Natrag

Novi Sad

Novi Sad

 

Umesto da štite prevarene kupce pravosuđe i policija štite građevinsku mafiju

 

Kućni majstor sa dva zaposlena

 

Novosadsko tržište nekretninama je pravi raj za sve vrste prevaranata koji ne moraju da se plaše da će pravosuđe da ih goni. Naprotiv, oni su zaštićeni, a stradaju prevareni kupci koji osim bez para i plaćenih stanova ostaju i bez slobode.

 

Arpad Nađ

 

U Novom Sadu postoje dva preduzeća istog imena i sličnih delatnosti. Kako ne bi bilo zabune, u ovom članku se obrađuje rad privrednog društva Koning d.o.o. (matični broj 08618739), čiji je vlasnik Predrag Konjević. Ovo preduzeće je po Agenciji za privredne registre prijavljeno na adresi Sremska 1 u Novom Sadu, u pojedinim dokumentima se pojavljuje kao adresa sedišta i Sremska 9 (provereno: te firme na toj adresi nema), a ranija adresa bila je Maksima Gorkog 20.

  I sam vlasnik preduzeća rado menja mesta boravka, tako da se prijavljivao na adresama: Đorđa Nikšića Johana 2, Mite Ružića 2, Bulevaru Oslobođenja 20 (iako je u pitanju poslovna zgrada)...

  Za ovaj Koning d.o.o. se priča da nikada nije zidao kompletne objekte, već je ili dovršavao od drugih već započeto zidanje ili je nadziđivao već postojeće objekte. Vlasnik i direktor Konjević, međutim, tvrdi da je objekat u Kisačkoj ulici 24, započet od strane drugog investitora, Đorđa Kostića zvanog Mrmot koji je do tada izgradio i prodao 5 stanova, 13 garaža i 4 lokala, morao kompletno da poruši i ponovo sazida. Kako se jasno vidi iz redakciji Tabloida priloženih fotografija pojedinih faza izgradnje, ova tvrdnja je netačna i poslužila je Koningu jedino da opravda činjenicu da su jednom već prodavani stanovi i lokali opet prodati, ali ovog puta drugim kupcima. U prepodnevnim satima 10. septembra 2009. godine prevareni kupci su pokušali da uđu u posed svojih stanova i lokala, ali ih je u tome sprečio Konjević koji se na licu mesta pojavio sa svojim pravnim zastupnikom.

  Do posla završetka objekta na adresi Bulevar Oslobođenja 30 A u Novom Sadu, Koning je došao na taj način što je direktora dotadašnjeg izvođača radova Zlatibor gradnje, Sašu Negovanovića, podmitio devizama, putničkim automobilom iz Koreje, kao i kompjuterima isporučenim preko firme Konsalting. Radnici Zlatibor gradnje su ovo saznali i direktora prijavili policiji, ali uzalud.

  Koning je zidao i na sledećim adresama: Braće Grulović 17, Novaka Radonjića 57-59 i Maksima Gorkog 45.

  U Novom Sadu pripadnici građevinske mafije nemaju čega da se plaše. Sava Babić je pravi vlasnik Stambene zadruge Eto, iako se u APR-u kao vlasnik navodi veći broj fizičkih lica. Preduzeće je danas u stečaju, a stečajni upravnik je Jovan Morača.

  Babić je 2011. bio uhapšen, jer mu se na teret stavlja da je kupce prevario za 1,8 miliona evra, mada se nezvanično tvrdi da je ukupna svota 8,5 miliona evra. Uprkos tome, on je već 31. januara 2013. pušten iz pritvora i danas se mirno šeta Novim Sadom. Da ga pravosuđe i policija štite vidi se i iz slučaja kada ga je u zgradi suda jedan prevareni kupac pred svedocima pitao kada će mu biti vraćen novac, a Babić ga policiji prijavio za - pokušaj ubistva. Nesrećnu žrtvu prevare su u policiji zatim ispitivali 15 sati, a umesto da sud goni Babića zato što je u crno zavio mnoge Novosađane, njegovoj žrtvi je pod pretnjom zatvora zabranjeno da mu se približi na manje od 25 metara, a morao je, nesrećnik, i da dokazuje odakle mu novac kojim je kod Babića platio stan koji nikada nije dobio.

  Na adresi Danila Kiša 19 Sava Babić je sazidao zgradu koja osim prizemlja ima još pet spratova. Gradnja je završena, stanovi i lokali su prodati, a kupci su pri pokušaju useljavanja shvatili da objekat nema ni stepenište ni lift, ali da projektom isti nisu ni predviđeni?! Babić sada svojim žrtvama obećava da će stepenište biti dozidano, ali s obzirom da je S.Z. Eto u stečaju od svega teško da će nešto da bude.

  Nikada nije procesuirana ni krivična prijava koju je nezadovoljni radnik podneo protiv doskorašnjeg direktora JKP Stan, Rajka Bojčića. Po ovoj prijavi on je u toku 2012. sproveo nezakonitu nabavku novih vozila (Fijat pik-ap). Do kraja godine od 15 naručenih i plaćenih automobila isporučena su samo tri, od kojih je samo jedan imao klimu, a ostala dva nisu, iako je ugovorom predviđeno da sva vozila budu opremljena klima uređajem. Za novac koji čini razliku u ceni klimatizovanih i neklimatizovanih vozila Bojčić je sebi kupio novi džip.

  Da bi prikrio malverzacije on je preko Jove Konjovića tražio da saradnik po imenu Zoran Ranković izmeni konkursnu dokumentaciju i upodobi je realnom stanju. Osim ovoga, bivšem direktou se na teret stavlja da je angažovao radnike Stana da adaptiraju njegovu kuću u Ledincima. Radna snaga je plaćena sa računa JKP Stana, a materijal je ukraden sa gradilišta Elektroluksa čija alatnica zbog toga ni do danas nije sazidana.

  Iz JKP Stan, potiče i Marko Arsenijević, danas vlasnik preduzeća Kućni majstor koje sa samo dva zaposlena radnika Novosađanima nudi održavanje poslovnog i stambenog postora?! Bio je član Upravnog odbora Stana koji mu je finansirao navodne studije u Kragujevcu, iako Arsenijević nikada nije stvarno studirao, već je diplomu kupio. Danas je predsednik UO Radosno detinjstvo, ali i savetnik direktora JKP Tržnice, tako da već i vrapci u Novom Sadu sa sigurnošću znaju koje preduzeće će dobiti da održava objekte Tržnice.

  Darko Radić je dok je radio u JKP Informatici bio veza tadašnjeg direktora Zorana Delića i privatnih preduzeća koja su preotela poslove od JKP Stana, čime ovo preduzeće godišnje gubi oko 300 miliona dinara, a država oko 60 miliona na neplaćenom PDV-u. Kao nagradu Radić je premešten na mesto direktora JKP Puta.

  Možda je razlog zbog koga se pravosuđe slabo interesuje o krivičnim delima počinjenim od strane navodnih investitora i vlasnika preduzeća za održavanje zgrada taj što i same sudije u svemu imaju udela. Sin sudije Apelacionog suda u Novom Sadu Jelice Janjušević je, tako, direktor u NS Grupi, udruženju agencija za prodaju nekretnina u Novom Sadu.

 

Povodom

 

U tekstu ''Kuća bez vrata i četa advokata'', posvećen delovanju građevinske mafije, pomenuta je i firma Koning, iz Novog Sada,  Danila Kiša broj 7, čiji direktor je g. Nenad Pešić. A bilo je o drugom preduzeću, istog naziva. Izvinjavamo se gospodinu Pešiću, zbog pominjanja njegovog preduzeća i imena, mada u tekstu nisu bili pomenuti po lošim delima.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane