Đilas

 

Kradonačelnik Beograda napravio novih pola milijarde evra duga i još je na slobodi!

 

Ruka u budžetu, budžet u ruci

 

Gradska vlast u Beogradu čini sve što je njenoj moći da do kraja opljačka budžet. Omiljeni način za izvlačenje para i njihovo prebacivanje u džepove Dragana Đilasa i njegovih saučesnika jesu javne nabavke koje se sve češće odvijaju daleko od očiju javnosti, opozicije i stručnih službi. I pored astronomskog zaduženja Beograda od 472 miliona evra, planira se podizanje novih kredita u visini od 75 miliona evra kako bi se u inostranstvu kupili novi autobusi, iako su domaći proizvođači daleko jeftiniji.

 

Milan Glamočanin

 

Zagledan u svoju bližu budućnost  gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, koga mnogi već danas zovu Beokradonačelnik, izražava nadu da će i tokom ove godine sigurno ostati u udobnoj gradskoj fotelji, ali ni sam nije siguran šta ga čeka do sledeće Nove godine. Zato je odlučio da potencijalne naslednike uvali u neprimereno velike dugove ne bi li im preselo prekomponovanje gradske vlade, ali i da u poslednjim danima zaradi još koje milionče evra od provizija.

 Svojim neodgovornim ponašanjem on više liči na političara koji je izgubio kontrolu nad samim sobom i svojom alavošću. I koga je briga što preduzima nekontrolisane i neodgovorne poslovne poteze, kada će posledice trpeti Beograđani, koji će na kraju da plate i sve račune ovog bezumlja.

Svima je jasno da će Beograd vraćati kredit Evropske banke za obnovu i razvoj, a ne korisnik Gradsko saobraćajno preduzeće (GSP), čiji dug trenutno iznosi 40 miliona evra sa gubitkom u najavi za 2013. godinu od 2,5 milijardi dinara (što je još nešto preko 20 miliona evra). Zato bi bilo mnogo racionalnije kupovati samo onoliko autobusa koliko se mora i to isključivo domaće proizvodnje.

Postoje dve vrste ljudi: oni koji shvataju šta nemaju i oni koji ne shvataju šta imaju. Po svemu sudeći, aktuelni gradonačelnik  Dragan Đilas spada u kategoriju ljudi koji ne shvata ni šta ima, ni koliko nema. Jer kada bi znao koliko u gradskoj kasi nedostaje novca ne bi tako bezočno arčio imovinu svih  Beograđana. Ili ga to možda uopšte ne interesuje!? 

Dodatno zaduživanje od 65 do 75 miliona evra za kupovinu novih inostranih autobusa grad vodi u siguran finansijski kolaps. Gradsko saobraćajno preduzeće trenutno jedva ima da isplati zarade zaposlenima, a ne da otplaćuje milionske kredite.

Zato njegova izjava da preuzima potpunu odgovornost za nabavku 180 autobusa za GSP više deluje, blago rečeno, „lucidno", nego što bi moglo da se kaže da je hrabra. Kako on sam kaže, ukupno zaduženje Beograda od 472 miliona evra je „sasvim normalna stvar" kao i da je to jedini način za razvoj grada koji, po njemu, može da iznese to zaduženje.

Kada bi Đilas manje krao kao gradonačelnik, grad Beograd bi imao dovoljno para da funkcioniše i bez zaduživanja.

Iako je u međuvremenu demantovao da je direktor firme Krakus iz Češke (iako se to jasno videlo na zvaničnoj internet prezentaciji nadležnog češkog ministarstva pravde), kao i da je vlasnik tog preduzeća isti onaj Miroslav Petrović koji je i vlasnik Lanusa, glavnog preduzeća iz Bus Plus konzorcijuma, jasno je kao dan da Đilas itekako ima finansijskih interesa kada je u pitanju elektronska naplata karata u beogradskom javnom prevozu.

Apeks tehnolodži solušn, preduzeće u kome većinski udeo ima pomenuti Lanus d.o.o., na čelu konzorcijuma u kome su još Lanus i tursko preduzeće Kentkart dobio je od Skupštine grada pravo da vrši naplatu karata za korišćenje javnog gradskog prevoza i za to može da zadrži 8,53 odsto sredstava prikupljenih prodajom karata. Pošto je dobio posao na nameštenom tenderu iz  2010. godine Apeks je objavio kako će za uvođenje novog sistema naplate investirati 12 miliona evra, te je tako sa Beogradom i sklopljen ugovor po kome, ako grad poželi da ugovor raskine pre njegovog isteka, Apeksu i ostalima iz konzorcijuma mora da isplati odštetu polazeći od predviđene investicije od 12 miliona evra.

Beograd ima 1.340 vozila u sistemu javnog gradskog prevoza. Jedan aparat za beskontaktno otkucavanje karata košta između 400 i 500 evra, ali je Apeks gradu iste fakturisao po više nego dvostrukoj ceni. Čak i po tom, naduvanom cenovniku ukupan iznos za sve ugrađene aparate iznosio bi oko šest miliona evra, dakle upola od sume koju je konzorcijum naveo u ugovoru potpisanim sa gradom Beogradom.

Samo na ovaj način je Bus Plus sistem u startu svojim vlasnicima doneo zaradu od šest miliona evra! Koliki je u svemu tome udeo Dragana Đilasa na čiju ličnu intervenciju je uveden ovakva naplata karata?

Po procenama koje iznose protivnici Bus Plus sistema naplate cena celog projekta bila je ispod tri miliona evra. Da ovo nije daleko od istine vidi se iz finansijskih izveštaja samog Apeksa. Preduzeće je u trenutku potpisivanja ugovora sa Beogradom imalo samo 500 evra na svom računu. Da bi isfinansirala planirani posao firma je morala da podigne kredit.

Na kapitalu Apeksa postoje tri zaloge (dva puta je založeno 100 odsto kapitala, a jednom je Lanus založio svoj deo od 90 odsto). Sve zaloge su po osnovu kredita i to od: Erste GCIB Finance I B.V. FRE", Holandija na 2,2 miliona evra, ERSTE BANK AD NOVI SAD na 116.176,24 evra i ERSTE BANK AD NOVI SAD na 50.000.000,00 dinara. Pomenuti krediti, osim onog dinarskog, trebaju da budu vraćeni narednih godina. Sabiranjem ovih iznosa dolazi se do oko 2,8 miliona evra, na koliko je cenu celog projekta procenilo udruženje građana "99 Posto".

No, ni ovo nije bilo dovoljno nezajažljivom gradonačelniku Beograda i njegovim saučesnicima...

Kako se vidi na portalu glavnog grada Estonije, Talina (www.arvamus.postimees.ee), privatna engleska firma koja održava sistem elektronskih karata za ovu uslugu od grada naplaćuje godišnje 760.800 evra, dok je pre rekonstrukcije javnog prevoza to koštalo 1.555.000 evra na godišnjem nivou.

Talin ima tri puta manje stanovnika nego Beograd, ali ne i toliko manji vozni park javnog gradskog prevoznika. U svakom slučaju, cena koju Apeks konzorcijum od glavnog grada Srbije naplaćuje za isti posao je nesrazmerno veća i iznosi oko 500.000 evra na mesečnom nivou, što je godišnje suma od skoro šest miliona evra!? Beograđani za lošiji prevoz od onoga u Talinu plaćaju osam puta više iz gradskog budžeta.

Tako proizilazi da se celokupna investicija Bus Plus konzocijuma isplatila već posle samo godinu dana korišćenja ovog sistema. Sa druge strane, upućeni tvrde da celokupni sistem elektronske naplate i praćenja vozila javnog gradskog prevoza nije koštao više od tri miliona evra, te se tako isplatio već posle samo pola godine.

Kada se pogledaju svi ovi podaci, postaje jasno da je jedini razlog uvođenja privatnih firmi u sistem naplate prodaje karata za javni gradski prevoz bilo izvačenje para, koje u ovom obimu nije bilo moguće da je GSP nastavio sa prodajom i naplatom.

Posle svega uopšte nije čudno što je vladajuća većina u prestonici 27. septembra 2012. godine odbila predlog opozicije da se u gradskoj skupštini raspravlja o realizaciji ugovora za Bus Plus sistem. Tajnovitost u radu, kao i u svakom drugom kriminalnom poslu. Upravo iz tih razloga i gradska uprava, a i sam konzorcijum okupljen oko Apeksa odbio je da potvrdi ili opovrgne informacije iz jednog beogradskog dnevnog lista kako je iz budžeta već plaćena cena instaliranja novih aparata za elektronsku naplatu karata.

 

A 1.

 

On se pita, drugi odgovaraju

 

Dragan Đilas Beogradom upravlja kao srednjevekovni orijentalni despot. Ne samo da odbija sve zahteve opozicije da se u gradskoj skupštini raspravlja o funkcionisanju prestonice, već se bukvalno za sve pita...

Po informacijama dobijenim od njegovih najbližih saradnika, Đilas želi čak i da odlučuje o tome ko će biti zaposlen ne samo u gradskoj administraciji, već i u javnim komunalnim preduzećima. Mimo njegove volje nije moguće nekoga zaposliti ni na mestu čistača ulice!

Pošto fizički ne može da postigne da proverava svakog kandidata za neki posao finansiran iz gradskog budžeta, Đilas je taj posao poverio svojim najbližim saradnicima koji obavezno moraju da obrate pažnju na stranačku pripadnost, ali i na odanost samom njemu lično.

 Pošto je preuzeo kormilo Demokratske stranke, Đilas je krenuo u čistku kadrova nekadašnjeg predsednika DS, Borisa Tadića. Oni koji su se na stranačkim sastancima izjasnili za Tadića, a rade u administraciji ili nekom od javnih preduzeća u Beogradu suočavaju se ne samo sa šikaniranjem i progonom, već računaju i sa tim da će prvom prilikom dobiti otkaz.

Još i pre ovog "lova na veštice" Đilas je uveo pravilo da niko, osim njega samog, ne može na istoj funkciji da bude duže od dva mandata, iako je u većini slučajeva to skraćivano na samo jedan mandat. Ovim neprestanim rotiranjem kradonačelnik Beograda je želeo kod potčinjenih da stvori osećaj kako celokupna njihova sudbina počiva u njegovim rukama.

 

GLOSA

 

Beograđani za lošiji prevoz od onoga u glavnom gradu Estonije, Talinu, plaćaju osam puta više iz gradskog budžeta.