Su(lu)dovanje

 

Davno izgubljena čast srpskih sudija i državnih tužilaca, i njihova zlodela (7)

 

I njima treba presuditi

 

Srpski sudovi još donose presude ''U ime naroda''. I uglavnom protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu izdavati obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Nažalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost, ni javni moral. Uvek su spremni da za sitnu paru, ili dodvoravanje nekom važnom čoveku iz partija na vlasti, poštenom građaninu otmu stan, imovinu, decu, proglase ga ludim, oduzmu mu poslovnu sposobnost, ili ga drže mesecima i godinama u pritvoru, sve dok ga potpuno ne slome i učine nesposobnim za život. I to sve čine nekažnjeno, za svoj rad primaju najveće plate u državi, a imaju i mnoge druge privilegije. Nova vlast nastoji da pravosuđe potpuno stavi u funkciju zaštite interesa vladajuće klike, suprotno zahtevima iz Brisela da se pravosuđe mora dubinski očistiti od korupcije, nepotizma, nestručnosti i politikantstva

 

M. Brkić

 

Srpskom pravosuđu nema spasa! Opčinjen likom, delom i telom Miodraga Rakića, bivšeg šefa kabineta, bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića, Aleksandar Vučić je tvrdo odlučio, da suprotno zahtevima iz Brisela, nastavi proces razaranja pravosudnog sistema i urušavanja pravosudnih institucija. Na čestim sastancima u kafani Čarapićev brest ispod Avale, bivša ministarka pravde Snežana Malović, državni sekretar Slobodan Homen, tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević, bivši načelnik UBPOK-a Bata Đurović, znali su da pozovu u Vučića, da čuje kako se ugovaraju poslovi, smeštaju sudski procesi.

Tako su uspeli da ubede Aleksandra Vučića da zahtevi iz Brisela nisu prioritetniji od interesa njihovog društva da, navodno, izvršavaju naređenja iz Vašingtona! Da podsetimo, zgrada specijalnog suda, u kojem presuđuju odeljenje za ratne zločine i odeljenje za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu, renovirana je donacijom ambasade SAD-a u Beogradu. Reformom pravousuđa, američke službe su instalirale u privredne sudove i Viši sud u Beogradu opremu i programe, pomoću koje, u svakom trenutku, imaju uvid u stanje predmeta, njihovu sadržinu i odluke.

Ipak, teško je poverovati da je američka vlada podržavala razaranje pravosudnog sistema. Činjenica je da su ministarka Malović i tužilac Miljko Radosavljević, parama Darka Šarića, kupili višesobni stan u Vašingtonu! Kada je u julu prošle godine najavljen kao novi prvi podpredsednik Vlade Srbije i koordinator rada svih službi bezbednosti, Vučić je odmah posetio tužioca Radisavljevića, obećavajući mu da će ostati na toj funkciji, samo da i sa njim sarađuje kao sa Rakićem i Malovićkom. Novi, golobradi ministar pravde Nikola Selaković zaleteo se izjavom da je srpsko pravosuđe u nokdaunu, ali je na Vučićev nalog odmah požurio da potvrdi da on ''neće nikoga menjati''.

Pederastija je ušla na velika vrata u Ministarstvo pravde Srbije. Osim ministra Selakovića, topla braća su sela i u fotelju direktora Uprave za izvršavanje zavodskih sankcija i državnih sekretara. Zahvaljujući snažnim pritiscima iz Brisela, i strukovnih udruženja tužilaca i sudija iz evropskih država, Ustavni sud Srbije je poništio kao nezakonite odluke Vrhovnog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca o nereizboru sudija i tužilaca krajem 2009. godine. Za razliku od Udruženja javnih tužilaca Srbije, koje i dalje ima snažan kritički odnos prema reformi pravosuđa, Društvo sudija Srbije je, takoreći, utihnulo.

Predsednica Društva sudija Srbije, gospođa Dragana Boljević, brzo je uznapredovala. Već na sednici Visokog saveta sudstva, u istom sastavu koji je odbio da je reizabere, gospođa Boljević je, 25. maja, sa mesta sudije Višeg suda u Beogradu, na koji je vraćena po odluci Ustavnog suda Srbije, izabrana za sudiju Apelacionog suda u Beogradu!

Više sudija, sa kojima je razgovarao potpisani novinar, veoma su razočarani lošim držanjem  Dragane Boljević, koju su reizabrane sudije ostavile da bude na čelu Društva sudija, i ako ona nije imala više taj status. Zahvaljujući podršci i međunarodnim vezama sudije Vrhovnog kasacionog suda Vide Petrović Škero i profesorke Pravnog fakulteta u Beogradu Vesne Vodinelić Rakić, Društvo sudija je dobilo značajnu međunarodnu podršku. Ipak, Vučić ne vidi dalje od nosa. Njega zanimaju bratski odnosi. Brat moj, kaže često Vučić svom sagovorniku, meni je važno da nastavim Mikijeve projekte. U Srbiji danas sudije dele ličnu pravdu. Pritom nisu obavezni da poštuju zakon. Delaju nekažnjeno!

A ko su sudije koji dele ličnu pravdu?

 

Rodbinske, kumovske i druge veze

 

Da podsetimo kako su pojedinci iz Niša, zahvaljujući bliskosti sa tadašnjim članom Visokog saveta sudstva postajali delioci pravde...Pojedincima iz Niša i okoline za izbor na sudijsku funkciju u nekim od ovdašnjih sudova dovoljna kvalifikacija, izgleda, bilo je to što su u rodbinskim ili kumovskim odnosima sa Boškom Ristićem, nekadašnjim predsednikom Odbora za pravosuđe u Skupštini i Dejanom Ćirićem, članom Visokog saveta sudstva (VSS), inače obojicom iz grada na Nišavi

Dovoljna kvalifikacija bila je  što su određeni kandidati za sudije „potekli" iz advokatskih kancelarija pomenute dvojice, pa čak i Ristićevog principala.

Evo nekih primera:

Miljana Stojković - prvi put je izabrana za sudiju Osnovnog suda u Nišu. Do 2008. godine radila je kao pripravnica kod Boška Ristića, pa potom kao sudijski pomoćnik u Opštinskom sudu

Toni Ranković, advokat - prvi put je izabran za sudiju Osnovnog suda u Nišu. Inače je brat advokata Irene Ranković, iz Ristićeve kancelarije.

Jelena Aranđelović - prvi put je izabrana za sudiju Osnovnog suda u Nišu, a znanje je sticala u advokatskoj kancelariji Stanimira Đurića, principala Boška Ristića.

Milorad Tešić - prvi put je izabran za sudiju Upravnog suda, advokat iz kancelarije Dejana Ćirića. Tanja Ristić - iz nekadašnjeg opštinskog suda izabrana u Apelacioni sud u Nišu. Vanbračna je supruga advokata Bojana Bončića, Ristićevog kuma, koji drži kancelariju sa Dejanom Ćirićem.

Dragana Živadinović - izabrana iz opštinskog suda za sudiju niškog Apelacionog suda, kuma već pomenute Irene Ranković, advokata iz Ristićeve kancelarije

Aleksandar Pantić - advokat, do nedavno član niškog Gradskog odbora Demokratske stranke, koji je odmah postao sudija Apelacionog suda u Nišu.

 

Bitange u togama

 

Svakodnevno Tabloidu stižu pisma u kojima se navode dokazi o teškom kršenju zakona i nasilju sudija. Objavljujemo neka od njih...

''...Poštovani gospodine Brkiću, evo šta radi sudska mafija u Užicu. Ovo su dva mejla koja sam danas poslao ministru pravde...

Poštovani gospodine ministre,

Obraćam Vam se, jer sam čvrsto ubeđen da se nad Užičkom nedeljom i njenim izdavačem Vodič d.o.o iz Užica, a zašto ne reći i nada mnom lično, sprovodi sudski teror. Od prošle godine već tri puta, različitim povodima, lokalni sudovi nam nasilno blokiraju račun i skidaju novac.

Dobro znate u koliko lošoj situaciji su lokalni mediji, pogotovu oni koje niko ne finansira.

Najnoviji skandal je sudski spor sa JP Stan, spor koji je trajao duže od deset godina i danas smo dobili od Privrednog suda da će nam blokirati račun za naplatu sudskih troškova od 100.000 dinara. Naime, pre desetak godina smo učestvovali na javnoj licitaciji za lokal, u kome smo hteli da otvorimo knjižaru i prodajemo Užičku nedelju po nižoj ceni. Uplatili smo potreban novac za učešće na licitaciji, učestvovali i pobedili u nadmetanju, ali nam JP Stan ni do dana današnjeg nije dozvolio da se uselimo u izlicitirani prostor. Posle nekoliko godina smo bili prinuđeni da tužimo JP Stan i tražimo useljenje i nadoknadu štete, jer smo, zbog licitacije, dobili otkaz u prostoru u kome smo ranije bili. Sudski veštak je utvrdio štetu, pa i sudija, pa je presuda glasila u našu korist.

E, tada se umešala nevidljiva ruka! Na višoj instanci je taj spor stavljen u stanje mirovanja i tako je bilo do prošle godine. Prošle godine sam tražio da se nastavi sa suđenjem, posle čitave decenije i desila se neverovatna stvar - sudija Privrednog suda je našla, iako postoji potpuno drugačija odluka od pre deset godina, da JP Stan nije kriv, jer nije napravljen ugovor, što je potpuno neverovatno. Upravo je i kriv što nije napravljen ugovor. Sudiju nije zanimalo to što je firma Vodič imala troškove učešća na licitaciji, što je na licitaciji pobedila.

Da skandal bude veći, takvu sramnu odluku je visa instanca potvrdila i donela odluku da je kriva firma Vodič i Užička nedelja, što je platila za učešće na licitaciji i pobedila na licitaciji.

Naravno, u lokalu koji je predmet spora, svih ovih godina se nalazi supruga nekadašnjeg direktora Direkcije za izgradnju, člana SPO-a, i sudskog veštaka u Užicu, koji se u taj lokal i uselio pre petnaestak godina, kada je SPO bio na vlasti i do dana današnjeg iz njega ne izlazi. Nikada, osim te godine, nije raspisana licitacija, a u Užicu postoji nakaradno i mimo pameti tumačenje da oni koji su "dobili" lokal na neodređeno mogu u njemu do smrti da ostanu. Neverovatno! Za sve ovo imam potrebnu dokumentaciju, koju bih vam dostavio. Nadam se da ćete se zauzeti oko ovog slučaja i u praksi pokazati da se borite za pravdu. Ne mogu da razumem, bavim se novinarstvom 25 godina, da može da bude kriva firma koja je uradila sve po zakonu, a nisu krivi oni koji zloupotrebljavaju zakon! Nadam se da ćete naći vremena da sprečite nasilje i nezakonito činjenje.

S poštovanjem, Toni Stanković, Užice

P.S.

Poštovani gospodine ministre, ko kaže da sudstvo nije efikasno!

Pre pola sata smo primili od Privrednog suda iz Užica rešenje i dok smo Vam pisali e-mejl, račun Vodiča i Užičke nedelje je blokiran! Neverovatno! Rešenje i blokada istovremeno! Ovakav primer efikasnosti suda treba da javno objavite! I rešenje i blokada u isto vreme!

Naravno i za ovo možemo reći da je u pitanju politička osveta, ako pogledamo ko je sudija u Privrednom sudu za izvršenja...Sudstvo je očigledno nezavisno, ali od mozga i morala...

S poštovanjem,

Toni Stankovi

 

 

 

Slučaj  Lukić

 

I slučaj gospodina Lukića pokazuje pravnu nesigurnost svakog građanina u Srbiji.

''...Draga redakcijo, poštovani  urednici cenjenog dvonedeljnika Tabloid. Dostavljam Vam hronologiju mojih problema. Za sve što ću u ovom e-mail-u izneti posedujem pisane dokaze koje sam rad da prezentujem svakom ko želi da ih vidi i pročita.

Istakao bih na početku da moj problem počinje u vreme predizborne kampanje DS-a gde, sam ja u štampanim medijima u članku u kojem je stajala i slika poštenog Homena označen kao okrivljeni i član nekakve krimi. grupe. Homen je u tom članku pohvalio rad posebno osnovnih sudova, rekavši da i osnovni sudovi imaju kapacitet da donose ovako teške i delikatne odluke jer se tu radi o oduzimanju imovine a to je najosetljivije i to mogu da rade samo stručne i osposobljene sudije i tužioci i da se iz toga vidi da je reforma dala svoje rezultate (sve vezano za gore navedeni članak možete videti na internetu)...

U početku, ova priča nije imala nikakve veze samnom, doduše nema ni sada, osim činjenice da mi je oduzeta imovina. Protiv mog brata, Branislava Lukića, Opštinsko javno tužilaštvo u Rumi je podnelo zahtev za sprovođenje istrage 26.12.2008.godine. Na osnovu tog zahteva Opštinski sud u Rumi je devet meseci kasnije 21. 9. 2009.godine doneo rešenje o sprovođenju istrage, između ostalog zbog krivičnih dela krijumčarenja i falsifikovanja isprave. Najkraće rečeno, moj brat je okrivljen da je, kao vlasnik firme koja se bavi špedicijom, izvršio falsifikovanje carinskih deklaracija prilikom uvoza automobila, tako što je na neispravnu dokumentaciju stavljao pečate svoje firme.

U januaru 2010. godine, predmet preuzima ''reformisano pravosuđe'' odnosno Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici, u liku sudije Gordane Frlete. Paralelno sa sudskim krivičnim postupkom, povodom iste stvari vođeni su postupci radi carinskog prekršaja, u kojima je veštačenjem koje je izvršio MUP - UKP - Nacionalni kriminalistički centar utvrđeno da su pečati firme mog brata falsifikovani, odnosno da on nema veze sa falsifikovanjem carinskih deklaracija, pa je u svim postupcima povodom carinskog prekršaja pravnosnažno oslobođen.

Kako ''reformisano pravosuđe'' nije u istrazi uradilo ništa, odnosno kako istraga nije završena u roku od 6 meseci, moj brat je insistirao da se sa postupkom ubrza, kako kod Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, tako i kod Osnovnog tužilaštva.

Na ove njegove zahteve niko nije reagovao, istraga nije završena ni do decembra 2011. godine, pa se moj brat obratio pritužbom na rad tužilaštva i suda Republičkom javnom tužiocu Zagorki Dolovac i Skupštinskom odboru za pravosuđe, ukazujući da istraga traje predugo, u tom trenutku dve godine, iako po zakonu može da traje najduže šest meseci, da ni sud ni tužilaštvo u predmetu ne rade ništa i praktično ih pozvao da ga ili optuže ili ostave na miru. Nakon toga počinju naše nevolje!

Iako istraga i dalje nije odmakla sa mesta na kome se do tada nalazila Osnovno tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici 26. 3. 2012. godine podnosi Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici zahtev za oduzimanje imovine od mog brata Branislava Lukića, ali istom prilikom podnose zahtev za oduzimanje imovine i meni, sa obrazloženjem da to nije moja imovina, već imovina mog brata, što ničim nije dokazano ni potkrepljeno makar jednim dokazom.

Tako sam ja tog 26. 3. 2012.godine pozvan u lokalnu stanicu policije u Rumi, u koju sam kao građanin otišao svojim automobilom, a odande se, ne menjajući status građanina, vratio peške! Pored automobila Volswagen Passat, oduzeli su mi i kuću u izgradnji u Rumi. Sve ovo na osnovu naredbe tužilaštva u Sremskoj Mitrovici, bez sudske odluke.

Dana 2. 4. 2012. godine, pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici je održano ročište o privremenom oduzimanju imovine, nakon čega je postupajući istražni sudija Gordana Frleta donela rešenje broj Ki.892/10 od 2. 4. 2012.godine kojim je usvojila zahtev tužilaštva za privremeno oduzimanje imovine prema mom bratu Branislavu Lukiću, ali i prema meni, oduzevši mi pri tom kuću u izgradnji i automobil Volswagen Passat, pri čemu ja nisam ni okrivljeni u navedenom predmetu, čak ni svedok, niti sa istim predmetom imam bilo kakve veze, osim što sam brat Branislava Lukića.

Uzgred, bratu su oduzeli kuću koju je sagradio naš otac, u kojoj smo obojica rođeni, a koju je otac preneo na brata ugovorom o raspodeli imovine za života 2009. godine., što će reći da smo protivpravnu imovinsku korist stekli pre nego što smo se rodili! Dakle, za ''reformisano pravosuđe'' ništa nije nemoguće! Protiv rešenja o oduzimanju izjavio sam žalbu, a krivično veće Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici je 12. 6. 2012.godine uvažilo je žalbu, ukinulo rešenje o oduzimanju imovine i vratilo predmet sudiji Gordani Frleti na prvostepeni postupak, sa jasnim uputstvima šta da radi.

Iznervirana, valjda, takvim rešenjem, sudija Frleta zakazuje novo ročište za 30.11.2012.godine, dakle 5 i po meseci kasnije, iako je po Zakonu o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela to ročište morala zakazati u roku od pet dana! Ali za sud u Sremskoj Mitrovici nema razlike između pet dana i pet meseci!

Nakon održavanja ročišta, istražni sudija Gordana Frleta donosi rešenje poslovni broj Ki.892/2010 od 26. 2. 2013.godine kojim ponovo oduzima imovinu, pri čemu nije uvažila ni jednu jedinu primedbu koju joj je u ukidajućem rešenju stavilo veće Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici koje je ukinulo rešenje. Ponovo žalba, veće ponovo ukida rešenje o oduzimanju imovine, dana 3. 4. 2013.godine. Imovina, naravno, ni nakon toga nije vraćena...

Nakon toga, dešava se nešto fantastično! Verovatno još više iznervirana zbog ukidanja rešenja nego prvi put, sudija Gordana Frleta više ne želi da postupa u ovom predmetu, pravdajući takav stav time da ona radi u Staroj Pazovi da se ovde radi o tzv. ''rumskom'' predmetu, jednostavno, taj predmet je više ne interesuje. Ni druge sudije nisu bile zainteresovane za dalje postupanje u ovom predmetu, pa je tako predsednik suda Zorica Radekić-Korica par puta pokušala predmet da ''uvali'' nekom od sudija, ali do dan danas nije imala sreće u toj raboti tako da nemamo jos uvek postupajućeg sudiju, što bi trebalo po zakonu da je nemoguće.

U međuvremenu, na snagu je stupio novi Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, koji je, u članu 24 stav 2, propisao da tužilac može na osnovu naredbe, a bez odluke suda da drži oduzetu imovinu samo 3 meseca. Kako je od marta 2012.godine prošlo ne tri već 16 meseci, tražili smo od Osnovnog tužilaštva da nam vrati imovinu, jer sud nije doneo nikakvu odluku, a očigledno je neće ni doneti jer niko od sudija neće da uzme predmet u rad. Tužilac Nebojša Popović je imao raznorazna tumačenja citiranog člana, ali je na kraju zauzeo stav da će imovinu vratiti 16. jula 2013. godine, odnosno tri meseca nakon stupanja zakona na snagu jer, navodno, ne može retroaktivno da primenjuje zakon. Hajde, sačekaćemo i taj 16. juli, kad smo već dosad čekali! Međutim, umesto da vrati imovinu imenovani tužilac 17. jula 2013. godine naređuje svom zameniku, Mileni Crnobarac, koja postupa u ''našem'' predmetu da donese novu naredbu kojom se imovina oduzima za daljih tri meseca, iako na tako nešto nema pravo po zakonu, jer je rok od tri meseca u kome se imovina može držati bez odluke suda upravo propisana da bi se izbegla samovolja tužilaštva prilikom oduzimanja imovine. Naravno, na ovakvu odluku tužilaštva nemam pravo žalbe jer to nije sudska odluka, pa sam, pretpostavljate, još uvek bez imovine.

Povodom ovog problema obraćao sam se i Republičkom javnom tužiocu, i Državnom veću tužilaca, i gde sve ne, ali nikakav odgovor nisam dobio. Došao sam u situaciju da nemam ni kuću, ni auto, ni tužioca, ni sudiju, ni predmet, ni status okrivljenog, što me dovodi u poziciju iz koje ne vidim izlaz.

Jedino što sam mogao da uradim, a u skladu je sa zakonom, to je da podnesem krivičnu prijavu za falsifikat protiv postupajućeg zamenika tužioca Milene Crnobarac. Naime, ona je u svojoj novoj protivzakonitoj naredbi za oduzimanje imovine od 17. 7. 2013. falsifikovala datume naredbi tako da u toj naredbi piše da je meni imovina oduzeta u martu 2013. godine, što dovodi u zabludu sve pravosudne organe, jer ispada da je od oduzimanja moje imovine do danas prošlo tek cirka četiri meseca, a ne kako je istina 16 meseci!

Iz kojih pobuda i razloga ili na čiji nagovor je to uradila, imaće priliku da kaže na sudu.  U toj prijavi sam zahtevao da njen pretpostavljeni, Popović Nebojša tužioc osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici (inače istaknuti član DS-a),  tu sramnu i falsifikovanu naredbu povuče. On to nije uradio i ja sam i protiv njega kao glavnog režisera svega ovoga podneo krivičnu prijavu za zloupotrebu službenog položaja i nepostupanje u skladu sa zakonom Republike Srbije.

Želeo bih samo da napomenem da su poslušnici tužioca Nebojše Popovića njegova zamenica Milena Crnobarac iz Rume, postupajuća i slepo poslušna sudija Gordana Frleta iz Stare Pazove. Svi oni su naravno članovi DS-a i deluju kao org. krim. grupa. Inače gospodin Popović je iz Beograda poslat u reformi 2010. godine da zavede nered u seoski sud u Sremskoj Mitrovici gde je za svoje saučesnike izabrao gore navedene persone, naravno iz svojih redova-mislim na DS.

Do sada nisam naišao ni na koga ko bi smeo da objavi bilo šta vezano za ovaj predmet, iako sam se obratio na više adresa. Nadam se da ćete vi biti prvi koji će ukazati na protivzakonito ponašanje suda i tužilaštva. Do toga mi je stalo lično, zbog moje imovine, ali i zbog drugih, jer se nikad ne zna ko bi mogao da bude sledeća žrtva. Očekujem vaš odgovor i tekst u vašem stilu...

Miroslav Lukić

(tel. 063109 ...)

Objavljujemo pismo gospodina Lukića, ako mu je to uteha. Evo, pišemo i o našem slučaju...

 

Neporočan a nemoćan

 

 Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je presudu Višeg suda u Beogradu, koju je donela sudija Jelena Kilibarda (rodom iz Stare Pazove), koja je supruga Višeg javnog tužioca Tomislava Kilibarde.

Izvršni sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu Snežana Mladenović je donela rešenje o prinudnom izvršenju, tako što je naložila da se novac skine sa računa izdavača našeg lista. Odmah smo obavestili sudiju da privredno društvo, navedeno u presudi, ne postoji, i priložili smo potvrdu Agencije za privredne registre. Sudije se, pod  drugi put pravi luda.

Pretprošle godine nam je, nekažnjeno, skinula novca izvršavajući presudu u kojoj je kao dužnik navedeno fizičko lice! Veće Prvog osnovnog suda, koji inače predsedava sudija Mirjana Dimitrijević, još nije odlučilo o našem prigovoru, mada su prošli svi zakonski rokovi. Da li je ovakvim radom sudija Snežana Mladenović, zaradila stan u tek izgrađenoj zgradi u Beogradu?

Ovim povodom razgovarao sam  sa vršiocem funkcije predsednika Apelacionog suda u Beogradu, sudijom Duškom Milenkovićem. Poznajem ga više od 15 godina, kao pristojnog čoveka, i dostojnog sudiju. Verujem da i on ima poštovanje za moj rad. Bio sam iznenađen njegovim odgovorom da nema zakonskih mogućnosti da spreči sudiju da donese bilo kakvu odluku! Laknulo mi je, i zahvalio sam mu na iskrenosti. Ovako tešku istinu može da saopšti samo pošten čovek, bez putera na glavi. Takvo je stanje u pravosuđu.

Kada je moj pomoćnik tražio, zvaničnim putem, da nam odgovori da li je reč o zloupotrebi službenog položaja, što jedna od njegovih zamenica (koje on nije postavio) već tri godine izbegava da primi sudski poziv po tužbi koja je protiv nje pokrenuta pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu,  a da je sudija Jasmina Svorcan koja je vodila taj postupak, premeštena u drugo odeljenje, sudija Milenković nam je odgovorio da je tražio od sudije da se izjasni o ovim navodima, ali da je ona to odbila. I dok sam uz pivo razgovarao sa sudijama koji su sudili sa Duškom Milenkovićem, i oni su potvrdili da je reč, takoreći, o neporočnom čoveku. Složili smo se da za nas nije dobro što je on na tom mestu, jer ga ne možemo staviti ni na koji spisak...

A vreme je da se, konačno, naprave spiskovi ludaka i lopuža koji  nečasno obavljaju poziv sudije i tužioca.  Oni koji dosledno primenjuju zakonitost u svom radu, i sami bi voleli da njihove redove očistimo od smrada.