Natrag

Stav

Stav

 

KULT

 

Branko Dragaš

 

KULT - Krajem XVIII veka, kako beleže hroničari, neki Srbin preko Save pobegne iz carske Austro- Ugarske za Srbiju, dođe u okolinu Čačka i podigne narod na pobunu, predstavljajući se da je izaslanik austrijskog cara, koji je obećao, tako se hvalio, da će hrišćanskoj braći poslati puške i municiju, ako Srbi podignu pobunu protiv Turaka. Kada se Srbi podigoše protiv mrskih Turaka, izostade obećana pomoć i Turci posekoše pobunjenike.

Kada je austrijski car boravio u Sremu u lovu, hrabri i odvažni knez tamnavsko-posavske kneževine Aleksa Nenadović, penzionisani oberlajtant austrijski, frajkor, koji je bio pozvan na večeru sa uglednim zvanicama, zapita svoga domaćina - zašto je slao u Srbiju svoje ljude da dižu narod na pobunu, kada nije poslao obećano oružje i džebanu. Car se iznenadi. Knez ga je zatekao ovim otvorenim pitanjem. Pošto mu iskreno reče da nikoga nije slao u Srbiju da pobunjuje narod, niti je obećao bilo kakvu pomoć za tu pobunu, car naredi svom ministru policije da ispita tu čitavu stvar.

Nakon nekoliko dana, sve je bilo objašnjeno. Taj lažni carev izaslanik je bio kockar i probisvet koji je izgubio sve na kartama, koga su poverioci jurili, pa je on, nemajući drugog izbora, da bi sačuvao glavu, preplivao noću Savu, pobegao u Srbiju i počeo da diže narod na bunu. Narod mu je poverovao i krenuo za njim.To može da se dogodi samo kod naivnih i dobrih Srba. Naša negativna nacionalna osobina je, između ostalih, i - povodljivost. To nas je koštalo gubitka državnih i nacionalnih teritorija i velikim stradanjem.

Povodljivost nas je uvela u lažnu bratsku zajednicu južnoslovenskih naroda, gde smo mi bili veći Jugosloveni od svih drugih naroda i gde smo mi više voleli Druga Tita, nego sve srpske vladare u istoriji. Povodljivost nam je donela komunizam, samoupravljanje i prezir prema pravoslavlju. Nismo smeli da spomenemo srpsku drevnu istoriju: Lepenski vir, starčevačku kulturu i pismenost vinčanskog pisma.

Ćutali smo o tome da smo drevni narod na Balkanu, da je evropska civilizacija počela i od nas, da smo bili na Peloponezu, da je 19 rimskih careva poteklo iz našeg roda, da smo prvi primili hrišćanstvo, da velikih srpskih vladara ima i pre Stefana Nemanje, da imamo u našim manastirima predđotovske freske, da smo bili predstraža zapadnom hrišćanstvu, da su nas krstaši prodali i izdali, da smo se sami oslobodili turskog zuluma, da je u Prvom velikom klanju poginulo 63% muške populacije u najboljim godinama i da je Srpska pravoslavna crkva sačuvala kroz vekove naš nacionalni identitet.

 Povodljivost nam je donela Miloševića, obožavanog Vođu, lažnog izbavitelja i spasioca, domanovićevskog slepog predvodnika koji značajno kucka svojim štapom po našoj nacionalnoj tragediji. Povodljivost nas upropaštava, jer neprekidno verujemo da će neko drugi da reši sve naše probleme i da će neko drugi doći da nas izbavi.Sve nam je gore i gore, jer je povodljivost sve veća i veća. Ništa se tu nije promenilo. Samo imena lažnih spasilaca.   Poslednje ispitivanje javnog mnjenja, kako je pompezno objavljeno, pokazalo je da je uzor građanima Novak Đoković - dobio je samo 20,5%, a odmah iza njega Aleksandar Vučić sa 14,4%. Podatak da je za Ivicu Dačića i Nikolu Teslu glasalo 4,9% je tragičan. Tito i Đinđić su dobili 3,5%, Neverni Toma 3,3% i Ceca 2,3%.

Povodljivi smo i volimo kult ličnosti. Uprkos tome što smo stradali, nastavlja se obožavanje diletanata. Tako sada podanički i palanački mediji nameću nam kult Ace Dramosera, čuvenog radikaskog šoviniste, duhovnog ubice svoga političkog oca Šešelja, cenzora i inkvizitora slobodnih medija, ratnog huškača na liniji Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica, danas europskog budiste, koji nas gleda sa briselskih vavilonskih visina kao da smo maloumni, kao da smo debilni, kao da smo sve zaboravili, kao da ne znamo ko je on, kako je profitirao baveći se samo politikom, kako je izdao sva svoja ranija uverenja, kako je mrzeo Evropu i sve što je iz nje dolazilo, kako je postao konvertit, preko noći, čovek od poverenja Vašingtona, najjači čovek u Srbiji i čovek koji je dobio zadatak da nas konačno dotuče i uništi, zbog svoje proklete političke pohlepe da vlada, da bude Gazda, da ga svi slušaju, da se dive njegovim glupostima, da ga hrabre da istraje, dok leži u odelu zatvoren u briselskoj kancelariji za ponižavanje i prevaspitavanje.

Hrast? Kakav hrast? Šestotina godina jednog hrasta prema karijeri ovog odmetnutog praznoglavca, koga slavi Druga Srbija u mazohističkoj ekstazi, koja ima opravdanje za sve njegove postupke, jer je konačno uspeo da nas oslobodi teškog balasta Kosmeta, tog stranog tela u glavama malograđanskih, nevladinih parazita, koji mrze sve što je srpsko i drevno, koji izvršavaju naloge stranih obaveštajnih službi dobrovoljno i koji čekaju da nas Aca Dramoser modernizuje i uvede u bankrotiranu EU, jer je to jedini način da oni namaknu još neke novce za svoje blejanje u prazno i prežvakavanje zakopanih građanskih principa. Gospodo drugovi, moram da vam kažem - nema modernizacije u uspostavljenom kultu ličnosti. Nema nam spasa sa totalitarnim satrapima, koji monopolizuju medije, verujući da će se tako dodvoriti novom Gazdi Srbije. Sve će se to vrlo brzo završiti i survati u provaliju izneverenih nadanja povodljivih obožavalaca lika i dela novog Gazde...Nadam se da ćemo, posle sloma, baciti na smetište istorije sve kultove ličnosti i da ćemo, napokon, uspeti da pobedimo sami sebe i svoju prokletu povodljivost. Umesto kulta ličnosti treba nam kult rada i pravde.

KOČA - Čekao sam namerno da se sve ovako desi. Bio sam pripravan da uskočim svakog trenutka u vatru, jer sam verovao u naše decenijsko drugarstvo. Verovao sam da ga vlast i moć neće promeniti, uprkos napadima svih onih kojima je od samog početka smetao. Radi se o mom prijatelju prof. dr. Vladimiru Kovčinu-Koči. Smenili su ga sa mesta direktora KBC Bežanijska kosa. Jedva su dočekali da mu vide leđa, jer im je smetao. Nervirao ih je sve, jer se nije uklapao u njihove kombinacije. Smetao je i jednima i drugima. Jedni su ga optuživali da je eksponent onih drugih i da radi za njih, dok su ga drugi optuživali da je na strani onih prvih i da brani njihove interese. On nije pripadao nikome. Radio je po svom znaju i savesti. Rezultati njegovog rada su objavljeni. Čitam taj izveštaj 2009-2012.

Profesor Kovčin je smetao svima jer je jedini u KBC u Beogradu imao svake godine suficit u poslovanju - ukupno 45 miliona dinara, dnevno uveo kontrolu utroška sredstava, što mu je donelo uštede od 115 miliona dinara, uveo striktnu kontrolu javnih nabavki i tako uštedeo svake godine po 25 miliona dinara, obezbedio sopstvene prihode od 231 milion dinara, renovirao operacioni blok, popravio krov, sredio bolnicu, obezbeđivao specijalizacije, uže specijalizacije i akademske studije, stipendirao decu umrlih radnika, pomoć u slučaju smrti člana porodice i otpremnine zaposlenih.

Uveo je red i disciplinu, sprečio da se aparati na volšeban način kvare petkom posle podne, uveo za službena putovanja da se izdaju putni nalozi, naterao je lekare koji deset godina nisu završili plaćena školovanja da završe preuzete obaveze, ko nije hteo da uči morao je da vrati novčana sredstva, zamislite kakav je to udar bio na lekarsku sujetu, sprečio krađe i korupciju, sprečio da lekari učestvuju u tenderima.

Sve ovo je rađeno u neviđenoj medijskoj kampanji protiv njega. U lažima i optužbama je morao da postiže ovakve rezultate.Razvlačili su ga namerno preko novina da ga osramote i ponize. Predlagao sam mu da uđemo u taj medijski rat i da razvalimo tu bulumentu partijskih poslušnika, bitangi i parazita, koji su krali na svakom koraku, tako da je prethodni direktor uhapšen, a bolnica obrukana. Nije pristao. Imao je dobrotu i strpljenje bačkog paora, što mom dinarskom violentnom mentalnom sklopu nije bilo blisko. Radio je uporno i pokazao rezultate. Zbog tih rezultata mu nije produžen mandat. Nije pripadao nijednom političkom krdu. Nije slušao partijske moćnike. Svojim rezultatima se zamerio skorojevićima, folirantima, zamlatama i partijskim pompadurima. Pobedio je palanački duh naše svakodnevnice. Pobedila je zavist i primitivizam. Modernizacija Srbije nije moguća dok se mi ne promenimo.Verujem u ljude koji imaju rezultate. Ljude koji su dokazani i koji ne pričaju u prazno.Verujem da novo doba stiže. Sve priče su već ispričane.

OLIVERA - Nakon sramne izdaje i prodaje Kosmeta od strane podaničkog režima iz Beograda, koji nas i dalje ubeđuju da je to najbolje rešenje za Srbe, ti drznici i bezobraznici, neznalice i bogohulnici, ti konvertiti i eurounijati, danas pričaju o Oliveri Lazarević, najmlađoj i najlepšoj ćerki kneza Lazara, koja se lično žrtvovala, odlukom Državnog sabora, otišla u harem kod sultana Bajazita, postala naložnica, da bi spasila nezavisnost Srbije, da bi odbranila slobodu naroda i pokušala da pomogne svom napaćenom narodu i državi. Prema predanju, srpski narod je njenu žrtvu odlaska u ropstvo besnog i nepredvidivog Bajazita iskazao velikim ispraćajem, tako da je put kojima se kretala bio posut cvećem. Danas politički pigmeji navode biblijsku žrtvu Olivere kao primer sa kojim se porede ucenjeni gospodari Srbije, koji postaju sve deblji i bogatiji, sve prazniji i sve rečitiji u objašnjavanju svoje nacionalne izdaje. Dosta! Ne hulite svete žrtve naših predaka! Stiće vas kosovska kletva. Skupo ćete platiti cenu današnje izdaje.

SAVEZ - Nije se ni osušilo pero na sramnom briselskom Sporazumu, kojim se uspostavlja nezavisna država Kosovo i svoj srpski narod predaje na milost i nemilost režimu teroriste Tačija, a već se pokazalo šta će se dešavati u takvoj nakaradnoj tvorevini. Prvo su na obeležavanje srpskog Vidovdana kamenovani naši autobusi. Niko se nije oglasio. Niko ni iz Brisela niti iz Vašingtona. Smatra se prirodnim i normalnim da se Srbi fizički maltretiraju i ubijaju. Onda je došlo do pucnjave između naše žandarmerije i albanskih terorista, koji nastavljaju sa svojom iredentističkom politikom.

Upad na našu teritoriju sa mašinkama, sve pod izgovorom da se kradu drva, je nastavak iste decenijske politike stvaranja Velike Albanije. Albanci nastavljaju dalje. Oni smatraju da je Srbija razorena, imaju svoje ljude u vrhu srpske vlasti, parama od droge su potkupili svetske političare i nastavljaju dalje svoju ekspanzionističku politiku. Idealni su im uslovi da uzmu što više teritorija od Srbije. Istovremeno, Albanci sa juga Srbije su otvorili pitanje svoga statusa. Na kraju, iz Prištine dolazi vest da je potpisan vojni savez sa Tiranom, tako da kosovska vojska može da uđe na teritoriju Albanije i albanska vojska može da uđe na teritoriju nezavisne države Kosovo. Ta vest je prošla potpuno nezapažena u našoj javnosti. To je jako opasna i loša vest i za Srbe sa Kosmeta i za samu Srbiju.

Srpski režim je opijen svojim briselskim ''pobedama''. Umesto što slave izdaju, mogli su odmah da ponude Rusiji da naprave vojni savez i da vojska Ruske Federacije može da uđe u Srbiju u slučaju da velikoalbanska vojna alijansa, podržana NATO zlikovcima, krene prema Beogradu. Niko ništa ne preduzima. Srbi pevaju na Cecinom koncertu i ubijaju se zbog siromaštva i očaja. Bojim se da se ne probudimo kada bude kasno. Tada će nam nedostajati samo jedan mali korak do konačnog ropstva.

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane