Pogledi

 

Otvoren odgovor na lirsko-propagandni tekst gos'n Vučića u dnevnom listu "Danas"

 

Srbi ne moraju u Evropu,  oni su već u njoj, vekovima

 

Posle Aleksandra Makedonskog, evo i Aleksandra Srbijanskog. Čoveka koji će da nas povede u Evropu, i sve da nas učini bogatašima. Zato i ja, kao i naš Aleksandar Veliki, (ima ga dva metra), rizikujući da negde ne budem shvaćen, a možda ni objavljen, ipak pokušavam da bez idolatrijskog pristupa vladajućim elementima i njihovoj proevropskoj politici, da nešto kažem o toj sumornoj evropskoj današnjici, u kojoj živim već preko 40 godina

 

Milan Ratković

 

Iako Vas, gospodine Vučiću, podržavam u borbi protiv korupcije i domaćeg kriminala, ipak ne razumem toliku želju za ulazak u jednu ispušenu masonsku zajednicu neravnopravnih naroda,   kakva je Evropska Unija. Delo CIA-e i Nemačke, mi Srbi, inače glup i zaostao narod, bar sudeći po onome što proizilazi iz Vašeg teksta, izgleda da uopšte nismo razumeli političke i ekonomske procese koji su se valjali Evropom i svetom, i da smo sami krivi za sve što nas snalazi. Bravo za analizu onoga ko vodi državu!

Visoko mišljenje o sunarodnicima koji su krivi uglavnom za listiće koje su ubacivali u kutije. Malo niže navodite da smo štetočine koje su živele u prošlosti, uživajući, lakomisleno, očekujući da neradom ili podrškom s Marsa, obezbedimo granice koje smo želeli, i još dodajete da bismo želeli da imamo plate kakve imaju oni koji rade dvostruko više od nas. Verovatno mislite na svoju platu. Imate smisla za humor, i možda bi Vaš članak bio prigodniji za "Ošišani jež", ali to je moje lično mišljenje.

Znam da oko Vas svi aplaudiraju kao što su nekada aplaudirali Slobi, a neki i Šešelju. Naše su plate bar desetak puta manje, ili čak vrlo često potpuno virtuelne, nepostojeće ili zamišljene, dok su državne granice koje pominjete verovatno one koje Vaša vlada upravo zacrtava i koje se krije u tajnom dokumentu na koji narod nema prava ni da zaviri. Nepismen narod, šta on zna šta je dobar sporazum.

Demokratija na koju se oslanjate i u čije ime ste izabrani ili postavljeni, traži da se sprovede neki referendumčić za tako važna pitanja sudbine Srbije. Da se razumemo, daleko od toga da je Evropa raj na zemlji, ali ona može za kratko vreme da postane pakao za Srbe. Kao što je već pakao za Grke, Špance ili Portugalce. Kao što je već postala čistilište za sve ostale narode južne i zapadne Evrope.

Umesto što hitate na protestanski sever, u Berlin i Brisel, da bolje prokljuvite sistem te Evrope hraniteljke u koju se kunete kao u krsnu slavu, možda bi bolje mogla da se sagleda cela ta Jevropa iz drevne i pravoslavne Grčke koja je, usput budi rečeno, izmislila i boginju Evropu i svetu demokratiju koja ide u paketu: Oćeš, nećeš, moraš!

 U vašem predivnom lirskom tekstu ima i dirljivih momenta, gole istine koju je naš narod osetio na sopstvenoj koži. Kada kažete da se Evropa bezbroj puta ogrešila o srpski narod i državu, što ni sami Evropljani ne kriju, Vi dodajete da su često koristili dvostruke standarde i aršine za krizu na prostoru bivše Jugoslavije, kao i to da je večni krivac uvek bio samo jedan: mi Srbi. Pružali su, i pružaju, nedvosmislenu podršku projektu stvaranja nezavisnog Kosova, i činili još kojekakve podvale, radi sopstvenih interesa.

 

Analiza i sinteza jedne providne propagande

 

Sve gore navedeno ne tvrdimo mi, već Vi sami tako velite kada evropski nemoral i agresivnost predstavljate kao gole činjenice, i taj deo teksta nas je oduševio. A onda ste ga napismeno uprskali kada se pitate kako smo to mi, uvek najpametniji, uspeli da sve države sveta ujedinimo protiv sebe. Nije li nas naš inat preskupo stajao? Nismo li mogli da budemo realniji u svojim željama i zahtevima, marljiviji u prikupljanju podrške za naše političke stavove, ili smo se samo oslanjali na naše mišiće, epsku retoriku i iščekivanje darova s neba? Bravo, gospodine prvi potpredsedniče vlade i ministre odbrane, tri puta bravo, bivši ministre informacija, iz vremena kada se organizovala ta mržnja prema Srbima putem CNN-a,  Ruder Fina i sličnih kompanija.

Ispada da nas Vi ne branite nego napadate. Pravoslavni Srbi krivi što drugačije misle od katoličko-protestanskog Zapada. Odgovor na pitanje kako to da smo mi u pravu, a oni greše, mogao bi da se svede na poznati citat Galileja u momentu kada su svi mislili da je zemlja inertna: Ipak se okreće, rekao je on Ali to je bilo davno.

Ustvari, pravi razlog ovog pisma je upravo Vaš odgovor na isto pitanje, ali ne ovaj danas, već onaj kada smo se sreli u Vašoj kancelariji ministra informacija, u koju Vas je zaposlio vaš najbolji prijatelj...zaboravih mu ime, al' znam da ste njegov lik nosili na potkošulji.

Toga dana ste nam dali nekoliko belih knjiga NATO zločina na engleskom, da delimo stranim medijima i uticajnim ljudima. Bio sam tada u pratnji sada pokojnog Vladimira Dimitrijevića, inače cenjenog švajcarskog izdavača, koji je objavio stotinak knjiga protiv ničim izazvanog bombardovanja Srbije.

Šapatom i mimikom ste nam objašnjavali da Vam je kancelarija ozvučena. Ah, umalo ne zaboravih: povod našeg susreta je bio vrlo pravedan i superinteligentan  zakon o cenzuri, koji ste tada sproveli, i odredili kazne za svakog novinara koji bi se o Vas i Vaše ogrešio. Naš savet, kao tadašnji predstavnici intelektualaca dijaspore, bio je da ne činite greha, da ne kažnjavate novinare. Šapnuli ste nam da to niste Vi, nego oni gore, pokazujući na plafon koji ima uši. Tada ste se kleli u Ruse i Beloruse i citirali Vašeg prijatelja Lukašenka, da Zapad traži srpske glave. Slobinu pre svega, i Vašu, koliko smo razumeli.

Znamo da se čovek menja u životu, al Vi ga preteraste sa okretanjem kožuha. Danas, ili, bolje rečeno, u listu "Danas",  kao da pljuckate na Ruse, koje ćemo poštovati i voleti, kažete, ali koji su patuljci, bar kako mi glupi posmatrači čitamo između redova Vašeg predivnog teksta. Ipak nam se čini kao da malo laskate kada pominjete neke zapadne gigante. Verovatno mislite na Nemce, kojima ostali narodi treba da obezbede dobre penzije za njihove matorce, i solidne prihode za ostale birače.

Tako bar pišu mnogi zapadni mediji koji su za cenjeni list "Danas" obične kupusove liske: kojekakav "Le Monde", ili "Figaro", "Le Point", "Mariane", "Telegraf" i slični koji u svojim člancima češće pominju želju naroda Zapada da izađu iz evropske zamke nego neke dobrobiti Unije na silu i njene kobne valute: Svi znaju da je evro sprava za mučenje naroda napravljena da osiromaši ljude i pokorno ih drži u besparici. Jer treba da znate, gos'n Vučiću, da novac sam po sebi nema nikakvu vrednost. Lova vredi samo ako je mnogobrojna sirotinja nema. Tada je para retka zverka, i onaj ko je ima može da kupi šta hoće i koga god hoće. Pogotovo ako se jeftino prodaje...

 

 

Vidoviti Vučko

 

Dragi gospodine, prvi od dvojice ispod-predsednika vlade Srbije. Vi sami priznajete da ste jedan od onih koji se u prošlosti sukobio sa evropskim zulumom, te zato sve to itekako dobro razumete, mada ipak mislite da posle kiše i grada uvek dolazi sunce. Odnosno, posle bombi po gradovima  i osiromašenog uranijuma po njivama dolaze uvek strani bankari i domaći tajkuni.

Ne trebaju Vam šoljica kafe, ni tarot karte, da biste znali da će Srbije za koju godinu moći da bude stvarni lider u regionu, po visini plata i penzija, ekonomskom rastu, političkoj i svakoj drugoj stabilnosti, verovatno ispred svojih najbližih komšija, kao i evropskih giganata. Opa, bato! Ja vam verujem: Nemci će uskoro da dolaze u Srbiju da traže posao, kao što su to već radili u doba cara Dušana. Njihove će vešerke opet da služe naše sose po Vojvodini kao pre rata.

Obećajte, sve obećajte; šta Vas košta. Lepo nas lažite, to narod obožava. Ko to može da proveri ili opovrgne? Srbija može i hoće da bude pouzdan partner svima u regionu i Evropi, kazete. Želite da budemo neko ko će izvršavati svoje obaveze, ma koliko one bile teške, jer krajnje je vreme da u stvaranju pristojne i normalne Srbije, bar malo, zaboravimo na lične političke interese. To želite Vi, ali to možda ne žele svi. A šta mislite da ih upitate? Ne verujem da se slažete s ovakvom idejom, jer ni ostale zemlje Evrope ne pitaju svoje građane šta bi voleli. Francuska se jednom zeznula i sprovela referendum za Lisabonski sporazum, narod je rekao NE, a Sarkozi je ipak potpisao, kao da je narod mačji kašalj. Na sledećim izborima je dobio šut kartu. Narod je stvarno stoka.

Čim neko radi protiv njega, on neće da mu da glas. Valjda zato i postoje izborne mućke. U samom uvodu Vaše istorijske besede Vi naglašavate da ima mnogo obrazovanijih i pametnijih od Vas; doduše, Vi ne spominjete da li su takvi u vladi ili u opoziciji. Potpuno ste u pravu, bar za prvi deo rečenice. Kada kažete da je Evropa zajednica pet stotina miliona ljudi koji su uspeli da strogim pravilima naprave zajednički imenitelj vrednosti koje brane, ciljeva koje postavljaju pred sebe i mehanizama kojima rešavaju međusobne problem, Vi to citirate udžbenik za peti razred.

Enciklopedije antimondijalista nazivaju Evropu jednom ruljom raznih naroda i kultura, tradicija i mentaliteta, u kojoj vlada zakon finansijski jačeg. Ekonomski potkovani mediji govore o prezaduženom kontinetu sa oko 30 miliona nezaposlenih. To je bar tri Srbije viška. Po Vašoj novoj filosofiji, kud svi Turci, tu i mali Mujo. Moramo u Evropu. Tako kažete - moramo. A kad je moranje, nije pitanje. Čak ne moramo ni da ih volimo, što nam, svakako, neće teško pasti, ali možemo i moramo da poštujemo njihove zakone, pravila, prava, obaveze i ono što proizlazi iz svega navedenog: uspešna i napredna ekonomija; tvrdite crno na belo. Napominjem da su, sve što navodite, različite reči našeg bogatog jezika, a znače jedno te isto. Nekad, dok smo živeli u turskoj demokratskoj uniji, zvanoj Otomansko ropstvo, to se nazivalo zulum.

Naša obaveza je da se izjednačimo sa većinom u regionu i u finišu budemo uspešniji od ostalih. Drugim rečima, Vi biste da se trkamo sa Hrvatima, kao da su oni partizanovci, a mi zvezdaši, ili obrnuto. Vi kao da ste sin druga Tita i baba Vange. Imate sličan rečnik. Bar sudeći po pasusu ushićenja i vizijama koje projektujete. Kažete: Imamo sjajne mlade ljude, obrazovane, energične i zajedno s njima moramo da privučemo više investitora nego naše komšije (opet vidimo neke crknute krave).

Svoje slovo o boljem sutra, vi završavate u stilu Lenjina; uvereni da će neka deca Srbije u budućnosti živeti jednako, po istim, ili sličnim pravilima, kao što danas žive oni koji su ispred nas. Ono "neka" baš niste morali da stavljate. Neko će pomisliti da su ta neka deca ista ova danas, koja studiraju na Sorboni i Harvardu, a domaće zadatke pišu na Havajima i Maldivskim ostrvima. Jedino ste zaboravili da kažete da imamo najlepše žene; najbolju rakiju i najukusnije ćevape na svetu. E tu bi Zapad možda i pokleknuo: primili bi nas preko reda, pre Hrvata.

 

 

Umesto zaključka, upozorenje publici

 

Tekst o kome je ovde reč je napisao lično Aca Vučić, i to povodom nekog izmišljenog praznika dana Evrope. Treba znati da postoji praznik: 8 maj se u prevodu uvek zvao Dan pobede nad fašističkom Nemačkom; ali da po principu: koga moraš moliti ne trebaš ga ljutiti, neki promondjalistički elementi su izmislili i deveti maj, pa ga nazvali praznik Evrope, jer je tada neki Šuman po naređenju CIA-e potpisao ugovor o uglju i čeliku u posleratnoj Evropi: Jak praznik, nema šta:  U veoma konfuznom i vrlo zabavnom tekstu prvog potpredsednika vlade i jedinog ministra obrane, mi ljudi koji živimo na Zapadu i jedemo gorki hleb evropske ekonomske tiranije, ne možemo da prepoznamo tu evropsku idealisanu uniju kojoj svaka uzastopna vlada Srbije teži iz petnih žila.

I dok se od Grčke do Engleske narod pita kako da izađe iz vrzinog kola, koje postoji samo da se održi religija svetog evra i obezbedi ovozemaljski raj nemačkim penzionerma, mi Srbi, narod najpametniji, hoćemo po svaku cenu u uniju. Niko ne vidi da je ta unija pred raspadom, jer je mnogo važnije pitanje inata i zavade. Ako mogu Hrvati i Slovenci, što ne bismo i mi, pa puklo kud puklo. A može i da pukne; ako ne ovde, ono negde gde Evropa tlači ljude i zamenjuje svoje stanovništvo stranom emigracijom. U toj blagodarnoj Evropi od 27 nacija svakodnevno bar 10.000 ljudi ostaje bez posla. Dobro ste pročitali. Sada dobro i porazmislite pre nego što bude kasno. Kome i čemu služi san o takvoj Evropi. Crveni tepisi za njih i crni dani za sve ostale, je l' to ono što vidoviti Vučko naziva srpski san?