Natrag

Na licu mesta

Na licu mesta

 

Oiljci vladavine Pokreta  "ivim za Krajinu" i "kneza" Boka Niia jo dugo e se videti u Zajearu

 

Ceenje suve drenovine

 

Kako su ostarela zajearska sela obnavljana renoviranjem domova kulture, i zato je ulaganje u poljoprivredu punih sedam godina uspeno izbegavano. ta je obeavao samozvani "knez Krajine" Boko Nii, dok je na prevaru pravio "ugovor sa graanima" i kako su proli svi koji su mu verovali "na asnu re"

 

 Vuksan Cerovi

 

"Izlazim pred vas sa ugovorom, pravnim aktom u svim civilizovanim zemljama, kojim Vam u zamenu za Va glas nudim reavanje brojnih nagomilanih problema u naem gradu i selima nae optine..."

Ovo je reenica iz odavno zaboravljenog "Ugovora sa graanima" koji je neutvrenog dana u leto 2004. godine "potpisao" Boko Nii lan Nove demokratije i koordinator DOS-a za Timoku krajinu, sa graanima Zajeara. Uinio je to u jeku do tada nevidjene graevinske kampanje, u koju je krenuo odmah nakon to je u dilu sa socijalistima smenio dotadanjeg predsednika optine Zajear Gorana Petrunovia (DS) i zaseo u njegovu fotelju. Veina tih radova uraena je na veresiju, o emu Zajearci uglavnom nisu pojma imali.

Tokom narednih osam i kusur godina predsednik a potom gradonaelnik Nii zaboravio je mnoga obeanja iz ugovora. Zbog toga ga nije mnogo bolela glava, jer Srbija izgleda nije civilizovana zemlja u kojoj se zbog neispunjenih ugovornih obaveza odgovara. Zaboravio je i obeanje da e biti sluga graana i za nepune dve godine izmetnuo se u pravog gospodara koji je o svemu neprikosnoveno odluivao. A kada su u pitanju zajearska sela njegova vladavina bukvalno lii na ceenje suve drenovine. Evo i zato.

 

Obeao pa zaboravio

 

U pamfletu sa zvunim imenom "Ugovor sa graanima" Nii je iteljima sve starijih zajearskih sela, od kojih e se neka za tri decenije preseliti u uspomene, svata obeao. Vrednim povrtarima sela Veliki Izvor obeao je kvantaku pijacu i biznis centar za otkup poljoprivrednih proizvoda. Poljoprivrednicima Brusnika je obeao otvaranje zemljoradnike zadruge i otkupne stanice za sve proizvode, iteljima Vratrnice otkup svih poljoprivrednih proizvoda, onima u selu Mali Izvor otvaranje zemljoradnike zadruge.

Goratacima u posustaloj Gornjoj Beloj Reci obeao je kredite za unapreenje poljoprivredne proizvodnje i oslobaanje od poreza svih privatnih firmi, selu Vraogrnac takoe kreditiranje poljoprivredne proizvodnje i aktiviranje zadruge, stoarima u Nikolievu formiranje fonda za vetako osemenjavanje krava i organizovan otkup proizvoda, a zadruzi u Salau pomo u prevazilaenju problema. Svima zajedno obeao je bolje puteve prema Zajearu, ureenje atarskih puteva, zdravu pijau vodu...Gotovo se moglo zakljuiti ivot iz komunistike vizije u najboljim danima.

Ni jedno od navedenih obeanja za sedam godina vladavine Boka Niia i njegovog Pokreta "ivim za Krajinu", u koji se preobukla Nova demokratija u Timokoj krajini, do dana dananjeg nije ispunjeno. Naprotiv, sudei po onome to se tokom svih ovih godina deavalo stie se utisak da je svesno izbegavano svako ulaganje u oivljavanje poljoprivrede. Evo i kako.

Kada je Nii doao na vlast u leto 2004. godine zatekao je Fond za razvoj poljoprivrede, koji nije bogzna kako funkcionisao, pa se oekivalo da ga nova vlast oivi. Ta oekivanja su u startu izneverena. U 2004. godini u fond je iz budeta preneto samo 150.000 dinara, naredne godine ni dinara, u 2006. godini, opet 150.000, godinu dana kasnije ni dinara i - fond je ugaen. To je uinjeno po nalogu Boka Niia, uz obrazloenje da je davanje novca za podsticanje poljoprivredne proizvodnje na takav nain nezakonito.

Godinu dana kasnije Nii je promenio miljenje pa je fond za poljoprivredu ponovo osnovan 3. decembra 2008. godine. Oni koji su se ponadali da e zajearska sela od toga imati neke vajde grdno su se prevarili. Trebalo je da prou skoro dve i po godine da Skuptina grada da saglasnost na Statut fonda. To se dogodilo na sednici odranoj 10. 3. 2011. godine. Jo nekoliko meseci je potroeno oko formiranja upravnog odbora i kada se inilo da je sve gotovo, formirana je Agencija za ruralni razvoj sa seditem u selu Grljan. Fond vie niko ne pominje. Niti je ugaen, niti funkcionie, a i agencija je jo uvek u oblasti teorije.

 

minka umesto pomoi

 

Umesto pomoi posustalim i na staraka plea palim selima, od kojih e  nekoliko nestati za tri decenije, Nii se latio renoviranja zaputenih domova kulture. Po davno proverenom receptu "hleba i igara", poeo je da rekonstruie, krei i farba objekte u koje se neretko ulazi samo par puta godinje. Naravno, svaki od tih objekata je otvoren uz obaveznu i veliku panju lokalnih televizija koje je potkupio navodnim ugovorima o poslovno - tehnikoj saradnji, koji nisu nita drugo nego klasina korupcija medija.

Za proteklih sedam godina renovirani su domovi kulture u Malom Jasenovcu, Glogovici, Velikom Jasenovcu, Velikoj Jasikovi, Duboanu, Maloj Jasikovi, Grljanu, Gamzigradu, Halovu, Vratarnici, Grlitu, Vrbici, Zvezdanu, Nikolievu, Vraogrncu, Gradskovu, Metriu, Malom Izvoru, Lubnici, Zagrau i Velikom Izvoru. U to je uloeno vie barem milion i po evra, najveim delom iz kredita.

U kojoj meri su renovirani domovi kulture omoguili metajima pomenutih sela da unaprede poljoprivredu i lini standard, znaju samo oni. Sudei po statistikim podacima od toga nije bilo nikakve vajde. U pet sela (Velikom Jasenovcu, Grlitu, Vrbici i Zagrau) broj stanovnika se i pored graditeljskih poduhvata lokalne vlasti smanjio za vie od jedne treine. Prosto reeno ta sela e u narednih tridesetak godina nestati. Desetak godina kasnije nestae sela (Mali Jasenovac, Veliki Jasenovac, Duboane i Metri) a u slinoj opasnosti su i za sada velika sela (Grljan i Gamzigrad) u kojima se od 2002. do 2011. godine broj stanovnika smanjio za vie od 25 odsto. To Niia nije obeshrabrilo pa planira nastavak renoviranja domova, kojima je dodao i pravljenje igralita za male sportove, ak i u onim selima gde dece vie nema, osim par nedelja u toku raspusta kada dou da obiu babe i dede. Planirao je ak izgradnju takvih terena u selu Leskovac, u kome slovom i brojem ive 74 i gde je gradnja, zbog blizine akumulacije vode za pie, apsolutno zabranjena, ukljuivi i sportske terene. Ali koga briga za propise kad "knez" neto naumi.

Tako je, tokom osam i po godina apsolutistike vladavine u Zajearu Pokret "ivim za Krajinu", olien u jednom jedinom oveku - gradonaelniku Zajeara Boku Niiu, u selima umesto razvojne politike vodio neprekidnu izbornu kampanju. U obzir je dolazilo samo ono to je atraktivno za slikanje i bombastine izjave kako investitori u dugakim kolonama naviru preko estobrodice u Zajear. U meuvremenu, barem kada se radi o selima, zaboravljeno je ne samo ono to pie u "uvenom" Ugovoru sa graanima, nego i silne edukacije i egzibicije iz Strategije razvoja grada Zajeara od 2010 do 2014. godine. A vrhunac cinine politike prema selima je usvajanje Programa nabavke i podele 50 priplodnih junica simentalske rase (III broj 02 - 126/11) koji je usvojen na sednici Skuptine grada Zajeara 15. avgusta 2011. godine na dan kada je isticao konkurs nadlenog ministarstva za dodelu takvih junica. Naravno, od rasnih junica do dana dananjeg nema ni pomena.

                    

                                                        

 

 

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane