Natrag

Razaranje

 

Razaranje

 

Da li će mafijaška Hobotnica rekonstrukcije Narodnog muzeja postati 25 slučaj koji će rešavati Aleksandar Vučić

 

Državna tajna na pančevačkom drumu

 

Kada je propao udruženi zločinački poduhvat rekonstrukcije Narodnog Muzeja u režiji Demokratske stranke. Ko je sprečio plaćanje zakupa magacina namenskim sredstvima za rekonstrukciju. Ko je formirao ekspertski tim za preispitavanje svih muljaža pripadnika Hobotnice. Kome su smetali nalazi Ekspertskog tima. Ko je nakon poslednjih izbora imenovanjima u Ministarstvu kulture pokušao da zataška čitav skandal. Ko zapravo stoji iza čitavog zločinačkog poduhvata Hobotnice. Ko su članovi i velike Muzejske i velike Rotarijanske Lože i i šta su sve pokušali da zataškaju. Ko je korišćenje prostora naplaćivao haljinama i ko bi šarene haljine trebao zameniti sivim i prugastim. 

 

Stanislav Živkov

 

Hobotnica (lat. Octopus) je mekušac iz razreda (taksonomija) glavonožaca. Ima osam krakova s kojima može dostići dužinu i do tri metra. Hobotnica je odlično prilagođena životu lovca, ali i plena, jer ima tajno oružje za lov.

U svakodnevnom životu hobotnica je sinonim za mafiju, a u slučaju rekonstrukcije Narodnog Muzeja zbog količine bahatosti, Himera je prerasla u Hobotnicu sa čijim pipcima se već godinama bore muzealci, a kako čujemo uskoro će i policajci! Početak 2007. godine i pored svega što se dešavalo nije bio najsrećniji događaj za pripadnike Hobotnice okupljene oko rekonstrukcije Narodnog muzeja u Beogradu. Naime, pad prve Koštuničine vlade doveo je do formiranja njegove druge vlade u koju se uključila Demokratska stranka pri čemu je mesto ministra za nacionalni investicioni plan dodeljeno Draganu Đilasu, a istovremeno su smenjeni i Dragan Kojadinović, dotadašnji ministar kulture i njegov pomoćnik Miladin Lukić čime je Himera ostala obezglavljena jer su promoteri ovog zločinačkog poduhvata ispali iz igre!

 

Po glavi novinara

 

Početkom godine po prvu put se u javnosti otvoreno počelo govoriti i o skandaloznom projektu rekonstrukcije a takođe je ukazano i na vrlo verovatnu mogućnost nezakonite prenamene sredstava za rekonstrukciju radi plaćanja najma za magacin Kunsttransa koji u tom trenutku još uopšte nije ni postojao! Takođe je sa radom počeo i forum Baština Srbije gde su objavljivane diskusije povodom rekonstrukcije, ali je zato čitav niz obožavatelja  dr Tatjane Cvjetičanin krenuo u akciju kako bi se sprečila svaka diskusija o čitavom skandalu koji je već uveliko trajao a sam forum je po njenom nalogu ugašen krajem iste godine!

Tako je „eminentni" muzealac Vladimir Krivošejev  uzurpirao muzejski forum na sajtu yahoo.groups i sprečio raspravu, mešajući muzeologiju i muzeografiju dokazujući da je činjenica da je u palati Uprave fondova smeštena najviša muzejska ustanova sama po sebi dovoljan razlog za njenu devastaciju, dok je na skupštini muzejskog društva Srbije izvesna Vera Bogosavljević Petrović kao vergl ponavljala da pri rekonstrukciji neće biti nikakve devastacije palate Uprave fondova što je samo dokazalo da je hobotnica Cvjetičanin dr Tatjane još uvek uveliko živa!

 Štaviše , istodobno su počele pretnje tužbama novinarki Dragani Matović koja je u Novostima prva objavila čitav skandal! Naime, saznanja do kojih su došle "Novosti" o izmeštanju 400.000 eksponata iz Narodnog muzeja na neprikladnu lokaciju u okolini Beograda uzburkala su stručnu i kulturnu javnost i podigla nekoliko resornih ministarstava na noge a kao glavni rezultat nastala je panika u redovima Hobotnice koja je sve podatke o (ne) bezbednosti magacina iz projekta Analiza bezbednosne ugroženosti lica, objekata i materijalnih dobara, proglasila poverljivom službenom tajnom a Kancelarija za Nacionalni investicioni plan najavila je obustavljanje svih isplata, dok se slučaj dobro ne ispita, a u Ministarstvu kulture održana je vanredna sednica!

 O svemu je javno progovorio i Dragan Đilas, ministar za NIP koji je jasno i glasno rekao kako je  odluka bivše garniture Ministarstva kulture da se privatnoj firmi koja za to ne ispunjava zakonom predviđene uslove povere eksponati od neprocenjive vrednosti na čuvanje, zatečeno stanje te da je neprihvatljivo da se sredstva predviđena za investicije troše na rentiranje nekih objekata. Da je resorno ministarstvo konkurisalo sa projektom za izgradnju, onda bi moglo da bude u redu, ali ovako ćemo videti koje su zakonske mogućnosti i raskinućemo ugovor ! Istodobno je Trezoru dat nalog da se stopiraju sva plaćanja po ovom ugovoru čime je samo potvrđeno da mnogo što šta vezano za rekonstrukciju i zakup magacina nije bilo u skladu sa zakonom! Praveći se nevinim poput francuskih sobarica predvodnice Hobotnice, dr Tatjana Cvjetičanin  direktorka, dr Marica Šuput, predsednica Upravnog odbora objavile su stupidno saopštenje po kome Narodni muzej u Beogradu ima obavezu da odgovori na seriju netačnih članaka iz pera Dragane Matović, u kojima je po njima glavna zamerka da Dragana Matović i Novosti, ne veruju Narodnom muzeju i njegovom Upravnom odboru, ne veruju Visokom odboru za rekonstrukciju Narodnog muzeja (čiji je predsednik po funkciji ministar kulture), ne veruju Ministarstvu kulture, ne veruju Vladi Republike Srbije, ne veruju mnogobrojnim institucijama i službama koje su dale odobrenje za različite faze projekta, ne veruju angažovanim stručnjacima, ne veruju kustosima Narodnog muzeja pri čemu se namerno prećutkuje i sam tadašnji ministar Đilas i najveći deo zaposlenih u Narodnom Muzeju koji o svemu ovome do tada pojma nisu imali, jer je u sve mahinacije bio upućen samo najuži krug obožavatelja  dr Tatjane Cvjetičanin, dok su svi drugi zaposleni i šira stručna javnost proglašeni neimenovanim sagovornicima, čaršijskim pričama, glasinama, sopstvenim domišljanjima i konstrukcijama!

 

Ugovor o magicinu koga nije bilo

 

U odbranu Hobotnice svesrdno je stao smenjeni pomoćnik Ministra kulture koji je takođe lagao izjavljujući kako nije tačno da je "Kunsttrans" dobio posao bez tendera. U Ministarstvu kulture postoji dokumentacija o tome, a pošto je jedan od uslova koje je Muzej propisao bio i da u obzir dolazi samo specijalizovana firma, "Kunsttrans" je, kao jedino registrovano domaće preduzeće za transport umetničkih dobara, skladištenje i usluge, dobilo taj posao... Magacin je posebno projektovan i zadovoljava sve uslove za držanje eksponata, namerno pri tome prećutkujući činjenice da je u trenutku sklapanja ugovora postojalo još jedno preduzeće registrovano za transport umetnina, te da magacin u trenutku sklapanja ugovora, kao i u trenutku kada je Lukić ovo izjavljivao, uopšte nije postojao!

 Lukić se takođe „proslavio" izjavom da o mestu gde je smešten magacin ne treba, zbog zaštite, puno govoriti, a da to što se u blizini nalaze fabrike cementa i hemikalija, benzinska pumpa, bara neće štetiti eksponatima, jer je objekat građen na poseban način. A i centar grada je, kaže, pun prašine, pa to nikome ne smeta.

O totalnoj panici koja je zavladala u Hobotnici najbolje govori činjenica da je direktor beogradskog predstavništva "Kunsttransa" Đorđe Branković, kada je saznao da je fotoreporter Novosti slikao magacin, upozorio redakciju da je to državna tajna, koju je svakodnevno moglo da vidi najmanje 50.000 ljudi koji prolaze pančevačkim drumom.

Sledeći ministar kulture Nebojša Bradić, bio je prvi koji je odoleo šarmu  dr Tatjane Cvjetičanin i formirao sedmočlani međunarodni ekspertski tim za analizu projekta rekonstrukcije Narodnog muzeja koji je ubrzo ustanovio da je postojeće rešenje rekonstrukcije nefunkcionalno, muzeološki nedefinisano, konstruktivno nelogično i zato neracionalno skupo, pa ga ne treba realizovati.

 Takođe je ustanovljeno da Rakočevićev projekat uopšte ne rešava problem depoa, da projektovani stakleni krov nije adekvatno i racionalno rešenje ni funkcionalno ni finansijski, kao i da nisu pronađeni načini za primanje i otpremanje muzejskih eksponata, što znači da nije obezbeđena međumuzejska razmena izložbi. Ocenjeno je i da bi izgradnja staklene kupole teške 56 tona (2.250.000 evra) mogla ozbiljno da poremeti konstrukciju starog muzejskog zdanja a da je osnovno rešenje zapravo vertikalni bunar kroz četiri nivoa, a to podstiče celu seriju arhitektonskih odluka sumnjivog rezultata te da takav koncept najviše liči na šoping centre a bifei, kafei i restorani, kao nadgradnja ponude muzeja, svojom površinom nadmašili su uobičajene standarde. Nedopustivo je, da restoranska kuhinja nema rešeno ekonomsko snabdevanje, već za te potrebe koristi muzejski teretni lift, koji služi za prevoženje eksponata.

A najproblematičnije je odsustvo klasičnih depoa, odnosno prisustvo "otvorenih" depoa razbacanih po zgradi. Imajući u vidu da je investitor tražio približno 2.200 kvadrata za depoe, usitnjeni i parcijalni depoi, ukupne površine oko 650 kvadrata nisu dovoljni, niti sigurni, niti primereni za sve ono što muzej ima i treba da skloni u takav prostor, a svakako nisu primereni ambiciji i potencijalu gostujućih izložbi i pozajmici zahtevnih eksponata Ustanovljeno je i kako je tim Milana Rakočevića angažovan, tako što je Narodni muzej ušao u postupak izbora sa pogađanjem, dakle, bez javnog tendera, i za to je imao saglasnost Uprave za javne nabavke. Što se tiče izbora administratora projekta, odluka o pokretanju postupka za njegov izbor je doneta od strane Narodnog muzeja, a ugovor iz 2006. godine su potpisali tadašnji ministar kulture, direktor Narodnog muzeja i firma Solomko". I pored svega ovoga  dr Tatjana Cvjetičanin je i dalje tvrdila kako je arhitektonski tim izabran javnim konkursom!

 

Burazerski dogovori u središtu Hobotnice

 

 Takođe se ispostavilo da je straćeno više od milion evra za poslove rekonstrukcije koja nije ni počela (izrada idejnog i glavnog projekta arhitekti Rakočeviću plaćeno je 856.850 evra, a 248.054 evra potrošeno za konsultantske usluge administratora projekta konzorcijumu Solomko-Projman), kao i da bi realizacija Rakočevićevog projekta koštala više od 50 miliona evra. Pošto im je iz ruku izmakla zlatna koka, tadašnji Upravni odbor u sastavu Aleksandar Palavestra, Marica Šuput, Mila Popović Živančević, Dragomir Acović, i sada pokojna Tatjana Bošnjak, u martu 2009. godine podneo je ostavke!

 Iako je imenovan novi UO Muzeja, Cvjetičanin dr Tatjana je umislila da može da govori u njegovo ime na šta je Marina Andrić demantovala nebuloze Cvjetičaninove rečima da Tatjana Cvjetićanin nije član UO i nije ovlašćena da u njegovo ime daje bilo kakve izjave! Naime UO, najviše telo Muzeja prihvatilo je izveštaj eksperata, ali je dodatno zatražilo da svaki od stručnjaka svojeručno potpiše zajednički izveštaj. Svi oni potpisali su svoje pojedinačne izveštaje, koji su po projekat mnogo oštriji, studiozniji i kritičniji a  dr Tatjana Cvjetičanin je u pismu medijima mrtva hladna slagala da UO Narodnog muzeja nije usvojio izveštaj Ekspertskog tima za analizu i procenu održivosti projekta rekonstrukcije Narodnog muzeja, niti je sa kompletnim izveštajem upoznat", već samo sa njegovim kraćim sadržajem što samo po sebi govori o tome ko je i šta je zapravo bila tadašnja direktorka Muzeja!

Pošto je izveštaj ekspertskog tima jasno pokazao da projekat rekonstrukcije ništa ne valja, pripadnici Hobotnice organizovali su potpisivanje skaredne peticije kojom se tražilo hitno obustavljanje novog konkursa za izradu projekta rekonstrukcije Narodnog muzeja iz Beograda i vraćanje osporenog projekta arhitekte Milana Rakočevića kako bi se ekipa raspikuća i štetočina okupljena oko direktorke Narodnog muzeja dr Tatjane Cvjetičanin abolirala od svih vrsta štete koju su načinili tokom decenija svog štetočinskog delovanja!

Na kraju se pokazalo da se ne zna šta je opskurnije: sam sadržaj apela ili popis njegovih potpisnika, pošto se u tzv. apelu konstatuje kako su destruktivne aktivnosti, podsticane od Ministarstva kulture, dovele do toga da je Narodni muzej iz pravno i stručno nesporne pozicije bačen u sivu zonu donošenja improvizovanih i nekompetentnih odluka i rešenja, nerealnih procena i olako datih obećanja bez ozbiljne stručne podrške Naravno, ovo je samo dimna zavesa kojom je pokušano da se prikrije činjenica da je čitav posao rekonstrukcije Narodnog muzeja  idealan primer kako se burazerskim dogovaranjima u sedištima Hobotnice u restoranu Little Bay i Rotari klubu Singidunum radilo upravo u sivoj zoni improvizacija, nekompetencije i diletantizma.

Tačna je konstatacija izneta u apelu, kako se ustanova dovodi u bezizlaznu situaciju i gura u neizvesnu budućnost, ali ne zahvaljujući Ministarstvu kulture koje je reagovalo na očigledne mahinacije, nego upravo zahvaljujući muljažama hobotnice, čiji su pripadnici organizovali potpisivanje apela i čak optužili Ministarstvo kulture da kao glavni vinovnik blokade rekonstrukcije Muzeja nastoji da teret sopstvene odgovornosti za trogodišnji nerad i zastoj planiranih poslova na uređenju Narodnog muzeja prebaci na već prihvaćeni projekat, pri čemu zaboravljaju da je upravo zahvaljujući ovom sazivu Ministarstva otkriven čitav niz nezakonitosti, čija je kulminacija trebalo da bude upravo realizacija odbačenog projekta Milana Rakočevića, nad čijom gorkom sudbinom su organizatori potpisivanja apela našli da lamentiraju kako bi odvratili arhitekte da učestvuju na novom konkursu!

 

Nefunkcionalni klozeti i nakazni konaci

 

Naime, stvar je u tome da nikome od članova Hobotnice nije odgovaralo da se to uradi na najracionalniji način, nego su umesto toga pravljene direktne višemilionske nagodbe, sa dvorskim arhitektima, kućnim prijateljima i kumovima, namerno su birana najskuplja i najneracionalnija rešenja koja bi omogućila višedecenijsko izvlačenje novca poreskih obveznika, jer su besposlenu operativu i biroe po potkrovljima mnogo više zanimali kolač od 50 miliona evra i razvlačenje radova nego kvalitetno rešavanje postavljenih zadataka. Naravno, tu je i bulumenta predvođena Tatjanom Cvjetičanin, koja je htela da se smesti po novim kancelarijama i sobi sa pogledom, tu je i priča o bezbednosti da se zamažu oči da bezbednost daje kum Tanjinog muža, a pri tome se ne pitaju kakvo je i čije sve nedomaćinsko ponašanje raznih direktora-manekena dovelo do propadanja zgrade u celini.

Već u ovom apelu postalo je jasno odakle vetar duva, jer su se među potpisnicima apela pojavili najglavniji pripadnici Hobotnice: ing. Dragoljub Acović, u stručnoj javnosti najpoznatiji kao drugi muž svoje žene sa briljantnom salonskom karijerom u saloonu građanina Aleksandra Karađorđevića, bivši direktor Narodnog muzeja Nikola Tasić, za vreme čijeg direktorovanja je čitav skandal u vezi sa rekonstrukcijom i zakuvan, potpisao je zajedno sa svojim sinom prof. dr Nenadom Tasićem, inače rukovodiocem opskurnog Centra za digitalnu arheologiju na Filozofskom fakultetu te zvezdom-padalicom Miladinom Lukićem, bivšim pomoćnikom bivšeg ministra kulture, stručnjakom za gradnju nefunkcionalnih klozeta i nakaznih konaka, koji je takođe zloupotrebivši položaj u Ministarstvu učestvovao u dodeli posla Milanu Rakočeviću.

Stvari su postale još jasnije nakon poslednjih izbora kada je isti taj Miladin Lukić i pored protesta SPC i čitave stručne javnosti ponovno imenovan na mesto pomoćnika ministra kulture, te kada je već pomenuti Dragoljub Acović postavljen za člana diletantskog Građevinskog odbora za rehabilitaciju projekta Milana Rakočevića, a svima njima kao logistička podrška pridružio se i Miroslav Tasić kao državni sekretar Ministarstva kulture. Stvari su postale kristalno jasne kada je na brzaka počela kampanja abolicije Milana Rakočevića i Kunsttransa, i to upravo od strane Lukića i Tasića koji bi pre svega trebalo da se staraju o zakonitosti a ne o privatnim interesima.

Automatski se postavilo pitanje ko je stajao iza ovih imenovanja. Odgovor je pronađen u ulici Majke Jevrosime 23, u nekadašnjoj zgradi Jugoeksporta, kasnije Lutre Duška Mihailovića u kojoj je svojedobno obnovljen rad jednog od beogradskih rotari klubova! Reč je o Rotari klubu Singidunum , danas sa sedištem u Tuzlanskoj ulici 12/8 u Beogradu a koji redovne seanse održava ponedeljkom u 19.30 u Aero Klubu u Uzun Mirkovoj 4.

Pregledom raspoložive dokumentacije ustanovljeno je da su među članovima osnivačima bio Dragomir Acović koji je bio i presednik kluba 1996/1997 godine a sada je počasni predsednik, a pređašnji predsednik tog kluba akademik Nikola Tasić danas je takođe počasni predsednik kluba dok je Miroslav Tasić bio član borda direktora 2008/2009. godine a sada je član.

 Iz ovoga se sada napokon jasno vidi da je iza čitavog udruženog zločinačkog poduhvata Hobotnice zapravo stajao akademik Nikola Tasić koji je nakon penzionisanja i odlaska sa mesta direktora Narodnog Muzeja preko dugogodišnje ljubavnice svog sina Nenada Tasića, a bivše direktorke dr Tatjane Cvjetičanin  pokušao da održi kontinuitet u realizaciji ovog štetočinstva.

 

Sa psihodelije na sivilo

 

O tome da je još za vreme svog mandata Nikola Tasić započeo sa realizacijom najbolje svedoči činjenica da je u Narodni Muzej u paketu iz Balvanološkog instituta stigla i njegova „sekretarica" Bibika Đorđević koja je naprasno postala operativni direktor Muzeja, a za sva nepočinstva pokriće je davao upravni odbor u kome su sedeli prof. dr Aleksandar Palavestra inače sin Tasićevog najboljeg prijatelja akademika Predraga Palavestre i kućni prijatelj  dr Tatjane Cvjetičanin i naravno neizbežni Dragoljub Acović.

Osim ovog zločinačkog poduhvata akademiku Tasiću je sigurno bilo veoma stalo da se imenovanjem Lukića i Tasića spreči i pokretanje pitanja nemilosrdnog arčenja novca na čeprkanje po Vinči gde je na mestu rukovodioca naučno istraživačkog poduhvata Nikolu Tasića nasledio upravo Nenad Tasić sa svojom užom porodičnom manufakturom, koji je uz to i direktor fantomskog Centra za digitalnu arheologiju Filozofskog fakulteta i još nastavnik na Odeljenju za arheologiju a sve to navodno ni najmanje nije u sukobu interesa! Očito je da je sve ovo samo vrh ledenog brega Hobotnice, a da su M. Tasić i Lukić po nalogu N. Tasića i D Acovića zapravo postavljeni da za sobom počiste sve eventualno zaostale tragove u Ministarstvu kulture. Takođe je sve jasnije da postojećim slučajevima muljaža i pljački sa kojima se sada bore pravosudni organi pod hitno treba dodati i 25.

A to je slučaj rekonstrukcije Narodnog muzeja sa kompletnim pratećim programima. Pod hitno bi trebalo smeniti i Lukića i Tasića i na osnovu Zakona o ispitivanju porekla imovine utvrditi recimo da li je samo sa direktorskom platom dr Tatjane Cvjetičanin, nakon stana u Jurija Gagarina 255, kupila stan u ulici Makenzijevoj br 29. Takođe bi bilo jako zanimljivo pokrenuti istragu i napokon utvrditi da li je i kome sve od članova Hobotnice proviziju plaćao Kunsttrans, te ko je od bivših radnika Ministarstva od te provizije kupio stan od 80 kvadrata u Beču. Takođe bi bilo potrebno postaviti pitanje odgovornosti  dr Tatjane Cvjetičanin za sklapanje više štetnih ugovora. Tako je, osim onog sa Kunsttransom, dr Tatjana Cvjetičanin  iznajmljivala prostor muzeja za organizovanje modnih revija od kojim Muzej nikada nije video ni prebijeni dinar, ali je dr Cvjetičanin često obogaćivala garderobu sa po par haljina reketirajući autore revija. Svejedno, možda se približava vreme da dr Cvjetičanin psihodelične boje haljina zameni prugasto-sivom i obavezno ponese sa sobom topao veš jer je u zatvoru hladno!

 

 

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane