Natrag

De`urna

Dežurna

 

Podrška od 13,89 odsto dovoljna da hapsite koga ne volite, a 3,18 da upravljate finansijama

 

Velika je šteta kad propadne anketa

 

Rezulatati istraživanja: naprednjake, Dinkićevce, Dačićevce i Đilasovce zajedno podržava manje od 20 odsto građana sa pravom glasa, dok se delovi istraživanja koji to pokazuju kriju od javnosti. Proteklih meseci tendenciozno se objavljuju delovi poručenih anketa kako bi se podigao rejting SNS-a koji je zapravo u padu.  

 

Vuk Stanić

 

Na osnovu poručenih istraživanja, Aleksandra Vučića, odnosno Srpsku naprednu stranku (SNS), podržava 41 odsto građana, dok je stvarna podrška toj i drugim strankama, manja od 14 odsto, pokazuje analiza koju je uradio Tabloid.

U SNS su očekivali da će hapšenja koja se sprovode po komandi Aleksandara Vučića, podići rejting stranke. Sa druge strane rezultati više sprovedenih anketa pokazuju da raste broj građana koji se odlučuju da uopšte ne glasaju, a to znači da opada podrška Naprednoj i svim drugim strankama.

Dokaz za ovu tvrdnju je i nedavno objavljeno istraživanje koje su sproveli B 92 i IPSOS stratedžik marketing. Na početku vesti o ovom istraživanju  saopšteno je da "SNS podržava 41 odsto građana". Potom su navedeni i drugi rezultati istraživanja  iz kojih se jasno vidi da SNS, podržava manje od deset odsto:

- U istraživanju je učestvovalo 1060 građana. Rezultati pokazuju da bi sada na izbore sigurno izašla svega jedna trećina građana Srbije, saopštila je televizija B 92. Dakle, od 1060 ispitanih, njih 353 se izjasnilo da bi izašli na izbore, dok bi od tog broja "nešto manje od pola" glasalo stranački.

U brojkama, to znači da je približno 150 ispitanika reklo da bi glasali za neku od stranaka. Oni dalje navode da od navedenog broja, odnosno 150 ispitanika koji "bi glasali stranački", po 13 odsto podržava demokrate i socijaliste. To znači da su za SPS i DS 39 ispitanika. Dakle, za sve ostale stranke, uključujući i SNS, izjasnilo se 111 anketiranih, odnosno 10,4 odsto od njih 1060.

Zato vest o 41 odsto podrške građana SNS-u ne može biti tačna. Pretpostavljamo da je 41 odsto procenat koji se odnosi na one građane koji bi glasali za neku od stranaka na izborima (u tom slučaju 41 odsto = 61.5 anketiranih od 150). Ako je to tačno i ukoliko uzorak od 1060 građana (koliko je IPSOS ispitao), ispravno reprezentuje raspoloženje 6.770.013 upisanih u birački spisak, onda naprednjake u ovom trenutku podržava samo 5,8 odsto građana. Kada se procenat konvertuje u broj živih glasača dobija se 392.661 osoba koja podržava SNS.

Prema podacima Republičke izborne komisije (RIK) na poslednjim izborima za listu SNS i njihovih koalicionih partnera glasalo je 940.659 građana, skoro tri puta više od onoga koliko im prognozira IPSOS-ovo istraživanje. Procenat od 41 odsto koliko naprednjake prema anketi podržavaju aktivni glasači zvuči lepo, ipak istina je da je narod besan i da velika većina sa gađenjem gleda na sve stranke u vlasti i  opoziciji.

Niko u anketama ne prezentuje koliki je broj ogorčenih građana, koji bi najviše voleli da Dragana Đilasa, Aleksandra Vučića i Mlađana Dinkića više nikada ne vide da javno nastupaju...Taj procenat je vešto skriven u onih  dve trećine koji prema IPSOS-B92 anketi nisu oduševljeni idejom da uopšte za nekoga glasaju:

Deo rečenice glasi: "...da bi sada na izbore sigurno izašla svega jedna trećina građana..." o tome koji su razlozi za ne izlazak druge dve trećine IPSOS B92 ne saopštava ništa, ali manipuliše informacijom da SNS podržava 41 odsto glasača. Prećutkuje se činjenica da se radi od 41 odsto od bednog borja koji bi uopšte glasali za neku stranku. Navedeno istraživanje je samo jedno od mnogobrojnih čiji su se rezultati na sličan način pojavili u javnosti proteklih meseci. Specifično je po tome što se za medijsku kuću B92, koja je poručila istraživanje ne može reći da su Vučićeva televizija, a saopštili su rezultate na način kao i listovi na koje SNS ima veliki uticaj.

Mediji bliski Naprednoj stranci po istom principu već mesecima objavljuju rezultate istraživanja.

- Podrška SNS, pišu, konstantno se kreće oko 40 odsto. Istovremeno, ili dan posle objave istraživanja u medijima se pojavljuje Aleksandar Vučić i saopštava da je SNS spremna da ide na izbore. Da li su ovakva pojavljivanja u javnosti neka vrsta ucenjivanja koalicionih partnera?

U biblioteci uglednih svetskih univerziteta, ili u čitaonici domaćeg fakulteta Političkih nauka, baš kao i u privatnim školama, možete doći do podataka na osnovu kojih se pravi  verodostojan spisak ispitanika,  koji daje vrlo preciznu sliku javnog mnenja (takozvani stratifikovan uzorak). 

Isto tako, profesori širom sveta potvrdiće da je selektivnim saopštavanjem rezultata istraživanja, moguće uticati na javnost, ali i veštački rejting pojedinim strankama. Dakle, kada mediji bliski Vučiću saopšte deo istraživanja koji ide u korist SNS, oni ustvari vode skrivenu kampanju za naprednjake. Skrivenu, jer kada bi napisali- "ljudi mi smo za Vučića", takve listove bi kupovalo daleko manje čitalaca. Potrebno je imati široku publiku, glumiti nezavisnost, a skriveno lobirati za nalogodavca. Sve ukazuje da je u ovom slučaju nalogodavac SNS.

Nakon uvida u nekoliko sprovedenih anketa, do kojih je naš istraživački tim došao preko izvora u agencijama, uvideli smo da kao i u ranije pomenutom istraživanju, raste broj ogorčenih građana. Sve je više onih koji mrze političare. To je trend koji se ne menja zadnjih deset godina, novo je jedino da ubrzano raste broj i onih koji podjednako mrze političare na vlasti i u opoziciji. Sve je više Srba koji ne vole SNS, DS, SPS, URS, LDP...

Od informacija koje idu u korist Vučića čija nepopularnost raste, može se izdvojiti jedino činjenica, da je broj građana koji mrze Dragana Đilasa, ili  Mlađana Dinkića, daleko veći...  

Umesto estradno prezentovanih hapšenja, smanjenja fiskalnih nameta, i rast životnog standarda povoljnije bi uticali na rejting stranaka na vlasti i u opoziciji. U Srbiji političari više vole da mi živimo bedno i da se tešimo i čitajući o njihovim imaginarnim uspesima. Zbog čega se i novine sve lošije prodaju.

Na žalost, izborni zakon u Srbiji je kao i u većini evropskih država takav, da banditi koje građani ne vole, uvek lako mogu da formiraju vladu.

Prošli parlamentarni izbori imali su izlaznost od blizu 58 odsto građana sa pravom glasa, od upisanih 6.770.013 miliona glasalo je 3.912.904 građana. Na tim izborima najveće stranke, SNS i DS, zajedno nisu osvojile ni 30 odsto glasova, onih koji imaju pravo glasa.

Prema statističkim podacima RIK lako je utvrdili da je SNS, sa koalicionim partnerima dobila podršku tek 13,89 odsto građana upisanih u biračke spiskove. Po istoj računici za Demokratsku  stranku glasalo je svega 12,75 odsto građana, socijalisti su dobili 8,3 odsto. Upravaljanje finansijskim sistemom, na raspolaganje je stavljeno Ujedinjenim regionima srbije, ranije G17,  sa podrškom od tek 3,18 odsto građana.

Ovi statistički podaci RIK-a neoboriv su dokaz da je aktuelna Vlada Srbije zbirno podržana sa tek nešto više od 25 odsto građana upisanih u biračke spiskove. Za raspodelu skupštinskih mandata ne uzima se u obzir procenata građana sa pravom glasa, već procenat onih koji su glasali za stranke. Tako se SNS-ovih 13,89 odsto pretvara u 25,15 odsto, odnosno 73 skupštinska mandata, DS-ovih 12,75 odsto postaju 23 odsto i donose im 44 mandata, Dinkićev URS, sa 3,18 odsto raste na 5,76 odsto i donosi 16 mandata...

Najveća nepravda na poslednjim izborima naneta je masovnom građanskom pokretu "beli listići". Prema podacima RIK od 3,9 miliona upotrebljenih glasačkih listića, nevažećih je bilo čak 170.995, taj broj zbog formalnog neučešća na izborima "belih listića" nije uzet u obzir kada su računati procenti za raspodelu. Procenti stranka računati su u odnosu na broj "važećih glasačkih listića". Da su u obzir uzeti listići onih koji su iz protesta precrtavali imena političara, crtali Čiča Gliše i druge maštovite stvari, neke od stranaka poput URS i LDP, možda ne bi ni prešle cenzus. Po važećem Zakonu volja tih građana, kao  i onih koji zbog gađenja prema našoj političkoj sceni ne glasaju se ne uzima u obzir.

 

 

A 1.

 

Korupcijski perpetum mobile

 

 

Zbog bahatog odnosa političara prema državi i narodu, kao što su prodaja zemlje, nacionalnih resursa, pljačkaških privatizacija, lažnog opozicionog delovanja, sve više građana odlučuje da ne glasa na izborima.

Ipak oni kojima stranke reše egzistencijalna pitanja, odnosno zaposle njih i njihove članove porodice postaju sigurni glasovi. Već sada se priča da za Ujedinjene regione zbog kampanje ne glasa niko, osim onih koji su od stranke direktno profitirali. Autor teksta lično je prisustvovao događaju kada je aktivista DS izjavio:

 „Vreme je da pozovemo sve koje smo zaposlili da sada glasaju za nas." Naprednjaci su po dolasku na vlast zaposlili armiju svojih kadrova u EPS-u i drugim državnim firmama. Čak su i Radikali, ranije zapošljavani u Beogradskim javnim preduzećima, kako bi zatvarali oko za lopovluke gradskih vlasti.

Pošto je izborni Zakon Srbije je napisan tako da rast broja apstinenata ne može uticati na to da izbori budu ne važeći, teoretski je moguće da u jednom trenutku glasaju samo oni koji su od stranaka i profitirali. U takvom slučaju bolji rezultat bi ostvarivale stranke koje imaju više ljudi zaposlenih preko veze, a pobeda bi im omogućavala da nastave lanac pljačke i korupcije. Na taj način u Srbiji bi se stvorio jedinstven samoodrživi korupcijski sistem.

 

   

 

GLOSA

 

Niko u anketama ne prezentuje koliki je broj ogorčenih građana, koji bi najviše voleli da Đilasa, Vučića i Dinkića više nikada ne vide da javno nastupaju...

 

GLOSA

 

 "...Vreme je da pozovemo sve koje smo zaposlili da sada glasaju za nas!"

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane