Natrag

Pomor

Pomor

 

Ubijanje Srbije genetski modifikovanom  hranom i nuklearnim otpadom

 

Računaju da smo otporni na sve

 

Srbija je postala najgore đubrište genetski modifikovane hrane (GMO), i od te pošasti koju je na velika vrata uvela takozvana demokratska vlast, ne može je zaštiti niko. Samoubistvo je stvar ličnog izbora. Ali, ko ima pravo da u ime celog naroda vrši masovni pomor? U međuvremenu, dok traje neravnopravna bitka sa američkim kompanijama koje šire GMO teror, glavni grad Srbije, Beograd, postao je najveći kontejner nuklearnog otpada u Evropi. Naime, na samo 13 kilometara daleko od najstrožeg centra grada, u naselju Vinča, nalazi se najveće skladište nuklearnog otpada na evropskom kontinentu, koje je niklo, bez znanja građana, voljom vlastodržaca. Šta još treba da se dogodi pa da neko shvati da je ubijanje Srbije ušlo u završnu fazu?

 

N. Vlahović

 

 

Nakon što se više od 150 svetskih ekoloških organizacija obratilo Evropskoj banci za obnovu i razvoj i zatražilo da ne odobri kredit od 40 miliona dolara, zaustavljen je projekat koji je trebalo da omogući kompaniji Monsanto širenje na tržište Hrvatske, Srbije, Bugarske, Turske, Mađarske, Ukrajine i Turske. Taj projekat bi američkoj kompaniji poslužio da se zaštiti od rizika nemogućnosti ovdašnjih poljoprivrednika da plate seme i ostale proizvode naručene od Monsanta.

Američkog biotehnološkog giganta Monsanto često nazivaju 'sejačem smrti', a nedavna istraživanja su otkrila da Monsantov GM kukuruz stvara mutante insekte koji razvijaju posebnu otpornost kao rezultat masovnog korištenja GMO proizvoda! Zbog mutiranih insekata poljoprivrednici su prisiljen da koriste sve više pesticida, a Monsanto nije samo najveći proizvođač GMO proizvoda nego ujedno i glavni proizvođač pesticida za zaštitu njih.

Za april ove godine najavljen je i referendum na kojem će se 500 miliona građana zemalja EU izjasniti jesu li za GMO ili ne.

U Venecueli je još davne 1974. godine pisano, i to u vrlo ozbiljnom listu, da su Albanija, Bugarska, Rumunija i Srbija određene za svetsko smetlište. U Evropi je, a nije Evropa, a i narod je inteligentan i veoma brzo prihvata nove tehnologije (odlaganja otpada). Takođe, standard će (navodno) mnogo da skoči, ali će cena biti velika: smanjuje se životni vek na 30 godina!

Beograd je danas ima najveće skladište nuklearnog otpada u Evropi, građeno po standardima EU, i biće otvoreno u Vinči. Čeka se trajna upotrebna dozvola.  Prema rečima Radojice Pešića, direktor Javnog preduzeća Nuklearni objekti Srbije, skladište će zadovoljiti potrebe skladištenja radioaktivnog otpada sa teritorije Srbije u narednih nekoliko decenija.

Tu će se skladištiti otpad koji je i do sada u Srbiji nastajao kao medicinski otpad, u industrijskoj proizvodnji i naučnim istraživanjima. 

Nuklearni objekti Srbije navode da se u postojećim skladištima nalazi oko 3.000 kubnih metara radioaktivnog otpada, te da je zbog te i količine otpada koji nastaje svakodnevno završena izgradnja modernog i bezbednog skladišta, dovoljno velikog kapaciteta.

 "Planirano je da u to skladište bude premešten kompletan otpad iz postojećih skladišta, koja će potom biti demontirana. Na taj način će se sav radioaktivni otpad iz naše zemlje biti uskladišten bezbedno i sigurno na jednom mestu", saopštava to Javno preduzeće.

  "Kapacitet objekta je 8.500 buradi od 200 litara i 100 transportnih kontejnera u okviru bezbednog skladištenja radioaktivnog izvora", bez imalo uvijanja kaže direktor Radojica Pešić.  Novo skladište neće služiti za odlaganje nuklearnog goriva jer je Srbija već otpremila nuklearno gorivo u Rusiju. Nadležni kažu i da novo skladište neće služiti za eventualno odlaganje radioaktivnog otpada koji nastaje u drugim državama, već isključivo za skladištenje radioaktivnog otpada, koji nastaje u našoj zemlji. 

Kako kažu u Nuklearnim objektima Srbije, novo skladište će doprineti uspostavljanju međunarodnih standarda koje je propisala Međunarodna agencija za atomsku energiju

Pešić je za 2012. godinu najavio početak demontiranja dotrajalog skladišta otpada i njegovo prebacivanje u novo skladište.Trba znati da je prvi objekat u Vinči koji je završen "striktno po zakonskoj proceduri, od građevinske dozvole, zaključno sa upotrebnom, koja je dobijena pre mesec dana".

 Izgradnju ovog skladišta je počeo Institut u Vinči 2007, a od osnivanja NOS pre dve godine, to preduzeće je u potpunosti preuzelo taj posao.  

Na udaljenosti od samo 13 kilometara od centra Beograda, izgrađeno je najveće skladište nuklearnog otpada u Evropi! Pitanje je, koliko Srbija proizvodi nuklearnog otpada kada joj je potrebno najveće skladište u Evropi? Da li skladište napravljeno zbog otpada Srbije ili Evrope? Zbog čega smo dozvolili da postanemo najveće kanta nuklearnog otpada u Evropi, zbog čega "moramo" da čuvamo nuklearno đubre cele Evrope?  

 

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane