Natrag

Istra`ivanje

 

Istraživanje

 

Davljenje u lancima ishrane-industrija genetički modifikovane hrane (GMO) protiv ljudske civilizacije (6.)

 

Smrt u trajnom vlasništvu

 

Zbog odsustva ozbiljnijih javnih rasprava o genetički modifikovanoj hrani (GMO) Tabloid objavljuje delove iz knjige "Hrana budućnosti ili bioterorizam-primena genetičkog inženjeringa u poljoprivredi" u izdanju "Službenog glasnika", autora dr Tatjane Papić Brankov, naučnog saradnika Instituta za ekonomiku poljoprivrede iz Beograda, kako bi javnost u Srbiji i u celom regionu bolje razumela kakvu joj hranu prodaju multinacionalne kompanije, zainteresovane samo za profit ali ne i za ljudski život

 

dr Tatjana Papić Brankov

 

Proklamovani cilj plasmana GM hrane bio je rešenje problema gladi u svetu. Multinacionalne kompanije i SAD su obećale da će nova tehnologija povećanjem kvaliteta i prinosa poljoprivrednih kultura, poboljšanjem kvaliteta prehrambenih proizvoda, boljom otpornošću useva na bolesti, insekte i korove; širim arealom gajenja useva, poboljšanjem tolerantnosti na niske temperature ili sušu, boljim iskorišćavanjem trenutno neproduktivnih degradiranih zemljišta, gajenjem bolje prilagođenih poljoprivrednih kultura, smanjenom upotrebom pesticida i usklađivanjem istraživanja sa potrebama siromašnih i gladnih ostvariti zacrtani cilj.

Petnaest godina nakon uzgoja prvih GM biljnih kultura broj gladnih u svetu i dalje raste, prema poslednjim podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu, bliži se milijardi (925 miliona u 2010. godini). Ostavljajući po strani naučne debate o proizvodnji, upotrebi i potencijalnim štetnim efektima GM tehnologije na zdravlje ljudi i životnu sredinu, koje ne nude jednostavne odgovore i odišu brojnim dilemama, neophodno je odgovoriti na pitanje zašto genska revolucija nije ispunila proklamovani cilj?

Između ostalog zbog: neravnomerne difuzije GM kultura; diktiranja pravca biotehnoloških istraživanja od strane nekoliko multinacionalnih kompanija; zanemarivanja potreba siromašnih farmera; svođenja naučnoistraživačkih radnika na nivo uslužnoistraživačkog sektora; dubokih političkih i komercijalnih sukoba interesa ili zbog toga što proklamovani cilj nikada nije bio stvarni cilj. Pre će biti da je cilj SAD bio političkoekonomski: očuvanje dominacije u svetskoj poljoprivredi i dovođenje ostalih zemalja u vazalski, ekonomski zavistan položaj, a cilj multinacionalnih kompanija ostvarenje što većeg profita i zauzimanje monopolske pozicije. U tim nastojanjima dobili su veliku pomoć političara, naučnika, istraživača, raznih organizacija i pasivnog građanstva.

 

Istraživanja nastavljena u tajnosti

 

  Posmatrajući u celini fenomen GM hrane, u njenom stvaranju, proizvodnji i plasmanu uočavaju se elementi terorizma, kriminaliteta „belog okovratnika" i bioterorizma.

Rečnik diplomata je vojnički, pominju represalije, kazne, pomagače, protivnike, pobedu, vojsku, obaveštajce, infiltraciju u redove protivnika i slično. Represalije prema EU i drugim državama  jesu bile naređene od strane najvišeg državnog vrha SAD, a instrument za ostvarenje pretnji bila je između ostalog i Svetska trgovinska organizacija.

U prilog koncepciji kriminaliteta „belog okovratnika" idu sledeće činjenice: impresivna difuzija nesigurne tehnologije, kriminalna prošlost kompanija proizvođača GM hrane, bliska veza industrije i državnog aparata SAD, pretnje Svetske trgovinske organizacije, kao i plaćena i naručena istraživanja koja govore u prilog transgenoj tehnologiji. S pravom se mogu postaviti pitanja- da li se može verovati agencijama za bezbednost hrane koje tvrde da je GM hrana bezbedna kao i njen konvencionalni parnjak, ako u njima rade predstavnici kompanija koje proizvode tu istu hranu? Da li se može verovati istraživanjima  koje plaćaju kompanije? Kako se sponzorisana istraživanja osmišljavaju? Koja se istraživačka pitanja postavljaju? I možda najvažnije, koja se pitanja ne postavljaju?

Vektori (prenosioci) koji se koriste za introdukciju gena iz jednog organizma u drugi da bi se stvorio GMO su visoko infektivni i virulentni biološki agensi, a najčešće i onkogeni. Njihova infektivna priroda ih čini pogodnim za prenos stranih gena u biološki organizam. Rizik od upotrebe ovih vektora nije naučno istraživan.

Njihova upotreba sa ciljem bioterorizma postala je olakšana od kada su GMO komercijalno plasirani širom sveta. Pošto su GMO novi organizmi, koji ne postoje u prirodi, njihov uticaj na okolinu i ljudsko zdravlje je još uvek nepoznanica. GM hrana u SAD se ne obeležava, te ne možemo pouzdano ni znati da li je uzrok povećanju broja obolelih od gojaznosti, dijabetesa ili karcinoma. Osim toga, nametanje GM semena malim farmerima, posebno u zemljama u razvoju, koji žive od sačuvanog semena iz sopstvene proizvodnje povećava siromaštvo, samim tim i zastupljenost bolesti jer nemaju mogućnost adekvatnog lečenja.

Posebnu pažnju zaslužuje stvaranje kontracepcijskog GM kukuruza ukoliko se posmatra kao novo biološko i eugeničko oruđe, koje će SAD koristiti u borbi protiv neprijatelja i u ostvarenju cilja, depopulacije, pod krilaticom smanjenja broja gladnih.

Kada je mala biotehnološka kompanija, Episit (Epicyte), održala 2001. godine konferenciju za štampu, u San Dijegu kako bi objavila svoje otkriće, GM kontracepcijski kukuruz, kritičari ove tehnologije su objavili da je otpočelo novo poglavlje eugeničke politike.

U kreiranju kontracepcijskog kukuruza kompanija je koristila antitela žena sa retkim stanjem imunološke neplodnosti, izolovala gene koji regulišu stvaranje tih antigena i uz pomoć tehnika GI ugradila te gene u stabljike konvencionalnog kukuruza.

Pronalazak je patentiran u SAD (US 6277418). Episit je potpisao ugovor o saradnji sa Dau hemikal kompanijom, Institutom Novartis (koji pripada Sindženti) i Riprotektom (ReProtect LLC), u razvoju drugih mikrobicida za kontracepciju. Posle pomenute konferencije za štampu u medijima nema govora o ovom kukuruzu. Nagađa se da su sledeća istraživanja nastavljena u tajnosti.

Čini se nestvarnim da donatori hrane poslate siromašnim ili ratom zahvaćenim zemljama nisu znali da ta hrana sadrži GMO koji nije odobren za upotrebu u državi primaocu. Takođe je nestvarno da tehnološki razvijena kompanija Sindženta može pogrešno identifikovati liniju kukuruza, te pustiti u proizvodnju neodobren GMO. Mnogo je verovatnije da su akteri ovih i sličnih događaja, ne birajući sredstva želeli da ostvare svoje ciljeve, bilo da je u pitanju disperzija semena, kontaminacija lokalnih sorti ili politički motiv.

 

Kolera toksin

 

Kada su SAD i Monsanto registrovali GM biljke otporne na insekte, koji proizvode Bt toksin, tvrdili su da zemljišna bakterija Bacillus thuringiensis, koja proizvodi ovaj toksin, ubija samo insekte i da će se kompletno razgraditi u digestivnom sistemu čoveka te neće biti neželjenih efekata po konzumente.

Agencija za zaštitu životne sredine SAD je potpuno ignorisala upozorenja o opasnosti Bt toksina iako su poticala od njenih eksperata. Još 2000. godine uočeno je da čisti Bt toksin korišćen u ishrani miševa izaziva oštećenja tkiva i imunološke reakcije jednake kolera toksinu, čak reaguje sa drugom hranom prethodno bezopasnom. SAD je bilo beznačajno što farmeri izloženi delovanju Bt toksina takođe ispoljavaju imunološku reakciju ili što je 500 ljudi u Vašingtonu i Vankuveru ispoljilo simptome alergije i gripa kada su bili izloženi delovanju preparata za kontrolu gubara.

Istina je da farmeri godinama koriste Bt toksin kao prirodni pesticid, ali se njime tretira površina biljke, te se vremenom ispira i razlaže pod dejstvom sunčevih zraka. U GMO svaka biljna ćelija sadrži pesticid, te je njegova koncentracija mnogo veća nego kod konvencionalne primene. Osim toga toksin se ne ispira, već konzumira. Imajući na umu da ispoljava osobine poznatih alergena, ukoliko se vrši korektna analiza, Bt usevi ne mogu biti dozvoljeni po „stablu odluke".  Prema mišljenju Instituta za odgovornu tehnologiju (Ajova, SAD) ukoliko je hipoteza o živoj fabrici pesticida tačna, odnosno da u intestinalnom traktu opstaju modifkovani proteini, Bt toksin oštećuje digestivni trakt konzumenata GM hrane na sličan način kao što to čini štetočinama.

Posebno je opasan za novorođenčad, kod kojih nema barijera te može prodreti do mozga i uzrokovati ozbiljne kognitivne probleme, pa čak voditi i u autizam. Institut smatra da Bt može biti uzročnik uvećanja broja obolelih od gastrointestinalnih tegoba, autoimunih bolesti, alergija i poremećaja učenja kod dece u Severnoj Americi. Stoga, Institut poziva na moratorijum GMO i na  rigorozna nezavisna istraživanja bezbednosti GMO, posebno Bt toksina. Ovom zahtevu pridružila se i  američka Akademija za medicinu životne sredine koja je 2009. godine pozvala lekare da svoje pacijente i javnost edukuju o izbegavanju GM hrane, jer povezanost između GM hrane i štetnih zdravstvenih efekata nije slučajna, već uzročno posledična.

 

Mleko sa 52 antibiotika

 

U ovom trenutku ne možemo sa apsolutnom sigurnošću tvrditi da su prethodni navodi sasvim tačni, ali poslednja otkrića urušavaju u temelju tvrdnju da je „GM hrana jednako sigurna kao konvencionalni parnjak". Za takvu konstataciju nisu sprovedena neophodna naučna istraživanja, a ni vremenski period od početka masovne komercijalne proizvodnje GM useva (1996. godina) do danas nije dovoljan za donošenje takvog zaključka. Da su interesi multinacionalnih kompanija prioritet ilustruje i stari primer Posilaka. Uprava za hranu i lekove SAD je, 1994. godine, odobrila Posilak kompanije Monsanto. U iscrpnom izveštaju Bele kuće (u vreme predsednika B. Klintona) navodi se da je hormon bezopasan po zdravlje ljudi i životinja. Ali i pored svih pritisaka SAD, do danas nijedna država sveta nije odobrila upotrebu ovog hormona.

Tvrdnju da se hormon razgradi tokom pasterizacije mleka, opovrgli su naučnici Monsanto kompanije, T. Elazer (T. Elasser) i B. Mekbrajd (B. McBride) koji su ustanovili da i nakon 30 minuta vrenja u mleku ostaje još 81 odsto nerazgrađenog hormona. Mleko koje sadrži ovaj hormon zbog uvećanog sadržaja insulin-faktora rasta (IGF-1) kod ljudi povećava mogućnost dobijanja raka dojke, raka prostate i raka debelog creva.

Utvrđeno je da, osim zdravstvenih problema krava (upala vimena, bolesti nogu i papaka, spontani pobačaji, kraći životni vek), zbog lečenja upale vimena, takvo mleko ima i povećan sadržaj rezidua antibiotika. Test Udruženja potrošača na području Njujorka utvrdio je u mleku rezidue 52 različita antibiotika.

Zanimljivo je da je Uprava za hranu i lekove, prethodno zaposlila M. Miler (M. Miller), bivšu službenicu Monsanta, koja je po dolasku u Upravu (1989. godine) promenila propis i za 100 puta povećala dozvoljene količine antibiotika u mleku. U pitanje se dovodi i konstatacija: „GM usevi i hrana su dozvoljeni u SAD jer je rigoroznim testovima utvrđeno da ne ugrožavaju zdravlje ljudi i životnu sredinu jer biotehnološke kompanije same sprovode ispitivanja novih GM useva i podnose rezultate ispitivanja na odobrenje Upravi za hranu i lekove. Često kompanije odbijaju da daju dodatne informacije koje traži Uprava, jer im to američki zakon omogućava.

Kako ne postoji odredba koje testove, na koje sastojke i kojom metodologijom treba sprovesti, proizlazi da su sve tvrdnje o bezopasnosti hrane od GMO-a po ljudsko zdravlje i okolinu utemeljene na nepotpunim testovima onih istih kompanija koje su te GMO stvorile. Dokaz novijeg datuma da je ova tvrdnja neistina je setva šećerne repe koju je Ministarstvo poljoprivrede SAD dozvolilo, uprkos zabrani Federalnog suda nastaloj zbog neadekvatne i nepotpune procene posledica kultivacije na životnu sredinu. Neophodna su dalja istraživanja sa ciljem predviđanja dugoročnih posledica  koje izaziva kretanje gena, kao i usavršavanje metoda za sprovođenje ekoloških i komparativnih analiza. Argument za GMO da se u proizvodnji GM biljaka se koristi samo jedan herbicid, postaje takođe neodrživ jer se koriste  sve više i 2.4-D i atrazin.

Tvrdnja Uprave za hranu i lekove da se u proizvodnji GM biljaka koriste manje štetni herbicidi, zaista ostaje nejasna. Kako je moguće da je glifosat koji se koristi kao totalni neselektivni sistemični herbicid u konvencionalnoj poljoprivredi, manje toksičan od selektivnih herbicida?

Po definiciji totalni herbicidi uništavaju sve biljke, a selektivni samo određene vrste korova. Ima indicija da glifosat blokira asimilaciju mangana i drugih važnih hraniva, te se njegovom primenom narušava zdravlje i razvoj biljaka. Drugi herbicid po učestalosti upotrebe, nakon glifosata, u proizvodnji soje je 2,4-D koji pripada grupi fenoksi-kiselina, a upotrebljavan je kao Agent orandž tokom  rata u Vijetnamu.

Opisane su brojne neželjene posledice kod radnika koji su sprovodili tretiranja: povećana mogućnost obolevanja od karcinoma, posebno non-Hodžkin limfoma i defekti kod njihove novorođenčadi. Smatra se da 2.4-D narušava endokrini sistem. Atrazin se najviše upotrebljava za suzbijanje korova u kukuruzu, a poznato je da oštećuje endokrini sistem, izaziva neuropatiju, karcinom dojke i prostate, smanjenje broja pokretnih spermatozoida i/ili hermafrodizam kod žaba i riba čak i pri ekstremno niskoj koncentraciji. Zbog ovoga je EU 2006. godine zabranila upotrebu atrazina. Konačno u pitanje se dovodi i tvrdnja da je GM proizvodnja jeftinija od tradicionalne konvencionalne poljoprivredne proizvodnje.

 

Generacije će da ispaštaju

 

Trend smanjenja prinosa i uvećanja potrošnje pesticida, uz rast cene GM semena i obavezujuću godišnju kupovinu semena vodi preliminarnom zaključku da je proizvodnja GM kultura manje ekonomski isplativa od proizvodnje konvencionalnih sorti i da je dugoročno ekonomski održiva samo uz odgovarajuće mere podrške.

 Ipak, za donošenje definitivnog zaključka potrebna su, kao i u slučaju analize zdravstvenih posledica konzumacije GM hrane i posledica po okolinu, ozbiljna, nezavisna istraživanja koja bi detaljno razmotrila brojnost populacije štetočina, količinu primenjenih pesticida, utrošeni rad, ostvarene prinose i prihode. Poseban problem je ekonomska zavisnost država koje nisu razvile GMO jer to nisu želele ili nisu mogle zbog nedostatka resursa. Takve države uvođenjem u komercijalnu proizvodnju GM biljaka postaju zavisne od država proizvođača GM semena i herbicida.

Tehnologija GI je prvo razvijana i primenjivana, a tek naknadno se dolazilo do svesti o mogućim negativnim uticajima. Očekuje se nastavak otkrića zdravstvenih, ekonomskih i ekoloških posledica uzgoja GM kultura.

 Tek će podrobne analize uticaja GMO na zdravlje u većem broju generacija pokazati stepen štetnosti ove tehnologije. Pojava „super" korova, odnosno invazivnih vrsta koje su prevalentne na određenom staništu je sasvim izvesna. Čime će se suzbijati i da li će moći da se suzbiju poznatim metodama pokazaće vreme.

Preterana uniformnost, odnosno gajenje u monokulturi samo jedne sorte, jednog GMO na milionima hektara obradivih površina, uništavanje autohtonih sorti, moguće smanjenje broja korisnih insekata, pre svega pčela, ugroziće industriju hrane. Tada će doći vreme da se primeni neka nova tehnologija ili da se postulati tehnologije GI sistemski izmene i da se tehnologija primeni na dobrobit čovečanstva, odnosno da se modifikuje postojeći sistem zaštite intelektualne svojine, da se plasiraju transplastomične biljke i biljke nastale transferom pojedinih gena u okviru vrste, kao i biljke koje poseduju osobine važne za siromašne i zemlje u razvoju.

 

(Nastaviće se)

 

 

A 1.

 

Kupovinom do podrške

 

Cilj SAD je bio političkoekonomski: očuvanje dominacije u svetskoj poljoprivredi i dovođenje ostalih zemalja u vazalski, ekonomski zavistan položaj, a cilj multinacionalnih kompanija ostvarenje što većeg profita i zauzimanje monopolske pozicije. U tim nastojanjima dobili su veliku pomoć političara, naučnika, istraživača, raznih organizacija i pasivnog građanstva.

 

 

 

GLOSA

 

Atrazin se najviše upotrebljava za suzbijanje korova u kukuruzu, a poznato je da oštećuje endokrini sistem, izaziva neuropatiju, karcinom dojke i prostate, smanjenje broja pokretnih spermatozoida i/ili hermafrodizam kod žaba i riba čak i pri ekstremno niskoj koncentraciji. Zbog ovoga je EU 2006. godine zabranila upotrebu atrazina.

 

GLOSA

 

Agencija za zaštitu životne sredine SAD je potpuno ignorisala upozorenja o opasnosti Bt toksina iako su poticala od njenih eksperata.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane