Izazovi

 

Globalne opasnosti u 2013. godini, od Amerike do Kine, preko Balkana

 

Ima li nade u veku beznađa?

 

Opšte je mišljenje eksperata da će ova godina po pitanju planetarne sigurnosti biti znatno mirnija nego, recimo, prošla. Problem sa ekspertima, i uopšte svima nama, je taj što se često greši sa predviđanjima. Ipak, očigledne su neke okvirne mogućnosti, neka žarišta, neke tendencije iz kojih mogu da se izrode opasnosti i po svetski i po lokalni mir, konstatuje Tabloidov urednik Milan Balinda, dugogodišnji novinar američkog Majami Heralda

 

Milan Balinda

 

Jedno od geopolitičkih žarišta tokom 2012. godine, moglo bi da bude kineski teritorijalni zahtevi na Istočnom i Južnom Kineskom moru. Čak i ako SAD ne budu uvučene u sukobljavanja Japana i Kine, na primer, već je potvrđeno da te tenzije direktno utiču na međunarodni biznis. Geopolitičku sigurnost može da poremeti i razvoj događaja u Siriji, naročito ukoliko Iran počne da povlači jače poteze.

Opasnost takođe predstavljaju militantne grupe islamskih fundamentalista, kao i druge radikalne grupacije. U te druge grupe trebalo bi smestiti evropske desničarske militante organizacije. A što se islamista tiče Nigerija može biti najveća opasnost, jer u toj najmnogoljudnijoj afričkoj državi operiše vrlo snažna grupa fundamentalnih muslimana, Boko haram. U Nigeriji može da se dovede u pitanje priliv stranih investicija. Somalija i Kenija, naročito posle opštih izbora, takođe mogu da pretrpe erupcije nasilja. Somalijski fundamentalisti, Al Šabab, prete akcijama u Keniji od kako je njihov severni sused izveo vojnu invaziju u Somaliji 2012. godine. Očigledno je da i u Sirijskom građanskom ratu učestvuju i nekoliko muslimanskih ekstremnih grupacija. Sjedinjene Države i Evropska Unija takođe moraju da računaju na „lokalno odgojenim" teroristima.

  Jedan drugi rat vodi se već godinama, ali se sve više intenzivira - rat na internetu. SAD i Evropa mogu očekivati da će Iran, a i druge strane vlade, pojačati sajber napade i špijunažu velikih banaka, vladinih ustanova i informativnu strukturu. Pre nekoliko nedelja Vašington je izneo podatak da najveći broj napada i špijunaže na američke sajtove dolaze iz Kine. Kina je nedelju dana kasnije iznela podatak da preko 60 odsto špijuniranja njihove vojske se vrši iz Amerike. Američka administracija će, a to je već najavljeno, preuzeti akcije kojima bi sprečili hakovanje i sajber špijunažu. Koliko će te mere ograničiti slobodnu upotrebu interneta ostaje da se vidi.

  I ove će godine biti aktualna žarišta nasilja kao što je Avganistan, Meksiko, Sirija, Kolumbija i druga, bilo da se radi o opojnim drogama ili nelegalnom rudarstvu. Tenzije oko prirodnih bogatstava mogu se očekivati u Južnoj Africi i Peruu. Mjanmar (Burma) je nakon 50 godina otvorila svoju kapiju za međunarodni biznis, ali ostaje pitanje koliko će dobro to tamo funkcionisati. Severna Koreja se sprema da odškrine vrata za strane investicije i turizam ali to „diktatorsko carstvo" uvek izaziva nesigurnost. Rusija će nastaviti da bude politički rizik jer Moskva, između ostalog, pojačava kontrolu nad stranim firmama i njihovim ruskim partnerima.

  Po geografskim zonama opasnost nastajanja bezbednosnih kriza, po analizama eksperata, izgledala bi manje-više ovako:

 

  Evropa

 

  Najgora ekonomska kriza koja je pogodila Evropski kontinent u poslednjih 50 godina najveći je bezbednosni problem Starog kontinenta. Budućnost Evropske Unije zabrinjava svetske političke moćnike, biznise i analitičare. Postoje mnogobrojna scenarija šta sve može da se dogodi, počevši od totalnog raspada EU pa do uspešnog oporavka.

U svakom slučaju se očekuju mnogobrojni protesti stanovništva, a najnovije demonstracije u Portugalu to potvrđuju; takođe se očekuje da će Nemačka da nastavi sa zahtevima o fiskalnoj disciplini unutar Unije; očekuje se čak da će evropske vođe da se udruže s namerom da spreče raspad EU. Nemačka će, u svakom slučaju, kao najveća ekonomija Evrope, zahtevati da njene zahteve udovolje zemlje s problemima. To bi pre svega bili Grčka, Španija, Portugal, Italija, pa i Francuska. Analitičari tvrde da bi trebalo pratiti šta govori nemački Bundestag a ne protesti na ulicama, međutim, to je za sada samo njihovo mišljenje a koje će posledice imati protesti na ulicama ostaje da se vidi.

  Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Pol Krugman predviđao je prošle godine da će Grčka organizovano napustiti evro zonu. Investitor Džordž Soros je upozoravao da postoji mogućnost da će se EU raspasti, a Evroazijska grupa, vodeća firma u procenama rizika, očekuje da će kriza proizvesti reforme koje će izgraditi moćnu u ujedinjenu Uniju.

Realnost, a to nam govori istorija, će biti negde na sredini, kako se to već tradicionalno događa u Evropi. Rešenja će se ponuditi dogovorom i biće razvodnjena, blaža, da bi se udovoljilo što većem broju stanovnika. Vodiće se računa i o evropskom „socijalnom ugovoru" i, shodno tome, povećaće se potrošnja, ali će se sve to dogoditi nakon izbora u Nemačkoj na jesen ove godine. Ekonomski oporavak, mada veoma spor, očekuje se krajem ove godine i tokom 2014.

  U međuvremenu, povećaće se broj „domaćih terorista" koje će biti teže pratiti od međunarodnih terorističkih organizacija. Muslimanski nasilni fundamentalisti, koji su sada pritajeni, i dalje će biti najveća opasnost po evropsku sigurnost. Najveća možda za Nemačku, Veliku Britaniju, Španiju i Francusku. Muslimani džihadisti rođeni u Evropi treniraju se u ratnim zonama širom sveta, od nedavno u Siriji i Libiji, ali takođe u Somaliji, Jemenu, pa čak i Maliju. Takođe, Evropa već ima velikog iskustva s teroristima s ekstremne desnice. Te grupacije, hraneći se nezadovoljstvo dela stanovništva po pitanjima imigracije, dižu glave i konstanto prete neredima. Opasnost je velika i od usamljenih ekstremnih desničara kao što je Norvežanin Anders Brejvik koji je sam ubio 77 osoba, uglavnom mladih, u Norveškoj 2011. godine.

  Desničarske partije jačaju u Grčkoj, Holandiji, Francuskoj, Italiji, Finskoj, Danskoj, Švajcarskoj, Austriji, Norveškoj i Švedskoj. Nedavno je ekstremna desnica Zlatna zora na grčkim izborima dobila sedam odsto glasova. Mnoge od tih desničarskih organizacija nemaju dovoljno sledbenika da bi postigle značajan uspeh na nacionalnim izborima, ali su pobedili na mnogim lokalnim.

 

 

  Rusija

 

 

  Očekuje se da ova godina u Rusiji donese znatno više terorističkih pretnji. Takođe se očekuje da će država povećati kontrolu nad stranim firmama kao i pokušati da ograniči protok informacija. Niskoprofilni građanski rat tiho se vodi u predelima severnog Kavkaza, zone sa najvećim brojem muslimanskog stanovništva, gde se ruske bezbednosne snage sukobljavaju sa islamskim fundamentalistima. Taj rat već se vodi godinama i mnoge zone u tom delu Rusije smatraju se nebezbednim i to ne samo za strance već i za Ruse. Ti su se sukobi proširili i na region pored Volge, Tatarstan, gde su džihadisti počeli da ubijaju vođe umerenih muslimana.

  Moguće je da se situacija pogorša jer će se u Rusiji u narednom periodu odigrati više međunarodnih sportskih manifestacija. Prvo će se ove godine odigrati Letnja Univerzijada na kojoj će učestvovati 14.000 studenata iz 170 zemalja. Univerzijada će se održati u Kazanu, glavnom gradu Tatarstana. Sledeća sportska manifestacija će biti zimske Olimpijske igre u Sočiju 2014. godine.  Kasnije će se, u 2018.godine, u više ruskih gradova odigrati Svetsko prvenstvo u fudbalu. Procenjuje se da će se uspešno odigravanje ovih igara direktno odraziti na prestiž Vladimira Putina.

  Sa druge strane, nasuprot obećanjima o široj privatizaciji privrede u Rusiji, jačaju državne kompanije. Pre svega u domenu energetike, bankarstva i maloprodaje. Iako se u Rusiji privredni rast ubrzano penjao od kako je Vladimir Putin došao na vlast, nedavni izveštaji ukazuju da je Rusija zemlja u kojoj je jaz između bogatih i siromašnih najveći na svetu, što može da predstavlja sigurnosni rizik. Izveštaji o korupciji ukazuju da je Rusija na 143. od 182. mesta u svetu. Državne banke kao što su Sberbank i VTB kontrolišu 65 odsto tržišta. Tri maloprodajnih lanaca praktično kontrolišu čitavo rusko tržište. Takva situacija dovodi do manjeg izbora proizvoda, viših cena, veće korupcije i nepotizma.

  I dok je Evropa zaglibljena u finansijskoj krizi, velike ruske kompanije krenule su u osvajanje tržišta bivših sovjetskih republika, naročito u Ukrajini i Belorusiji. Ukrajina bi htela da postane deo evropskog ekonomskog sistema ali to neće moći da uradi sve dok za svoje energetske potrebe isključivi zavisi od Rusije. Moskva takođe pokušava da privoli Ukrajinu da pristupi rusko-predvođenoj zajedničkoj carinskoj zoni. Ukoliko bi se to dogodilo, tvrde stručnjaci, Ukrajina bi ostala bez izbora drugih ekonomskih opcija, bila bi zauvek deo ruskog sistema.

  U ovoj godini se očekuje da će ruske vlasti primorati nevladine organizacije da se registruju kao „strani agenti". Takođe se predviđa da će biti hapšenja na osnovu novijih definicija akta „izdaje". Posledica takvih trendova biće ta da će strane firme, kao i novinari, biti skeptične o informacijama koje dobijaju u Rusiji i biće sve teže razdvojiti dezinformaciju od realnosti. Ne može se sa sigurnošću predvideti koliko će se promeniti situacija za Ruse koji rade za strane korporacije. Svi se nadaju da se policijski sistem iz doba Sovjetskog Saveza neće pojaviti u nekoj od savremenijih formi.

 

  SAD

 

  Procenjuje se da će najveće rizike za svoju sigurnost Amerika imati na internetu i tu će preduzeti značajne korake da odbrani svoje institucije, velike banke i vojne tajne. Ipak, teroristički napadi još se kotiraju visoko na listi mogućih rizika po bezbednost. Ti bi napadi, iz inostranstva, najverovatnije bili biološkim oružjem budući da je svaka zemlja sa iole razvijenom farmaceutskom industrijom sposobna da napravi „biološku bombu". To biološko oružje bi moglo da bude i u vidu spreja i nije potrebno da ubije veliki broj ljudi već kad bi i manji napad pokazao da je to moguće učiniti i ohrabrio bi druge teroriste da isto kopiraju. Domaći teroristi predstavljaće manju opasnost ove godine i to pre svega jer neće imati pomoć iz inostranstva, kada su u pitanju muslimanski fundamentalisti, a oni drugi nisu sposobni da se organizuju i nemaju novčanih sredstava da sprovedu značajnije akcije. Pojedinci će uvek moći da izvedu po neku spektakularnu akciju sa dosta žrtava, ali to neće uzdrmati ni nacionalnu ni svetsku sigurnost.

  Što se nuklearnog napada tiče - manja verovatnoća. Jedini koji su zaista bili zainteresovani za nuklearni terorizam bila je Al Kaida, ali ni oni u ovom trenutku nisu u mogućnosti da išta značajno izvedu budući da im je sada preče da izvuku žive glave. Nalaze se pod veoma velikim pritiskom. U prilog tezi da je biološki teroristički napad moguć treba napomenuti da je sada vođa Al Kaide Ajman al Zavahiri, čovek koji je vodio „biološko odeljenje" te terorističke organizacije. Federalni i lokalni autoriteti će usredsrediti svoju pažnju na javni prevoz i slična mesta gde se okuplja veće grupacije građana. Amerika ima još jedan problem a to su kriminalne bande u zatvorima koje mogu da izazovu veće probleme i to ne samo unutar robijašnica već i širom zemlje.

 

 

  Bliski i srednji istok

 

 

  Sirija će bez sumnje i dalje biti najveći izazov miru u regionu i tokom ove godine i postoji mogućnost da se taj rat proširi, pre svega na Liban. Ukoliko bi se Asadov režim urušio i na vlast došao umereni Suni režim, Iranska mogućnost da utiče na region, unutar Sirija ali i u Libanu, praktično bi bila onemogućena. Iran će učiniti sve što može da bi se Asad održao na vlasti i to još više ako bi zapadne sile povećale svoju pomoć sirijskim ustanicima. Novi državni sekretar Amerike, Džon Keri, najavio je pre dve nedelje da će Sjedinjene Države pomoći izvesnim grupama opozicije i to pre svega u sferi medicinskih potreba kao i komunikacija. Istakao je da neće dati oružje ni jednoj grupaciji iz takozvane Slobodne sirijske armije, koja je „armija" samo po imenu dok je u praksi mnoštvo labavo koordiniranih grupacija svih političkih i religioznih fela. Na ovakvu odluku Vašington je došao nakon što nije uspeo da prepozna ni jednu grupaciju u koju bi mogli da imaju poverenja da se kasnije neće pretvoriti u nešto kao Al Kaida.

  Ukoliko bi NATO odlučio da in interveniše, Iran bi imao mnoge opcije da na tu intervenciju odgovori i situacija bi se u Siriji samo pogoršala. Što se Iranskih nuklearnih nastojanja tiče, čini se da bi pregovori mogli da krenu s mrtve tačke ali nikao pre iranskih izbora u junu mesecu. Vašington je već ponudio bilateralne pregovore sa Teheranom, ali Iran traži da se skine nešto od sankcija pre nego što pristane. U međuvremenu se vode pregovori između grupe koja uključuje šest zemalja, svih pet stalnih članova Saveta bezbednosti plus Nemačka, i vlade Irana. Sledeći sastanak zakazan je za 18. mart u Istambulu. Utisak je nekih analitičara je da će Teheran ipak morati da popusti po pitanju izgradnje svoje atomske bombe.

 

 

  Afrika

 

 

  Afrika je kontinent za koji je uvek bilo teško predvideti političku, pa samim tim i ekonomsku, budućnost. Mada to važi i za ovu godinu, ipak su tri zemlje na vrhu liste sigurnosnih rizika: Nigerija, Južna Afrika i Kenija. Al Kaida ima svoje jake baze u Nigeriji i muslimanski terorizam tamo prestavlja dnevnu opasnost i to pre svega za strance i strane investicije. U Keniji su održani izbori prošle nedelje i dva predsednička kandidata, uz mnoge druge, nalaze se na listi Međunarodnog kriminalnog suda. Ta činjenica ne može da se pozitivno odrazi na strane investicije. Nakon prošlih izbora, u neredima koji su nastali, živote je izgubilo oko 1.200 ljudi.

  Najveća ekonomija na Crnom kontinentu, ekonomija Južne Afrike, prolazi kroz teška vremena nakon štrajka rudara platine u kojem je ubijeno više od 30 štrajkača. Vlada ove zemlje nalazi se pod pritiskom da uvede „super porez" rudarskim kompanijama a to se ne bi dobro odrazilo na strane investicije. Još manje ih ohrabruje ideja da rudnici u Južnoj Africi budu nacionalizovani.

 

 

  Latinska Amerika

 

 

  Pregovori o miru i dalje se vode u Kolumbiji. Sa jedne strane je vlada na čelu sa predsednikom Huanom Manuelom Santosom a na drugoj bivša marksistička gerila poznata kao FARK (Fuersas armadas revolucionarias de Kolombia). To su pregovori o okončanju najdužih oružanih sukoba u skorašnjoj istoriji. I ako se stigne do nekog dogovora, a to je moguće da se dogodi ove godine, to još ne bi značilo da bi Kolumbija bila bezbedna za strance i poslovne ljude. U mnogim zabačenim delovima zemlje i dalje operišu proizvođači opojnih narkotika, kao i nelegalni kopači zlata.

  Peru je, zbog svog rudnog bogatstva, postala zemlja sa najvećim ekonomskim rastom u Latinskoj Americi. Međutim, taj rast je takođe uzrokovao značajne socijalne nemire u zemlji. U Meksiku rat bandi narkodilera će se nastaviti, mada sa nešto manjim intenzitetom. U svakom slučaju, bilo koja kriza u ovoj svetskoj zoni izrodiće se oko posedovanja prirodnih bogatstava. Smrt predsednika Venecuele Uga Čaveza ili čak i bivšeg predsednika Kube Fidela Kastra neće uticati na porast nestabilnosti u Latinskoj Americi.

 

 

  Azija i zona Pacifika

 

 

  Ukoliko mladi vođa Severne Koreje, Kim Jong-un, odluči da odškrine vrata za strane investicije, situacija u zoni Korejskog poluostrva će se u mnogome smiriti. Severna Koreja i dalje eksperimentiše sa atomskom bombom, ali su oni spremni da o tom problemu pregovaraju. Pitanje je koliko bi njihovo odustajanje od nuklearnog naoružanja koštalo.

  Snažni kineski zahtevi i teritorijalne pretenzije u zoni mogu u svakom trenutku da taj deo sveta dovedu do usijanja. Sukob Pekinga i Tokija oko nekoliko malecnih ostrva nasuprot Šangaja dovelo je do toga da su Kanon, Panasonik i Tojota obustavili svoje operacije u Kini, a ne može se očekivati da će bilo koja japanska firma u ovoj godini investirati kod svog velikog suseda. Od te situacije donekle može da profitira Južna Koreja jer Kinezi u zamenu za japanska vozila i elektroniku kupuju od Korejanaca. Kina ima i druge teritorijalne zahteve i to u zonama bogatim naftom.

  Avganistan je pred bankrotom. Najavljeno povlačenje američkih vojnih snaga, uz koje će da ide i povlačenje novca, već je dovelo Kabul u nepremostive ekonomske probleme.

  Ove su godine u Pakistanu predviđeni izbori. Biće zamenjeni predsednik, parlament, vrhovni komandant i glavni sudija. To je ono što je predviđeno, a da li će biti državnog udara ostaje da se vidi. Procene su da za sada ni jedan vojni lider nema pretenzija da preuzme vlast u zemlji, ali sa Pakistanom se nikad ne zna.

 

 

  Balkan

 

  Za zonu Balkana se predviđa da neće biti kriznih žarišta, osim nereda u Grčkoj, sukoba u Makedoniji i verbalnih prepucavanja između Prištine i Beograda. Pre nekoliko nedelja poginuo je jedan Albanac, srpski državljanin u Siriji. Bio je iz Bujanovca i ratovao je na strani sirijskih pobunjenika. Javnosti nije poznato koliko boraca sa Balkana učestvuje u sirijskim sukobima, ali, oni koji prežive kasnije imaju tendenciju da u svojim matičnim zemljama podržavaju fundamentalizam.

 

 

A 1.

 

Zašto je Papa pobegao

 

  „Laku noć i hvala vam" - bilo je poslednje što je Benedikt XVI rekao, na italijanskom, svojim katoličkim sledbenicima okupljenim na trgu ispred svoje nove, i privremene, rezidencije zamka Gandolfo. Benedikt je objavio odluku da napusti stolicu Svetog Petra prošlog 11. februara, pravdajući se starošću i iznemoglošću. Takve odluke se u Rimu donose jednom u nekih 700 godina i nije za čuđenje što se sav svet pita - zašto je Papa stvarno podneo ostavku?

  Italijanski dnevnik La Republika kaže da je Papa doneo tu odluku prošlog 17. decembra, dan nakon što je od trojice starijih kardinala dobio izveštaj o skandalima u Katoličkoj crkvi, izveštaj koji je naručio. Kada je prelistao tih 300 stranica o pranju novca, o pedofiliji, o rekordnom broju poravnanja zbog seksualnih zlostavljanja...Tome bi trebalo dodati i dokumenta koja su procurila na takozvani Vatiliks i koje je obelodanio papin lični batler, Paolo Gabriele. La Republika je zaključila da se sve vrti oko „šeste i sedme božije zapovesti". „Ne ubi" i „Ne čini preljube".

  Zvanični Vatikan nije ni potvrdio ni porekao pisanje tog italijanskog dnevnika. Irske novine Independent štampao je opasku da „Den Braun je ispao jedan amater". Opaska da je njegova knjiga Da Vinčijev kod bleda slika onoga što se zaista događa u Vatikanu. Na stranu govorkanje koje traje već godinama da u Vatikanu deluje snažni homoseksualni lobi.

  Možda Papa nije odlučio da sam sebi podnese ostavku samo zbog pedofilije u Katoličkoj crkvi, ali, postoje verovanja da je i on lično dok je još bio kardinal zatvarao oči pri takvim pojavama, ili samo zbog pranja novca, ili samo zbog homoseksualnih lobiranja, ili zato što ima problema sa srcem...Ali je sve to doprinelo da dođe do odluke koju niko nije očekivao.

Čini se da način na koji je abdiciranje Pape izvedeno nije dovele do bilo koje krize u mnogoljudnom katoličkom svetu.

 

 

A 2.

 

Sumnjiv uspeh Amerike protiv terorizma

 

 

Živko Begović

(dopisnik iz Beča)

 

 Prema pisanju Kronen cajtunga, najtiražnijih nezavisnih dnevnih novina  u Austriji, američki naučnici sumnjaju u uspeh i značaj borbe Amerike protiv  terorizma, navodeći tačan broj mrtvih od strane američkih aviona bez posade u vremenu od 2004. godine do nedavno.

U ovom vremenskom periodu samo u pakistanskom Vaciristanu, sedištu Talibana i Al kaide, ubijeno je 3.325 osoba, od kojih su 881 civilne žrtve  i 176 dece, što znači da više od jedne trećine ubijenih čine nedužna lica.

Američki naučnici-univerzitetski pravnici su povodom ovih bombardovanja obavili razna ispitivanja, stotine intervjua i pronašli hiljade dokumenata u Pakistanu i objavili njihovo zadukomentovano mišljenje koje glasi: "...Upotreba aviona bez posade koji  su svojim raketama gađali terorističke ciljeve, imali su i štetne i  suprotne posledice"!

Radi ovih bombardovanja aviona bez posade, svaka porodica ubijenih  civilnih nedužnih žrtava i dece izazvala je "novi osvetnički značaj"  prema Americi, a pored toga i broj dobrovoljnih ratnih boraca protiv  Amerike je znatno povećan.

Međutim, američki naučnici-univerzitetski pravnici, kao autori ovih  ispitivanja i navodima ustanovljenih mišljenja ne poriču da se je upotrebom borbenih aviona bez posade postigao i veliki uspeh uništenih terorista visokog ranga u Pakistanu!