Natrag

O \ilas

 

O ilas

 

Dragan ilas u akciji prinudne naplate dobrovoljnih priloga i pljake beograana

 

Minimalna uplata po najveoj tarifi

 

Da bi Demokratsku stranku izvukao iz finansijske dubioze, Dragan ilas je naredio prinudno uzimanje dobrovoljnih priloga od svih funkcionera te stranke. Istovremeno on pljaka i Beograane od kojih planira da uzme preko dve milijarde evra za zapoinjanje izgradnje metroa po projektu koji je odbaen pre jedne decenije, procurele su i dobro uvane informacije o tome kako je Bus Plus finansiran parama otetim od graana tokom devedesetih godina.

 

Igor Milanovi

 

Zlatko Mini, zamenik predsednika odbora Agencije za borbu protiv korupcije, u svom izvetaju od 25. juna 2012. godine naveo je da je za potrebe finansiranja izborne kampanje, Demokratska stranka potroila ukupno 468 miliona dinara, od ega je 260 miliona kredit uzet od Razvojne banke Vojvodine. U meuvremenu se desilo neto to pre manje od godinu dana niko nije oekivao - Razvojna banka trai da se kredit vrati, pa je blokirala raune Demokratske stranke!

U trenutku uzimanja kredita vrh DS-a je smatrao da e pobediti na prologodinjim majskim izborima, ostati na vlasti i tako uticati na RBV da se dug otpie. Umesto toga, uti su na republikom nivou otili u opoziciju, a nova vlast je preuzela kontrolne instrumente Narodne banke Srbije i pritisla Razvojnu banku Vojvodine, gde pokrajinski deo Demokratske stranke vodi glavnu re, da krene u naplatu svih kredita od nesavesnih dunika. Na udaru se tako nenadano nala i Demokratska stranka.

Novi predsednik demokrata Dragan ilas je, da bi obezbedio sredstva za otplatu duga, progurao na predsednitvu stranke odluku da se svi lanovi pozovu da "dobrovoljnim" prilozima pomognu stranci da se izvue iz blokade. Teko onome ko ne bude dao "dobrovoljni" prilog!

Da se ne radi ni o kakvoj dobrovoljnosti, ve o strogo ureenoj obavezi, pokazuje i tabela sa procentima koliko ko treba da uplati, koju je predsednitvo DS-a dostavilo pratijskim odborima. U njoj se pominje "minimalna uplata", a u obrazloenju se navodi i sledee: "Ukoliko je lan obavezan po vie funkcija, isplauje iznos po najveoj tarifi/funkciji".

Po ovome su lanovi predsednitva u obavezi da daju jednomesena primanja po svim osnovama, direktori JKP, JP, fondova, instituta, klinika i ostalih ustanova na svim nivoima, koji su na funkcije doli  kao kadrovi DS-a, duni su da uplate jedno meseno primanje, koliko plaaju i predsednici optina, gradonaelnici, lanovi vea, predsednici resornih odbora, zamenici i pomonici na optinskim i gradskim nivoima. Meseni paual duni su da uplate odbornici u skuptinama, predsednici, zamenici i lanovi upravnih odbora, dok republiki i pokrajinski poslanici treba da plate ukupna mesena primanja po svim osnovama. Zamenici, pomonici i savetnici funkcionera na svim nivoima moraju da uplate polovinu mesenih primanja, dok po 20 odsto mesenog prihoda plaaju zaposleni sa visokom i srednjom strunom spremom. Konano, u etvrtom krugu e na plaanje biti pozvani svi lanovi Demokratske stranke, mada u njihovom sluaju centrala nema mogunosti da ih na to i privoli.

Onaj ko se od izabranih i postavljenih lica iz redova DS-a ne odazove pozivu na "dobrovoljno" plaanje bie iskljuen iz stranke i smenjen sa funkcije. S obzirom da se ljudi ucenjuju radnim mestom ovakvo ponaanje predsednitva Demokratske stranke predstavlja klasian primer mobinga.

Sam ilas je ve uplatio 800.000 dinara, a tvrdi i da je kao zalogu da e DS isplatiti celokupni dug stavio hipoteku na svoj stan u Mileevskoj ulici u Beogradu. Kao trenutno prebivalite gradonaelnik Beograda navodi stan u Ulici patrijarha Varnave, dok je za javnosti ve poznatu kuu na Dedinju priznao kako je ona u vlasnitvu jednog od preduzea u kome je on suvlasnik.

I Duan Elezovi, predsednik Izvrnog i Pokrajinskog odbora DS-a, takoe je pod hipoteku stavio jedan od svojih stanova u ulici Sonje Marinkovi 2 u Novom Sadu, povrine 80 kvadratnih metara i procenjene vrednosti od 95.000 evra. S obzirom na sveukupne prihode i ilas i Elezovi su krajnje skromno pomogli stranku.

Jedan od znaajnih izvora prihoda beogradskog gradonaelnika, koga u gradu, ali i u stranci zbog autokratskog stila vladanja sve ee zovu "Dragolf itler",  jeste i elektronski sistem naplate karata u gradskom prevozu, takozvani Bus Plus. Zbog toga je veoma interesantno saznati kako je konzorcijum koji je odabrao ilas za ovaj projekat doao do para potrebnih da se sistem uvede.

Nezavisni anonimni tim za borbu protiv organizovanog meunarodnog kriminala i pranja novca graanske inicijative "99 posto" obelodanio je prva saznanja posle jednogodinje istrage o povezanosti politiara i finansijskih eksperata iz Srbije sa pranjem prljavog novca iz takozvane afere HYPO, kroz kreditiranje konzorcijuma Bus Plus. Da podsetimo, aferom HYPO je utvreno da je pod upravom politiara od 2000. godine, preko privatnih banaka u zemlji i inostranstvu oprano preko 100 milijardi evra od graana Srbije i Hrvatske opljakanog novca tokom rata devedesetih.

Istragom je utvreno i da je Erste banka, u Srbiji osnovana sredinom 2005. godine, preuzela veinski deo akcija Novosadske banke, najstarije finansijske institucije u naoj zemlji, osnovane 1864. godine. Ovo preuzimanje je plaeno novcem opljakanim tokom rata devedesetih godina. Od decembra 2005. godine, kada Novosadska banka menja ime u Erste Bank a.d. Novi Sad, poinje intenzivni proces pranja novca kroz poslovanje sa stanovnitvom, lokalnim zajednicama i malim i srednjim preduzeima.

Dolaskom Aleksandra Vlahovia 2006. godine u Erste banku, tada ve biveg ministra za ekonomiju i privatizaciju, i tadanjeg direktora Beogradske trgovake komore, kupljeno je preko 1.300 drutvenih preduzea opljakanim novcem.

 Vlahovi je zasluan i za ulazak mnogih drugih privatnih banaka osnovanih sumnjivim kapitalom, kao to su: Credit Agricole Bank i Findomestic Bank; ali i stranih multinacionalnih kompanija kao to su: Pepsico, Meggle i druge, kojima je mimo zakona omoguio da dou do poljoprivrednog zemljita i izvora vode.

Istragom udruenja "99 posto" je utvreno da postoji osnovana sumnja da je opljakanim novcem devedesetih kreditirana i kupovina celokupne opreme Bus Plus-a i njene ugradnje, sa ukupno 2,2 miliona evra, i to od ERSTE GCIB Finance I.B.V. FRED iz Holandije i od ERSTE BANK a.d. Novi Sad kreditom od 116.176,24 evra i 50.000.000,00 dinara, a samo na osnovu zaloga od 500 evra osnivakog uloga Apex-a, preduzea osnovanog neposredno pre toga, na ije elo je postavljen Veljko Vlahovi (roen 1981. godine), unuk istoimenog nekadanjeg komunistikog lidera. 

Poto je Bus Plus zapao u probleme zbog bojkota Beograana, Dragan ilas se dosetio kako da uradi drugu pljaku. Gotovo u punoj tajnosti gradski odbornici su pristali na izmenu Statuta GSP-a kojom je ovom javnom preduzeu oduzet monopol na prevoz putnika u glavnom gradu.

Sada e javni prevoz moi da obavljaju i mala privatna preduzea, koja to i danas ine za potrebe GSP-a. Glavna razlika je u tome to e ubudue sva ta preduzea moi da konkuriu direktno kod gradskog sekretarijata za javni prevoz i da u perspektivi potpuno iz posla istisnu GSP.

Meu tim firmama, koje za svoj lini interes  proteira Dragan ilas, nalazi se i preduzee iji je vlasnik direktor Laste Velibor Sovrovi, dok je ilasov favorit ovdanja podrunica Veolia transporta, internacionalne korporacije koja je ve preuzela javni transport u mnogim ostalim banana zemljama u "tranziciji", a ije je sedite na nekim egzotinim ostrvima.

Kredite za ovaj poduhvat opet e dati Erste banka od novca koji je svojevremeno iznet iz Srbije. Inae, Hypo Alpe Adria banka je po nalazima hrvatskog novinara Domagoja Margetia iz decembra 2012, sa 6,3 miliona evra ve kreditirala Lastu AD, to je ve predmet istrage CSI Hypo istranog tima.

Najvea nova pljaka, koju su smislili ilas i njegov tim je navodna izgradnja metroa u Beogradu. Francuska kompanija Egiis je izradila studiju takozvanog lakog metroa, a poto su trokove njene izrade (oko tri miliona evra) platili Francuzi, oni insistiraju da zauzvrat Beograd od njihovih kompanija za 1,5 milijardi evra kupi vozila za budui metro.

Najgore je to to je pomenuta studija vaskrsnue Belam projekta od pre deset godina, koji je svojevremeno proglaen za najgori projekat izgradnje metroa ikada uraen u celom svetu. Zato e sada ilas i gradska vlast Beograane da zaduen za dodatnih dve milijarde evra (samo za izgradnju prve faze), od koje sume e bar pola milijarde evra da ode u depove gradonaelnika i njegovih sauesnika.

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane