Niš

 

Zašto još uvek nisu u zatvoru pljačkaši niškog aluminijumskog kombinata Nissal

 

Kad gazde zabrazde

 

Mnogi se u Nišu danas pitaju: da li je bilo lako opljačkati, a zatim uništiti Nissal, nekada najveći aluminijumski kombinat u ovom delu Evrope, i ostaviti 1200 ljudi bez posla? Zasigurno nije. Ali izaći iz toga bogatiji nekoliko miliona evra, a da niko nije za to odgovarao, to je bilo znatno teže! Niškom prevarantu, Goranu Vukoviću, i to je pošlo za rukom. Jedini problem koji sada je ima je kako da se nekažnjeno izvuče iz svega toga. Nova narodna  poslovica kaže: "Iza svakog uspešnog tajkuna, stoji dobro organizovana kriminalna grupa u vrhovima vlasti"! To je, verovatno, odgovor na dalji tok događaja u vezi sa Nissalom, njegovim grobarima, braćom Goranom i Mitrom Vukovićem, i nizom povezanih osoba, među kojima su i nekoliko korumpiranih državnih funkcionera iz sadašnje i prethodne vlasti, nekoliko lokalnih gmizavaca i kriminalno pravosuđe. Hoće li sa Vukovićem, na optuženičku klupu ići Mlađan Dinkić, Milutin Mrkonjić, Boris Tadić...

 

Mersiha Hadžić

 

Kriminalci su se oduvek borili za moć kako bi sačuvali novac i imovinu koji su pokrali. U slučaju niškog tajkuna, prevaranta i pljačkaša na veliko, Gorana Vukovića, glavno je pitanje   ko čuva njegove milione? Ili, još bolje: ko čuva milione evra koje je pokrao sa blagoslovom svake vlasti, deleći sa vodećim političarima opljačkano? Odgovor na ovo pitanje nije teško naći. Vuković je odabran da "sakuplja med" za ličnosti iz državnog vrha u vreme dva predsednička mandata Borisa Tadića, pa je imovina i novac od Nissala danas pod zajedničkom zaštitom istaknutih ličnosti i prethodne i sadašnje vlasti. 

Za početak, treba podsetiti da je Boris Tadić, decembra meseca 2007. godine, otvarajući novu proizvodnu liniju fabrike aluminijuma Nissal u Nišu, svečano izjavio da u Srbiji mogu da niknu na stotine sličnih fabrika, pa je još dodao i da će aluminijumske šipke proizvedene u Nissalu biti ugrađivane u najbolje svetske automobile i da će se uskoro takvi automobili proizvoditi i u Srbiji!

Četiri meseca pre otvaranja ove proizvodne linije (za koju je više dnevnih listova tvrdilo da je kupljena novcem darka Šarića!) Goran Vuković je već oformio preduzeće Nissal Inženjering i na čelo "menadžmenta" postavio svoga brata Mitra Vukovića. Tek toliko da se braća Vuković ne bi osetili usamljenim u tako važnom poslu, u aprilu mesecu 2008. godine, Mlađan Dinkić im je ponudio finansijsku pomoć iz Fonda za razvoj, "da nastave modernizaciju proizvodnje", hvaleći pljačku Nissala rečima da je to  "...jedan od boljih primera privatizacije u Srbiji"! Samo nekoliko meseci pre ovih Dinkićevih hvalospeva, Goran Vuković je prestao da radnicima Nissala uplaćuje obaveze u fond PIO i u zdravstveno osiguranje!

Vukoviće i njihov kriminal, podržao je i  Milutin Mrkonjić, u aprilu mesecu 2010. godine, govoreći kako je Nissal "jedno od najboljih preduzeća u kome radi 650 radnika", te da će on sve učiniti da država pomogne da se "zadrže radna mesta i prošire poslovi"...

U to vreme, Goran Vuković je već zadužio Nisal sa preko 16 miliona evra, samo prema bankama, a radnicima je već tada dugovao šest plata, tri godine neplaćenih doprinosa za  PIO fond, i tri godine neisplaćenih doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje!

Kasnije se Mrkonjić nevešto pravdao da je bio "loše obavešten", jer mu je Dragan Jovanović, savetnik i bivši generalni direktor Nissala, rekao ono što je on želeo da čuje. Istina je, međutim, znatno drukčija...

 Znao je Mrkonjić da je  Goran Vuković "ličnom inicijativom" u Niš iz Beograda doveo Dragana Jovanovića, prvog generalnog direktora Nissala! Tada je Jovanović obavio najprljaviji deo posla, otpuštanje velikog broja radnika, pa je sa tako ružnom reputacijom kasnije našao uhljebljenje u Ministarstvu za saobraćaj!

Tokom 2012. godine, zajedno sa Milutinom Mrkonjićem biva optužen za korupciju. Krivične prijave MUP-u podnelo je Odeljenje Međunarodnog instituta za bezbednost i praćenje korupcije u javnom sektoru. Odeljenje Međunarodnog instituta za bezbednost za praćenje korupcije tražilo je od MUP-a Srbije da, na osnovu prijave, hitno sprovede istražne radnje i da se oni procesuiraju po zakonu.

Reč je bila o krivičnim prijavama za zloupotrebu službenog položaja i korupciju pri izdavanju međunarodnih transportnih dozvola, a podnete su i protiv bivše šefice Mrkonjićevog kabineta Snežane Zeković.

 

Vukoviću plaća država, a on ne plaća nikome

 

 Umesto sankcija za takvo pljačku i otimačinu u niškom preduzeću Nissal a.d. Goranu i Mitru Vukoviću i njihovoj kriminalnoj bratiji stiže nagrada od strane SNS-a! Gradonačelnik Niša, dr. Zoran Perišić je braći Vuković odložio na dve godine obavezu uplate u fond obaveznog zdravstvenog osiguranja, i tako omogućio nastavak njihove sadističke torture nad zaposlenima.

I dok mu se svaka vlast udvara, Goran Vuković, neizlečivi alkoholičar opsednutim seksom, koji se sa pozicija stečene moći ponaša kao i svaki dojučerašnji bednik, priča po niškim kafanama kako iskorišćava potčinjene mu radnice, kako ih protiv njihove volje seksualno napastvuje i slične gadosti, zbog kojih je neko već morao da ga ukloni, ali, njega politička mafija čuvao kao "zlatnu koku"! Njegov moral tu nije bitan.

On i njegov skandalozni brat  Mitar, uništili su 600 porodica u Nišu i okolini, uz obilatu pomoć korumpiranih članova Agencije za privatizaciju, korumpiranog ministra građevine i korumpiranog predsednika niške gradske vlade, koji su omogućili da se na prevaru i uz lažiranu tendersku dokumentaciju i po višestruko nižoj ceni od realne, privatizuje Nissal.

 Izvršni direktor direkcije za izgradnju grada, nekažnjeno je, za novac i robu, omogućio stalni priliv novca, konstantno obezbeđujući posao Nissalu. Tako je Vukovićev "biznis" u dužem periodu finansiran od strane države i grada, bez obzira na loše izvedene radove, bez obzira na loš kvalitet robe i enormno probijanje rokova (primera ima puno, a najznačajniji su objekat gradske uprave Niš, Hala Čair, Stadion Čair, Direkcija za izgradnju grada)...

Nadležni inspektorati ne reaguju na bezbrojne nepravilnosti u poslovanju Nissala. Ljudi iz establišmenta uporno prave ustupke Vukoviću, pre svega po pitanju neuplaćenih poreza, poslovanja na crno, neisplaćenih plata, regresa, PIO fonda i neuplaćenih sredstava po osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja radnika. Tako su svi oni postali njegovi aktivni saučesnici u kriminalu. Što ih je više, Vuković je mirniji. Kad padne, neće sam pasti.

To  je otišlo toliko daleko da je i načelnik Kliničkog centra u Nišu u indirektnoj saradnji sa kumom Gorana Vukovića (veza po njegovom drugom braku, sa izvesnom Tanjom, ili, kako je Mitar Vuković krstio - "Sisatom Tanjom", koja radi u jednom državnom telu i ucenjuju potencijalne izvođače radova na rekonstrukciji zgrade Kliničkog centra u Nišu, kako bi u ceo posao bio uključen Nissal Inženjeringa preko leđa Nissal a.d.).

 Da li je Nissal a.d. došao u fazu da, kako tvrdi lažni inženjer Mitar Vuković, novac za osnovne potrebe prikuplja od prodaje starog papira, zarad opšteprihvaćenog trenda štednje? Sudeći po ponašanju braće Vuković, ne bi se reklo. Kako lažni inženjer Mitar Vuković kaže, "u jeku krize", on sebe i porodicu vodi u Pariz za 1. maj, avionom, i to prvom klasom. A par dana kasnije, Goran Vuković šalje jednog od svojih "ljubimaca" (automobil marke Porsche Panamera) na servis u Italiju, i plaća za tu uslugu najmanje 20.000 evra! On i brat časte sebe platama i do 5.000 evra, bez obzira što zaposlenima duguju plate i pripadajuća primanja za osam meseci. "Ječanje krize" ne dopire do njih.

 

Samo on živi kao faraon

 

Svakome je u Nišu jasno da je Goran Vuković zlonamerno, manipulišući svojim mlađim bratom Mitrom Vukovićem i jednim brojem slabih, lakomih i moralno oštećenih ljudi,  primenio već poznati scenario "kupovine sa lošom namerom".

 Oni (braća Vuković i ostali) nisu bili kupci, već trgovci. Nisu pazarili preduzeća da bi radili i unapredili ga, već da bi ga opljačkali. Privatizovali bi firmu, davali u zalog njenu imovinu i uzimali kredite - koji nisu završavali u ulaganjima! Prodavali su gotovu robu svojim firmama (Nissal Inženjering, Nissal Rus, Nissal Anapa...), a na kraju bi preduzeće ostalo bez para i sirovine, ali i s dugovima radnicima, bankama, dobavljačima. Imovina je bila cilj, a ne sredstvo poslovanja. Te je tako u Nissalu a.d. založeno sve osim kućice portira!

Privatizacija je Goranu Vukoviću i njemu sličnima bilo zanimanje. Ako nije tako kako drugačije objasniti propast Nissala a.d. koji nikada u svojoj 50 godina dugoj istoriji, do dolaska Gorana Vukovića, nije loše poslovao?

Pa čak ni devedesetih godina kada je država bila pod sankcijama i u ekonomskoj blokadi. Uvek je, sve do dolaska Gorana Vukovića, prosečna plata u Nissalu a.d. bila bar 20% iznad republičkog proseka, a zadnjih deset godina prosek se kretao od 24.000 do bednih 28.000 dinara sa zakašnjenjem od sedam meseci, uprkos mnogim ugovorenim, odrađenim i u evrima naplaćenim milionskim poslovima u tom periodu kao što su  Airport City, Beograd -Stambeno-hotelski kompleks Panorama, Anapa, Ruska federacija - Zgrada vlade Republike Srpske i kompleks zgrada ministarstava Republike Srpske - Merkator centar u Nišu - Aerodrom Morava u Kraljevu - Hotel Dagomys u Sočiju, Ruska Federacija - Poslovni objekat Integra u Banja Luci gde svaki pojedinačno vredi od milion pa do više od deset miliona evra za druge. Plus mnogo drugih ugovorenih, odrađenih i naplaćenih, veoma unosnih poslova, i to sve samo sa jednim od pet operativnih i uposlenih pogona Nissala a.d?!

Koliko je stvarna naplaćena vrednost objekta Panorama u Anapi i poslova ugovorenih preko poprilično mistifikovnog preduzeća Integral Inženjering iz Banja Luke? Kolika je stvarno naplaćena vrednost za radove na rekonstrukciji fasade i enterijera hotela Dagomys u Sočiju, a kolika prikazana?

Kome i za koje uslugu su poklanjani stanovi u vlasništvu Nissala a.d. u ulici generala Tranijea, u ulici Voždovoj i u ulici Milorada Veljkovića Špaje, koji nisu toliko interesantni zbog same vrednosti koliko zbog osoba koje su sada vlasnici tih i nekih drugih stanova nekada u vlasništvu Nissala a.d.?  I tako u nedogled...

U međuvremenu, u Nissalu a.d. caruje besparica, kriza, nema sirovine, nema plate, nema PIO, nema socijalnog osiguranja, nema para za putne naloge, voze se vozila stara dvadesetak godina koja se ne servisiraju, koja se voze tako što vozač mora svo vreme da drži nekakav kanap u rukama, kako se auto ne bi ugasio...

Nema para za račune za grejanje, struju, telefone koji se svakog meseca isključuju, pa zaposleni usred zime sede u pogonima i kancelarijama bez grejanja i bez mogućnosti komunikacije sa spoljnim svetom. U isto vreme, na drugoj strani, Goran Vuković kupuje simbole svoje banditske moći: džip Volkswagen Tuareg, Subaru Outback, Audi A8, Mercedes ML, Porche Panamera, jednu jahtu, veću jahtu, kuću u Grčkoj na Halkidikiju kupuje bratu stan i par automobila (Mazdu 3, Renault Vel Satis, Fiat Punto)...Tačnije, troši novac na luksuziranje kao pijani kockar ili naftna platforma u plamenu.

 Nizu generalnih direktora koji se nikada nisu mešali u svoj posao, niti su razumeli čime se Nissal a.d. bavi, već su popunjavali mesto u organizacionoj šemi i nepromišljeno potpisivali donešena im dokumenta, izlažući tako sebe udaru zakona.

 Jednom tehničkom direktoru kojeg je Nissal a.d. interesovao samo kao sredstvo za razvijanje svog privatnog biznisa, i drugog, aktuelnog, kojeg Goran i Mitar Vuković koriste kao otirač i kao osobu za vezu sa političkom vrhuškom grada,  zahvaljujući vezama koje taj direktor, preko svoje supruge, održava sa njima. Osoba koja uopšte ne razume proces proizvodnje i čije se delovanje svodi na čišćenje fabričkog kruga i sproveđenje u delo sumnjivih i nezakonitih zamisli Mitra i Gorana Vukovića.

 

Plata sa "korekcijom"

 

 

Slike lopovske imperije govore više od hiljadu reči. Tako, na primer, služba obračuna plata u Nissalu ima dve tabele - jednu tabelu sa spiskom plata radnika i drugu sa kolonom "plata sa korekcijom"? "Korigovana plata" je razlika između stvarne i prikazane plate na obračunu, kako bi se izbeglo plaćanje poreza državi!

Osim što driblaju državu, jer imaju političku i mafijašku zaštitu, braća Vuković preko generalnog direktora Neše zvanog Štambilj (čija je omiljena izjava: "Jebeš mi mater, ako ne bude plata u utorak!") ucenjuju i prete radnicima koji su u cilju ostvarivanja svojih zakonom zagarantovanih prava tužili Nissal a.d. Prete im otkazima i protivpravnim slanjem na plaćena odsustva u trajanju od 90 radnih dana godišnje sa 60% plate.

 

Pitanja za (ne) odgovorne

 

Čemu služe preduzeća "Nissal Rus" i "Nissal Anapa" registrovana u Ruskoj Federaciji? Ko stoji iza tih preduzeća i na koj način se raspolaže novcem sa njihovih računa? Kolika je ukupna vrednost izvedenih radova na objektima Panorama u Anapi, koja je po prvobitnoj ponudi i bez velikog broja dodatnih radova dogovorenih aneksima na prvobitni ugovor, iznosila oko devet miliona evra? Dokle će država, tužilaštvo, sud i policija neprocesuiranje ovog i ovakvih primera i slučajeva pravdati "slabim dokazima" i nedostatkom političkog konsenzusa? Da li te institucije čekaju da im prekršioci sami donesu "jake dokaze", kako bi krenuli u njihovo eventualno procesuiranje?

 Zašto svako pitanje postavljeno u vezi privatizacije Nissala a.d. i pljačke i uništavanja tog preduzeća, bilo da je ono postavljeno u samom preduzeću, medijima pa čak i u Narodnoj skupštini Republike Srbije, izgleda kao da je postavljeno u nekoj gluvoj sobi i ne čuje se dalje? Kako to da toliko prozivani Goran Vuković, Mitar Vuković i njihova kriminalna bratija nikada nisu odgovarali za više očiglednih prevara i pljački? 

Ako je političko-kriminalni establišment aminovao ovakve metode pljačke u jednom uspešnom proizvodnom preduzeću, koje je u trenutku privatizacije zapošljavalo preko 1.200 ljudi, da li je to signal da i radnici Nissala a.d. krenu prema kriminalu i otimačini kako bi prehranili sebe i svoje porodice? Ili je došlo vreme za ozbiljan obračun radnika sa ovakvom mafijom, po cenu toga da dođe i do krvavih sukoba sa ovakvom državom koja štiti svoje bandite?

 

 

A 1.

 

Ubijaju sa odobrenjem

 

Ni do danas nije poznato javnosti u Nišu, od koga su braća Goran i Mitar Vuković i njihov pajtos Neša "Štambilj" Krstić, tražili i dobili saglasnost za postavljanje izuzetno štetne bazne stanice mobilne telefonije u maju 2013. godine na krovu upravne zgrade Nissala a.d. koju je postavila kompanija VIP Srbija?

 Da li su pored radnika koji sutra mogu otići iz preduzeća, stanovnici lokalnih kuća oko Nissala a.d. (koji nemaju kuda otići) obavešteni o šteti koju takva stanica ima po zdravlje Ijudi, a posebno dece? Jedna studija nemačkih stručnjaka je pokazala tri puta veću učestalost raka među ljudima koji žive na udaljenosti od 400 metara od GSM bazne stanice, upoređeno sa ljudima koji žive dalje od baznih stanica! Ali, koga to ovde zanima?

 

GLOSA

 

Finansijska direktorka Nissala, od kvalifikacija ima samo to da je ljubavnica Mitra Vukovića

 

GLOSA

 

U Nissalu je sve pod hipotekom, osim kućice za portira!