Su(lu)dovanje

 

Davno izgubljena čast srpskih sudija i državnih tužilaca, i njihova zlodela

 

Svaka vaška obaška

 

Srpski sudovi još donose presude  ''U ime naroda''. I uglavnom protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži  veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu izdavati obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Nažalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša -  nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost, ni javni moral. Uvek su spremni da za sitnu paru, ili dodvoravanje nekom važnom čoveku iz partija na vlasti, poštenom građaninu otmu stan, imovinu, decu, proglase ga ludim, oduzmu mu starateljstvo, ili ga drži mesecima i godinama u pritvoru, sve dok ga potpuno ne slome i učine nesposobnim za život. I to sve čine nekažnjeno, a za svoj rad primaju najveće plate u državi, a imaju i mnoge druge privilegije.

 

M. Brkić

 

Nezavisnost sudstva je osnovna pretpostavka za stvaranje demokratskog društva. I srpskim zakonima pripisana je puna nezavisnost sudija i državnih tužilaca u postupanju i odlučivanju. osim, što bi vojničkim rečnikom kazano, ako se drukčije ne naredi.

Pravnu sigurnost građana, sigurnost njihove imovine i prava (radnih, obligacionih i svih drugih), moraju da osiguravaju sudovi, ako građanin od njih zatraži zaštitu.

Reforma pravosuđa koju je izvela mafija Borisa Tadića, ostavila je kobne i neotklonjive posledice na srpsko pravosuđe. Samo bi masovnim  i brutalnim ubistvom većeg broja sudija u Srbiji, ostali počeli da dosledno primenjuju zakonitost, kao osnovno načelo pravnog sistema svake zemlje, pa i Srbije.

Reizbor sudija Tadićeva mafija je iskoristila da iz sudova ukloni oko 800 sudija i još toliko državnih tužilaca, i na njihova mesta dovede isključivo početnike koji su odani članovi Demokratske stranke, neki su došli i iz G 17 Plus.

Povratkom nereizabranih sudija i tužilaca, mlađarija iz DS-a je ostala u pravosuđu, jer je Visoki savet sudstva  morao jednostranom odlukom da pretvori  u izbor na neodređeno vreme. Naime, te sudije su primljene na period od tri godine, a nakon toga je Visoki savet sudstva, ili Državno veće tužilaca, trebalo da oceni da li su ''dobro radili''.

Tadićeva reforma promovisala je sudije najnižih stručnih i moralnih kvaliteta na najodgovornije sudijske funkcije, rasporedila ih po sudovima, tako da su iz centrale DS-a   i njenih opštinskih odbora, u svakom trenutku mogli da dobiju presude koje su želeli, jer su sudije njihovi partijski sledbenici, a i dužnici!

Izborom kilavog Nikole Selakovića za ministra pravde, srpsko pravosuđe je dobilo još jedan šamar. Umesto njega, o svemu odlučuje mala grupa pedera i golobradih momka koji su smešteni u kabinetu Aleksandra Vučića. Sa ministrom Selaković  potpredsednik Vlade komunicira preko izvesnog Marija, koji mu je savetnik, sa nepune 24. godine!

Vučićeva opsednutost Demokratskom strankom, sa kojom želi da napravi dugoročnu koaliciju, onemogućila je ministra Selakovića u nameri da očisti pravosuđe od korupcije, nepotizma, nestručnosti i organizovanih kriminalnih grupa.

Niko od Tadićevih mafijaša nije pozvan na krivičnu odgovornost, niti je javno osuđen zbog zlodela oko reforme pravosuđa i reizbora sudija i tužilaca! Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca nastavili su da rade u istom sastavu, izuzimajući nestalne članove, koji su u tim telima zbog funkcije koje obavljaju.

Nakon što je Ustavni sud Srbije poništio sve odluke Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, razgoropađeni ''delioci pravde'', promovisani u reformi od Tadićeve mafije, nastavljaju da se svete građanima, da stvaraju nespokoj, haos i pravnu nesigurnost, koja se pripisuje sadašnjoj vlasti.

 

Svakoj vlasti ponizni...

 

 Tadićeva mafija je osnovala apelacione sudove sa sedištem u Nišu, Kragujevcu, Beogradu i Novom Sadu. U ova četiri grada odlučuje se, pravosnažno, o  svim pravima građana. Nadležnost Vrhovnog kasacionog suda je skoro simbolična, a javno tužilaštvo Srbije je svedeno na organizovanu kriminalnu grupu, iz koje se može isključiti jedino zamenik tužioca Goran Ilić, koji je i predsednik Udruženja javnih tužilaca Srbije.

Javno tužilaštvo Srbije nije podiglo zahteve za zaštitom zakonitosti protiv pravosnažnih presuda, osim ako ta naredba nije dolazila od bivše ministarke pravde Snežane Malović i njene klike.

Najtragičnije stanje je u Apelacionom sudu u Nišu, koji je drugostepeni sud za područja Vranja, Pirota, Leskovca, prokuplja, Negotina i Zaječara. Trenutno u sudu ima 35 sudija (uključujući i v.f. predsednika suda), jedan sudija upućen je na rad u Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu. Vršilac funkcije predsednika suda odnedavno je sudija Vrhovnog kasacionog suda Dragan Jocić. Prvi predsednik Bata Cvetković podneo je ostavku i vratio se u Beograd, a njegov naslednik Novica Stefanović odlučio je da ode u penziju.

Treba navesti imena sudija, koji su ljudske ništarije, koje pravnosnažno odlučuju imovini i životima građana  koji žive na području ovog suda. Reforma je izbacila u ovaj sud sudije Bratislava Krstića, Veru Miloševi, Ljiljanu Miljković, Ranka Bankovića, Vesnu Stevanović, Dragana Živadinovića, Snežanu Milošević, Slobodana Ljubića, Ljubomira Jovanovića, Zorana Popovića, Mirjanu Đorđević, Slobodan Stojilkovića, Gorana Mitića i Nebojšu Colića, koji presuđuju u pet krivičnih veća ovog suda.

U građanskim sporovima sude Slađana Đuričković, Ljiljana Jovanović, Miomir Mitrović, Miroslava Milovanović, Danijela Nikolić, Slobodanka Kitanović, Miodrag Marjanović, Marina Milanović, Aleksandar Pantić, Jasmina Andrejević, Zoran Đorđević, Vesna Vukas, Tanja Ristić, Jelena Jovanović, Milica Manić, Zorica Cvetković, Ivana Rađenović, Ljubiša Milojević i Slađana Stojanović.

Ove sudije izabrane su kao odani ljudi dvojice advokata iz ovog grada, Boška Ristića, poslanika DS-a, koji je sa advokatom Zoranom Ćirićem, iz njegove kancelarije, bio član Visokog saveta sudstva, a pomagao im je i dekan Pravnog fakulteta u Nišu Predrag Dimitrijević. Oni su ovaj ološ promovisali za sudije Apelacionog suda, i svaku odluku, koju požele, mogu da dobiju.

Sudije Apelacionog suda u Nišu su, uglavnom, pravno nepismeni, a moralno podobni vlastima. Ne postoji nijedan stav sudske prakse koje su zauzele sudije ovog suda, koji bi bo orjentir u radu sudija nižih sudova, pa i sudija Apelacionog suda u Nišu!

Svaka vaška sudi obaška! Po kriminalu se ističe sudija Ranko Banković, sudija koji je pre izbora u Apelacioni sud u Nišu, bio predložen za razrešenje od sudijske funkcije sudije Opštinskog suda u Prokuplju zbog naročite iskazane nestručnosti, bolje reći korupcije. Ali je žuta vlast zaključila da im je potreban takav sudija, i on danas, u drugom stepenu, odlučuje o vinosti građana Vranja, Prokuplja, Leskovca, Niša...

Vršilac funkcije predsednika ovog suda, Bata Cvetković, žalio se prijateljima da je u ovom sudu manje pravnog znanja, nego u najzabačenijim opštinskom sudu u Srbiji!

I Apelacioni sud u Kragujevcu je stecište nedostojnih delilaca pravde, sklonih korupciji, presuđivanju po nahođenju. O pravdi koja se deli u nižim sudovima, koji su pod ''kapom'' Apelacionog suda u Kragujevcu, mogu se snimiti filmovi strave i užasa. Sprega advokata, sudija i lokalnih moćnika je toliko je jaka, da svaki građanin, u svakom trenutku, može ostati bez imovine, ili strpan na višegodišnju robiju, ako se lokalni mafijaši dogovore.

Reforma je u kragujevačku ''kuću pravde'' dovela mnogo nekompetentnih sudija, koji nisu samostalni u odlučivanju, i koji se ne drže zakona ko pijan plota, već imaju uši kao radare, koje osluškuju da li će se njihova odluka dopasti ''onima gore''.

Građani Vojvodine ostali bi šokirani, ako ne pomenemo i sudije iz Apelacionog suda u Novom Sadu, koje bi, u svakoj pravnoj državi, osudili zbog korupcije i zloupotreba na hiljade godina zatvora. Treba takođe pomenuti sudije ovog suda koje dele svoju ličnu pravdu, ili je rasprodaju. Sudije Đurđina Bjelobaba,  Draginja Vujić, Peter Kiš, Branka Bančević, koja je na radu u Visokom savetu sudstva, kao izabrani član tog tela, Dušan Vojnović, Vladimir Vujić, Jelica Bojanić - Kerkez, Milica Bogdan - Ličen, Julijana Budinčević, Đura Tamaš, Ljiljana Cicmil, Petar Jovanović, Branka Bajić i Spomenka Dragaš, ološ je koja sudi ''u ime naroda'', a presuđuje po svom ćefu.

Već godinama nijedan sudija nije razrešen, niti je disciplinski kažnjen zbog zlonamernog postupanja i donošenja očigledno nezakonitih odluka. Ne može se svako postupanje i odlučivanje sudije pravdati slobodom njegovog slobodnog uverenja, ako očigledno krši zakon, i zašta nije potrebno nikakvo ''slobodno uverenje'', ako je zakonom propisana obaveza sudije na koji način mora da postupa u sudskim predmetima.

 

Nije "propust u radu suda", nego samovolja sudije

 

Građanka Zorica J. ostaće je bez stana, u kojem godinama živi. Stan je od SO Savski venac dobio njen pokojni suprug, otkupili su ga, ali se izvesni Ivan Đurić, član Liberalno-demokratske stranke Čedomira Jovanovića, odlučio da stan bude njegov. Tužio je stambenu zadrugu, ona mu je priznala pravo na taj stan! I gospodin Đurić sada traži izvršenje - iseljenje gospođe  Zorice!

 Izvršni sudija u Prvom osnovnom sudu je Nada Milutinović Pančevska. Njen suprug je bio sudija u toj istoj zgradi, a posle ubistva premijera Zorana Đinđića, morao je  da ode iz suda, jer je bio član ''zemunskog klana'', a danas je u partiji gospodina Jovanovića. Javni pravobranilac SO Savski Venac, prošle godine dostavlja sudiji  dokaze da je opština vlasnik stana, i dokumenta kada ga je i na koji način kupila.

Sudija bi morala da obustavi izvršenje i stranke uputi na parnicu. Ne, ona želi da prvo iseli gospođu Zoricu, pa posle neka se ona sudi ! Predsednica suda Tanja Šobat, na naš pismeni zahtev da objasni postupanje sudije svoga suda, odgovorila nam je da ''predsednica nema ovlašćenja da se meša u rad sudija!''

Naravno, ovo je teška neistina, jer predsednica suda ima pravo da predmet dodeli u rad drugom sudiji, ili da sudiju predloži za razrešenje, kada je očigledno da sudija krši zakon. Kada je druga izvršna sudija, u drugom izvršnom postupku skinula sa računa osnivača magazina Tabloid iznos od oko 80 hiljada, zamenica gospođe Šobat nas je obavestila da je reč o ''propustu u radu suda". Ne sudije, nego suda! Pogađate, novac našem preduzeću nije vraćen. Kako da se građani brane kada ih sudija ''zbog propusta u radu suda'', opljačka?

Slučaj građanke Zorice J. je tragična slika srpskog pravosuđa. Njen brat je lažno optužen da je ubio generala Boška Buhu, ali ga je veće specijalnog suda, u kojem su bili Radmila Dragićević Dičić, Zoran Tatalović i Milimir Lukić, oslobodilo od krivične odgovornosti. Proces mu jer namestio Čedomir Jovanović, jer se kasnije dokazalo da je generala Buhu ubio Sretko Kalinić, a član klana Dušan Krsmanović je taj događaj opisao do detalja, kao i svoje učešće u njemu. Ipak, odluku je morao da donese sud, jer je za vreme policijske kcije ''Sablja'', Jovanović odlučio da se taj dokaz sakrije.

  Niko od sudija nije pozvan na odgovornost, nije kažnjen, niti je razrešen zbog kriminalnih, često zlonamernih i zločinačkih odluka i presuda.

 

Sudija  Mirjana Ilić pljačka optuženog

 

Disciplinski tužilac pred Visokim savetom sudstva je sudija Višeg suda u Beogradu Mirjana Ilić, koja je navijače Partizana osudila pod optužbom da su ubili Francuza Brisa Tatona na 240 godina zatvora! Apelacioni sud je kazne osuđenima smanjio za 120 godina! Apelacioni sud u Beogradu je naložio Višem sudu da nakon sprovedenih izviđajnih radnji ponovi postupak, jer je policija, uz saradnju sa državnim tužiocem, prikrila dokaze, kao i izjave svedoka očevidaca, do kojih je odbrana naknadno došla, kada je Boris Tadić i njegova banda otišla s vlasti.

Umesto da gospođica Ilić bude oterana iz pravosuđa, ona je uznapredovala - sada je sudija posebnog odeljenja za organizovani kriminal! Trinaest mladih ljudi, kojima je ona uništila život lažnom presudom, nikoga ne zanimaju.

Ej, zar je od takve propalice, kao što je Mirjana Ilić, moguće očekivati da na ''stub srama'' stavlja svoje kolege?  Ona, koja je pljačkala ljude kojima je sudila, držeći ih u zatvoru!

Većinski vlasnik Akcionarskog društva "Rudo" iz Niša, Željko Milošević, uhapšen je 2. decembra 2010. godine u  Nišu, i to tako što se sam javio policiji. Tome je prethodila poternica koju je za njim raspisao okružni sudija iz Beograda Branislav Blažić, zbog, navodnog neodazivanja pozivima suda.

Prvo suđenje u predmetu K. 4183/10 bilo je zakazano, a ubrzo i otkazano, odlukom o otkazivanju tog ročišta. U međuvremenu, Željko Milošević piše sudiji Mirjani Ilić, koja je preuzela predmet od sudije Blažića, koji nije bio reizabran, da postoji mogućnost da se na njegovu štetu izvrši krivično delo, odnosno prodaju akcija preduzeća AD "Rudo" iz Niša, u kome je on većinski vlasnik.

Naime, zahvaljujući informacijama koje je dobio od svoje ćerke i advokata, Milošević je saznao da je spremna pljačka njegovog preduzeća i da će izgubiti sve što je uložio u njega (oko milion evra), kao i da je sve spremno da 25 stalno zaposlenih radnika budu isterani na ulicu! O tome je Milošević izvestio i više državnih institucija u Srbiji, ali niko nije reagovao, jer sudija Mirjana Ilić pisma nije prosleđivala. Pokušao je iz nezavidnog položaja, iz zatvora, da ponudi svoje akcije starim radnicima AD "Rudo", pa čak i državi, ali mu je i to onemogućeno od sudije Mirjane Ilić!

Konačno, na dan 2. marta 2011. godine, kada je bilo zakazano prvo ročište, istovremeno je počeo i nezakoniti prenos akcija AD "Rudo" iz Niša na ime Veroslava Gobeljića, koji je akcije kupio od zelenaša, pod čijim su zalogom akcije bile.

 Kako bi "posao" protekao bez smetnji, izvesni "gospodin Caki", stupio je u kontakt sa sudijom Mirjanom Ilić i sa njom napravio dogovor, da suđenje Miloševiću traje što duže!

Ne znajući još uvek da je i ona uključena u pljačku njegovog preduzeća, Milošević je ponovo podseća da je u toku pljačka njegove imovine, a ona mu cinično dobacuje da podnese krivičnu prijavu policijskoj upravi "na teritoriji gde se delo priprema".

Na narednim ročištima, a nije ih bilo puno, ukupno tri, trajao je pravi obračun sudije Mirjane Ilić protiv Željka Miloševića. Više ništa nije bilo slučajno: isto veće na čelu sa njom, više puta mu je produžavalo pritvor. Samo da "operacija" pljačke većinskog akcionara AD "Rudo" prođe kako treba!

Nakon punih osamnaest meseci, Apelacioni sud u Beogradu je Miloševiću, konačno ukinuo pritvor, i tada saznaje mnogo toga, i o sudiji Mirjani Ilić i o njenim poslovnim, partijskim i drugim vezama, kao i to da nije ulazila u suštinu postupka, jer joj je odgovaralo da on traje što duže.

Izbila je još jedna istina na videlo: već na prvom sastanku sa kupcem akcija, dogovoreno je da se Miloševiću pritvor ne ukine, i da ga sudija Mirjana Ilić pošalje pravo na izdržavanje zatvorske kazne! Grupa u kojoj se našla i sudija Mirjana Ilić, išla je toliko daleko, da je van sudnice pao dogovor da kazna ne sme biti manja od sedam godina!

Zbog svega toga, a u nemogućnosti da učini bilo šta iz pritvora, Milošević je štrajkovao i glađu (punih 28 dana, sve do insuficijencije bubrega). Prema njegovoj pretpostavci, nakon toga je došlo do urgencije iz Bezbednosno informativne agencije (BIA), i tada je sud iz Niša počeo da pokazuje pozitivan odnos prema njegovim prijavama i tužbama. Neko se setio da je Milošević bivši pripadnik vojne službe bezbednosti, pa je reagovao...

Ali, sudija Mirjana Ilić nije bila zadovoljna takvom Miloševićevom borbom za spas akcija preduzeća, pa je više od dva meseca držala u svom posedu dopis komisije za hartije od vrednosti, i radila sve da ga psihički  potpuno destabilizuje.

U prilog tome, govori i činjenica da mu nije dozvolila ni prisustvo na ostavinskoj raspravi njegovog poočima, a kasnije mu nije dala ni da sroči ovlašćenje svojoj kćeri, da novac od tog ostavinskog postupka podigne!

 Kada je u aprilu prošle godine Apelacioni sud u Beogradu, uz obrazloženje da je neshvatljivo da se okrivljeni drži u pritvoru 18 meseci, zbog krivičnog dela protiv bezbednosti saobraćaja (reč je o saobraćajnom udesu), sudija Mirjana Ilić više nije zakazala nijedno ročište! Nakon godinu dana, predmet je ponovo dodeljen u rad sudiji Branislavu Blažiću, koga je rehabilitovao Ustavni sud Srbije i naložio da bude vraćen na posao. Sudija Blažić je potvrdio za Tabloid da će suđenje zakazati za  septembar mesec, i da će  ga okončati u razumnom roku.

  U sledećem broju opisaćemo zlodela sudija Apelacionog suda u Beogradu i Višeg suda u Beogradu...