Rusija

 

Pad kamena iz svemira teškog desetak tona na prostore Urala, otvorio pitanje svetske saradnje u odbrani planete Zemlje

 

Mali poklon velikog neba

 

Ujutro, 15. februara, iznad pet uralskih oblasti, izlila se kiša meteora. U Tjumenskoj, Sverdlovskoj, Kurganskoj oblasti, Baškirskoj republici i Kazahstanu je primećena samo karakteristična svetlost na nebu, a na teritoriju Čeljabinske oblasti, kako tvrde stručnjaci, pali su i delovi meteorita. Već sledećeg dana, pojavilo se mnogo verzija o tome kakav nam je poklon, ovoga puta, pao sa neba. O tome za Tabloid piše Viktor Hlistun, dopisnik iz Moskve

 

 

Viktor Hlistun

(dopisnik iz Moskve)

 

 

Ruski, preciznije uralski seljaci, pojavu meteorita su dočekali psovkama. Upravo tako reaguju u Rusiji na neobične pojave. Ovoga puta, ujutro se nebo u bukvalnom smislu rasplamsalo, zatim se čula eksplozija koja je udarila poput groma, stakla su se polomila na prozorima, prekinute su telefonske veze...Dolazak meteorita trajao je 20-30 minuta. Pa kako onda čovek da ne opsuje!

Tokom dana, kada je sunce osvetlilo zemlju, postalo je jasno koliko je ozbiljna šteta koju je proizveo noćni posetilac iz svemira. Hvala Bogu, nije bilo ljudskih žrtava: strano telo je eksplodiralo iznad zemlje, ali ne iznad naseljenog dela, već iznad jezera Čebarkulj i močvare. Ipak, ranjeno je 1.240 ljudi - iseklo ih je staklo, dobili su prelome od pada iz porušenih kuća itd. Mnoge rane su dobijene, kako to često biva, iz gluposti. Niko se nije dosetio, na primer, da posle pojave svetlećih tela na nebu, skloni decu od prozora, pa su zadobili posekotine kada su prozori pukli od sile udara koja je nastala nakon eksplozije. U Čeljabinskoj oblasti nastradalo je skoro 3.000 zgrada i objekata, 361 škola. U tri mesta pukle su cevi za gas. Šteta se procenjuje na milijardu rubalja. Na sreću, ni komadi meteorita, ni udarni talas od eksplozije, nisu stigli do Belojarske nuklearke koja se nalazi ne tako daleko od mesta katastrofe. A što se tiče stakla, njih će brzo zameniti, nateraće ih zima. Napolju je minus 20-25 stepeni.

 

Pozdrav od Marsa i Jupitera

 

Stručnjaci NASA procenjuju snagu eksplozije meteorita do koje je došlo u trenutku ulaska u atmosferu ovog nebeskog tela nad Čeljabinskom, na 300 do 500 kilotona. Prema zvaničnim informacijama, nebesko telo prečnika 15 metara, koje je obrazovalo vatrenu kuglu, ušlo je u atmosferu Zemlje brzinom od 64 hiljade km na čas i eksplodiralo je na visini od 19-24 kilometra iznad površine naše planete. „Rep" koji je kugla ostavila za sobom protezao se 480km. Kako smatra predstavnik odeljenja NASA za istraživanje meteorita, Bil Kuk, objekat koji je pao na teritoriju Rusije je komad koji se odvojio od „pojasa asteroida" koji se nalaze između Marsa i Jupitera i pretvorio se u meteorit u Zemljinoj atmosferi. Predstavnik NASA je izjavio da je bilo veoma teško ranije opaziti ovo kosmičko telo: da bi to bilo moguće, potrebno je da teleskopi na Zemlji budu okrenuti u „pravom smeru", u strogo određeno vreme.

 

Pozdrav iz Amerike

 

Ruski naučnici su dugo vremena ćutali povodom ovog događaja, iako su već u petak pronađeni komadići meteorita u rejonu jezera Čebarkulj. Zato se odmah oglasio deputat Državne dume, Vladimir Žirinovski, izjavivši da su to Amerikanci ispitivali novo oružje. Nikakvi meteoriti ne padaju sami od sebe, veli Žirinovski. To je mali američki udar po nama. Udar ogromne snage, koji bi uništio gradove, oni se boje da nam nanesu, jer zanju da ćemo odgovoriti. Zato oni napadaju pomalo. Da izlazimo na okean, i cunami bi izazvali. Sada nas zasipaju kosmičkim otpadom. Zato je potrebno da zabravimo nebo iznad zemlje, tako da niko bez našeg odobrenja ne leti iznad Rusije. Zašto nismo oborili taj asteroid, zašto ga nismo pretvorili u prah daleko od naše teritorije? Evo čime treba da se bave naši stručnjaci, a ne da objašnjavaju ono što se već dogodilo.

Moram da naglasim da u Rusiji mišljenje Žirinovskog podržava solidan broj, posebno starijih, ljudi.

 

Prodaja komadića

 

Ostaci eksplodiranog meteorita od skoro 10 tona, trebalo je da padnu na zemlju. Skupljanju ovih ostatak pristupili su odmah svi koji su mogli i hteli. U tamne vode jezera Čebarkulj (vaš dopisnik je tamo služio vojsku i zna da je ta uralska zona veliki vojni poligon) gotovo odmah su zaronili ronioci. Nažalost, nisu uspeli. Pronaći u muljevitoj i mutnoj vodi, ispod leda, male komadiće gvožđa, nemoguća je misija. Više sreće su imali naučnici. Oni su skupljali ostatke meteorita po snežnom pokrivaču jezera, ali tamo ih je bilo malo. Doduše, dovoljno da bi se odredilo njegovo poreklo. Analiza je pokazala da čeljabinski meteorit (koji zovu i čebarkuljski) pripada najrasprostranjenijem tipu meteorita - kamenim hondritima.

U potrazi za komadićima meteorita najbolje su prošli dečaci iz jednog seoceta koje se nalazi južno od Čeljabinska. Šetajući, videli su u snegu sveže rupe, pa su odatle počeli da vade komadiće metala raznih oblika. Ovi dečaci su prvi saznali da je njihovo selo zasuto kosmičkim otpadom. Po komadić svemirskog tela su, bez izuzetka, uzeli svi stanovnici sela. Naravno, sada svako od njih mašta kako će što skuplje prodati svoje svemirske eksponate. Za sada je cena 500-1000 dolara za komadić. Mnogi ne žele u ovom trenutku da prodaju komadiće gvožđa sa neba, nadajući se većoj ceni.

 

I u šali, i ozbiljno

 

Odnos prema meteoritu je različit. Predlažem da pročitate beleške moje koleginice Tatjane Resinaje o tome da li meteorit ima isceliteljsku moć:

O sličnim stvarima ljudi su razmišljali još od drevnih vremena, kada su za lekovima, kao i za opstankom, tragali po tlu, u granama drveća, u dubinama voda. Ali, za razliku od lekovitih trava, kamenju koje je palo sa neba pripisivana su univerzalna lekovita svojstva. Meteoriti koji su pali na zemlju smatrani su čudesnim lekom za sve bolesti (panacejom). Uz njihovu pomoć lečeno je apsolutno sve. A da li su uspevali i da izleče bolest, ili ne, to nije poznato, jer se sa svojim zabludama čovečanstvo preko volje rastaje, greške ne priznaje, a neuspehe ne razglašava naokolo već ih sakriva što dublje pod tepih.

Zbog sujeverja, uvek dolazi do tragikomičnih anegdota. Belorusi su, na primer, negde u brojanju „izgubili" jedan meteorit. Prema procenama njihovih naučnika, na belorusku zemlju palo je šest komada nebeskog kamenja, a nađeno je samo pet. Specijalisti ne bez osnova smatraju da su šesti kamen žitelji sela u čijoj okolini je pao, jednostavno pojeli. Čemu su se nadali? Večnom zdravlju ili večnom životu?

Istina, šamani i  veštice imaju sledeći recept - samleti kamen i njegovu prašinu pomešati u napitak. Kažu da od tog napitka telo dobija neverovatnu snagu, a slabost nestaje. Ni drugi recepti nisu manje ekstravagantni: razmutite u vodi komadić meteorita - i sve vaše patnje će nestati.

Valja priznati da su recepti narodnih lekara - raznovrsni. Na primer, ako neko pati od polne nemoći ili neplodnosti, tada kamen treba stavljati na strateška mesta. Ili, kamenom treba, do krvi, trljati nezarasle čireve kako bi svi otrovi nestali. Mentalno zaostalu decu tuku kamenom po čelu. Kod bolesti srca, meteorit se ženama stavlja ispod grudi, a muškarcima ispod pazuha.

Kako se odnose ljudi prema lečenju meteoritima? Mirno. Poznato je da su „blaženi oni koji veruju". Pa ako neko doživi sreću zato što je dodirivao meteorit - neka mu bude. Štete svakako ne može biti. A placebo efekat je sasvim moguć. Generalno, naučnici ignorišu taj efekat, ne bave se njegovim prednostima i nedostacima. Mislim da su u placebo uključeni veoma zanimljivi mehanizmi. Ali, nije o tome ovde reč, već o tome da naučnici što pre treba da pronađu čeljabinski meteorit. Ako ga narod prvi nađe, onda se kod nas u najskorije vreme može pronaći novi, univerzalni lek za sve bolesti.

 

Zaključak autora

 

Može se beskrajno pričati o padu meteorita na uralsku zemlju. Ali, evo šta me onespokojava. Svemir je spustio na Zemlju mali kamen (čak i po zemaljskim merilima) - težak 10, a možda i nešto manje tona. A prodrmao je čitav svet. Ispostavilo se da niko nije spreman za pad i tako malog gosta. Sada se naučnici pravdaju da je teško primetiti takve meteorite. Zašto teško? Mi već imamo različite fotografije svemira, pratimo kretanje satelita, a ne možemo da vidimo meteorit. Moj odgovor je nedvosmislen: sve se dešava zbog toga što ne sarađujemo jedni s drugima, iako je vreme da mislimo o spasu naše mile Zemlje. Ni u Americi, ni u Rusiji, ni u Kini, ni u bilo kojoj drugoj zemlji se ne bave tim problemom.

Dakle, poenta je u ujedinjavanju. Da li nam upravo to, još jednom, poručuje čeljabinski meteorit?