Tabloid je pozvan

Radnici firme Novi Rasadnici koja je vlasnik ekskluzivnih lokacija ne primaju platu sedam meseci

Tajkun Đorđe gradi, a radnici gladni

Đorđe Antelj vlasnik firme Gemaks, uložio je 270.000 evra u firmu Novi Rasadnici i postao gazda na 99 hektara zemlje pored Zrenjaninskog puta, vredne 49,5 miliona evra u Krnjači. U pitanju je lokacija na kojoj se nalaze tržni centar Metro, benzinska pumpa OMV, Tojotin centar, neke manje poznate kompanije i još mnogo, slobodnog građevinskog zemljišta...

 Vuk Stanić

 Četrdeset stepeni je u hladu, dvadesetak radnika firme Novi Rasadnici protestuju ispred direkcije koja se nalazi u ulici Banjički venac 5, pored Zvezdinog stadiona. U njihovoj firmi većinski vlasnik je Đorđe Antelj, poznatiji kao vlasnik firme Gemaks. Do većinskog vlasništva nad firmom Antelj je došao prevarnim radnjama. Sedam meseci nismo primili platu, priča sa očima punim suza, radnica o čija sudbina zavisi od dobre volje Antelja. Jednom rukom ona se naslanja na štaku, a drugom grli unuka koga je povela na protest. Istovremeno bogati klijenti stižu skupocenim džipovima na Gemaksove teniske terene, koji se nalaze odmah pored direkcije Novih rasadnika. Oni  ulaze u centar u firmiranim majicama, na rukama su im satovi koji vrede tri godišnje prosečne plate. Felne na njihovim kolima vrede više nego pet radničkih letovanja. Neki od njih na kratko bacaju pogled prema ljudima koji protestuju, potom sa gađenjem okreću glavu na drugu stranu.  Za radnike Dorđa Antelja koji štrajkuju ove godine neće biti letovanja, oni nemaju čak ni zdravstveno osiguranje.

-Prošle godine u maju svima nam je isplaćena samo polovina plate, drugu polovinu nikada nismo dobili. Nismo se tada previše bunili, ali od nove godine do danas nismo primili nikakvu platu - priča vođa sindikata firme Novi Rasadnici Tatjana Bilbija.

 Jadna je sudbina nas koji radimo za Antelja, pričaju radnici ističući slučaj radnika Vladana Petrovića, koji je povređen na radu. Ostao je bez polovine kažiprsta, a potom je morao da pozajamljuje novac za lečenje. Radnicima doprinosi nisu plaćeni od juna prošle godine. Zdravstvene knjižice nisu im overene. Srpski sudovi oslobodili su Antelja odgovornosti za optužbe vezane za poslovanje građevinskog preduzeća Rad, dok zbog načina na koji je Antelj postao većinski vlasnik firme Novi Rasadnici nije vođen krivični postupak. Možda bi upravo tim povodom trebalo pokrenuti istražne radnje jer je "način" više nego sumnjiv. Više sumnjivih radnji Antelj i njegovi rukovodioci uradili su kako bi zadržali vlasništvo nad firmom koja poseduje desetine hektara ekskluzivnih lokacija. Firma Novi Rasadnici je pravni sledbenik društvenog preduzeća "Vrtno cvećarski kombinat rasadnici". Ta firma je ranije preuzela imovinu komunalne firme "Gradsko zelenilo". "Gradsko zelenilo" je osnovano u vreme Kraljevine Jugoslavije, raspolagalo je i zemljištem na kome se danas nalazi Zvezdin stadion i velikim placem u Krnjači, gde se danas nalaze nemački trgovinski lanac Metro, austrijska benzinska pumpa OMV, Tojota centar...

U tri rate

Osim placeva na Voždovcu, u kompenzaciji su Rasadnici od države dobili i veći plac u Jajincima. Ekskluzivna lokacija u Krnjači od 98 hektara 49 ari i 50 metara kvadratnih koju im je dao još Nedić,  i u vreme samoupravljanja bila je njihova. Ova lokacija danas vredi blizu 50 miliona evra. Sva ova zemlja vodila se kao poljoprivredna, baš kao što je i delatnost Rasadnika bila poljoprivredna. Ovo je važno istaći jer su firme koje su poslovale sa drugim delatnostima poput Luke Beograd, ili građevinskih firmi lokacije dobijale na korišćenje, dok su firme sa poljoprivrednom delatnošću placeve dobijale u svojinsko vlasništvo.

 Dobro su ovu razliku poznavali i vlasnici firmi Koling i Gemaks, baš kao i Bogoljub Karić kada su devedesetih poveli pregovore o dokapitalizaciji sa radnicima Rasadnika. U to doba još uvek se firme nisu privatizovale kao danas, već su društvena preduzeća kojima su upravljali radnici imali pravo da se po Zakonu o svojinskoj transformaciji udruže sa privatnim ulagačima. Radnici Rasadnika shvatili su da zemlja koju poseduju vredi mnogo. Pokušali su da pregovorima sa ljudima koji su u to vreme imali pare dogovore fer dokapitalizaciju. Birali su kapitaliste koji bi mogli na njihovoj zemlji da grade. Pregovarali su sa Karićima, kratko. Pregovarali su sa sada preminulim vlasnikom Kolinga, Milanom Zukanovićem. Nekakav dogovor su postigli tek sa vlasnikom Gemaksa Đorđom Anteljem. Tokom pregovora sa investitorima pravila su promenjena, pa se zemljište Rasadnika više nije vodilo kao vlasništvo firme, već je u knjigama pisalo da im je zemlju na korišćenje dodelio grad Beograd.

 Ovde je bitno istaći da je neposredno pre dogovora sa radničkim savetom Novih Rasadnika, Đorđe Antelj uspeo da se domogne njihovog placa na Voždovcu. U to vreme Beogradom je vladao Srpski pokret obnove. Pod izgovorom da plac nije priveden nameni, SPO-ovci donose odluku da se Rasadnicima oduzme ekskluzivna lokacija blizu Zvezdine Marakane. Oni taj plac potom dodeljuju Antelju, a ovaj tamo gradi sportski centar i teniske terene. Osim ovog placa Antelj je od Rasadnika otkupio i plac u Jajincima za 2,5 miliona maraka. Kada je dogovor sa Anteljem postignut, svima je bilo jasno da će on firmu dokapitalizovati, ali su se mišljenja o tome koliki će biti njegov vlasnički udeo u firmi biti razlikovala. Prema dogovoru sa radnicima Antelj je preko građevinske firme GP Gemaks trebalo da Rasadnike dokapitalizuje u tri rate. Prva rata plaćena  je prebijanjem duga od 1.720.000 dinara 1999 godine (113.152,69 evra). Drugu ratu dokapitalizacije Antelj uplaćuje 21. 6. 2000. godine (97.826,09) evra. Iste godine u decembru novi suvlasnik dokapitalizuje Nove Rasadnike sa ratom od 50.000 evra.

Dizanje cene uz malu pomoć prijatelja

Iz tri puta Antelj je u njihovu firmu de fakto uložio ukupno 260.978,78 evra. Pozivajući se na različite osnove, npr. valutna kretanja i rast indeksa cena na malo (revalorizacije vrednosti osnovnog kapitala) Antelj svom ulogu diže vrednost na čak 315.318,29 evra. Od trgovinskog suda traži da se njegov udeo prizna u tom iznosu. Istovremeno on tvrdi da imovina Rasadnika koju je firma Cesmekon procenila na 3,7 miliona maraka odnosno 1,8 miliona evra vredi tek 270.000 evra. Ove tvrdnje Antelj pokriva papirima koje je u njegovu korist fabrikovao Insitut za ekonomiku poljoprivrede, odnosno Zoran Đerković. U svojoj proceni Đerković je namerno izostavio vrednost zemlje na koju su rasadnici imali pravo vlasništva, odnosno pravo korišćenja zavisno od Zakona i vremena u kome se to tumači. Đerković je imovinu procenio čak devet puta manjom. Osim zemlje iz procene je izostavio i ugovore o zajedničkoj izgradnji koje su Rasadnici imali sa firmom Koling. Sve ovo bilo je nebitno Trgovinskom sudu u Beogradu, oni su prihvatili Anteljeve predloge i uknjižili ga kao vlasnika 57 odsto kompanije Novi Rasadnici. Uvidevši kakvu je prevaru Antelj sproveo, radnici Novih Rasadnika se organizuju i od direktora Radoslava Dolovačkog traže da ih zaštiti. Dolovački odmah traži od Ministarstva za privredu i privatizaciju obnovu postupka procene vrednosti kapitala. On pokreće i upravni spor pred Višim trgovinskim sudom u Beogradu radi poništenja Rešenja po kome je Gemaks odnosno Đorđe Antelj uknjižen kao većinski vlasnik.

Isknjiženi tajkun

Viši sud nije godinama rešavao slučaj, navodno su čekali odluku Ministarstva o ponovnoj proceni. Iz Ministarstva nije stizao nikakav odgovor dugo vremena. Antelj je trljao ruke. Za samo 270.000 evra, domogao sam se placa od 98 hektara 49 ari i 50 metara kvadratnih tik uz Zrenjaninski put. Bio sam bogat, biću još bogatiji za 50 miliona evra, verovatno je ovako razmišljao Antelj u to vreme. Planovi o prodaji zemljišta firme Rasadnici počeli su polako da se realizuju. U to vreme Antelj je vodio računa da ne kasni sa platama radnicima. Nije mu trebo još i sindikalni protest. Neuobičajeno za zemlju Srbiju i neočekivano za Đorđa Antelja, u petak 20. februara 2004. godine Ministarstvo za privredu i privatizaciju donosi zaključak da se postupak verifikacije vrednosti i strukture kapitala Novi Rasadnici mora ponoviti. Ponavlja se postupak verifikacije vrednosti i strukture kapitala preduzeća Novi Rasadnici d.o.o. iz Beograda, Banjički Venac broj 5..., napisalo je Ministarstvo. Popodne toga dana kopija ovog zaključa dostavljena je direktoru Radoslavu Dolovačkom. Na taj način on je dobio papir koji mu je trebao da u upravnom sporu pred Višim trgovinskim sudom u Beogradu isknjiži Antelja kao većinskog vlasnika. Anteljev Gemaks trebalo je da sa 57 odsto bude spušten na manje od trideset procenata vlasničkog udela. Istog dana ovo je saznao i Đorđe Antelj, javila mu je Mira Prokopijević, službenica Ministarstva koja je i potpisala Zaključak. Svestan da će Viši sud ako do njega stigne ovaj dokument, doneti odluku u korist radnika Novih Rasadnika odnosno direktora Dolovačkog, Antelj je pokrenuo plan B...

Cumbo sve pretumbo...

Pošto je u tom trenutku još uvek bio upisan kao vlasnik 57 odsto kapitala,  i kako je prethodnih meseci koristeći se takvom lažnom uknjižbom postavio svoje ljude u upravni odbor firme, on je sa njima doneo odluku o smeni direktora Miroslava Dolovačkog. Ovde treba istaći da je ovakva smena, kao i izbor novog direktora bila nezakonita, jer upravni odbor koji je jednog imenovao, a drugog razrešio nije imao pravni legitimitet ni legalitet, od trenutka kada je Ministarstvo donelo zaključak o ponovnoj proceni kapitala. Već u ponedeljak 23. februara 2004. godine, Upravni odbor doneo je odluku o smeni Dolovačkog, a nekoliko dana kasnije u registar privrednog suda upisan je kao direktor Petar Cumbo. Ovako brze izmene u registru čak i danas kada se o tome stara Agencija za privredne registre, je gotovo ne moguće izvesti, osim ako ih ne traži lično Đorđe Antelj. Početkom marta 2004. godine Anteljev direktor Petar Cumbo, zvanično povlači tužbu pred Višim trgovinskim sudom u Beogradu. Pošto je imenovanje direktora bilo protivzakonito, onda je i njegovo pravo na povlačenje takve tužbe bilo pravno nedozvoljeno, ipak time se Viši trgovinski sud nije bavio. Tu Anteljeva borba za očuvanje većinskog udela nije gotova, on se narednih meseci na sve načine potrudio da papir kojim ministarstvo nalaže ponovnu procenu kapitala  Novih Rasadnika ne ugleda svetlost dana. Može se reći da mu je to donekle i pošlo za rukom, jer su se službenici Ministarstva privrede, ministri i sudije trgovinskog suda do danas ponašali kao da takav papir ne postoji. Tim povodom kao ilustraciju uz tekst objavljujemo faksimil kopije tog Zaključka, a od nadležnih u sudovima i ministarstvima očekujemo da reaguju.

 A 1.

Jedni igraju tenis, drugi uzimaju reket

 Vlasnik firme Gemaks Đorđe Antelj, dokapitalizacijom firme Novi Rasadnici u koju je uložio svega 270.000 evra, postao je većinski vlasnik, te kompanije. On je tako stekao pravo raspolaganja nad zemljom vrednom više desetina miliona evra. Samo od nemačke firme Metro, Antelj je za prenos prava korišćenja oko dva odsto tog placa naplatio više od milion i tri stotine hiljada evra (1.358.940,00) Prilikom procene vrednosti Novih Rasadnika u obzir nije uzeta vrednost zemljište sa kojim ova kompanija raspolaže, ali Antelj kod koga svi političari igraju tenis se zbog toga ne sekira. Nešto ranije, Antelj je za medije izjavio: "...Nekad su me optuživali da me finansira Vuk Drašković, da bi po dolasku na vlast u Beogradu SPO tvrdio da mi je sve mašine kupio Marko Milošević. Na kraju nas je ta stranka angažovala u izgradnji Bežanijskog groblja i crkve Svetog Luke na Košutnjaku. Gemaks nikada nije bio stranački obojen, o čemu dovoljno govori već i to što u naš sportski centar dolaze svi političari koji žive u ovom gradu...".

 A 2.

Nije platio ni tenisere

Zbog ne isplaćenih ličnih dohodaka, i ne uplaćenih doprinosa, radnici firme Novi Rsadnici, protestuju već više meseci. Suočavaju se sa medijskom blokadom. Sa druge strane kontroverzni većinski vlasnik njihove kompanije Đorđe Antelj nije samo njima ostao dužan pare.Teniski reprezentativci su ranije izjavili da Antelj laže da im je uplatio bilo kakva sredstva. U vreme dok je bio predsednik Skupštine Teniskog saveza Srbije (TSS) Đorđe Antelj je izjavio je da je u razvoj talenata uložio dva miliona dolara. Nedugo posle njegove izjave  javnosti su se obratili i osvajači Dejvis kupa, reprezentativci naše zemlje. Oni su tom prilikom saopštili da im TSS nije uplatio ni dinara. Jako je teško kada neko izgovori neistine o vama, naročito, ako se nalazite daleko od svoje zemlje, i nemate priliku da govorite, izjavili su tom prilikom reprezentativci Srbije.

Glosa

U firmi Đorđa Antelja, radnicima doprinosi nisu plaćeni od juna prošle godine. Zdravstvene knjižice nisu overene, radnik Vladan Petrović, ostao je bez polovine kažiprsta, u radno vreme, a onda je morao da pozajmljuje novac za lečenje.