Natrag

Vojska

Vojska

 

Uz punu saglasnost resornog ministra, traje otimačina vojne imovine i građevinski haos

 

Ono što je ničije, to je svačije

 

Od kako je bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac predao dužnost Aleksandru Vučiću, vojna imovina nestaje još većom brzinom nego u vreme demokratske pljačke. Niko ne zna da odgovori u čijem su posedu danas desetine vojnih stanova, lokala i garaža, otetih samo u Beogradu. Za jedan deo takozvane nepokretne imovine je poznato gde je. Nešto su na hajdučki način uzeli  pojedini bivši ministri i pripadnici prethodne vlasti (najviše stanove i poslovne prostore), a ono što je preostalo danas otima stranka na vlasti.

 

pukovnik Milan Jovanović

 

  U neposrednoj blizini sedišta Ministarstva odbrane i Vlade Srbije na vračarskom platou, na očigled građana Beograda, odvija se neviđena pljačka vojne imovine. Naime, na osnovu sporazuma-dogovora sa privatnom firmom  izvesnog Save Đurića, atraktivnog naziva "M - Invest inženjering" a uz učešće preduzeća „Ratko Mitrović" iz Beograda, kroz nekakav konzorcijum,  Vojno-građevinski centar Beograd (na čijem se čelu sada nalazi novopostavljeni pukovnik Sladoja),  početkom ovog veka je  počeo neku čudnu saradnju na  poslovima  kupovine gotovih i izgradnje novih vojnih stanova površine preko 6.000 kvadratnih metara vrednih preko 15 miliona evra, na atraktivnoj lokaciji vračarskog platoa.  Radi se o lokaciji naspram hotela „Metropol", ulica Kumanovska,  gde su se ranije nalazile kuće pod brojevima: 14, 20, 22, 24...  sa okolinom).

Ta saradnja je rezultirala nestankom desetina stanova, lokala, garaža. Neke su uzeli  neki bivši ministri i pripadnici prethodne vlasti, neki stanovi su prodati više puta, a do nekih u zadnje vreme dolaze i najviši funkcioneri iz pojedinih stranka među kojima je najatraktivnije ime gospođe Mire Glišić Simić direktorke novinske ku

e Politika. Pojedina  vojna lica kojima su ti stanovi dodeljeni čekaju završetak radova, mnogi od njih neće ni dočekati. Iako zgrade nisu dovršene (još su gradilište) na očigled nadležnih organa nesmetano se odvija pljačka vojne imovine...

 U ovim poslovima učestvovao je neizbežni Siniša Nikolić, iz Demokratske stranke (bivši direktor Direkcije za građevinsko zemljište Beograda), pa takođe neizbežni Vuk Đurović (koji tvrdi da sve radi po nalogu Borisa Tadića, bivšeg predsednika Srbije), te izvesni: Milun Đurić (koji za sebe kaže da je veliki prijatelj sa direktorkom Politike  gospođom Mirom Glišić-Simić i da ima urednu prijavu za stanovanje na dotičnoj adresi), te Arlov Milan, izbeglica iz Hrvatske, za koga kažu da sa  svojim kompanijama "Inkon interkonekšn" i "Inkon - meat" izuzetno dobro poslovao sa Ministarstvom odbrane još za vreme generala Pavkovića (Pavković završio u Hagu a Arlov u Padinskoj skeli), protiv koga je Ministarstvo unutarnjih poslova Republike Hrvatske, Policijska uprava Karlovac, odjel za operativne poslove JS, dana 15. maja 1992. godine podnelo je krivičnu prijavu zbog krivičnog djela oružane pobune iz članka 236 F KZ RH , te izvesni Rambo Kovačević (Crnogorac) za koga kažu da mu je stan dodelio pokojni Pavle Bulatović, te izvesni konobar Knežević (konobar koji je posluživao pokojnog ministra Bulatovića u momentu ubistva i tom prilikom bio ranjen u ruku) kome je na pomenutom lokalitetu Pavković dodelio stan, a on samoincijativno došao još do lokala i garaže! Ovi poslovi svakako nisu mogli proći bez general-majora Grujice Davidovića (sada vojni penzioner).

General Davidović, treba podsetiti, osumnjičen je da je sa "stečajnom mafijom" nezakonito poslovao u GP "Rad" čime je načinjena šteta od 1.300.000 evra. Krivična prijava protiv ovog generala u penziji, podneta je Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminala bez njegovog saslušanja, jer ga navodno operativici Službe za borbu protiv organizovanog kriminala nisu mogli pronaći a on celo vreme bio u Beogradu na pomenutoj lokaciji vračarskog platoa gde je samoincijativno završio stan i uselio se u zgradi koja je još gradilište. Često je viđan u društvu poznatih i uticajnih političkih i javnih ličnosti po elitnim restoranima kao što su „Madera", „Sinđelić", i dr. Ovu prijavu, policija vodi kao dopunu za već postojeću krivičnu prijavu koja je protiv "stečajne mafije" podneta još u aprilu, kada je većina članova i organizatora uhapšena.

General Davidović je bio angažovan i kao supervizor u „Putevima Srbije" i pod njegovim nadzorom trebalo je da bude služba kontrolora inkasanata na naplatnim rampama, kao i otkrivanje manipulacije i prevare u naplati drumarina. Kontrolu nije obavljao prema pravilima, a sa mesta supervizora povukao se kada je uhapšena grupa od 25 osumnjičenih.

Najveći broj optužbi na račun Davidovića, ali i dvojice njegovih bliskih saradnika u uniformi VJ, izneli su građani Sandžaka, na čelu sa Udruženjem za borbu protiv korupcije i kriminala u Sandžačko-raško-polimskoj oblasti. Oni su, kako svedoci tvrde, tokom NATO bombardovanja od lokalnog stanovništva i biznismena u Novom Pazaru, Sjenici, Tutinu i Prijepolju, ukupno su uzeli 2,5 miliona maraka, što su u ovim gradovim skupljali kao "donaciju za vojsku". Generala i njegovi saradnici su na taj način od građana Sandžaka oteli građevinski materijal u vrednosti od više stotina hiljada maraka! Za vreme njegovog komandovanja, kada je vršena mobilizacija materijalnih sredstava u vreme agresije, nestalo je 80 traktora i raznih automobila.

Tokom NATO agresije 1999. godine, prema tvrdnji svedoka i žrtava ove otimačine, lični vozač generala Davidovića bio je niko drugi nego pokojni Sredoje Šljukić Šljuka, koga su 2002. godine ubili pripadnici "zemunskog klana" Dušana Spasojevića Šiptara. Davidovića je javno, na suđenju u Vojnom sudu u Podgorici, teretio i kapetan prve klase Saša Bošković. Prema saznanjima ovog oficira bezbednosti u VJ Davidović je bio umešan u šverc cigareta. O tome je kapetan uredno obavestio pretpostavljene, a informacije o generalovim aktivnostima imali su i pripadnici Podgoričkog korpusa.

Nadležni vojni sudski organi nisu dobili prijave o Davidoviću i ostalim oficirima Užičkog korpusa. Iz vojnog tužilaštva su naveli da su procesuirali deo krijum

ara. Ali, u pitanju je samo sitan šverc cigareta. Inače, kapetan Bošković tvrdi da je Davidović, koji je od 1997. godine po ukazu Slobodana Miloševića postavljen na čelo Užičkog korpusa, bio u tesnoj vezi  bio i sa Bahrijom Beganovićem, vlasnikom firme "Lutka" iz Prijepolja. Bošnjačko nacionalno veće Sandžaka optužilo je Grujicu Davidovića da se 21. aprila 1999. godine sukobio sa gradonačelnikom Tutina Šemsudinom Kučevićem.

Navodno, komandat Užičkog korpusa je napao predsednika u zgradi SO Tutin, a posle mu je pretio hapšenjem, da bi dve nedelje kasnije pripadnici VJ zabranili Kučeviću da uđe u Novi Pazar.  Bivši šef Biroa za komunikacije u vladi Zorana Đinđića, Vladimir Popović Beba, u jednom intervjuu za RTV Crne Gore, označio je Davidovića i kao pomagača neuspelim atentatorima na Vuka Draškovića u Budvi. Tada je naveo i da se Davidović dve godine bavio švercom cigareta, sve dok posle 5. oktobra 2000. godine nije smenjen sa mesta komandanta Užičkog korpusa. Inače, Evropska unija je Davidovića stavila na listu od 600 ljudi, bliskih režimu Slobodana Miloševića, kome je zabranjen ulazak u zemlje članice.

Ministar vojni, Aleksandar Vučić (koji se tim poslom, po svemu sudeći ne bavi), taj "najveći borac protiv kriminala", predaje stan po stan u Beogradu, na Bežanijskoj kosi, u naselju Stepa Stepanović, a uzgred najavljuje novu stambenu politiku u Vojsci Srbije!? Ima li to neke veze sa zgradom na vračarskom platou? Jer, nestao je konzorcijum nestala je i firma „Ratko Mitrović", uzeo je jedan novi kriminalac iz Prištine, neki Miljković, kažu da je glavni liferant nafte na Kosovu - ravan Tačija! Nema više ni upravne zgrade „Ratka Mitrovića" u ulici Koste Glavinića 8, a kažu i da je glavni akter u tom poslu bio izvesni Čupić iz Hypo Alpe Adria banke u kojoj je glavni kadrovik bila supruga bivšeg ministra odbrane Dragana Šutanovca!

Pre izvesnog vremena, prilikom jednog "neslužbenog" razgovora sa  Savom Đurićem u Budvi, na pitanje zbog čega mu niko ne može ništa, odgovorio je da, kada bi on progovorio, ceo sadašnji i bivši državni vrh bi otišao na robiju! I stvarno, sudovi stali, gomile materijala niko ne gleda, stanova nema!

Nadležni iz Vojno građevinskog centra (pukovnik Miroljub Nikolić, tadašnji načelnik VGC - iznenadno penzionisan, sekretarica Ranka, arhitekta Surdučki Radoslav nadzorni organ na objektu) tvrde da se po ovom pitanju jedino koliko toliko stvar u svojim rukama drži gospođa Đilda koja radi isključivo po instrukcijama ministra odbrane da se pred Privrednim sudom u Beogradu vodi  spor. Osnova spora je izvršenje ugovora (ispunjenje ugovora) i vodi se  od još od 7. marta 2007. godine i nema naznaka kada će biti završeno. Stranke u sudskom postupku su Republika Srbija, Ministarstvo odbrane, Vojno građevinski centar Beograd Balkanska br. 53 , tužilac, M-invest inženjering  Beograd, Petrogradska 4/2 , a tuženi preduzeće "Ratko Mitrović" Novi Beograd Jurija Gagarina 177.

Tvrdi se da  je objekat opterećen velikim troškovima koji svakodnevno rastu (troškovi struje i drugi troškovi), da je gradilište zapuštano i da se zbog toga skoro svakog meseca plaćaju visoke kazne, da objekat nema građevinsku dozvolu, da je podnet zahtev za legalizaciju objekta, da je objekat još gradilište ali da se u njega bespravno useljavaju nepoznata lica zauzimajući stanove, garaže, lokale i pojedina vojna lica i vojni penzioneri koji imaju rešenja o dodeli stanova na spornoj lokaciji.  Takođe i da su date velike pare toplani i drugim podizvođačima, da vlada veliki haos kako na samom objektu tako i po projektnoj, građevinskoj dokumentaciji, te da se nadzor od strane Vojno građevinskog centra drugih nadležnih vojnih organa ne vodi više od četri godine! Jednom rečju ne  zna se ni ko pije ni ko plaća!

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane