Natrag

Zrenjanin

Zrenjanin 

    

Kabinetska proizvodnja kancelarijskih pacova

 

Džeger peva sa VIP telefona

 

Početkom jula gospodnjeg 2012. svečano dadoše, ko zna koju po redu, megalomansku predizbornu reč. Te, mi ćemo, za sugrađane ovo, pa ćemo ono, mi ćemo i ovo i ono, more, sve ćemo, po spisku. (Pro)data reč postala je bolna fraza, jer ovdašnji naprednjaci u Zrenjaninu tokom proteklih 12 meseci opasnom brzinom guraju grad u provaliju. Ovdašnjim nedoraslim drmatorima, napadno uglađenima, ne pomaže ni sakrivanje iza spinovane strategije Visokog Prvog Pomoćnika iz beogradske centrale. Igraju na kartu  nemoći sugrađana...

 

 Zoltan Horvat

 

Vrhuška nazadnjaka je Zrenjaninu u prethodnih godinu dana „darovala" čak 200 novih birokratskih radnih mesta u tragikomičnoj gradskoj upravi, preduzećima i ustanovama, nema ni jedne jedine odrađene investicije, nema najavljenog podsticaja malih i srednjih preduzeća (naprotiv, zatvaraju se, ko da od kuge boluju), nema stručnih, sposobnih i mladih (izuzmimo desetak novih prelepih birokratskih devojaka u Gradskoj kući kao nazadnjački dekor). U centru banatske mrtvaje, da sugrađanima ne bude dosadno, zanimljiva je samo vest da jedan od ovdašnjih direktora, na račun firme, kupuje i  tamani čips (XXXL pakovanje). Da se zna ko sme danas u Zrenjaninu da krcka sadašnjost.

"Autoritativne gromade" Zrenjanina, vlasnici bednih života svojih sugrađana, vladaju iz nazadnjačkog kabineta. Bivši kabinet aktuelnog ministra poljoprivrede u stranačkim prostorijama SNS-a, pretvoren je u celodnevno prijemno odeljenje kojim rukovodi Nenad Karapandža, ovdašnji ovlašćeni stranački šef i ministrov kum po ženskoj liniji, u razdraganom narodu poznatiji kao Džeger mesar.

Posebno je omiljen u Javnom stambenom preduzeću gde se ljudima kosa diže na glavi usled skandaloznog stopiranja višegodišnjih dugova za zakup poslovnih prostorija u iznosu od preko 11 miliona dinara. Na poklonjenje uz rukoljub i postrojavanje, Džegeru dolaze znani i neznani bez posla, između ostalih, doktori nauka i magistri. Strpljivo i ponizno čekaju na, danima unapred zakazanu audijenciju.

Verni saradnik mu je Darko Bađok, novopečeni pokrajinski poslanik, koji takođe, s visine, dakle isključivo „autoritativno", prima stranke. Njegov jedini doprinos javnom životu u Zrenjaninu, sem lokala na besplatno korišćenje i nešto pride, sveden je na autorstvo navijačkog stiha u vremenu vođstva navijača bivšeg FK Proletera: Olivera voli Proletera. Drmatorsku nazadnjačku kliku kompletira neredovno VIP prisustvo Ivana Živkova, šefa beogradskog ministarskog kabineta, od kojeg se, iz nepoznatog razloga, mnogima "tresu gaće" u stranci. More biti da su ponizni sugrađani u službi ovakvih funkcionera lepog oblačenja, priučenih manira i šarene laže, obrnuto se isključuje.

Utisak da se u 'vakim VIP kabinetima donose neke važne odluke za grad i sugrađane, najobičnija je varaja. Vrhovna i jedna jedina tema je, pažljivo i precizno udomljavanje nove nazadnjačke birokratije, sigurnih glasača i "usisavanje" u stranku bivših funkcionera iz bivših garnitura lokalne vlasti.

Na Džegerovom stolu je i VIP telefon sa kojeg se, s vremena na vreme, zovu poslušni ponizni izvršioci, tačnije, direktori javnih preduzeća, ustanova i sličnih persona "Službe strančarenja". Imperativno im se saopštava da je recimo, sad, odmah i neodložno, zapošljavanje kuvara u ustanovi kulture od "sudbonosnog značaja" za grad. Većina primalaca ovakvih telefonskih naredbi kratko odgovara, smatrajte naredbu već izvršenom.

Sem stranačkih kuvara, ima tu i drugih udomljenih, preko potrebnih kadrova, poput stranačkih kuvarica, miljenica, družbenica, seminarskih pratilja, supruga, sinova, žena, šuraka, sestrića i drugih autentičnih likova, „garantovanih spasilaca" grada.

Proizvodnja ovakvih stranačkih (ne)sretnika sa novim birokratskim radnim mestima, opasno je zakuvala ovdašnju nazadnjačku atmosferu, izbacivši vrhovnike u visoku samoljubivu centrifugu. Za razliku od njih, glasačkoj rulji nema, ni mesta, ni spasa.

Građanski deo stranke, njen najzdraviji deo, ogromna većina časnih ljudi, od osnivanja stranke svojom energijom bezuspešno pokušava da promeni tužni Zrenjanin (danas je još tužniji).

Gospodin Milan Vujović, jedan od ovdašnjih osnivača i potpredsednik stranke, bivši radikal, poput nekolicine novih stranačkih saboraca, ponudio je konkretan plan i program praktičnog razvoja i timsku strategiju odgovornog rukovođenja gradom.

Međutim, dobro utrenirana ministrova trojka vešto je iskoristila početnu energiju i zavidnu brojnost Vujovića i drugih preko potrebnih stranačkih "udarnika". Lukavo i perfidno ih je hrabrila da istraju i na predizbornom terenu se bore za najavljeni uzvišeni ideal stranke, bolji Zrenjanin. Vujović i mnogi drugi naivni Vujovići su se na predizbornim binama i tribinama nagalamili, naaplaudirali, namahali se stranačkim zastavama i nalepili majci predizbornih plakata.

SNS je, nošen početnom energijom, postao apsolutna vlast, a stranačko izvorište bezočno je "ispedalirano" nakon razmeštanja drmatora u kabinetske fotelje. Danas je u Zrenjaninu, daleko od očiju javnosti, najvažnije izvršavanje naređenja, redom, od strane Džegera, Darka i Ivana. Armija "ispedaliranih" po SNS kabinetima, pokorno i uniženo, moljaka, naravno bezuspešno, za bilo kakav posao.

Na sijaset prigovora, prozivki i optužbi nezadovoljnih članova stranke da je SNS u Zrenjaninu za samo godinu dana postao žalosno sredstvo u službi nekolicine privilegovanih, Džeger, Darko i Ivan, ćute kao zaliveni. Još je čudnije što na učestale prozivke običnog stranačkog sveta da se ponavlja centralistička partokratija, ne reaguju ovdašnje svetle tačke nazadnjačkog uterivanja politike u sugrađane, profesor Dušan Šijan, aktuelni načelnik Srednjobanatskog upravnog okruga i dr Predrag Matejin, pokrajinski poslanik i jedan od ljudi čija se, istina retka javna reč, pažljivo sluša. Ovaj potonji je, ili izgubio dobar glas, ili ne sme da se suprotstavi trojkama, ili gleda sopstveno (profitabilno) učešće  u kombinacijama kuća-poso (privatna bolnica Sveti Jovan-još neke privatne bolnice u Novom Sadu, plus stolica pokrajinskog poslanika, malo li je na ovu skupoću).

 Dok kilave i mlitave lidere opozicije trese nedostatak one stvari, koalicioni partneri nazadnjaka u manjini ćute, i po ugledu na Velikog (nazadnjačkog) brata, dosledno krckaju svoju lepu parčad koalicionog kolača. Ni koalicionih Malih nije stid da se, poput veletrgovaca, naudomljavaju svojih, takođe "preko potrebnih" kadrova, za kojima, nakon samo godinu dana, "vapi" osramoćeni Zrenjanin.  Štono' reče jedan od odbornika opozicije na poslednjem skupštinskom zasedanju: kolovođe u Zrenjaninu su lepi lipicaneri u staji, al' na delu su, odvratno loše kljusine!

Kabinetsko teranje šege sa sugrađanima je pouzdan znak, da su i nazadnjaci u Zrenjaninu, p...u čabar.

 

 

Nije fotelja sve u životu

 

Igor Micov, direktor Savremene galerije u Zrenjaninu osvetlao je obraz odgovornog funkcionera ne podnevši rutinsku prijavu na konkurs za izbor novog direktora ove ustanove. Usput se ovdašnjem vrhovništvu stranke zahvalio i na ponuđenom odborničkom mestu, uz obrazloženje da ne želi karijeru ucenjenog karijeriste i poslušnog kunića koji izvršava sve, pa i najbesmislenije direktive iz kabineta.

Sem Micova koji pokazuje da pamet nije slepa, u SNS-u ima dobrih i kvalitetnih ljudi koji zaslužuju pažnju i šansu. Pomenimo Milicu Vuković, predsednicu Saveta MZ Veljko Vlahović i koleginicu joj Snežanu Uzelac, Gorana Milinkovića, predsednika Saveta MZ Mala Amerika, Oliveru Rudić, beskompromisnu samohranu majku sa dvoje dece bez posla, profesora Zurovca, doslednog političkog veterana, mr Dejanu Pataki, hrabrog borca bez zaposlenja u borbi za dosledno ispunjavanje stranačkih obećanja, Milenu Prstojević, odbornicu, Roberta Saboa, takođe odbornika, Davora Doskovića, operskog pevača, te funkcionere stranke Milana Kovačevića, direktora Zavoda za zaštitu spomenika, Slavišu Vlačića, generalnog sekretara, mr Aleksandra Starčevića, direktora JKP Gradska toplana, Iliju Mandića, direktora JKP Pijace i parkinzi...

Igor Micov, moralan i principijelan čovek, vraća se uzdignuta čela na  častan posao profesora u srednjoj školi. Činom dobrovoljnog izlaska iz fotelje ukazuje na način funkcionerisanja, od sopstvene stranke ucenjenih direktora. Brale, u nazadnjačkom tefteru zaveden si pod brojem tim i tim, izvršavaš sva  naređenja, procenat od funkcionerske plate predaš u stranačku kasicu, nemaš nikakvu odgovornost, kud ćeš lepše za lagodan život!    

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane