Natrag

Na ni{anu

 

Na nišanu

 

Ide li Srbija u susret potpunoj državnoj i nacionalnoj tragediji?

 

Pobuna ili smrt!

 

Zastrašujuća glad u Srbiji  paralisala je većinu stanovništva, pola miliona mladih ljudi ima samo jedan obrok dnevno, poljoprivreda je skoro sasvim uništena i predata u ruke domaćim tajkunima i stranim kompanijama, a oni koji još mogu da kupe hranu, žrtve su trovanja raznim toksičnim i kancerogenim materijama zbog zagađenja zemlje i vode. Stopa smrtnosti i broj neizlečivih bolesti povećani su kao nikada ranije u novijoj istoriji. Staro stanovništvo, iznad 65 godina života, već je brojnije od onog najmlađeg, a jedan radnik radi da bi izdržavao dva penzionera. Dve trećine radno sposobnog stanovništva je očajno i bez nade da će naći posao, masovni su i odlasci u inostranstvo jer je beda zakucala na svačija vrata...Život je u Srbiji izgubio smisao. Još samo bestidne političke fukare nalaze zadovoljstvo u međusobnim obračunima oko podele preostalog plena i pljačkaških pohoda na preostalu državnu imovinu, a radi zaštite ''inostranog faktora'' i amnestije svojih pljačkaških poduhvata i predaje Kosova, a spremaju i nova komadanja Srbije...

 

Nikola Vlahović

 

Kada je na Vidovdan, 28. juna prošle godine predsednik Srbije Tomislav Nikolić poverio Ivici Dačiću mandat za formiranje Vlade Srbije,  mnogi građani su odahnuli, verujući da će se i njima pružiti šansa da prežive ostatak života u državi u kojoj više neće gladovati, biti ruženi i poniženi od vlasti koja im je svakog dana pretila, jer želi da ih odvede u Evropu, umesto da im omogući, makar tri obroka dnevno.

Nije bilo lako oterati družinu na čijem čelu je osam godina bio predsednik Demokratske stranke Boris Tadić. Za njegovog mandata i tiranije Srbija je opljačkana za više od 70 milijardi evra. Američka organizacija Global Financial Integrity (GFI) iz Vašingtona je u svom izveštaju od decembra 2012. godine, objavila tabelu na kojoj su rangirane države po ilegalnom iznošenju novca iz njih, u periodu od 2001. do 2010. godine, a da je iz Srbije, ilegalnim novčanim tokovima izneto 51. milijarda dolara, ne računajući iznošenje novca u kešu, raznim kanalima, pa i diplomatskom poštom!

Poput roja skakavaca

Na kraju 2012. godine, ukupan javni dug Srbije iznosio je 17,56 milijardi evra, odnosno 22,8 milijardi dolara. Zbog prezaduženosti i niskih fiskalnih prihoda nedavno je porez na dodatnu vrednost (PDV) u Srbiji povećan sa 18 na 20 odsto, a već se razmišlja o daljim povećanjima, i to svih poreza i doprinosa. Na Vidovdan prošle godine, mandatar Ivica Dačić je izjavio: "Nema povratka u devedesete, ne interesuje me nebeska Srbija nego sadašnjost i budućnost zemlje...''. Ali...

Od dana kada je saopšteno da počinju pregovori oko sastava nove Vlade Srbije, naprednjaci su počeli da se ponašaju kao Titovi partizani. Istorija, saopštavali su nam, počinje da se računa od njih, i oni će je pisati. I počela su obećanja. Te odmah će se privesti zakonu one iz predhodne vlasti koji su pokrali Srbiju za 70 milijardi evra, koji su pokrali budžet, fondove, banke, javna preduzeća...

Od tog dana počinje surova bitka naprednjaka da se dodvore Demokratskoj stranci, koja je, inače, u punom rasulu! Zašto se, mimo kontrole i želje vođa naprednjaka, rastače Demokratska stranka? Odgovor je jednostavan. Mafija, kada stekne ogroman novac, počinje međusobno da ratuje. Osim doskorašnjeg predsednika Borisa Tadića, koji je inkasirao preko tri milijarde evra, ogroman novac su oteli i njegovi sledbenici i stranačke kolege Dragan Đilas, preko milijardu evra, zatim Dušan Petrović, Bojan Pajtić, Dragan Šutanovac, a ne zaostaje ni doskorašnji premijer Mirko Cvetković, koji je, govore najnovija istraživanja,  teži čak i od Dragana Đilasa!

Za devet meseci naslušali smo se oštrih optužbi vladajuće elite upućene, istina nemuštim jezikom, kojim se preti novim izborima. "Kojim izborima, mamu vam j...", pitaju se građani. Pa tek smo vas izglasali, verujući da ćete pohapsiti najsurovije pljačkaše Srbije u njenoj dugoj istoriji!

Od obećanja da nove vlasti da će početi da radi kao da u državi postoje građani, a ne stoka, malo je šta ostalo. U stvarnosti, stanje u Srbiji je zastrašujuće! Avet gladi, bolesti i beznađa, sustigla je skoro svaku porodicu. Nema više nikoga ko ima prava o tome da ćuti. Mnogi su na vreme progovorili, ali, očito, nije imao ko da sluša.

Tako u knjizi uglednog ekonomiste, profesora Miodraga Skulića pod nazivom „Da sam ja Ivica Dačić, predsednik Vlade Republike Srbije, saopštio bih narodu istinu o teškom ekonomskom stanju Srbije koje preuzima od prethodne Vlade", koja je izdata neposredno nakon koalicione zamke u koju je Dačić upao, između ostalog piše da novi premijer "...treba da zaduži novoimenovane ministre da sačine primopredajne zapisnike sa dosadašnjim ministrima ili izveštaje ranijeg i sadašnjeg ministra o stanju dugova i problematici koja se preuzima...".  Ukratko, da se zna ko je šta pokrao!

Abolirani

Naravno, ovo sabiranje štete se nije dogodilo, jer bi to odvelo većinu istaknutih stranačkih perjanica koje sede u vladi, skupštini i javnim preduzećima, direktno na optuženičku klupu. Srećom po njih, i dalje je na sceni korumpirano pravosuđe, a "koalicioni sporazum", taj protivustavni i protivzakoniti akt o nenapadanju "partnera" na vlasti, garantuje im sigurnost.

Danas, 2013, godine, narod može samo da gleda gleda u prazan tanjir dok vladari Srbije bestidno plaćaju agencijska istraživanja o svojoj popularnosti kod birača.

Nekoliko specijalizovanih međunarodnih instituta procenili su da u Srbiji ima oko 400 hiljada dece i mladih ljudi do 16 godina starosti, kojima svakodnevno nedostaje dva obroka, a Vlada Srbije nema nijedan program kojim bi interventno obezbedila dovoljne količine hrane. Gladuju svi, i đaci i penzioneri, i oni kojim imaju sreću da su zaposleni i oni koji ne rade. Gladuju bolesni i zdravi, gladuju čak i vrhunski sportisti (što je fenomen za sebe i indikator razmera ove tragedije).

Prazni silosi, prazni ambari, prazni stomaci

Jedna druga činjenica treba da osvesti svakoga ko još veruje da glad u Srbiji nije dobila masovni karakter: robne rezerve Srbije nemaju dovoljno strateških proizvoda! Nema dovoljno brašna, ulja, šećera, mesa...Nema ničega u količinama koje bi mogle da privremeno spasu većinu građana od izumiranja. Nema ni narod puno izbora- ili će zaista biti masovni pomor od gladi, ili će biti pobune protiv nezapamćenog terora male grupe ljudi koja je zajašila Srbiju i sve njene prirodne resurse kojima raspolaže u dovoljnim količinama da hrani, najmanje još jednu ovakvu državu.

Dok traje ova drama, raspolućena i raspamećena vlada Ivice Dačića istovremeno pokušava da dođe do "strateških partnera", praveći beznadežne dogovore sa Azerbejdžanom, Emiratima i Turskom, pa je čak i ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić, u svojstvu "ekonomskog diplomate", u potrazi za "partnerima" bio u zemljama poput Mjanmara, Laosa, i Vijetnama, kao da je  Tito  još živ i Jugoslavija na okupu!

 

Ni na istok, ni na zapad

 

Nova vlada dušom i telom pokušava da se podastre administraciji iz Vašingtona, i da bude umilna prema Berlinu. Odluka je pala: da bi opstala nekoliko meseci na vlasti, na slobodi i u životu, vladajuća politička elita odlučila je da preda Kosovo i Metohiju. Ne birajući reči, i ružeći prethodne vlade, premijer Ivica Dačić sada priča da smo lagani da je Kosovo srpsko! U inauguracionom govoru, premijer je, međutim, saopštio da se Srbija nikada neće odreći Kosova! Pa ko je onda lagao, pitaju se građani? Kao da Ivica Dačić nije bio četiri godine potpredsednik u Cvetkovićevoj vladi!?

Kada je DOS-ov premijer Zoran Điniđić razmišljao na koji način da reši problem Kosova i Metohije, poverio se saradnicima da je tajno razgovara sa albanskim lobistima, da Kosmet proda za pet milijardi dolara! Da li misija emira Bin Zajeda iz Dubaija, treba da pokrije prijem para za predaju Kosova?

Strategija srpske vlade o pregovorima sa predstavnicima kosmetskih Albanaca postaje sve odvratnija za rusku vladu! I odnos zvaničnika iz Beograda prema Republici Srpskoj i njenoj vladi je za gađenje. Dodik nije bio po volji Srpske radikalne stranke, danas Srpske napredne stranke, i to je dovoljno da ga prodaju.

 

Sve je na rasprodaji

 

Za novu Vladu Srbije sve je na prodaju - istorija, kultura, teritorija, zemljište, voda...Afera sa zaraženim mlekom pokazuje spremnost vlade da nasilno uništi polovinu građanstva! Zaraženim mlekom nanovo se bogati uvoznički lobi, koji je stvoren za vreme tiranije Demokratske stranke. Novi ministar poljoprivrede nije  mogao da smeni nijednog službenika u ministarstvu, koga su žuti postavili!

Nijedan tajkun koji uvozi đubre i predaje nam ga kao pileće, svinjsko, ili goveđe meso, nije pritvoren, niti prepušten građanima, da ga linčuju.

Industrija mesa Matijević godinama prodaje živinsko i svinjsko meso opasno po zdravlje ljudi. I nijedna veterinarska inspekcija, na čijem čelu je nesmenjiva Sanja Čelebićanin, nije zabranila rad klanicama Petra Matijevića. Desetine hiljada ljudi širom Srbije se truje đubretom iz njegovih  fabrika smrti. Umesto nesmenjive i do guše korumpirane Sanje Čelebićanin, iz veterinsrske inspekcije su udaljeni svi pošteni inspektori.

Ministar poljoprivrede Goran Knežević, koji je za naprednjake nepoželjan u sadašnjoj vladi, jer naprednjaci su i dalje opsednuti DS-om, kao koalicionim partnerom, nije u stanju da promeni nijednog službenika svog ministarstva. Ovaj, inače pristojan čovek, izložen je teškom poniženju, da rukovodi ministarstvom, a bez ovlašćenja.

Jedina kompanija koja je u ulagala u poljoprivredu, i imala jasne planove za rad je Delta agrar. Očigledno, ona je smetala uvozničkom lobiju, ili centrima moći koji nastoje da rasture Srbiju, i počeo je progon porodice Mišković. A goniće ih, izgleda, do smrti!

U Srbiji će, aferom mleka i zaraženog kukuruza, dugoročno biti uništena srpska poljoprivreda! Desetkovane su farme koki, svinja i goveda! Otvoren je put za uvoz genetski modifikovanih žitarica, i njihovo uzgajanje na najplodnijoj zemlji u Evropi, uvoz genetski modifikovanog mesa. Trovaće nas kao pacove. Rastakanje ove države nije započela sadašnja vlada, ali ona će taj krvavi pir očigledno i završiti. Neće nas više biti.

 

Ni kuhinje nisu više narodne

 

Na svetski dan hrane, u oktobru prošle godine, Srbija je imala više od milion ljudi koji su imali potrebu za narodnom  kuhinjom, ali, "na kazan" je došlo samo njih 50.000, jer nema ni hrane za narodne kuhinje (dve trećine ovih tužnih institucija je već zatvoreno zbog nestašice). U glavnom gradu Beogradu, u 17 gradskih opština, na 51 punktu, pravo na besplatan obrok ima oko desetak hiljada gladnih, ali, jedno je pravo a drugo je stvarno stanje stvari, jer su potrebe barem deset puta veće! Na žalost, ova sirotinjska kuhinja radi samo pet dana u nedelji, a vikendom neka se snalazi kako ko zna!

Više od polovine zaposlenih građana zarađuje jedva 200 evra. Dva miliona ljudi nikada u svom životu nisu dobili na ruke više od 400 evra, milion njih je stalno prijavljeno u takozvanoj nacionalnoj službi za zapošljavanje. Preko tri miliona Srba suočilo se sa golim opstankom, bedom strašnijom nego u oba svetska rata, i nemaju odgovor na ono što ih je zadesilo. Lagodno živi samo 0,5 odsto stanovnika

Južnije od Beograda, od Kragujevca do Pirota, kao da nema života! Na stotine napuštenih sela, gradovi prepuni nove sirotinje koja je pristigla u nadi da će tamo bolje živeti, preduzeća ne rade, putevi u katastrofalnom stanju, bolesti haraju, raste nasilje u porodicama, a lokalne bande haraju u saradnji sa korumpiranim državnim institucijama i otimaju sve što se još može oteti. Mesta poput Doljevca, Malog Crnića, Ražnja, Merošine i drugih, od boga i države zaboravljenih krajeva, nalaze se pred zatiranjem. Narod je zastrašen i ojađen, bez snage da se odupre ovakvom stanju.

 

I Vojvodina je prazna i gladna

 

Ni severnije od Beograda nije ništa bolje, Vojvodina je potpuno opljačkana, a sirotinja u ovoj prirodno bogatoj ravnici, zvuči kao neverovatan paradoks. U mestima poput Opova, koje je po mesečnim primanjima stanovnika na samom dnu, građani preživljavaju sa suvim hlebom od tri dana, a prosek primanja pokazuje da je nemoguće biološki preživeti trideset dana sa tim novcem.  Kada se prosečne plate pomnože brojem zaposlenih i podele brojem stanovnika, dobijaju se prosečne zarade po stanovniku koje su gotovo jednake u Novom Sadu i u Beogradu, a upola manje u ostatku Vojvodine i Centralne Srbije.

U celoj Vojvodini jedva da ima par stotina hiljada zaposlenih, a prosek plata (van Novog Sada) iznosi tek oko petnaestak hiljada dinara! U gradovima poput Pančeva, Subotice, Novog bečeja, Žablja, Stare Pazove, Bele Crkve, Plandišta, Titela, stanje je takvo da su pojave umiranja od gladi, posebno starih lica, sve češće.

 

Bolnice kao klanice

 

Beda rađa revoluciju, zaključio je stari dobri Marks, kome se na Zapadu, i njegovom učenju, vraćaju savremeni ekonomisti. Da li će aktuelna Vlada Srbije ići svojom politikom kapitulacije na svim poljima, udvarajući se, bestidno, emirima i islamistima najgorih opredeljenja, i tako svesno pristati na masovni nestanak svojih građana? Srpsko zdravstvo je među najkorumpiranijim na planeti. Bolnice liče na klanice, zdravstvo nije više besplatno i zdravstveno osiguranje nema više od polovine građana, među njima su uglavnom deca, seosko stanovništvo i nezaposleni, kojih je svakim danom sve više. Usled nedostatka bilo kakve zdravstvene zaštite, i nemaštine, lečenje je privilegija za 80 odsto građana! Osim gladi zbog puke nemaštine, zbog hrane koja je zatrovana, i nedostatak lekova i pomoći lekara, umiranje je masovna pojava u Srbiji. Vlast poslednjih dana lažno predstavlja  povećan broj rađanja dece u mnogim sredinama. Reč je o običnom propagandnom triku.

Oni koji danas vladaju Srbijom računaju da gladni ljudi ne mogu da se pobune. Dobrim delom je to i tačna činjenica, ali je nepredvidiva. Većina građana živi u gradovima, i komunikacija među njima je lakša, brža, i organizovanija zbog telefona, interneta, facebook.a.

Sa druge strane, u budžetu nema para ni za pretorijansku gardu, za policajce u raznim specijalnim službama, kao što je Žandarmerija, SAJ, Brigada milicije i Interventni vodovi. Pripadnici ovih policijskih jedinica do sada su bezrezervno izvršavali naređenja i tukli su građane, uvek po naredbi pretpostavljene komande.

Šta, onda, može oterati ovu vlast?

Ono što im ne ide u prilog je činjenica da je postignut dogovor između najviših centara moći u Rusiji i SAD-u da se otkaže svaka podrška srpskom režimu, predsedniku Srbije i svim članovima sadašnjeg sastava vlade, kao i bivšim ministrima. Kada se donese ovako značajna odluka, onda je reč o krajnjoj meri koja je usaglasili stavove dve najjače sile u svetu.

Pobuna građana je neminovna. Između života i strašnog i mučnog umiranja od gladi, kada otopli, moguće je očekivati da se ustankom sruši Vlada Srbije i pomlati politička elita koja je opelješila Srbiju. Ovakav scenario može se očekivati čim kvislinška Vlada Srbije potpiše kapitulaciju i prizna nezavisnost Kosova i Metohije, a prinuđena je da to uradi što pre, kako bi i oni bili izvedeni pred puščane cevi naroda koga je svojom politikom osudila na najstrašniju  smrt - smrt od gladi. Dilema je u Srbiji samo jedna - POBUNA ili SMRT?

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane