili su preliminarni razgovori. Meutim, Tribunal je zakljuio da se nipoto ne moe govoriti o ratnim zloinima, ve samo o omakama. Istraga se iskljuivo zasnivala na zvaninim informacijama NATO-a. U Holandiji je optuen i bivi predsednik Vim Kok. Tribunalu su iz celog sveta stizale optube protiv politikih i vojnih voa NATO-a. Te optube posebno su naglaavale injenicu da je, ratom protiv Jugoslavije, pregaena humanitarna osnova meunarodnog prava. Sve tube su odbijene, a juna 2000. godine, Karla del Ponte je definitivno zatvorila dosije NATO-a.

Zakljuci Nirnberkog suda pravde iz 1945. godine, koji inae ine osnovu meunarodnog prava, su jasni:  "napadaki rat nije samo ratni zloin, ve i najstraniji meunarodni zloin, koji se razlikuje od ostalih ratnih zloina po tome to sadri u sebi celokupno zlo." Robert Dekson, sudija u Amerikom vrhovnom sudu pravde i vrhovni tuilac u Nirnbergu, rekao je sledee: "Za kanjavanje ratnih zloina moraju se primenjivani isti kriterijumi, bez obzira da li  su oni poinjeni u Sjedinjenim Dravama ili u Nemakoj." Meutim, oigledno se ovaj princip ne odnosi na Sjedinjene Drave - Vaington ne prihvata nijedan meunarodni sud pravde. Amerika bojkotuje meunarodno pravo tako to primorava vlade drugih drava da garantuju slobodu svim amerikim graanima i svim amerikim vojnicima. Haki Tribunal za bivu Jugoslaviju je jedna monstruozna institucija, koja se nee ustruavati, ako je u pitanju njen opstanak, ni od zlostavljanja, ni od ubistva. injenica da  se  tako neto dogaa na holandskom tlu,  jasno pokazuje do koje mere je holandska elita skliznula u sluganstvo prema velikim silama, koje su osnovale Tribunal s namerom da prikriju sopstvene zloine...

 

(Nastavie se)

 

 

 

A 1.

 

Ubistvo s predumiljajem

 

Prema reima Nika Varkenvisera, lana meunarodnog centra za slobodu Slobodana Miloevia (Slobodan Miloevi Freedom Centre), smrt biveg srpskog predsednika je po  Ugovoru o nezlostavljanju (lan 16) posledica surovog i neljudskog tretmana. "Nain na koji se postupalo sa Slobodanom Miloeviem, a pogotovu kada je re o sudijama Robinsonu, Kvonu i Bonomiju, dovoljan je razlog da se Tribunal optui za ubistvo."

 

 

Beleka o piscu

 

Robin de Rajter roen je 6. marta 1951. godine u Enedeu, Holandija. Rano detinjstvo  proveo je u svom rodnom gradu. Kasnije se sa svojim roditeljima preselio u paniju gde je studirao teologiju, istoriju i panski. Diplomirao je 1974. godine. Robin de Rajter je, posle krae bolesti, umro 2007. godine.

 

 

Narudbenica

 

Izdavaka kua Metaphysica, ul. Solunska br. 10, Beograd, Stari Grad, tel. 011/2920062, 064 3073668, 062 336460, 063 8295488, kao i na e-mail adresu metaphysicstergmail.com

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane