Postdemokratija

 

Krivi su šalterski službenici

 

Bojan Pajtić je saopštio da on ne može biti kriv za protivzakonite postupke RBV, jer on ne sedi na šalteru banke.  Znači za sve su krivi šalterski službenici. Oni dele kredite šakom i kapom, oni kradu milione evra, tako da su oni zapravo upropastili i Vojvodinu i njenu Razvojnu banku. Biće da je tako i u celoj Srbiji, šalterski činovnici su se toliko osilili po svim gradovima i opštinama, da je njihovom rasipništvu morao da stane na put sa novim porezima, čak i Mlađan Dinkić, najveći sin srpske regionalizacije & decentralizacije. Neće država uzimati više od građana, nipošto, samo od lokalne samouprave, a ovi će onda morati od svojih sugrađana. Narod je zabrinut zbog najave da će Vlada zamrznuti plate i penzije, a i zbog toga što je Nataša Bekvalac zamrzla odnose sa Vladom, primetio je Tabloidov kolumnista Mile Isakov, dugogodišnji novinar, bivši potpredsednik Đinđićeve vlade, a potom ambasador Srbije u Izraelu

 

Piše Mile Isakov

   

Kakva je razlika između Bojana Pajtića i Nataše Bekvalac? Kakve sad veze ima Nataša Bekvalac? Ima i te kako. Ni ona, kao ni Pajtić krizu o kojoj govorimo, neće ni osetiti. Prosto je zapanjujuće, koliko je tu sličnosti, mnogo više nego razlika. Oboje su zvezde iz Novog Sada, oboje fakultativno rade na fakultetu, odnosno zaposleni su tamo, a zarađuju sasvim na drugoj strani. Oboje plavušani i vole da se slikaju. Oboje su imali ozbiljnu vezu sa MK Koletom. Oboje su dobro stojeći, materijalno, i oboje koriste iste estradne trikove kad ne stoje dobro kod publike. Kad počnu da gube rejting oboje izmišljaju i u javnost plasiraju raskid, Nataša sa nekim Vladom, Bojan sa vladom Srbije. 

Možda se ne sećate kad je Bekvalčeva izbacila novi hit, ali se sigurno sećate njenih brojnih raskida i pomirenja, jer i to je način da dospete na naslovne strane. Osnovno, a zajedničko,  pravilo njihovog zanata glasi: Važno je da se o tebi priča, makar i dobro!

Dakle, nema neke velike razlike, osim što je Nataša meni mnogo lepša,  ali to je više stvar ukusa i opredelenja.  Jedina ozbiljna razlika je u tome što Pajtić tvrdi da je nevin, a Nataša to ni ne pokušava.  Zato je on smešan, a ona simpatična, jer kako se može biti nevin posle toliko godina u kupleraju.

Dr Bojan Pajtić je ovih dana izjavio da će on i svi članovi njegove vlade podneti ostavke, ako se pravosnažno utvrdi da je bilo ko od njih imao veze sa nezakonitim poslovanjem Razvojne banke Vojvodine. Ali, on kao doktor nauka, ne veruje da je bilo ko od članova njegove vlade „sedeo na šalteru i sugerisao kome da se da kredit".

 Znači, on, kao profesor na pravnom fakultetu, misli da se krediti dele na šalterima. On, kao premijer,  nema pojma da su kredite bez pokrića odobravali direktori Razvojne banke Vojvodine i članovi njenog Upravnog odbora, koje su upravo on i njegova vlada tamo postavili. Naivan kao peštanska sobarica, on pokušava da nas ubedi da u tome lično nije ni mogao učestvovati, jer ne radi na šalteru. Kaže da će podneti ostavku ako se na sudu dokaže da je imao veze sa nezakonitim poslovanjem RBV.

Ne doktore pravnih nauka i potpredsedniče tada vladajuće stranke, ne ide to tako! Premijer treba da podnese ostavku već ako propadne tako ozbiljan projekat njegove vlade, kao što je Razvojna banka Vojvodine. A ako je pri tom, bilo i nezakonitih radnji u toj banci, koju je njegova vlada osnovala i upravljala njome, preko ljudi koje je tamo postavljala i kontrolisala,  onda se ide u zatvor. Onda je on odgovoran, mnogo više od šalterskih službenika, koji, mada su radili u toj banci, zaista sa time nisu imali apsolutno ništa. Čak nisu ni izdali formulare za kredit, jer su zverke koje su dobile kredite bez garancija i te formalnosti obavili preko reda u nekom od direktorskih kabineta. Samo tamo to tako može da se obavi, jer bi sa šaltera bili vraćeni zbog toga što ne ispunjavaju uslove.

Naravno, u te kabinete se ne može bez preporuke. A ko je mogao dati preporuku direktoru koji potpisuje i Upravnom odboru, koji konačno odobrava kredit, da se kredit nekome da bez pokrića, osim nekoga iz pokrajinske vlade, koja je glavni vlasnik. Baš sam interesantan znati ko bi to mogao biti i ko bi smeo da to uradi premijeru iza leđa. Stvarno su se ti korumpirani činovnici obezobrazili, kad su se usudili da takav kredit srede bez njegovog znanja, čak i za njegovu rođenu stranku.

Da je to znao, on bi ih, bez sumnje, sve posmenjivao, ali pošto nije znao, to je dovoljan razlog za ostavku.  Pošto je već nije podneo kad je njegova banka bankrotirala ili kada su pohapšeni njegovi poverljivi ljudi u njoj.  Pošto je nije podneo ni onomad, kad je Vojvodina uskraćena za ustavom zagarantovane prihode od strane njegove vlasti u Srbiji. Pošto je nije podneo ni kad je objavljeno da je Vojvodina, pod njegovim vođstvom, od najrazvijenijeg dela Srbije, postala njen socijalni slučaj. Umesto svega toga, svojom deklaracijom,   pokušao je da od nje napravi politički slučaj. Svojom prvom deklaracijom je objavio raskid, a onda drugom pomirenje. A hita nigde.

 

Odmrzavanje nezamrznutih plata i penzija

 

 

Slično se ponaša i druga estradna zvezda, sa predugim stažom u našem političkom kupleraju, Mlađan Dinkić. Velika je predstava napravljena oko penzija i plata u državnim službama. Te biće zamrznute, te neće biti. Neki su čak govorili da moraju biti smanjene, ako hoćemo da ih uopšte bude i sutra. Podigla se kuka i motika, zar i ova beda od primanja da se ograničava. Domaći stručnjaci, EU i MMF su neumoljivi u proceni da nema druge. I kad su se već svi pomirili sa time da mora biti zamrzavanja, mudro i hrabro državno rukovodstvo je izgovorilo još jedno istorijsko NE, čime je pobralo opšte simpatije preplašenog naroda.

Tako su oni isti koji su rekli da će biti zamrzavanja plata i penzija, odmrzli iste i pre nego što su bile zamrznute. 

I u tome je cela igra svake vlasti, izmisliš problem, predimenzioniraš ga i dramatizuješ, a onda ga kao rešiš u jednoj odlučnoj rečenici. Rečima ga naduvaš, rečima ga i anuliraš. Ništa ne uradiš a stvoriš utisak da si učinio mnogo, naravno u interesu građana.  Međutim, stvarna situacija je sasvim drugačija. Zamrzli ih ili ne, plate i penzije će realno biti smanjene, zbog poskupljenja svega i svačega, zbog inflacije, kao i zbog rasta evra i drugih stranih valuta u odnosu na dinar.

Ali kad kažeš da nećeš zamrzavati plate i naročito penzije, kao da si rekao da će one biti povećane. A ipak nisi to obećao, tako da niko ne može da te optuži za lažna obećanja. Naprotiv, tako ostavljaš sebi prostor za još jedan herojski gest kad doteramo cara do duvara. Kad posle poskupljenja struje, gasa, benzina i zatim lančano svih roba i usluga, građanstvo počne da diše na škrge, čak možeš i da malo povećaš ta primanja. Nominalno.

Faktički, svi koji primaju platu od države, kao i penzioneri, biće na mnogo većem gubitku, ali to je već viša matematika. To je ta gnusna svetska kriza, potpomognuta korupcijom i kriminalom iznutra, protiv kojih se upravo vodi odlučna borba.

Uprkos očiglednom propadanju na svim frontovima, ostaje opšti utisak da je vlast učinila sve što je u njenoj moći. Sa najboljim namerama i na najbolji mogući način.  Jedini način. A to je jedino što nju interesuje. 

Da građani to imaju na umu prilikom narednog glasanja. Inače, ta uporna ponavljanja nove vlasti da je to jedini način, da je izvukla najviše što se može i da nam nije bilo druge, isto je što i priča o putu koji nema alternative, prethodne vladajuće garniture. A kad nemaš alternative, nemaš ni prave šanse. Kad nemaš plan B, nemaš ni plan. Pošto to ne možeš ni sebi da priznaš, moraš da vičeš, kako celo društvo, kako država, nema drugog izbora, ni boljih rešenja.

To je nova, moderna, politička mantra u Srbiji. Umesto dosadašnje prakse u kojoj su prethodne vlasti prikazivane kao najgore, a nove kao najbolje, koja je dokazano  potrošena, sada se pribegava novoj manipulaciji. Igra se sa lažnom iskrenošću i navodnom skromnošću, pa se kaže: Znamo mi da to ovo što radimo nije dobro, ali bolje ne može. A kad nema bolje, to je najbolje. Znači isto, samo drugačije rečeno.

Međutim, to pali kod većine građana, koji žele da veruju da su najzad izabrali pravu i poštenu vlast, koja ih bar ne laže, ako ništa drugo. Mada i to je laž, jer uvek može bolje. A u našem slučaju i mora, mnogo, mnogo bolje.  Jedino pošteno bi bilo da onaj ko ne može bolje, to iskreno prizna i povuče se, a ne da tvrdi da bolje nije moglo. Ako hoće da govore istinu, kao što stalno ponavljaju, treba da kažu- Ja bolje ne mogu, mi nismo mogli bolje, a pošto to očigledno nije dovoljno dobro, doviđenja. Vidimo se na izborima. Ako mislite da ima onih koji to mogu, birajte njih.  

 

Rebalans i pre budžeta

 

Umalo nismo postigli još jedan neslavan rekord, da donesemo rebalans budžeta pre samog budžeta.  Ali, blizu smo. Obrazlažući set novih poreskih zakona, ministar finansija je najavio i hitni rebalans budžeta, čime je nedvosmisleno priznao da ne valja. A tek što je donet, najavljivan kao najbolji mogući u datoj situaciji. Samo pre nekoliko meseci bio je najbolje rešenje, a sad je najbolje da ga promenimo. Zar se situacija toliko promenila? Ali, to je ovde već tradicionalno jedno jedino rešenje, jedini način, jedini put. Bez alternative. Nije dobro, ali ne može bolje. Nema nam spasa, propasti ne možemo, kako je davno već rekao jedan srpski prvi ministar.