Na licu mesta

 

Ožiljci vladavine Pokreta  "Živim za Krajinu" i "kneza" Boška Ničića još dugo će se videti u Zaječaru

 

Ceđenje suve drenovine

 

Kako su ostarela zaječarska sela obnavljana renoviranjem domova kulture, i zašto je ulaganje u poljoprivredu punih sedam godina uspešno izbegavano. Šta je obećavao samozvani "knez Krajine" Boško Ničić, dok je na prevaru pravio "ugovor sa građanima" i kako su prošli svi koji su mu verovali "na časnu reč"

 

 Vuksan Cerović

 

"Izlazim pred vas sa ugovorom, pravnim aktom u svim civilizovanim zemljama, kojim Vam u zamenu za Vaš glas nudim rešavanje brojnih nagomilanih problema u našem gradu i selima naše opštine..."

Ovo je rečenica iz odavno zaboravljenog "Ugovora sa građanima" koji je neutvrđenog dana u leto 2004. godine "potpisao" Boško Ničić član Nove demokratije i koordinator DOS-a za Timočku krajinu, sa građanima Zaječara. Učinio je to u jeku do tada nevidjene građevinske kampanje, u koju je krenuo odmah nakon što je u dilu sa socijalistima smenio dotadašnjeg predsednika opštine Zaječar Gorana Petrunovića (DS) i zaseo u njegovu fotelju. Većina tih radova urađena je na veresiju, o čemu Zaječarci uglavnom nisu pojma imali.

Tokom narednih osam i kusur godina predsednik a potom gradonačelnik Ničić zaboravio je mnoga obećanja iz ugovora. Zbog toga ga nije mnogo bolela glava, jer Srbija izgleda nije civilizovana zemlja u kojoj se zbog neispunjenih ugovornih obaveza odgovara. Zaboravio je i obećanje da će biti sluga građana i za nepune dve godine izmetnuo se u pravog gospodara koji je o svemu neprikosnoveno odlučivao. A kada su u pitanju zaječarska sela njegova vladavina bukvalno liči na ceđenje suve drenovine. Evo i zašto.

 

Obećao pa zaboravio

 

U pamfletu sa zvučnim imenom "Ugovor sa građanima" Ničić je žiteljima sve starijih zaječarskih sela, od kojih će se neka za tri decenije preseliti u uspomene, svašta obećao. Vrednim povrtarima sela Veliki Izvor obećao je kvantašku pijacu i biznis centar za otkup poljoprivrednih proizvoda. Poljoprivrednicima Brusnika je obećao otvaranje zemljoradničke zadruge i otkupne stanice za sve proizvode, žiteljima Vratrnice otkup svih poljoprivrednih proizvoda, onima u selu Mali Izvor otvaranje zemljoradničke zadruge.

Goršatacima u posustaloj Gornjoj Beloj Reci obećao je kredite za unapređenje poljoprivredne proizvodnje i oslobađanje od poreza svih privatnih firmi, selu Vražogrnac takođe kreditiranje poljoprivredne proizvodnje i aktiviranje zadruge, stočarima u Nikoličevu formiranje fonda za veštačko osemenjavanje krava i organizovan otkup proizvoda, a zadruzi u Salašu pomoć u prevazilaženju problema. Svima zajedno obećao je bolje puteve prema Zaječaru, uređenje atarskih puteva, zdravu pijaću vodu...Gotovo se moglo zaključiti život iz komunističke vizije u najboljim danima.

Ni jedno od navedenih obećanja za sedam godina vladavine Boška Ničića i njegovog Pokreta "Živim za Krajinu", u koji se preobukla Nova demokratija u Timočkoj krajini, do dana današnjeg nije ispunjeno. Naprotiv, sudeći po onome što se tokom svih ovih godina dešavalo stiče se utisak da je svesno izbegavano svako ulaganje u oživljavanje poljoprivrede. Evo i kako.

Kada je Ničić došao na vlast u leto 2004. godine zatekao je Fond za razvoj poljoprivrede, koji nije bogzna kako funkcionisao, pa se očekivalo da ga nova vlast oživi. Ta očekivanja su u startu izneverena. U 2004. godini u fond je iz budžeta preneto samo 150.000 dinara, naredne godine ni dinara, u 2006. godini, opet 150.000, godinu dana kasnije ni dinara i - fond je ugašen. To je učinjeno po nalogu Boška Ničića, uz obrazloženje da je davanje novca za podsticanje poljoprivredne proizvodnje na takav način nezakonito.

Godinu dana kasnije Ničić je promenio mišljenje pa je fond za poljoprivredu ponovo osnovan 3. decembra 2008. godine. Oni koji su se ponadali da će zaječarska sela od toga imati neke vajde grdno su se prevarili. Trebalo je da prođu skoro dve i po godine da Skupština grada da saglasnost na Statut fonda. To se dogodilo na sednici održanoj 10. 3. 2011. godine. Još nekoliko meseci je potrošeno oko formiranja upravnog odbora i kada se činilo da je sve gotovo, formirana je Agencija za ruralni razvoj sa sedištem u selu Grljan. Fond više niko ne pominje. Niti je ugašen, niti funkcioniše, a i agencija je još uvek u oblasti teorije.

 

Šminka umesto pomoći

 

Umesto pomoći posustalim i na staračka pleća palim selima, od kojih će  nekoliko nestati za tri decenije, Ničić se latio renoviranja zapuštenih domova kulture. Po davno proverenom receptu "hleba i igara", počeo je da rekonstruiše, kreči i farba objekte u koje se neretko ulazi samo par puta godišnje. Naravno, svaki od tih objekata je otvoren uz obaveznu i veliku pažnju lokalnih televizija koje je potkupio navodnim ugovorima o poslovno - tehničkoj saradnji, koji nisu ništa drugo nego klasična korupcija medija.

Za proteklih sedam godina renovirani su domovi kulture u Malom Jasenovcu, Glogovici, Velikom Jasenovcu, Velikoj Jasikovi, Dubočanu, Maloj Jasikovi, Grljanu, Gamzigradu, Halovu, Vratarnici, Grlištu, Vrbici, Zvezdanu, Nikoličevu, Vražogrncu, Gradskovu, Metrišu, Malom Izvoru, Lubnici, Zagrađu i Velikom Izvoru. U to je uloženo više barem milion i po evra, najvećim delom iz kredita.

U kojoj meri su renovirani domovi kulture omogućili meštajima pomenutih sela da unaprede poljoprivredu i lični standard, znaju samo oni. Sudeći po statističkim podacima od toga nije bilo nikakve vajde. U pet sela (Velikom Jasenovcu, Grlištu, Vrbici i Zagrađu) broj stanovnika se i pored graditeljskih poduhvata lokalne vlasti smanjio za više od jedne trećine. Prosto rečeno ta sela će u narednih tridesetak godina nestati. Desetak godina kasnije nestaće sela (Mali Jasenovac, Veliki Jasenovac, Dubočane i Metriš) a u sličnoj opasnosti su i za sada velika sela (Grljan i Gamzigrad) u kojima se od 2002. do 2011. godine broj stanovnika smanjio za više od 25 odsto. To Ničića nije obeshrabrilo pa planira nastavak renoviranja domova, kojima je dodao i pravljenje igrališta za male sportove, čak i u onim selima gde dece više nema, osim par nedelja u toku raspusta kada dođu da obiđu babe i dede. Planirao je čak izgradnju takvih terena u selu Leskovac, u kome slovom i brojem žive 74 i gde je gradnja, zbog blizine akumulacije vode za piće, apsolutno zabranjena, uključivši i sportske terene. Ali koga briga za propise kad "knez" nešto naumi.

Tako je, tokom osam i po godina apsolutističke vladavine u Zaječaru Pokret "Živim za Krajinu", oličen u jednom jedinom čoveku - gradonačelniku Zaječara Bošku Ničiću, u selima umesto razvojne politike vodio neprekidnu izbornu kampanju. U obzir je dolazilo samo ono što je atraktivno za slikanje i bombastične izjave kako investitori u dugačkim kolonama naviru preko Čestobrodice u Zaječar. U međuvremenu, barem kada se radi o selima, zaboravljeno je ne samo ono što piše u "čuvenom" Ugovoru sa građanima, nego i silne edukacije i egzibicije iz Strategije razvoja grada Zaječara od 2010 do 2014. godine. A vrhunac cinične politike prema selima je usvajanje Programa nabavke i podele 50 priplodnih junica simentalske rase (III broj 02 - 126/11) koji je usvojen na sednici Skupštine grada Zaječara 15. avgusta 2011. godine na dan kada je isticao konkurs nadležnog ministarstva za dodelu takvih junica. Naravno, od rasnih junica do dana današnjeg nema ni pomena.