Natrag

Albanske satire

 

Albanske satire

 

Balkanci i francuska svinja

 

Pie: Kaplan Burovi

 

Pooe sa Balkana za Francusku Srbin, Grk i Albanac, da trae posla i zaradu. Kad se smre, svaki krenu na svoju stranu da nae gde bilo kakvo prenoite. Srbin zakuca na vrata jednog Francuza, koji oko kue imaae bahu i jednu malu stelu. Kad mu Francuz otvori vrata od dvorita, Srbin ga zamoli da mu uini mesto za spavanje, gde bilo.

-Eto ti svinjarnik,- ree mu on. Tu je moja svinja, pa spavaj sa njom.

Smesti se Srbin i provede sa svinjom nita manje ve tri noi. Nakon toga se zahvali Francuzu i ree mu:

-Idem da traim negde drugo prenoite, jer je vaa svinja nepodnoljiva!

Kad u Grk da je Srbin napustio svinjarnik Francuza, pohita da on tamo provede koju no, poto Francuz ne bee traio ni paru za to Srbinu. Prospava Grk sa svinjom prvu, pa i drugu no. Tree noi se i on zahvali Francuzu iz istog razloga kao i Srbin, alei mu se na svinju da je nepodnoljiva.

Tada pohita kod Francuza Albanac, srean to e imati besplatno prenoite. im ue u svinjarnik, ree svinji:

-Dobro vee, draga svinjo! Ja musliman, a ti hrianka, nadam se da emo se sporazumeti za sve i provesti najlepe. I moj se otac oenio hriankom i proveo je svoj ivot sa njom u punoj slozi.

Oko ponoi uje Francuz na svoja vrata da neko kuca. Die se, otvori vrata i - kad tamo imade to videti: njegova svinja, krmaa!

-to je, to si se probudila tako rano, upita je Francuz.

-Ne mogu spavati sa onim Albancem! Nepodnoljiv je! Ili izbaci njega iz svinjarnika, ili uini meni mesto negde drugo!*)

________________

*) Ovu je anegdotu ispriao javno, u mom prisustvu, u zatvoru Burelji-Albanije, 1985, Albanac Avni Aliko, sin Narodnog heroja Asima Aliko. Kao i mnoge druge anegdote, koje sam uo od njega i drugih, registrirao sam je u mom dnevniku SVEA U PAKLU

 

 

Enverova Nedmija

 

Jugosloveni, svojim investicijama i dobrovoljnim radom omladinskih brigada, gradili su prvu eljeznicu u Albaniji, koja je vezivala najveu luku ove zemlje, Dra, sa glavnim gradom - Tiranom. Desilo se to 1947. godine.

Tada je jugoslovenski ambasador u Tirani bio Vojislav Danetovi, poznat kao albanolog, pa i prilino mlad, lian.

Jedan dan, na jednom sveanom prijemu, primae se Danetovi Nedmiji, supruzi Envera Hode, koja nije bila na odmet po njenom spoljanjem izgledu, a bee i mlada.

-Sada, poto se Tirana povezuje sa Draom i jadranskim plaama, gde vam se, drugarice Nedi, najvie svia da ivite, u Tirani, ili u Drau?

-Ah, drue Vojo, ja volim jednako, i Tiranu i Dra...Ipak bih od sada voljela da ivim jednom nogom u Tirani, a drugom u Dra !

-Prirodno, prirodno, drugarice Nedi, ree joj Danetovi, pa poto se seti da upravo na pola puta izmeu Tirane i Draa, u selo Vor, tih dana bee izgraena zgrada eljeznike stanice, dodade:

-Eee, drugarice Nedi, ako ete vi iveti jednom nogom u Tirani, a drugom u Dra, ja u napustiti poloaj jugoslovenskog ambasadora u Albaniji i zamoliu druga Envera Hodu da me imenuje efom eljeznike stanice u Vor.

Vi biste sigurno hteli da znate je li odrao re ambasador Danetovi. Ja sam ga lino poznavao kao oveka od rei, kad je on bio ef katedre Albanologije pri Univerzitetu u Beogradu, a ja - njegov student.

 

Blao Sili

 

Blao Sili, otac dobro poznatog knjievnika Draga Silia, pisao je i sm, pa je i objavio dve zbirke pesama: jednu u Beogradu, na srpskom jeziku, i drugu u Tirani, na albanskom jeziku, ali pre rata, za vreme kralja Ahmet Zogu. Posle rata, od kad je poeo da pie i objavljuje njegov sin, on je prekinuo i objavljivanje i pisanje. Ostavio je to sinu i radio je u Izdavakom preduzeu Libri Shkollor (kolska knjiga).

Jedan dan, poto se posvaao Enver Hoda sa Hruovom i kad je SSSR prekinuo diplomatske odnose sa Albanijom, doe lektor iz Centralnog komitete partije, sakupi sve radnike tog preduzea, i istaice kancelarija i klozeta, pa im odra jedno predavanje u vezi izdaje stvari radnike klase od strane SSSR, na elo sa Nikita Hruovom. Izmeu ostalog on im ree:

-U SSSR izdali su stvar radnike klase. Tamo je uzurpirana narodna vlast i proleterska diktatura se pretvorila u buruasku diktaturu. Varaju radnike sa televizorima, motociklima, limunizana, luksuznim stanovima, vilama i drugim beznaajnim stvarima...

U to vreme, vile, luksuzni stanovi, limuzine, motocikli i televizori bili su vrlo-vrlo retka stvar u Albaniji. To su bile privilegije samo za najviu kastu vlastodraca. Samo oni na vrhu su mogli imati to. Porodice malobrojne, od Envera Hode novostvorene radnike aristokratije.

Tako, u itavom srezu, limuzinu je imao samo prvi sekretar Sreskog partijskog komiteta, i to sa plaenim oferom, jer lino nije bio sposoban da je vozi. ef unutranjih poslova vozio se samo dipom odseka, onim istim kojim su hapsili ljude, i on plaenim oferom, jer sm nije znao ni da upali motor. Predsednik sreza, predsednik suda i svi drugi predsednici i direktori, posebno oni jo nieg ranga, ma da i oni lanovi aristokracije, vozili su se biciklima ili hodali peice, jer ni motocikal nisu imali. Tek krajem 1970. godine dae se limuzina i predsedniku sreza. Tada su to bile dve jedine limuzine po srezovima Albanije. U Tirani su limuzine imali i neki lanovi CK Partije rada, ali ne svi.

Od ministara imao je limuzinu samo onaj Unutranjih poslova, ali se i ona vie upotrebljavala za hapenje ljudi, negoli u slubi ministra. Niko, ni sm Enver Hoda, nije imao linu limuzinu.

Svi su lektora sluali kao vernici popa u crkvi. Niko se iv nje uo, niko o niemu nije mislio, do samo o svojim porodinim i linim problemima, o plati koja im nije stizala da kraj s krajem sastave, o svojoj deci koja nisu imala cipela ni da idu u koli, pa ni drva da se zgreju preko zime, o sebi i svojoj budunosti, hoe li se spasiti zatvora i interniranja, ili e i njih zgrabiti jednog dana i baciti ih u koji logor, u koji zatvor, kako su to ve uinili sa mnogima. Albanija je bila pokrivena koncentracionim logorima koji su bili prepuni interniranih i zatvorima sa osuenima za neprijateljsku propagandu. Jedan profesor Univerziteta u Tirani, kad se vratio sa Zapada, iz vajcarske, gde je bio na nekakvoj meunarodnoj konferenciji, izjavio je: "Bolje je biti i krava u vajcarskoj, negoli profesor universiteta u Albaniji !"

Kad lektor zavri svoju re o sovjetskim revizionistima, koji su izdali stvar radnike klase i varaju narod koje ime, ika Blao Sili, die dva prsta i, kad mu lektor dozvoli, ree:

-Ima li mogunosti da i vi nas obmanite i varate?! Ne kaem vilama i limuzinama, televizorima i koje-ime drugo. Povisite nam bar plate, malo, sasvim malo, koliko da se bar najedemo hleba !

 

Milan Vaso

 

Poznajem ga lino. Pravo mu je ime Milan Brajovi, ali je u Albaniji bio prinuen da promeni prezime u Vaso, pa i da uti o svojoj srpskoj nacionalnosti. Kao i svi drugi i on se izjanjavao se kao Albanac. Drukije - nema nita. Ni kolovanja, niti posla, ponajmanje afirmiranja u bilo emu, iako su mu se roditelji borili uz albanski narod za osloboenje od faistikih okupatora.

Poslije Lora Boriija, on je bio najvei fudbaler Albanije. Ali od 1960, kad se Albanija izolovala od itavog sveta, ne samo Zapadnog, ve i Istonog, nisu dozvoljavali nikome da izae iz Albanije, ni za leenje, pa ni fudbalerima za koju meunarodnu igru, jer su se vlasti bojale da im ne ostanu tamo. Tako Milan, sem stadiona Skadra i ostalih gradova Albanije, nije poznavao nijedan drugi stadion, pa nije ni sanjao da e ikada igrati na kojem stranom stadionu. Kao i svi drugi fudbaleri.

Godine 1970, kao da neto popusti diktatura, pa poe i dravna reprezentacija da izlazi vani. Tada se kod Milana probudi nada. Poe misliti o tome. Posebno kad bi dravna reprezentacija pola u inostranstvo za koje meunarodno takmienje. Radoznalo je gledao sastav ekipe, nadajui se da e mogue tamo videti i svoje ime, ako ne kao aktivnog fudbalera, bar kao rezervnog. U meuvremenu video je svojim oima kako ljudi umiru od svakojakih bolesti, samo i samo zato to im vlasti nisu dozvoljavale da izau za van Albanije na operaciju.

Jednog dana, neoekivano, vide svoje ime u dravnoj reprezentaciji, koja je odreena da ode za Beograd, a za meunarodno fudbalsko takmienje. Uini mu se da sanja. Pogotovo jer mu ime bee u sastav ekipe, a ne u rezervi. Satima nije dolazio k sebi ne samo od radosti, ve i od uenja. Molio je da mu se dozvoli da poe u Beograd za studije - nisu mu dozvolili. Molio je da poe do Podgorice da vidi svoje roake - nisu mu dozvolili. Umro mu stric u Podgorici - nisu mu dozvolili da mu poe na sahranu.

Sada, je li mogue da su ga stvarno uveli u listi reperezentacije da igra?!

I kad je stigao u Beograd, njemu se nije verovalo. Sve je mislio da sanja, da je u snu i ekao da se iz asa u as probudi iz tog sna - tamo - u Skadar.

Uvee, kad lee da spava, na oi svih svojih drugova, uze jastuk i na njemu postavi noge, a glavu poloi na duek, bez jastuka. Oni ga pogledae sa uenjem, jer su ga poznavali, pa i spavali sa njim po sobama hotela Albanije, ali ga nikada nisu videli da noge postavlja na jastuk, a glavu na duek.

-ta to radi, Milane?!- upitae ga.

-Paa, znate kako je, dragi moji drugovi, ova moja glava radila je za dobro naroda od kad se rodila, ali ipak niim nije zasluila da me izvede iz Albanije ni za sahranu mog strica. Dok noge, iako kau da nemaju ni trunke pameti, evo me izvedoe. Zahvaljujui nogama sam stigao da veeras spavam ovde, u Beogradu! Zato im i dajem jastuk, jer su ga one zasluile vie i pre ove moje glave !

Poznajem ga lino. A i vi mora da ga poznajete. Milan Brajovi je danas poasni graanin Jugoslavije.

 

Islam Baa

 

Osuenik Islam Baa, iz Skadra, ima vie godina to je bolestan. Stalno je traio i trai da ga odvedu u bolnicu, kao neke druge, ali nikako da uslie njegove molbe. Kad usmeno trai, odgovaraju mu:

-Videemo!

A kad im se obraa pismeno, ne odgovaraju mu nikako. Rekoh mu jednog dana, naravno apatom: " Vre na tebe pritisak da se slomi"

"Ma znam ja to, profesore, ali im je uzaludno sve!"

Iako je bio sasvim svestan da se igraju njegovim ivotom, i on se igrao sa njima: stalno je javno traio, insistirao tvrdoglavo da ga poalju na leenje u bolnicu. Osuenik, general in Marku, nije bolestan. Nikada se za nita nije alio. I nikada nije traio da ga odvedu u bolnicu. Jeda dan dooe u eliju, uzee ga nasilno za ramena i odvedoe ga u bolnicu, iako je urlikao da nije bolestan i nema potrebu ni za lekara tu, u zatvor, kamoli tamo - u bolnicu.

Tada i Islam urliknu:

-Zasto in Markua vodite u bolnicu kad nije bolestan i nee, a ne vodite mene to sam bolestan i to vas zato godinama molim?!

Kad se policajci udaljie sa inom, poe komentiranje zatvorenika. Neki izrazie i miljenje da su mogue ina pogreno uzeli, umesto Islama.

-Ovi su uzeli pogreno i Jakova za Jakupa, pa su ga odveli na streljanje...I streljali su ga, ree jedan. Posle mesec dana u zatvor stie vest da je in Marku umro u bolnici. Od tada na se Isljam smirio, ne ali se vie da je bolestan: ni pismeno i niti usmeno. Ne trai vie da ide u bolnicu. Ne buni se. Smirio se na Islam i iv se vie ne uje.

 

Kin Dui

 

Neki od cinkaroa zatvora u Burelju bee pijunirao neto protiv oba knjievnika, Kaplana Burovia i Kin Duija, izgleda da oni ue kineski jezik. Za kaznu, komanda zatvora ih je izolirala u takozvane "Dardanele". Obojicu u isti karcel, u istoj eliji. Kako se zna, u izolaciji se zatvorenicima nije dozvoljavalo da pue vie od tri cigarete dnevno, jednu ujutro, drugu na podne i treu navee. Kaplan nije puio duvan, dok je Kini puio, kako se ono kae - kao Turin. Da je imao nikada ne bi ugasio cigaretu.

U karcel se Kaplan pretvori kao da i on pui, pa je njegovu cigaretu, kriom od policajca, dodavao Kiniju. Tako je Kini svaki dan puio po est cigareta na dan. I pored toga Kinu to nije dostojalo. Na slobodi se dimio kao odak fabrike. U zatvor nije imao ni hleba, jer je i njega "napustila" ena i porodica, ali ga prijatelji nisu nikada ostavili bez cigareta. Jedno vee Kini samo to ne polude. Pade mu na um duvan i opsednu ga nekakvo uznemirenje, pa ree Kaplanu:

-Reci policajcu da te boli glava i zamoli ga da ti da jednu cigaretu!

Njihove su cigarete stajale u hodnik, kod samog praga elije. uvao ih je policajac. Pokoji od njih pomagao im je i da ih ispue. Kaplan uini onako kako mu Kini ree. Zakuca na vrata elije i kad policajac otvori pijunku, ree mu da ga boli glava, pa ga uljudno zamoli za jednu cigaretu.

-Cigareta je zabranjena. Doveu vam lekara,- ree mu policajac i ne sumnjajui u nita.

im se udali policajac, Kaplan priapnu Kiniju:

"Da sam traio lekara, ne bi mi ga doveo!"

"Sigurno bi ti dao cigaretu!"- dopuni Kini.

Ne proe mnogo pa i lekar stie. Policajac otvori vrata elije, a lekar izvadi termometar, pa stetoskop, i pregleda Kaplana. Kini se vrteo oko njih nastojei da kae lekaru da dozvoli Kaplanu jednu cigaretu preko dnevne norme, ali nikako da uhvati priliku za to, jer se policajac nije micao sa praga i nije skidao oi od njih. Poto pregleda Kaplana, lekar mu ree:

-Skini gae i okreni stranjicu da ti uinim jednu inekciju!

Kaplan pogleda Kina, lekara, pa i policajca, zatim ree:

-Inekciju dajte Kiniju, jer njega boli glava!

 

Albanska svinja

 

U zatvor Burelji, poto su proitali rukopis filoloke studije Kaplana Burovia, Sufiksi Albanskog Jezika1), sporekae se dva Albanca u vezi sufiksa -THI albanskih rei, kao to su arithi, lopthi, picingulthi i drugih kao ove.

Treba da znate da re-imenica THI na albanskom jeziku znai svinja, a oni - kao dobri muslimani - ne samo to ne jedu svinjetinu, ve i samo ime svinje nee ni da uju, boe sauvaj da je i sami izgovore.

-Kaplan Burovi pie i pretendira da ovaj sufiks, da izvinete -THI, albanskog jezika, nije albanski, na, naeg velikog jezika, koji je majka svih jezika na svetu i bez kojeg se nijedan drugi jezik ne moe razumeti, kako je to rekao na veliki albanolog Preljoc Margiljaj. Prema Kaplanu, mi, Albanci, ovaj sufiks smo uzajmili od drugih. Preko svega, kae da smo ga uzajmili, da izvinete, od Srba, od kaina2)?!

-Java, java !- upade mu u re drugi Albanac, sigurno i on musliman kao i prethodni, ali jednog drugog kova, starijeg.- Ja mislim da bar ovde ima prvo ovaj Kaplan i ejtan, tobe stakfurulah! Dok je thi (svinja), lanetosun qoft! (avo je poneo ! Daleko od nas bila !).

-Kako?! Ostavlja sufiks -THI kainima ?!

-Halal im bio, bre brate, jer ne treba nam nita! Manimo se njega! Jesmo li ili nismo muslimani, elhamdurilah?!

-Ali-i, ma-a

-Aman i zaman, ostavite svinje tom dinsuzu, Kaplanu i kainima, jer nam ne trebaju ni za to !

-Ali-i, uj me, re je za sufiks -THI, a ne za svinje!

-Aman, brate! Ako si ti musliman, i svinja je svinja, bila iva ili mrtva, bilo meso ili re, imenica! Neu, bre, da bude naa, albanska, pa makar bila ne samo zaguzinica, priirep, ili kako je to ti naziva, sufiks, ve ako je i albanska predmisao, najvea mudrost. Razume li ti, kad ti kaem, neu je, bre, neu je i gotovo! Tobe stakfurulah, hoe da mi unese u moju istokrvnu naciju, najistokrvniju na svetu, i svinju kaina! Tobe stakfurulah! Tobe stakfurulah !

Poto se malo razmisli prvi Albanac, onaj novijeg kova, enveristiki, ree mu, upinjui se kao magarac na mostu:

-More glupaku, i svinja da je, sa papcima u je pojesti, a kainima je ne ostavljam !

I dok je drugi Albanac, onaj starijeg kova, sultanskog, nastavljao sa onim svojim:

-Lanetosun qoft !Tobe stakfurulah !

Ovaj novijeg kova, mahnu glavom iznerviran i, proklinjui sultana i svu Tursku imperiju, koja uini Albance muslimanima, miljae u sebi: "Ima pravo Kadare! Treba da se to pre konvertiraju svi Albanci u katolike, inae nam ode sufiks -THI ! Pojee nam ga kaini! Ove nae poturice e nas ostaviti ne samo bez sufiksa, ve i bez jezika !"

 

Zatvor u Burelju,

Albanija, kraj meseca februar 1985.

__________________

1)Kaplan Burovi: SUFIKSI ALBANSKOG JEZIKA, ovo je delo cirkulisalo po zatvorskim elijama u rukopisu. Po izlasku autora iz zatvora objavljeno je u Ulcinju 2011.

2) KA (albanski shka),- ovako albanski buruji nazivaju sa prezrenjem sve pravoslavne, posebno Slovene i naroito Srbe.

 

Odlikovanje Kaplana

 

Ode jednom prilikom da vri inspekciju zatvora u Burelju zamenik ministra unutranjih poslova Ilir Mustafaraj, pa ue i u eliju gde je bio Kaplan. Poto mu se prvi poali Vlah iz Kore Dori Grnjoti (Dhori Grnjoti), on i dade re njemu, koji je sa svojim leajem bio na dnu elije. Ovaj mu se poali da osuenici te sobe nemaju krpu za ienje elije.

Zamenika ministra je pratio lino komandant zatvora sa tevabijom, jedno deset policajaca, od kojih su mu dva-tri stojala iza lea, a ostali kod vrata elije i u hodnik. On se okrenu komandantu i strogo mu naredi:

-Dajte im krpu! to im ne date krpu ?!

Sutki Hoda (Sytki Hoxha) poali mu se za Larousse:

-Imao sam dva Larousse-a, istorijski i ovaj, lingvistiki. Komanda zatvora mi je oduzela istorijski. Molim vas da mi ga vratite, jer itajui ga, prolazim vreme.

-La Rus, hm, Rus ! Videemo to sa komandom !- odgovori mu zamenik ministra.

Poalie mu se i neki drugi, svi za trice i kuine. Niko ne spomenu da je nevino osuen i dokle e da nastave sa ovim terorom.

Kaplan je imao obiaj da pusti druge da se poale, pa kad bi oni zavrili, onda se i on alio. Ovo je inio iz razloga to, posle njegove albe, upueni za inspekciju bi se rastrojili od njegovih albi-optubi i odmah naputali eliju, povlaili bi se usplahireni i ustraeni da ih osuenici, pre svega sm Kaplan, ne napadnu i rastrgnu ih. Kaplan nije eljeo niti da ometa druge da se ale, niti da ga okrive da on, tim  njegovim albama-napadima na vlasti, ne dozvoljava drugima da se ale.

Tako i ovaj put, kad zavrie svi, die prst i Kaplan. Zamenik ministra mu dade znak da se iz sedeeg stava, kako su stojali svi, digne na noge i kae to ima. Tada mu Kaplan ree:

-Na dan hapenja, ostavio sam kod kue dvoje nedorasle dece: sina od 6 godina i kerku od 4 godina. Evo 20 godina to sam potpuno nevin u ovaj zatvor. Dan-danas mi se ne dozvoljava ni da vidim moju decu, niti da saznam da li su mi iva! Kad ete mi dozvoliti da saznam jesu li mi iva deca ?!

im izusti Kaplan 20 godina nevin u zatvoru, Ilir Mustafaraj se naheri prema komandantu zatvora i upita ga apatom:

Ko je ovaj ?!"

Kaplan !"- odgovori mu komandant isto tako apatom.

Tada zamenik ministra prekide Kaplana strogim glasom:

-Nije istina da vam mi zabranjujemo da vidite vau decu! Mi nikome ne branimo da vidi svoju decu !

-Istina je!,- uskliknu osuenik Raif Elezi, bez dozvole i ne ispravljajui se na noge.- Istina je to kae Kaplan! Evo dvadeset godina to smo zajedno u ovaj zatvor, nikome nije dozvoljeno da ga poseti i ni od koga mu se ne daje nijedno pismo !

Zamenik ministra odmah se okrenu prema njemu i najstroije ga upita:

-Ko ste vi?!

-Ja sam Raif Elezi, politiki osuenik i va neprijatelj !

-Zatvorite usta i nemojte se vie uti iv, jer emo vam dati jo jednu deseticu!- pripreti mu zamenik ministra.

Desetica je deset godina zatvora za neprijateljsku propagandu.

Zamenik ministra se zatim obrati Kaplanu:

-To to vi kaete nije istina! Niti smo vas nevinog osudili i niti vam branimo da vidite vau decu! Nego, sednite i vi tu i nemojte da se vie ujete da ste ivi, jer emo i vama dati jo koju novu deseticu !

Tada se Kaplan isprsi i pokaza mu desnu stranu grudi:

-Ovde imam dekoracije Josipa Broza Tita!- ree mu staloeno, sasvim hladnokrvno.

Zamenik ministra upili oi u njega i gledajui ga sa nepoverenjem, pomisli: Je li ovo java ili sanjam?!"

Kaplan tada pokaza levu stranu prsa i nastavi istim tonom i istom hladnokrvnou:

-A ovde imam dekoracije vaeg Envera Hode!

Tada Enver Hoda bee umro i na njegovo mesto, kao ef partije rada, pa i kao presednik Republike, bio je Ramiz Alija.

-Dok ovamo! Ruka Kaplana poe ispod pupka, ima mesta i za dekoracije vaeg Ramiza Alije, ree zameniku ministra Unutranjih poslova Iliru Mustafaraj, koji ga pogleda zabezeknut, obrnu mu lea i hitno iskoi na vrata elije, ni da su ga avoli ovog i onog sveta proganjali. Komandant i policajci pooe za njim, nemi ali ne i zaueni, jer su oni od ranije poznavali Kaplana.

 

Muka Ismaila Kadarea

 

Ismail Kadare bee na muci kao nikada pre u svom ivotu. Njegove kolege, Enverovci, uinie sve da ga predstave i afirmiraju kao disidenta, pa i kao disidenta Br. 1 Albanije. tavie i Evrope, sveta. Izmislie kao da je toboe napisao poemu Pashallar te kuq (Crvene pae). Njegov kolega Maks Velo objavi i jedno veliko delo, vee od Kur'ana Muhameda, sve o njemu, Kadareu i njegovim crvenim paama, da bi ga afirmirao kao disidenta, dok istovremeno - lektor CK Partije rada Albanije, aban Sinani, ne samo to izjavi da bez Kadarea nema disidencije, ve napisa i objavi itavu knjigu, kojom negira i najobiniju disidenciju Kaplanu Buroviu, koji je stao na put Kadareu svojim neoporecivo disidentskim delima i pretio mu ne samo da se prihvati i od samih Albanaca za disidenta br. 1 Albanije, Balkana, Evrope i sveta, ve i da mu se dodeli i Nobelova nagrada. I sama pomisao na ovo inila je da pobesne ne samo Ismaila Kadare, ve - sa njim - i sve Enverovce redom. Posebno efa Partije rada, koji je i preko pariskog lista L'umanite, opanjkao Kaplana svakako, a preko svoje ispovesti Un, Ramiz Alia, dshmoj pr historin (Ja, Ramiz Alija, svedoim za istoriju) ree i ovo: Kaplan nije uhapen zato to se bavio knjievnou".

Pravio se kao da ne zna da su ovom Kaplanu i u optunici napisali da u Albaniji predstavlja politiku i ideoloku diverziju. Ali, uzalud! Sve im propade, jer se saznade da je Kadare nazvao crvenim paama upravo neprijatelje Envera Hode.

Zatim, koliko da znate, izmislie kao da je Kadare jo kad je bio u SSSR, gde ga poslao Mula Enver za studije, toboe tamo napisao disidentni" roman Qyteti pa reklama (Grad bez reklama)! Ali opet uzalud, jer ispade da je u SSSR pevao ode Staljinu i ruskim berjozama sa jedne strane i, sa druge strane, da je isto takve ode pevao ne samo Enveru Hodi, ve i njegovom psu.

U ovoj muci prikaza se Kadareu u snu lino Enver Hoda, njegov verni mecena i zatitnik, koji mu ree:

-Sine moj, Malo1), ne razoaraj se, jer ima mene! Oni moji magarci, Mizo2) sa Saljom, ne znaju kako da te naprave disidentom, iako sam im ja to od vremena preporuio. Doi ovde, jer ete uiniti otac Enver tebe disidentom !... Hej, Kadrija, Kadrija breee ! Uhapsi Ismaila Kadare !

I Kadri Hazbija, kao ministar unutranjih poslova, odmah, dok trepnete trepavicama, uhapsi Kadarea i - pravo u zatvor Burelji. Pratei ga lino za Burelj, zamoli ga Kadare:

-Aman i zaman, nemojte me staviti u istu eliju sa Kaplanom Buroviem!

-A zato, bre, Ljaljin3) momak?!

-Drue Kadrija, molim te da me ne vrea, nisam ja Ljaljin momak- usprotivi mu se Kadare.

-E pa, ako nisi momak Ljaljin, ti si zet Ljaljin! Ili ti nije ena Ljaljica?!4)

-Ma-a, jeste, jeste, Ljaljica je moja ena, ali ostavimo ove razgovore, jer imamo druge, vanije...

-E?! Kakav to drugi vaniji razgovor ima?! Da moda nisi zaboravio to drugo da nam kae za Kaplana Burovia?! Ili za onog kineskog knjievnika Kin an Du i?!

-Ne, bre, ne ! Rekao sam vam sve, i za jednog i za drugog, ali sada htedoh da te zamolim da me ne stavi u istoj eliji sa njima...

-Sa kim to ?!

-Pa sa Kaplanom, sa Kinom, sa Vano Leom...

-A zato?!

- P-a, zna i sm, Kaplan Burovi e traiti da poloim raune za izjave koje sam vam dao protiv njega!

-A gde da te stavim, o crni Ismaile?! Ima li knjievnika, umetnika i intelektualca protiv koga nisi nam davao tvoje izjave ?! Ti si nam davao izjave i za mrtve, za era Fitu i Mienija, kamoli za ive !

Tada Ismailu Kadare, od munine i straha kako e ga doekati osuenici zatvora u Burelju, izbi san, probudi se i, videi sebe pored svoje Ljaljice, u Parizu, osvesti se i ree na glas:

-uur, uur, nisam u zatvor Burelji !

Bi mu ne malo krivo to se nee afirmirati ni kao obian disident, kamoli kao disident Br. 1 Albanije, Evrope i sveta, kako su mu to obeali, pa i radili uporno od kad je izbegao" u Pariz. Ali, opet, bolje je i ne biti disident, negoli biti u zatvor, bilo koji, posebno ne u zatvor Burelji !

Najzad, ubeen da ga ni njegovi Albanci ne prihvaaju ni za najobinijeg disidenta, Ismail Kadare izjavi preko medija, kako to on zna: "Ne, ne, ja nisam disident! Ja nikada nisam ni pretendirao za bilo kakvu disidenciju !"

 

eneva,

dana 16. janara 2003.

 

________________

1) Malo - skraenica od Ismail, ali sa peorativnim nabojem, koje su Albanci svojevremeno dali ovom nadimku

2) Mizo - skraenica od Ramiz, ali peorativnim nabojem, jer se kontaminira sa imenicom miz - muha", znaenje ovo koje su Albanci dali njegovom imenu od kad je zamenio Envera Hodu na vrhu partije i vlasti.

3) Ljalja - albanski prezriv naziv za Vlahe.

4) Ljalica - albanski prezriv naziv za Vlahinje. ena I. Kadare je po nacionalnosti Vlahinja

 

Hasan Duleri

 

U romanu Izdaja Kaplan Burovi nam predstavlja uitelja iz Albanije Pjetar Munela, koji je zajedno sa svojom mladom suprugom Besom, uiteljicom, otiao 1941. godine na Kosovo i poeo da radi kao uitelj, pod italijanskom faistikom okupacijom. Posle nekoliko meseci, povezao se sa jugoslovenskim partizanima i napustio posao uitelja, uvrstio se u redove partizanskog bataljona "Osloboenje", gde je, posle pokazanih zasluga, izabran i za komesara.

Po objavljivanju romana, ode Kaplan u Elbasan i, etajui glavnim bulevarom, negde u centru grada, izae mu u susret dobro poznati uitelj tog grada Hasan Duleri, uze stav mirno pred knjievnikom i, strojevim korakom, uputi se prema njemu, zastade na tri koraka pred njim, kako to vojna pravila zahtevaju, pozdravi ga stisnutom pesnicom i ree:

-Drue knjievnie, predstavlja vam se komesar bataljona "Osloboenje" Pjetar Munela, kome je pravo ime Hasan Duleri!

Namah se okupie oko njih graani Elbasana, radoznali i zaueni ne samo prizorom, ve i reima svoga uitelja. Vie od njih zaudi se sm Kaplan, pa - onako iznenaen - razrogai oi i pogleda do tada nepoznatog oveka, dugajliju od skoro dva metra, gustih crnih obrva i velikih brkova.

Do tada je Kaplan sve i svata mogao da pomisli, ali ne i da e mu tu, sred Albanije, iskrsnuti pred oi linost njegovog romana Izdaja, zvani Pjetar Munela, komesar partizanskog bataljona, za koga je bio sasvim svestan da je od njega izmiljena linost, plod njegove stvaralake fantazije, a ne uzet iz stvarnosti! Preko svega, u romanu je pisao da je Pjetar poginuo, dok mu taj lik ovde, u ovom gradu Albanije, vaskrsava iv i zdrav! Oseti se sasvim nelagodno i, ne znajui ta da ini, dade mu ruku, pozdravi se s njim pristojno, uini sve i da mu se osmehne, a zatim ga upita i kako stoji stvar.

Tada mu Hasan Duleri ree:

-Drue knjievnie, u toku rata ja sam poslat od albanske vlade na Kosovo da tamo radim kao uitelj. Napustio sam uiteljski posao i pridruio se jugoslovenskim partizanima, pa sam postao i komesar jednog bataljona. Upravo kao va Pjetar Munela. Ali enu nisam uzeo sa sobom, kako to vi kaete u romanu, drue knjievnie. enu sam ostavio ovde, u Elbasanu. Ona je sada proitala va roman i, naravno, postala ljubomorna. Izede mi ui pitajui me svaki dan to je ta lepa ena, ta Besa, kako ste je vi nazvali, koju sam ja vama, predstavio na Kosovo kao moju nevestu. Molim vas, dragi drue knjievnie, da doete sa mnom kod moje kue i da kaete mojoj eni da ste Besu izmislili vi, svojom glavom, sigurno da biste roman uinili interesantnijim, jer ja na Kosovo sam otiao sm, pa sam i iveo sm samcat, bez ikakve ene, pa i bez ljubavnice. Gde su nam tada partizanski zakoni dozvoljavali da imamo ljubavnice?! Ni neoenjenima, kamoli nama, koji smo kod kue ostavili svoje ene?! Ljubav je za nas partizane bila strogo zabranjena, sem za partiju, narod i domovinu! Doite samnom, molim vas, i recite mojoj eni da sam joj bio veran, mnogo mnogo veran, da nisam ni oi bacio nijednoj drugoj eni

Kaplan se sloi sa njim i odmah pooe u stari grad Elbasana, gde je iveo ovaj Hasan Duleri. Putem mu Hasan dodade:

-Imam jo jedan drugi problem, dragi drue Kaplane: moja ena, upravo kao Besa iz vaeg romana, nije raala decu. Kad sam se vratio sa Kosova, zatrudni i rodi mi kerku, kojoj sam stavio ime Besa.

Kaplan se trecnu od te koincidencije, koja je ovom ratnom veteranu, sa sreom, donela i ljubomorne slutnje supruge, a sve prouzrokovane njegovim romanom.

-Ova mi stvar iskomplikova sve, jer ena sada misli da sam ja stavio to ime kerki za uspomenu na moju ljubavnicu iz partizanskog rata, iz vaeg romana.

Kaplan ga pogleda sa iskrenim saaljenjem. ta je drugo mogao da uini za ovog oveka, koji ve bee zaao u zrele godine?

-Nadam se, dragi drue Kaplane, nastavi Hasan - da ete ubediti moju enu da ja na Kosovo ne samo to nisam predstavio nikakvu ensku kao moju nevestu, ve i da nisam imao nikakvu ljubavnicu, ni sa imenom Besa, niti sa ma kakvim drugim imenom...

-Drue uo, ree mu Kaplan, ja u rei vaoj supruzi istinu, da sam Pjetra Munelu izmislio, da je to plod moje fantazije, pa da isto tako stoji stvar i sa Besom. Ali, da vi niste imali na Kosovo ljubavnicu, ni sa imenom Besa, niti sa nekim drugim imenom, ja to ne mogu rei, jer vas do danas nisam poznavao.

-Ne mari to me niste poznavali, drue knjievnie! Kaite vi njoj da me poznajete jo sa Kosova, da smo zajedno bili u bataljon "Osloboenje", da smo se zajedno borili, rame uz rame, ta vie, da u tom bataljoni niti je postojala koja partizanka tim imenom. Znate vi sami kako da joj to objasnite i predstavite. Da je smirimo i da uspostavimo poremeenu ravnoteu, harmoniju...

Eh, belaja..."- ree Kaplan u sebi i ue u kui Hasana Dulerija.

Supruga Hasanova, dobro drea ena od oko 45 godina, dade mu ruku, pozdravi se sa njim uzdrano, sputenim oima, zatim mu ispee kavu, neprekidno tuna izgleda, utuena i razoarana, kao svaka potena ena koju izneverava suprug. Izae da ga pozdravi i Besa, ker Hasanova, simpatina mlada devojka, koja ne izgledae ni najmanje tuna. Naprotiv, odavae veselu i vragolastu osobu, nasmejanu.

Da moda ne pomislite da je ova istorija zavrila sa ovim?

Godine 1991, kad je Kaplan Burovi izneo ivu glavu iz zatvora i u Albaniji poeo da se topi led socijal-faistikog terora Envera Hode, Albanci Albanije poee da se raspituju za svoje ljude na Kosovu. Traili su ih, govorili preko telefona, pisali i uzimali od njih pisma. I Besa, kako rekosmo - ker Hasana Dulerija, koji je u meuvremenu preminuo, srete Kaplana i ree mu:

-Gospodine Kaplane, rekli su mi da moj otac, sa Besom, tamo - na Kosovu, imaju jedno dete, jednog sina. Kaplan namah razrogai oi, krajnje iznenaen. Ni osloboenje iz zatvora ga tako nije iznenadilo, jer je sve i pomislio, ali neto ovako - ne! On je stvarno u romanu pisao da je Besa ostala u drugom stanju, pa i da je rodila sina, ali to nema nikakve veze sa Hasanom iz Elbansana. Besa je ostala u drugom stanju ne sa svojim muem, Pjetrom Munela. Ona je zatrudnila sa jednim Jugoslovenom, srpskim internacionalistom prve ruke, koji je voleo albanski narod kao svoj narod, koji se borio i rtvovao za albanski narod kao i za svoj narod, ne odvajajui ih, ne razlikujui ih niim.

I ovo ne bi sve. Besa Hasana Duleri nastavi:

-Imate li mogunost, gospodine Kaplane, da mi date adresu mog brata na Kosovo?!

U oekivanju treeg dela ove istorije Hasana Duleri i njegove dece, Kaplan Burovi se osmehnu i, stisnuvi joj ruku najsrdanije, ree lepoj Albanki :

-Pa eto, Besa, ja - Jugosloven Kaplan Burovi - istokrvni sam njihov sin! Hasan Duleri se borio u Jugoslaviji za nae osloboenje od faistikih okupatora, pa sam se i ja borio ovde, u Albaniji, za vae osloboenje od vaih socijal-faistikih uzurpatora narodne vlasti i tekovina narodne revolucije albanskog naroda.

 

Zato je odbijena Kaplanova molba

 

Posle viedecenijskog prevaspitanja po Titovim i Enverovim politikim zatvorima, knjievnik Kaplan Buro pomisli da je najzad zasluio da bude lan neke Komunistike partije. Zato se obrati sa molbom Komunistikoj partiji vajcarske, ali ga odmah odbie, jer prema podacima iz Jugoslavije i Albanije on je za njih antikomunista. Koliko da znate: vajcarski antikomunisti imaju ga na crnoj listi besnog komuniste! Tako mu ova dva glavna mlinska kamena vajcarske, od kad je tamo stigao, pomno melju kosti, ne dozvoljavajui mu nigde da se zaposli.

Obratio se Kaplan i Savezu Komunista Jugoslavije, ali mu otuda stie odgovor da mu se odbija molba zbog njegovih albanolokih teza, sa kojima se CK SKJ ne slae, pa i zato to su komunisti Jovan Dereti, sa njegovim komunistikim asistentima Ilijom Petroviem i Dragoljubom Petroviem, dokazali da je Burovi islamizirani Arbanas", pa i iptarsko lajavo kopile". Na njegovo najvee iznenaenje - u ime SKJ pismo bee potpisala Nadija Alibegaj, kerka albanskog faiste Hoda Alibegaja, streljanog posle osloboenja Jugoslavije od narodnih vlasti.

Tada se Kaplan obrati sa molbom Albancima. Molbu je uputio na adresu osnovne partijske organizacije revije Spektr, u Tirani, sa nadom da e ga posle ulanjenja u partiju primiti za svog dopisnika iz eneve, i tako se najzad zaposliti i zaraditi koru nasunog hleba. Ova partijska organizacija, poto je sa panjom sasluala raport svog lana Alfred Lela, odlui da Kaplanu Buroviu odbije molbu za ulanjenje u Komunistiku partiju Albanije.

Zato?

Posle razgovora sa knjievnikom Buroviem, komunistiki novinar Alfred Lela, kao specijalna i kompetentna linost, konstatirao je da se knjievnik Burovi nije internacionalista, poto se nije sloio sa njim, da takozvani Vorio Epir (jugozapadna Albanija) pree Grkoj, a Kora (jugoistona Albanija) da se prizna Vlasima kao nezavisna drava, jer je ta oblast to bila za svo vreme Prvog svetskog rata.

I iz arhiva Sigurimija Envera Hode, rezultira da knjievnik Buro nije internacionalista i komunista, jer je krivino kanjen kao verni sluga ideologije albanske buruazije, pa i kao tipian predstavnik politike i ideoloke diverzije, to je potvrdio iz Pariza i general Ismail Kadare, im je uo da postoji opasnost da Kaplana prime u Komunistiku partiju Albanije.

Preko svega, kako ispade iz tih dokumenata, Kaplan Burovi je kanjen kao takav, kao verni sluga ideologije albanske buroazije, ne samo od Envera Hode, ve i od druga Tita, tamo - u Jugoslaviji, nita manje nego 10 godina zatvora, kako nam to svedoi i pariski list L'humanite.

Isti ovaj list svedoi nam da je i u Albaniji ovaj Kaplan i ejtan kanjen na 20 godina zatvora kao jugoslovenski agent, u jugoslovenskoj slubi.

Zatim, da shvatite dobro svi vi ovu priu, jo pre godinu dana i Erem Bejo Plaku, glavni saradnik lista Rimkmbja (Tirana) internacionaliste dr Abdi Baleta, konstatirao je da knjievnik Burovi nije internacionalista, poto se nije sloio sa njim, da se srpsko-crnogorskoj nacionalnoj manjini Albanije dozvoli da imaju na svom jeziku Bukvar, ponajmanje da prizna samoupravu i otcepljenje Vorio Epira i Kore!

Preko svega, Ismail Kadare, nastojavajui da prevaspita Kaplana Burovia, zarazio se od njega antistaljinizmom i eto - pobee na Zapad mrcina i laje protiv staljinizma. Alferd Lela dodade da, ako prime Kaplana u njihovoj organizaciji, postoji opasnost da se i oni obole od antistaljinizma. Ovako odluie da mu odbiju molbu.

Osnovna partijska organizacija pri reviji Spektr, odbijajui molbu Kaplana Burovi za ulanjenje u Komunistiku partiju Albanije, izrazila je najiskreniju elju da ovaj, Kaplan Burovi, reflektira najzad, da se ubedi i da prihvati komunistike ideje i principe Josipa Broza Tita, Envera Hode, Alfred Lele i Erem Bejo Plaku, da postane internacionalista kao oni i tako, na kraju krajeva, iako mu otac nije streljan kao faista, da zaslui i on da bude lan Komunistike partije, u kojoj dostojno mariraju pokojnici Tito, Enver, Alfred, Erem, Naxhija i drugi.

 

eneva,

dana 12. maja 1999.

 

 

Albanci i san

 

Neki zloesti pisci, sigurno procurelog mozga, jo pre jednog veka, sa akademicima Hermanom Hirtom i Gustavom Weigandom na elu, a sada i sa Kaplanom Buroviem, Ardjan Kljosiem, Ardjan Vehbiem i Fatos Ljubonjom, kau da mi, Albanci, nismo Iliri. Oni lau, kao psi lau da mi, albanski naunici, jo nismo uspeli da navedemo ni jedan jedini dokaz naeg ilirskog porekla. Albanski akademik, prof. dr Androkli Kostalari, rahmet mu dui (ne mari to nije bio musliman!), jednom je rekao ovim procurelim mozgovima da je na glavni argumenat i najvaniji, argumentum crucis, da smo mi Iliri: glavna teza, baza, na kojoj se oslanjaju sve konstrukcije na polju lingvistike i istorijske nauke za problem albanske geneze, jeste injenica to je jezika oblast Albanaca upravo ona  gde su iveli i Iliri".

Ni najmanje nije vano to je Herman Hirt rekao: injenica to Albanci aktuelno ive, jo od XI veka, u jednoj oblasti, gde su u stara vremena iveli Iliri, ni najmanje nije vana".

U poslednje vreme, veliki albanski naunik, meunarodnog renomea, albanolog, kandidat nauka, akademik, prof. dr Ljulj Malesori (koji, sigurno iz skromnosti, ne spominje svoja mnogobrojna nauna zvanja !), u reviji Eurozeri od 26. decembra 1997, str. 19, u znaajnoj i sasvim originalnoj studiji, pa i autohtonoj, sa sasvim razumljivim naslovom Poreklo sna, donosi nam jedan nov dokaz, kardinalan i neoporeciv, autohton, koji potvruje da smo mi, Albanci, direktni sledbenici Ilira. Eto to kae on:

San, isto tako kao i mi, ima ilirsko poreklo. Da Iliri nisu spavali nekoliko vekova, a zatim i Iliro-Albanci jo nekoliko drugih vekova, mi bismo se sada probudili, bili bi otvorenih oiju - kako se to kae. Mi, njihovi posredni sledbenici (Ovde nema pravo - jer smo neposredni sledbenici !-KB), mi - Albansko-Albanci, nastavljamo ropstvo u snu, sa velikom odanou prema naim precima...San je bio kontinuitet. Sva istorija bioloika Albansko-Albanca moe da se ispreplee sa jakim nitima sna, stvar genetska, odlika lentina.

Pa zar nije prvo svedoanstvo naeg ilirskog porekla upravo san (bravo, halal buza i iveo ti kalamar !- KB), ovo nae veliko spavanje u duboko ropstvo, pa zar nije ovo argumenat (Glavni !- ovu je re autor zaboravio, ali ne mari, jer u mu je ja dodati !- KB) ?!...

Znai, ako za nita drugo, mi imamo ilirsko poreklo po slinosti sudbine i jasno ilirski rudiment sa njihovom zlom sudbinom u dekreendo, esetera, esetera. I pred ovom injenicom, nauka treba da digne u nebesa potkovice...Naa nacionalna tragedija ini nas Ilirima preko Ilira. I crniji od njih..."

Ovo i crniji od njih ne razumem, jer mi, Albanci, mi smo belci, a ne crnci, mada imamo i nekoliko Albanaca crne puti i debelih usana, kao Rizo urla u Ulcinju i neki drugi, sigurno njegovi roaci, tamo - u Albaniji.

Znai, nema ni najmanje sumnje da mi, Albansko-Albanci, bar dok spavamo, jesmo Iliri, pa i Protoiliri i Postiliri. Zato, budite oprezni i nemojte otvoriti oi, brao Albansko-Albanci, jer i ovo glavno svedoanstvo naeg ilirskog porekla izgubiemo, rasprtie se upravo kao san.

Zatim, vi sada treba da znate da i svet, onaj izrabljivani (da ga u elo ljubim !) hoe nas kao Ilire i samo kao Ilire, sa zatvorenim oima i u letargijskom snu, najdubljem, jer samo ovako moe da nas vue za nos, izvinite - htedoh rei za ruku...u brazdi njegovih najboljih ciljeva, najljudskih, najhumanih...na putu evropeiziranja i eksploatacije, kako protiv drugih naroda, tako i protiv nas samih.

Ne kae uzalud i na naunik, veliki, svetski poznat i famozan, albanolog, kandidat nauka, akademik, prof. dr Ljulj Malesori, da na neprijatelj Br. 1 - mi, Albansko-Albanci - imamo samo sebe same.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane