Natrag

Na ni{anu

 

Na nišanu

 

Uz čiju pomoć pljačkaška kompanija tajkuna Demokratske stranke, Miroslava Bogićevića, i dalje diže kredite

 

Farmakom, dužan svakom

 

Miroslav Bogićević je tajkun koji je služio  za punjenje kase Demokratskoj stranci i njenim glavarima. Farmakom MB iz Šapca je prezadužen, ali nekim čudom i dalje je kreditno sposoban, pa je i od države dobijao povoljne, bespovratne  kredite. Analizirajući podatke o poslovanju ovog koncerna, lako se dolazi do zaključka da je ova kula od karata nastala da bi se novac prebacivao u džepove ljudi na vlasti. U međuvremenu se vlast promenila, ali Bogićević još opstaje. A nova vlast je odlučila da ga i javno amnestira, i zaboravi na stotine miliona evra, koliko je Bogićević oštetio državu, banke, svoje radnike i seljake iz Mačve.

 

Milan Malenović

 

Potop nastao slomom poslovanja Inter-kopa, teško će izdržati Mačva i njena okolina, jer će kao „ grom iz vedra neba" udariti na podizvođače, kooperante i dobavčljače iz ove regije, kao i banke, fondove i državne rezerve čije je sedište van Šapca. Ali kad na tu tanku granu stane još i Farmakom iz Šapca, u vlasništvu tajkuna Miroslava Bogićevića, nastaće period „kuku-lele" i u potpunosti će se otkriti posledice „žute koalicije" i njenih prljavih investicionih ulaganja.

Farmakom Koncern, d.o.o iz Šabca (matični broj: 17184865) čini u Srbiji još deset privrednih društava, i to: Mlekara, AD, Šabac (07171366), u vlasništvu M. Bogićevića i Koncerna Farmakom 100 odsto, Rudnik olova i cinka Suva Ruda, doo (17288849), osnovao 2008. Farmakom Koncern, Rudnik Lece, doo, Medveđa (17289446) , preuzeo 2008. Koncern, Rudnik i topionica Zajača, AD, Loznica (07121059), u vlasništvu Koncerna 100 odsto, Livnica, AD, Pošega (07217013) , u vlasništvu Koncerna 68,66 odsto, PIK Debrc AD, Debrc (07171480), u vlasništvu Koncerna 88,85 odsto, Industrijski kombinat Guča AD, Guča (07146256), u vlasništvu M. Bogićevića i Koncerna Farmakom 100 odsto, Fabrika akumulatora AD, Sombor (08046930), u vlasništvu Koncerna 100 odsto, M.B. Retall group doo, Šabac (20696695) i Zorka Standard d.o,o, Šabac (07389736) , u vlasništvu Koncerna 100 odsto. Zorka-Exa doo za proizvodnju ambalaže od plastike obrisano je iz Registra APR-a još 03.07.2006. godine i spojeno sa Koncernom.

U inostranstvu ovaj koncern ima još pet povezanih privrednih društava, i to: Farmakom M.B. d.o.o, Brčko (Bosna i Hercegovina), osnovan 2009. godine, Farmakom M.B. Zajača dooel, Skoplje (Republika Makedonija), osnovan 2006. godine, Farmakom M.B. Europa SRL, Milano (Italija), osnovan 2009. godine, Farmakom M.B. o.o.o. Moskva (Ruska Federacija), osnovan 2011. godine i Farmakom M.B. GMBH, Minchen (S.R. Nemačka), osnovan 2011. godine. Zajednički kontrolisano društvo Yufofarm d.o.o, Šabac (20142010) osnovano je 2006. godine sa 50 odsto učešća Koncerna, a drugi suvlasnik je preduzeće Yufos doo, Beograd.

Ovaj od Demokratske stranke napravljeni sistem bio je opredeljen da povuče srpsko rudarstvo i na početku 2012. godine imao je 3.067 zaposlenih. Baš u to vreme stranka je Koncernu dodelila i medijsku funkciju da iz blata izvadi dnevni list Politiku, u vlasništvu preduzeća Politika novine i magazini doo, Beograd. Ubrzo posle petooktobarskog državnog udara preduzeće je zajedno sa novinama poklonjeno  kompaniji Bode Hombaha, ali je „brak" sa austrijsko-nemačkim i istovremensko balkanskim medijskim koncernom bio neuspešan.

Vlasnik koncerna Farmakom, Šabac je Mirosav Bogićević, JMBG: 0510953772017, koji je preduzeće osnovao 15. juna 1997. godine.

U poslednje četiri godine imovina, obaveze i poslovni prihod koncerna Farmakom bili su sledeći (u milionima dinara):

 

  Poslovna imovina Kapital      Učešće kapitala     Obaveze     Poslovni prihod

2008.       17.964          3.464           19,28 %            14.500     14.001

2009.             22.110            4.424           20,00 %            17.686     16.740

2010.       31.250          5.813           18,60 %            25.437     20.084

2011.       40.107          6.761           16.86 %            33.346     43.009   

 

Iz ovih podataka jasno se pokazuje da Farmakom Koncern iz Šapca ima opadajuću stopu pokrivenosti ukupne poslovne imovine sopstvenim kapitalom, jer na kraju 2011. godine sopstvenim sredstvima pokriva samo 16,86 odsto ukupno angažovane poslovne imovine, dok su obaveze po kreditima i prema dobavljačima, državi i javnim preduzećima dostigle, čitavih 83,14 odsto vrednosti te imovine.

Ukupna poslovna imovina ovog Koncerna je 40,1 milijardu dinara i čini je stalna imovina (nepokretnosti, oprema, postrojenja i transportna sredstva) u isnosu od skoro 14 milijardi dinara, ili 34,84 odsto iskazane knjigovodstvene vrednosti ukupne poslovne imovine. Razliku od 24,8 milijardi dinara čini obrtna imovina, iskazana u knjigovodstvu matičnog i zavisnih društava, ili 61,88 odsto ukupne vrednosti poslovne imovine, dok su odložne poreske obaveze 1,3 milijarde dinara, ili 3,28 odsto.

Ono što najviše zabrinjava u analizi poslovanja ovog Koncerna je iskazana knjigovodstvena vrednost zaliha od 18,2 milijarde dinara, ili više od 180 miliona evra. Zalihe u rudarstvu predstavljaju finansijski nerešiv problem, jer se moraju finansirati skupim kreditima. Samo u odnosu na prethodnu 2010. godinu vrednost zaliha u ovom Koncernu povećana je za 7,7 milijardi dinara, ili za više od 75 miliona evra.

Sama činjenica da se ovaj Koncern bavi raznorodnim poslovima (preradom mleka i proizvodnjom mlečnih proizvoda, klasičnom obradom zemljišta, proizvodnjom akumulatora, rudarskom proizvodnjom, livarstvom i izdavanjem dnevnih novina) govori da nešto nije u redu u sistemu ovog privrednog subjekta, koji se nekad nazivao poslovnim sistemom.

Ukupne obaveze Koncerna su 33,3 milijarde dinara, od čega dugoročni krediti 14,7 milijardi dinara, devet milijardi dinara obaveze po kratkoročnim kreditima i 9,6 milijardi obaveze prema dobavljačima, javnim preduzećima, državi i zaposlenima.

 

 

Koncern u dugovima

 

Samo obaveze po osnovu uzetog kredita u 2011. godini u visini od 120 miliona evra od Međunarodne finansijske korporacije, preuzete u ime i za račun Farmakoma, čine veliko opterećenje za ovu grupu privrednih društava. Ako je u tom aranžmanu bilo posrednika koji su sebi uzeli (preko ili mimo računa) udeo u aranžiranju tog posla, situacija je još teža za dužnika. Postavlja se opravdano pitanje čime je ovaj ionako prezaduženi Koncern garantovao za ovaj kredit, ili je te obaveze na sebe preuzela sama država direktno, odnosno posredstvom neke poslovne banke koja ima Srbiju za većinskog vlasnika!

Prezaduženost Koncerna Farmakom najbolje se ogleda u ogromnom povećanju rashoda za kamate, koje su u 2011. godini iznosile pet milijardi dinara, ili više od 50 miliona evra. To je povećanje rashoda po osnovu kamata i kursnih razlika na uzete kredite u odnosu na prethodnu godinu za 73 osto. Ti rashodi su u 2011. godini dostigli,čak, 11,4 osto ukupnog poslovnog prihoda. Zaista je neverovatno da se ovaj Koncern zadužio za 333 miliona evra, odnosno da je našao dovoljno naivnih poverilaca.

Samo matično društvo Farmakom i druga četiri društva u njegovom sastavu imaju ukupne obaveze veće od 40,9 milijardi dinara, što se nakon konsolidacije, odnosno umanjenja za interne obaveze, svodi na ukupne obaveze po konsolidovanom bilansu od 33,3 milijarde dinara. Sledeća zavisna društva ovog Koncerna imaju najveće obaveze (u milijardama dinara): Farmakom, d.o.o Šabac, matično društvo 17,8, Mlekara, AD, Šabac 8,5, Fabrika akumulatora AD, Sombor 6,5, Rudnici i topionica ADM Zajača 5,4, Industrijski kombinat Guča  2,7 milijardi dinara.

Jedno novinarsko istraživanje od leta 2010. godine pokazalo je da je republički Fond za razvoj od ukupno 17 milijardi dinara, koliko je imao na raspolaganju za kreditiranje malih i srednjih preduzeća, Bogićevićevim firmama dao ukupno 380 miliona dinara, uz kamatne stope od 0,5 do 2,5 odsto. Korisnici su bili: Farmakom MB (svrstan od strane APR-a u velika preduzeća) 270.000.000 dinara, Mlekara Šabac (razvrstana od strane APR-a u velika preduzeća) 100.000.000 dinara i Livnica Požega (nedostupni podaci APR-a) 10.000.000 dinara.

Uništenje kompleksa fabrika Zorke Šabac i AIK Šabac, uključivši u to i lokalnu trgovinu i poslovnu banku, i pokušaj mlađanih kadrova petooktobarske revolucije da na temeljima zaduživanja podignu sisteme Inter-kop i Farmakop koštaće narod Mačve najmanje deset godina bede. Za to vreme kadrovi Demokratske stranke, pa taman i formirali stranku Zapadna Srbija, pokušavaće da još jednom obmanu narod Mačve, jer nova koalicija na vlasti nema stručnosti da istraži sve mahinacije i finansijske malverzacije prethodne žute koalicije i njenih kadrova. A Miroslav Bogićević neka trlja glavu sa onim iz Demokratske stranke, koji su ga uvalili u ovaj galimatijas. On od svojih problema nije ni pre znao odakle da krene, a DS mu je utrapila još i dnevni list Politiku, u koji, prema našim saznanjima nije ni stupio kao jedan od dva ravnopravna upravljača.

 

 

 

A. 1

 

Filip makedonski ubija rudare

 

Šabački golemaš (tajkun) Miroslav Bogićević kupio je rudnik Lece kod Medveđe, po sopstvenoj izjavi, za potrebe svojih kompanija, pre svega u proizvodnji akumulatora, čiji je najpoznatiji brend black horse. Osim olova, u rudniku Lece ima i značajnih količina zlata, srebra i cinka. Procenjuje se da samo na jednom jalovištu, nazvanom Brana 9, ima rude u vrednosti od najmanje 50 miliona dolara, dok neki veruju da tamo leži čak i celih 100 miliona dolara.

Za Lece je svojevremeno bila zainteresovana jedna engleska kompanija koju vode potomci istih onih stručnjaka koji su pre Drugog svetskog rata radili na projektu ovog rudnika. Ipak, državna vrhuška je odlučila da se Lece u postupku privatizacije proda domaćem milijarderu i jednom od najvećih sponzora Demokratske stranke, Miroslavu Bogićeviću. Iza ove izuzetno povoljne kupovine, kao uostalom iza celog koncerna Farmakom MB, stajao je Dušan Petrović, bivši ministar iz redova DS-a, ali i ceo vrh pomenute partije koji je na ovaj način izvlačio novac i prebacivao ga na skrivene račune u inostranstvu.

Na funkciju direktora rudnika Bogićević dovodi Filipa Petrovskog, makedonskog državljanina koji sa rudarstvom nema dodirnih tačaka, ali se zato odlično razume u maltretiranje radnika i stvaranje nezakonitog ekstra profita za svog gazdu i njegove žute mentore. Za njegova direktorovanja primljeno je i ponovo otpušteno 1.500 ljudi. Davor Milanov, upravnik jame, sam je dao otkaz i pobegao glavom bez obzira, jer nije više mogao da trpi potresne scene nehumanih uslova u kojima rade rudari. Pre podnošenja ostavke bukvalno je plakao pred radnicima.

Rudari su morali da rade i po 12 sati dnevno za platu koja nije dovoljna ni za obično preživljavanje. Ugovori sa radnicima se, istina, potpisuju uz navođenje plate od 40.000 dinara mesečno, pa i više, ali se isplaćuje između 18.000 do 30.000 dinara. "Stručnjaci" koje je iz Makedonije doveo Petrovski, dobijaju duplo veću platu od one koju primaju domaći radnici na istom radnom mestu.

   Da bi uštedeli, vlasnici i direktori rudnika novoprimljene rudare bez ikakve obuke odmah šalju na rad. Iz tih razloga je jedan tek svršeni gimnazijalac dobio upalu pluća, pošto nije znao da je jama puna vlage. Posle bolovanja mu je odmah uručen otkaz, jer radnici u Bogićevićevim firmama ne smeju da se razboljevaju. U Lecu je izričito zabranjeno i sindikalno organizovanje - ko pristupi nekom sindikatu dobija momentalni otkaz.

Lece nema projekat za današnji izgled i površinu, tako da rudari ne mogu da ostvare ni pravo na beneficirani radni staž. I bezbednost na radu je nepoznat pojam za menadžment koji je dovukao Bogićević. Prosečno se svakog drugog meseca dogodi nesreća sa teškim posledicama.

Pošto se sve radi bez projekta, a tako je isto napravljena i pruga kojom ide vozić sa rudom, redovno dolazi do iskakanja vagona. Pretprošle godine su dvojica rudara smrskana pod teretom vagona koji su izleteli iz šina na mestu od ranije nazvanom "krivina smrti". Obojica su na sreću preživela, ali su doživotni teški invalidi.

Najstrašnija nesreća je izbegnuta pukim čudom. Po zakonu u priručnom magacinu sme da bude najviše 500 kilograma eksploziva. Pošto se Petrovski i njegovi saradnici niti razumeju u zakon, niti žele da troše novac na redovni transport, u rudniku se nalazilo pet tona eksploziva. Zbog najavljenog dolaska inspekcije, eksploziv je sklonjen u jedan od tunela rudnika koji se nije koristio.

Ispod pomenutog tunela su drugi radnici kopali novi tunel, opet bez ikakvog projekta. Probijajući takozvane lepeze, vertikalne tunele koji spajaju različite horizonte, naišli su i na eksploziv. Pet tona eksplozivnih materija se obrušilo na nesrećne rudare i samim čudom nije došlo de eksplozije koja bi proguta celu smenu i kompletno uništila rudnik i okolinu.

 

A. 2

 

Amnestiran

 

Gospodin Bogićević je bio prvi na listi za hapšenje. Već se pakovao na dugogodišnje odsustvo od slobode. Neko je, ipak, odlučio da amnestira Bogićevića. Predpostavlja se da je tu odluku doneo Miodrag Rakić, da Bogićević, u trenucima rastrojstva u pritvoru ne odveže jezik, i opiše kako je, i koliko novca, preko računa njegove kompanije i povezanih preduzeća, otišlo u džepove Demokratske stranke, Borisa Tadića, Miodraga Rakića, Dušana Petrovića, i gde su ta konta, u kojim bankama po belom svetu.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane