Pravosuđe

 

Slučaj suda koji ne zna da naplati izvršnu presudu

 

Dugo putovanje do dužnikovog dužnika

 

Privredni sud u Beogradu, isto kao i Privredni apelacioni sud, imaju stanovište da izvršna presuda nije izvršiva, već jedino deklarativna! Nesrećni poverioci nekog privrednog društva u stečaju saznaju da su dali realne pare da bi dobili virtuelne presude.

 

M.G.

 

U stečajnom postupku nad Disbankom AD Privredni sud u Beogradu je 18. novembra 2010. doneo rešenje kojim je potraživanja stečajnog dužnika prema svojim dužnicima preneo na stečajne poverioce,  među kojima je i Poslovno udruženje drvne industrije (PU DIS) iz Beograda. U obrazloženju pomenutog rešenja sud navodi kako su poverioci stečajnog dužnika postali solidarni poverioci sa pravom da od dužnikovih dužnika zahtevaju ispunjenje cele obaveze sa kamatom do dana isplate.

  Ovakvo rešenje je utemeljeno u Zakonu o prinudnom poravnanju, a s obzirom da Disbanka AD u stečaju u tom trenutku nije više raspolagala bilo kakvom imovinom, osim izvršnih presuda prema sopstvenim dužnicima, izgledalo je ekonomično da se stečajni postupak okonča likvidacijom i da se stečajni poverioci upute na naplatu svojih potraživanja od dužnika Disbanke. Sve je to lepo na papiru, ali u praksi sve izgleda drugačije.

  PU DIS podnosi 4. jula 2011. Privrednom sudu u Beogradu predlog za dozvolu izvršenja prema dužniku likvidirane Disbanke, preduzeću Elektron iz Beograda. Uz ovo predsednik PU DIS-a  Milivoje Mrđenović kao dokaze da ima pravo na prinudno izvršenje prilaže pravnosnažnu i izvršnu presudu Trgovinskog suda u Beogradu od 8. maja 2002. kojom je utvrđeno da Elektron u međuvremenu likvidiranoj Disbanci duguje 7.013.455,14 dinara sa zakonskim kamatama. Takođe, prilaže i pravnosnažno rešenje Privrednog suda u Beogradu kojim su potraživanja Disbanke prema Elektronu preneta na PU DIS.

  Sudija Jadranka Dobrijević, međutim, rešenjem 2-I-2739/11 od 7. jula 2011. odbija predlog za izvršenje uz obrazloženje da u pomenutoj presudi iz 2002. ne postoji jasni zahtev za isplatom duga, već se radi o deklarativnom utvrđivanju. Kako je to moguće da izvršna presuda ima samo deklarativni karakter, sud ne objašnjava.

  Istog mišljenja je bio i Privredni apelacioni sud u Beogradu čije veće u sastavu Jelena Jovanović, Tatjana Vlaisavljević i Vesna Vulević 10. februara 2011. odbija prigovor PU DIS-a. U svom obrazloženju sudije navode u vezi izvršne presude iz 2002. sledeće: "ali ta presuda nije podobna za izvršenje, jer u njoj nije sadržana obaveza dužnika iz izvršne isprave da isplati iznos koji se zahteva predlogom za izvršenje".

  Prevedeno na srpski: Elektron duguje Disbanci koja ima dugovanje prema PU DIS-u, ali istovremeno nije u obavezi da svoje dugove namiri?!

  Srpsko pravosuđe se, očigledno, vrti u začaranom krugu neznanja. PU DIS je po pravnosnažnom rešenju Privrednog suda u Beogradu na dan 31. oktobra 2008. prema likvidiranoj Disbanci AD imao ukupna potraživanja od preko 18 miliona dinara koja je trebao da naplati od dužnikovih dužnika: DP Elektrona iz Beograda, Gordane Kujundžić iz Kraljeva i Zenit lizinga iz Kraljeva u visini od 53,5406 odsto. Sada, po mišljenju Privrednog i Privrednog apelacionog suda, ni to ne može da učini.

  Ostaje pitanje- ko je spreman da posluje u zemlji u kojoj ni sudski utvrđeno potraživanje ne može da se naplati i to ne zato što dužnik nema para, već zato što sud ne shvata da izvršne presude zaista trebaju da budu izvršene?