Likovi i senke

 

Velika naplata

 

M. Hadžić

 

Stanko Subotić se, nakon sedam godina izbeglištva, vratio u Srbiju. Skinut je s poternice.

Stanko Subotić, rođen 1959. godine u Ubu, varoši nadomak Beograda, jedan je među najbogatijim Srbima na svetu. Imao je sposobnost da zaradi pare, a saradnja  sa srpskim službama bezbednosti, i njenim čelnim ljudima, donela mu je i moć, i zaštitu, koju je on, doduše, redovno, i savesno, plaćao.

Gospodin Subotić je, kao priprost i neuk, krenuo iz Uba za Pariz. I uspeo je. Onda se obogatio, stvarao prijateljstva, sticao imovinu, i naravno, uklanjao konkurenciju. Ali, i njega su uklanjali,  reketirali...

Glas da je Cane opak momak, brzo se širio podzemljem. A to počinje 2001. godine, kada hrvatski "Nacional" objavljuje seriju tekstova o Subotićevim ilegalnim aktivnostima, tvrdeći da su u njih umešani mnogi akteri organizovanog kriminala, kao i vodeći ljudi vladajućeg režima u Crnoj Gori i Srbiji.

Do tada praktično nepoznat široj javnosti, Stanko Subotić postaje "glavni mafijaški bos na Balkanu", njegove "ekipe smrti" su odgovorne za likvidaciju Radovana Stojičića Badže, Branislava Lainovića Dugog, Jusufa Bulića, Milana Đorđevića Bombone i Milana Rajovića, a odnekud je "iskopano" i da je umešan u šverc oružja namenjenog palestinskim teroristima Ahmada Džibrila, koji napadaju na Izrael i njegove oružane snage.

Bio je prijatelj Jovice Stanišića, njegov sin je vozio Canetov avion. Bio je prijatelj Marka Miloševića, pa se i od njega sklonio. U Crnu Goru. Na aerodromu u Beogradu sačekao ga je 30. decembra 2000. godine Zoran Điniđić, kandidat DOS-a za premijera. Cane je doneo u koferu 50 miliona maraka otkupnine. Da nastavi da radi, gradi i stiče u Srbiji. Laka je to para. A čuvao je i Zoranove pare, i predao ih udovici, što ukazuje da ima morala. U međuvremenu, policija sprovodi tajnu akciju "Mreža" u kojoj je Stanko Subotić označen kao jedan od glavnih švercera cigareta na Balkanu u periodu između 1995. i 1999. godine.

I Cane je nastavio da plaća. Po njegovoj tvrdnji ljude iz Koštuničinog kabineta, potom Borisa Tadića, njegovu kamarilu, Demokratsku stranku i Ružicu Đinđić. Umesto da se lati pištolja, Cane radije plaća onima koji su na vlasti.  U mnogobrojnim intervjuima opisivao je kome je i koliko dao novca. Mita, reklo bi se. Šešelj je o Canetu napisao knjigu, kao o mafijašu, a Vučić i Toma su bili praktičniji.

Uzeli su mu do sada milione dolara i franka, obećavajući mu povratak u Srbiju.  I evo Caneta u Srbiji. Čekaju ga novi poslovi, velika naplata, ali i njegove žrtve. Cane je večiti finansijer Vladimira Bebe Popovića, engleskog agenta za Srbiju. Da li će ga Vučić koristiti za povlačenje oroza? Teško, jer je i Cane  pojeo mnogo gorkog hleba. Ko ima velike pare, ne laća se lako oružja. Skupo je. A dok ga ne uklone konkurencije iz Srbije, bio bi red da srpskim listovima vrati opljačkane pare, dok je kao vlasnik Future, na njima zgrtao novac, a i Tabloidu je ostao dužan sedam hiljada evra. Očekujemo da nam ih vrati. Da mu ne budemo za vratom. A tu je.