Natrag

Tabloid istra`uje

Tabloid istražuje

 

Pitanja koja traže odgovor: ko je ubio Slavka Ćuruviju?

 

Još nisu svezani, i dalje su povezani

 

Slučaj ubistva Slavka Ćuruvije, već godinama je roba kojom međusobno trguju politički i medijski mešetari. Upotreba mrtvog Ćuruvije došla je do granica nepodnošljivog. Vodeći nekrofili Beograda i Srbije, obavezan su dekor na godišnjicama njegovog ubistva. Ali, baš niko od njih se nije zapitao, kakva je uloga Aleksandra Vučića u njegovoj likvidaciji, i nijednom istražitelju nije palo na pamet da ga ispita na okolnost da je bio ministar za informacije u trenutku Ćuruvijine likvidacije i da mu je on lično zabranio njegove novine i oteo celokupnu privatnu imovinu! U neverovatnom scenariju stalnog opstruiranja istine o njegovoj smrti, donedavni mrzitelj RTV B92, Aleksandar Vučić, postavlja direktora ove kuće Verana Matića na čelo međunarodne komisije za utvrđivanje smrti srpskih novinara Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i Dade Vujasinović. Valjda zato što ta komisija ima zadatak da i dalje vrši opstrukciju, Matića je, na Vučićevu inicijativu, odlikovao predsednik Tomislav Nikolić, Sretenjskim ordenom trećeg stepena.

 

major Goran Mitrović

 

Kada je na Veliki petak, 11. aprila 1999. godine, usred agresije NATO alijanse na Srbiju, u centru Beograda ubijen novinar Slavko Ćuruvija, najavljen je krvavi obračun tadašnjih vlastodržaca sa ''unutrašnjim neprijateljem''. Smrt Slavka Ćuruvije omogućila je i da mnoge zveri iz tadašnje vlasti pokažu svoj trag.

Tadašnji potpredsednik Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić i generalni sekretar Aleksandar Vučić, koji su u to vreme obavljali značajne državne funkcije (Nikolić je bio potpredsednik, a Vučić ministar  za informacije u Vladi Srbije) izjavili su da im nije žao smrti Slavka Ćuruvije!

Smrt bi se valjala ulicama Beograda, da se tadašnji podpredsednik Savezne vlade Vuk Drašković nije istog dana oglasio preko, tada legendarnog  NTV Studio B, najoštrije osuđujući ubistvo Slavka Ćuruvije, najavljujući da će izaći iz Savezne vlade i, ako se ubistva nastave, da će, usred rata, pozvati članstvo SPO-a na demonstracije protiv ''ubilačkih vlasti'', kako se izrazio. Iako su i Srpska radikalna stranka i Srpski pokret obnove bile vazalni pokreti vladajuće Socijalističke partije, istup Vuka Draškovića je, praktično, prekinuo lanac ubistava neistomišljenika tadašnje Kraljice smrti, Mirjane Marković i njene partije JUL. Smrt novinara Slavka Ćuruvije, koji je pre početka agresije NATO alijanse na Srbiju bio vlasnik lista Dnevni Telegraf i nedeljnika Evropljanin, nije ni do danas rasvetljena.

Po tadašnjem Vučićevom Zakonu o javnom informisanju, Ćuruvija je ostao bez oba lista. Gradski sudija za prekršaje, po prijavi građana, bio je ovlašćen da u roku od dva dana donese rešenje o novčanom kažnjavanju novina, a žalba nije odlagala izvršenje. Kazne su bile drakonske tako da su listu Dnevni telegraf zaplenili svu imovinu, a tadašnjem direktoru Ivanu Tadiću, po Vučićevom ličnom naređenju, iz stana su iznete sve stvari, uključujući i dečja kolica, iz kojih je, od izvršitelja, jedva Ivanova supruga otela dvogodišnje dete! Svet je bio šokiran bestijalnošću srpskih vlasi, koje su još uvek bile  pod sankcijama Ujedinjenih nacija.

Prošle godine (21. septembra 2012.), na predlog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića, Vlada Srbije je donela odluku o formiranju Međunarodne komisije koja će da istraži nerešena ubistava novinara u Srbiji: Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića. Komisiju je i zvanično promovisao direktor RTV B92 Veran Matić, na konferenciji OEBS-a o slobodi medija u jugoistočnoj Evropi.

Istraga o ubistvu Slavka Ćuruvije najavljena je odmah po dolasku DOS-a na vlast. Ali, organizator Ćuruvijinog ubistva, Stevan Nikčević, koji je bio zamenik načelnika Centra bezbednosti Beograda u tadašnjem Resoru državne bezbednosti Srbije, odmah po obaranju Miloševića s vlasti, uspeo je da postane značajan član SPO-a, čak je kao kooministar policije bio u tadašnjoj prelaznoj Vladi, na čijem je čelu bio socijalista Milomir Minić!

 Naime, Nikčević je pustio u javnost dosije "Ćuran", o praćenju pokojnog Slavka, sve do trenutka kada je on streljan, usred Beograda, na Veliki petak. Ubrzo Nikčević napušta SPO, koji na izborima nije ušao u Vladu Srbije, postaje član Demokratske stranke i pomoćnik tadašnjeg saveznog ministra unutrašnjih poslova Zorana Živkovića, a potom je 8 godina bio direktor SDPR Jugoimport, kao kadar DS-a.

Nakon što je prošle godina formirana koaliciona Vlada Srbije, čiji je premijer Ivica Dačić, sve je zbunila vest da je Stevan Nikčević, nakon razgovora sa Aleksandrom Vučićem, predsednikom Srpske napredne stranke, postao naprednjak. On je sa sobom doneo i tašnu u kojoj je bilo više od 50 miliona evra. Da li ga je Vučić primio u svoje jato samo zbog novca, jer njegova pohlepa je neutoljiva, ili je na taj način želeo da zauvek uništi tragove koji su i njega činili odgovornim za smrt Slavka Ćuruvije? Umesto u zatvor, Stevan Nikčević je postao državni sekretar u ministarstvu trgovine, čiji ministar je Rasim Ljajić, sa mogućnošću da rukovodi i poslovima SDPR-a Jugoimport!

Otkud Veran Matić na čelu Vučićeve Komisije? Veranovu Radio televiziju B 92 radikali Nikolić i Vučić opisivali su kao izdajničku, zločinačku, organizovali mitinge protiv ove te-ve stanice. Na uglu Bulevara AVNOJ-a i Ulice španskih boraca se 26. maja 2007. godine okupilo 200 članova SRS-a, pripadnika pokreta Obraz i navijačkog udruženja Familija, koji su se odazvali akciji lepljenja plakata sa imenom Ratka Mladića. Oni su potom prošetali 100 metara do zgrade B92, gde su uzvikivali uvrede na račun zaposlenih, i skandirali Ratku Mladiću.

Okupljenima se obratio megafonom tadašnji funkcioner radikala, generalni sekretar stranke Aleksandar Vučić, nakon čega su se okupljeni razišli. U okolini je izlepljeno više plakata sa natpisom "Bulevar Ratka Mladića", a četiri komada i na samu zgradu B92.

"Ovo je naš način da pokažemo da ne mogu da nas uplaše i da je Srbiji sloboda bila i ostala najvažnija, pa neka dođu da i nas uhapse. Sa oduševljenjem ih dočekujemo i nikakav problem u tome ne vidimo", rekao je Vučić, nakon što je i sâm zalepio jedan plakat.

"Naša današnja akcija 'Sloboda u pet do 12' je sprovedena, jer u Srbiji ne postoji sloboda i jer deca i mladi ljudi, ali i svi ostali ljudi, nemaju pravo da misle drugačije od antisrpskog režima Borisa Tadića i Vojislava Koštunice", rekao je Vučić.

Ipak, 14. februara ove godine predsednik Srbije Tomislav Nikolić, po nalogu Aleksandra Vučića, odlikovao je Verana Matića! Predsednik Upravnog odbora Fonda B92 Veran Matić je odlikovan Sretenjskim ordenom trećeg stepena za sprovođenje društveno-humanitarne akcije "Bitka za bebe", a taj orden pripao je i penzionisanoj glumici Mariji Crnobori, za naročite zasluge u oblasti pozorišne umetnosti.

Od kada je postao prvi potpredsednik Vlade Srbije, ministar odbrane i koordinator rada svih službi bezbednosti, gospodin Vučić uzima u punu zaštitu i promoviše ljude koji su dovođeni u vezu sa ubistvom Slavka Ćuruvije. Generalni direktor RTS-a u dva mandata Aleksandar Tijanić, čije smenjivanje je najavio Tomislav Nikolić u prošlogodišnjoj izbornoj kampanji, a izostalo je na zahtev Vučića. Prošle godine Tijanić se penzionisao, jer je oboleo od teške bolesti, sa lošom prognozom. Umesto da ostavi  RTS sa dugom od osam miliona evra, Tijanić ulazi u dil sa Vučićem i danas, posle godinu dana, taj dug se popeo na preko stotinu miliona evra! Upućeni tvrde da je većina para otišla na podračune SNS-a i Vučićeve račune u Crnoj Gori i Londonu.

U vreme kada je ubijen Ćuruvija, Tijanić se od njega blagovremeno distancirao. Optužio je Ćuruviju da mu je u njegovom stanu nestao pištolj, i pobegao je u Banja Luku. Tijanić je, da podsetimo, bio prijatelj porodice Milošević, ministar za informisanje u Vladi Mirka Marjanovića, kao kadar JUL-a, i stekao je sve moguće privilegije. Po obaranju Bengalskog  tigra, kako je nazivao Miloševića, postao je savetnik Vojislava Koštunica, a potom i direktor RTS-, kao kadar ove stranke. Ni Vlada Mirka Cvetkovića nje ga smenila, jer se, iznenada, sprijateljio i sa Borisom Tadićem. Šta je Tijanić znao o ubistvu Slavka Ćuruvije? Da li ga je Vučić zaštitio kao čoveka koji mnogo zna o ovom slučaju?

Po Vučićevom nalogu, dnevni list Informer je najavio Verana Matića kao novog direktora RTS-a, i da će to postati ne čekajući Tijanićevu smrt.  Ovaj list, međutim, iznenada 13. jula na sva usta blati Verana Matića, iznoseći i šokantne podatke, da policija danonoćno obezbeđuje ovog čoveka, da ga, o trošku poreskih obveznika čuva i kada ide na letovanje!

Interesantan je uspon još jednog saradnika ubijenog Ćuruvije - Ljiljane Smajlović, stare obaveštajke (rođena 1956. godine), koja je, kao i Vučić, menjala ideologije i sledbenike, prvo kao Karadžićeva novinarka, a potom kao pristalica njegovog hapšenja. Doduše, redigovana biografija Ljiljane Smajlović na engleskom, izdanju Wikipedie, pokazuje sve njene inostrane kontakte i aranžmane i lakoću s kojom se oslobađala ličnih veza prema svojim zaštitnicima i promoterima, ali njeno ponovno postavljanje 1. jula ove godine za glavnog urednika upropašćenog lista Politika, a po nalogu Aleksandra Vučića, nije slučajna.

Komisija za istraživanje ubistava novinara, ima, ustvari, za cilj da zauvek zatre tragove inspiratorima i nalogodavcima ubistva Slavka Ćuruvije, budući da se odavno zna da su i

Ćuruvijine ubice ubrzo potom ubijene, radi zatiranja tragova. Umesto da budu zatvoreni, one koji povezuje ovaj slučaj drže se zajedno, na okupu. Šta ujedinjuje ove ljude, koji su potpuno različitog političkog shvatanja, vaspitanja, morala i ličnih kontakata u političkim strukturama i u profesiji?

 

A. 1

 

Branka Prpa: Komisija za ubistva novinara je uvreda

 

Formiranje komisije za rasvetljavanje nerazjašnjenih ubistava novinara u Srbiji, je populistička predstava i cirkus koja vređa mrtve ljude, izjavila je udovica Slavka Ćuruvije. "To je puter na njegovoj glavi. Možda on (Vučić) hoće da sebe od toga emancipuje, ali, pošto je pravnik, neka koristi sredstva koje predviđaju zakoni ove zemlje," izjavila je Prpa.

"Ne znam koja su božanska svojstva te Komisije koja treba da razmatra dokaze pošto, očigledno, tužilaštvo nema tu sposobnost da razmatra te iste dokaze", izjavila je Prpa i ocenila da tokom vlasti Borisa Tadića nije bilo političke volje da se taj proces pravno okonča, te "njih treba pitati zašto to nije bilo u njihovom interesu".

 

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane