Dežurna

 

Svilen gajtan engleskih lordova davi Srbiju

 

Beba, a štakor

 

Istorija britanskih interesa na Balkanu, zapravo je zbir biografija srpskih izdajnika. Britanci su uvek svoje sluge birali među beskarakternim i prolaznim vođama. Ili onima koji su savetovali vođe. Tako je i danas. Ko ne zna čiji je čovek Aleksandar Vučić, neka pogleda kako njime upravlja Vladimir Beba Popović, rezident britanske špijunaže u Srbiji i Crnoj Gori.

 

M. Brkić

 

Kada je 28. novembra 1914. godine maloletni Gavrilo Princip, kao rezervni pucač, uspeo da u Sarajevu ustreli prestolonaslednika Austrougarske monarhije Franca Ferdinanda, u Londonu su poskočili od sreće. Mladež, okupljena oko Mlade Bosne, uglavnom nije ni bila svesna da je odigrala rolu koju su im odredili mentori iz britanske obaveštajne službe MI 6.

Prestolonaslednik Ferdinand je važio za pristojnog čoveka, vizionara, koji je bio spreman da reformiše carevinu, tako što bi i svi narodi koji su živeli pod njenim okriljem, bili potpuno ravnopravni građani monarhije. Bio je opredeljen i za dobrosusedsku saradnju sa Srbijom!

U nameri da sruše carevinu koja je postojala nekoliko vekova, britanski agenti su uspeli da zavrbuju mladobosance, koje je okupljala patriotska težnja za slobodnom Bosnom.

Atentatom na Ferdinanda, Srbija je dovedena u poziciju da zarati sa imperijom, sa kojom nije mogla  da se nosi. Tek izašla iz Balkanskih ratova, Srbija ni vojnički, ni ekonomski, nije mogla da se nosi sa Poćorekovom vojskom, mada ga je porazila na Ceru, i drugim znamenitim bitkama.

U Prvom svetskom ratu, koji je izazvao atentat na Ferdinanda, Srbija je izgubila dve trećine muškog reproduktivnog stanovništva. Engleski lordovi su, trljajući ruke, žrtvovali Srbiju. Želeli su da je, zauvek, izbrišu sa zemljopisne karte. Ali, karte su se pomešale, i Srbija je iz rata izašla kao pobednik. Ali su i engleski lordovi čekali novu šansu.

Britanski MI6 je intelektualno jedna od najjačih svetskih obaveštajno-bezbedonosnih službi, koja formalno i ne postoji. Jezgro ove službe nalazi se u britanskom ministarstvu spoljnih poslova, a ključni kadrovi dolaze iz britanskog naslednog plemstva. Zaposleni službenici rade za platu, dok sve ostale služba nagrađuje, tako što im pomaže u karijeri, u sklapanju dobrog posla, te im pri tom pomaže u ličnom bogaćenju. Što postanu bogatiji, to lakše dolaze do podataka, pa su samim tim i korisniji.

Tavistock institut je najvažniji institut iz mreže MI6. Služba pod svojom kontrolom ima desetak najvažnijih naučnoistraživačkih instituta, nekoliko najvažnijih medija, mnoga humanitarna ili ekološka udruženja građana, te kontrolne pakete deonica u najmanje dve kompanije u svim delatnostima. Najvažnije delatnosti koje kontrolišu su bankarstvo, osiguranje, investicioni fondovi, vojna proizvodnja, visoke tehnologije, fizičko obezbeđenje, nafta, automobilska industrija, hemijsko-farmaceutska industrija...

U svim ovim delatnostima kontrolišu najmanje dve kompanije koje glume međusobnu konkurenciju, i koje imaju kontrolne pakete manjih regionalnih kompanija, a koje opet drže kontrolne pakete još manjih nacionalnih preduzeća.

Kontrolne pakete deonica obično vode na ime nekog fizičkog, ili pravnog lica, koje tajno služe kao maska za MI6. Preko ovakvih kompanija MI6 podmićuje razne državne službenike drugih zemalja, preko kojih dobijaju unosne poslove, nakon čega mogu lako prikupljati podatke i materijalna sredstva za operacije. Podmićeni državni službenici obično misle kako se radi o običnoj korupciji, te i ne znaju kako tajno rade za Britance.

Preko osiguravajućeg društva „Loyd" mogu doći do podataka o tokovima roba u međunarodnom saobraćaju. Preko revizorskih kuća kao što su Coopers Lybrand, Peat Marwick i sličnih, mogu doći do podataka o poslovanju mnogih banaka i kompanija u svetu, nakon čega podatke mogu iskoristiti za korumpiranje i ucenjivanje vodećih ljudi u tim sistemima, te jeftinu kupovinu kompanija ili banaka. Preko paramasonskih humanitarno lobističkih udruženja kao što u Rotary i Layons mogu doći do podataka o većini društveno angažovanih pojedinaca u svetu...

Preko međunarodnih stručnih udruženja mogu doći do podataka o svim relevantnim stručnjacima svih struka, preko udruženja MENSA koja ima sedište u Londonu mogu doći do podataka o svim natprosečno inteligentnim ljudima sveta, a preko security kompanija mogu doći do podataka o svim službenicima i menadžerima u institucijama i kompanijama koje štite. Svi podaci šalju se u Institut za strateško planiranje Tavistock gde se drže dosijei više miliona najvažnijih ljudi sveta, s precizno izraženim psihološkim profilima.

Kada je 27. marta 1941. godine u Beogradu britanska služba organizovala demonstracije protiv potpisivanja Trojnog pakta sa Nemačkom, Srbija se opet našla pred uništenjem. Neposredno nakon aprilskog rata u Jugoslaviji 1941. godine, Adolf Hitler drži govor 5. maja pred poslanicima Rajhstaga u Berlinu i objašnjava, između ostalog, kako je došlo i do napada na Jugoslaviju.

U tom govoru, Hitler precizno određuje krivca za tragični 27. mart i vojni puč u Beogradu, pominjući "britanske intrige", i podseća da je sa jugoslovenskim rukovodstvom pre toga događaja postigao sve dogovore ("skoro prijateljski"), oko toga da Nemačka zaobiđe ovaj deo Balkana i ostavi ga neutralnim.

"...Vi se sećate, članovi Nemačkog Rajhstaga, objavljenih dokumenata iz La Šaritea, u kojima je otkriven pokušaj da se već u zimu 1939/40 od Balkana napravi novo ratno poprište. Glavni aranžeri toga pothvata bili su tada gospoda Čerčil, Halifaks, Daladje, Pol Reno, general Vegan i general Gamlen.

Kako se iz ovih akata videlo, računalo se s mogućnošću da se u slučaju uspeha ovog atentata protiv mira na Jugoistoku Evrope može mobilisati oko 100 divizija za interese Engleske. Nagli slom u maju i junu prošle godine odstranio je privremeno ove planove. Ali već ujesen prošle godine počeo je g. Čerčil ponovo da ovaj problem unosi u oblast svojih planova. Što je ovaj pokušaj postao sada teži, bilo je to zbog toga što je u međuvremenu i na Balkanu nastala promena, kad je promenom u Rumuniji ova država definitivno otpala od Engleske. Nova Rumunija pod vođstvom generala Antoneskua povela je isključivo rumunsku politiku bez obzira na nade britanskih ratnih interesa.

...Kada se pak na Balkanu, usled britanskih intriga, približila opasnost da pre ili kasnije bude uvučen u rat, moji napori su se tim više povećali da učinim sve, kako bih Jugoslaviju očuvao od tako opasnih zapletaja. Naš ministar inostranih poslova, partijski drug fon Ribentrop, u ovom smislu je sa njemu sopstvenim strpljenjem i genijalnom istrajnošću u mnogobrojnim sastancima i razgovorima uvek ukazivao na celishodnost, šta više nužnost, da se bar ovaj deo Evrope sačuva od nesrećnog rata" - rekao je Hitler.

Kako je Srbija, tada u Jugoslaviji, prošla u Drugom svetskom ratu, uglavnom se zna. Nakon martovskog puča i demonstracija 27. marta, saradnici britanske obaveštajne službe u Beogradu su, prvim letom, pobegli za London. Među 100 najznamentijih Srba, akademik Radovan Samardžić je uključio i istoričara i akademika Vladimira Ćorovića. Malo je, međutim, poznato da je Ćorović, kao značajni agent MI 5, koji je učestvovao u organizovanju demonstracija 27. marta, netragom nestao iz Beograda 12. aprila 1941, godine, a pretpostavlja se da je otišao u London. Inače, on je 1. decembra 1918. godine bio jedan od učesnika potpisivanja stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca...Britanska obaveštajna služba u svim svojim destruktivnim planovima Srbiju smatra zemljom koju treba razoriti! Upotrebiti je kao remetilačkog faktora, preko nje uvući u sukob i Rusiju...

Srpski intelektualci su rado, za malo para i podrške, izdavali svoju otadžbinu i slepo su izvršavali naloge iz Londona.

Danas, dok je Srbija, izašla iz građanskih ratova, država pravno nedefinisane teritorije, britanska služba, preko svojih agenta, pokušava da Srbiju, konačno, smrvi. Za vreme DOS-a ona je aktivirala svoje agente Dragoljuba Markovića Krmoja, kuma Zorana Đinđića, Vladimira Bebu Popovića, Čedomira Jovanovića...

U knjizi - testamentu nemačkog novinara Georga fon Hibbeneta, čiji sadržaj Tabloid objavljuje od ovog broja, opisuje se i obaveštajna uloga pomenute gospode. Tabloid raspolaže  sa biografijama 120 britanskih agenta u Srbiji.

Bivši konobar Vladimir Beba Popović, čiju delatnost je godinama finansirao Stanko Subotić Cane, koji je švercovao cigareta za British-american tobacco, danas je čovek koji za račun londonskih lordova navija Aleksandra Vučića da zgazi Srbiju. A Vučić je na dobrom putu da to i učini.

Kada sam pre  dve godine Aleksandru Vučiću saopštio da raspolažem fotografijom na kojoj Toma Nikolić prima kofer novca od engleskog obaveštajca, Vučić me znatiželjno upitao "Reci mi o kojoj kafani je reč, pa ću ti verovati'' ? Beba Popović je, prema izveštajima BND-a i ruske Federalne spoljne obaveštajne službe (FSB), aktivno učestvovao u ubistvu Zorana Đinđića, zajedno sa Čedomirom Jovanovićem.

Možda je Beba  detinjast, ali se, kada su nacionalni interesi Srbije u pitanju, ponaša kao štakor. Srpske službe bezbednosti, za koje sam mislio da su karikaturalne, ipak, mnogo znaju. Ali, kome da podnesu izveštaj?