Pismo

 

Crni prah skuplji od belog

Grupa preduzetnika iz Beograda poslala je pismo Tabloidu u nameri da javnosti otkrije jednu od najvećih organizovanih prevara i krađa koje su se odvijale u javnim nabavkama u Republici Srbiji tokom poslednjih desetak godina, a koja se tiče organizovanog kriminalu u nabavci štampača i potrošnog materijala - tonera za štampače...

...

Ko bi još rekao da se na crnom prahu može debelo pokrasti jedna država i narod, jednako zaraditi milione kao i na belom prahu? Ali, "mreže" i dileri ovog neverovatnog posla postoje...

Vođa "tonerskog" klana je Milan Zrnić, je zaposlen u firmi Hewlett Packard (HP, jedna od najvećih svetskih IT firmi, kancelarija u Beogradu). Pored njega, tu je i Dragan Popović, vlasnik preduzeća AIGO BS. Da bi izbegao svaku sumnju, Dragan je svoju drugu firmu, preko koje pere novac, ATOM PARTNER registrovao na Irenu Popović. Svoje krimi poslove pokušao je da zamaskira donacijama političkoj stranci DS, kao i kvazi-altruizmom poput poklanjanja inkubatora porodilištu. Naravno, trošak oko DS-a i inkubatora bio je samo mrvica novca koji je ova osoba prigrabila poslednjih godina.Treći član grupe je Bojan Živanović, takođe zaposlen u HP-u, koji je sa Milanom Zrnićem kum.

Bojan Živanović igra ulogu „malog za vezu". Kako od malih prosečnih ljudi osrednjih prihoda u kratkom roku napraviti bogataše? Recept je jednostavan: budi istaknut član vladajuće garniture (DS-a)  i iskoristi to za nameštanje tendera. Ukoliko imaš čoveka koji radi u firmi-proizvodjaču štampača i tonera - eto dobitne kombinacije. Dogovorom između dva glavna aktera (Milana Zrnića i Dragana Popovića) nastao je i treći „sastojak" bez koga pljačka ne bi bila moguća: autorizacija. To je jedan jedini papir - dokument od 3-4 reda teksta koji izdaje HP i koji lično potpisuje Milan Zrnić, a kojim se navodno „garantuje" da su ponuđeni toneri za štampače originalni, a ne falš.

Dragan Popović je godinama uticao na javne nabavke velikog broja  državnih preduzeća na taj način što je preko svojih političkih DS veza u tim firmama u tekst tendera uvek ubacivao da se kao garant originalnosti tonera traži autorizacija proizvođača. Konkurencija u kancelarijskom materijalu, papiru i tonerima je prilično jaka, moglo se desiti da se neka druga firma umeša u ceo posao...Tu na scenu stupa drugi član „ekipe", Milan Zrnić koji Autorizaciju izdaje samo AIGO BS-u i nekolicini firmi koje su „pravile gužvu" na tenderima, izigravajući fiktivne tri ponude.

Ponuđene cene tonera na tenderima znatno su veće od onih koje nude druge firme. Cena sa „autorizacijom" viša je od one bez autorizacije 20, 30 pa i više %. Naravno, ponude firmi koje su nudile IDENTIČNE tonere, ali bez famoznog papira  Autorizacije, nikada nisu prihvatane i odbijane su kao neodgovarajuće, jer nisu bile u skladu sa tenderskom dokumentacijom. Ako je tender za tonere u TELEKOMU vredan 350.000 EUR, jasno je da je samo na ovom „posliću" zarada barem 50-100.000 EUR, isključivo zahvaljujući Autorizaciji. Stotine tendera u proteklih nekoliko godina = opljačkani milioni EUR narodnih para.

Spisak oštećenih državnih firmi i institucija je veoma dug, obzirom na to da sve manje-više koriste kancelarijski materijal i štampaju velike količine dokumenata. Najveće državne firme su bile i najbolji zalogaj, ali da navedemo neke: Telekom (godišnje nabavke tonera vredne više stotina hiljada evra), Komercijalna banka, Poreska uprava, Elektrodistribucija, Kolubara, Vodovod, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Narodna Banka Srbije, lokalne samouprave...lista je skoro beskonačna, jer državnim službenicima koji su pisali tekstove javnih nabavki bilo je potrebna sasvim mala stimulacija kako bi u tekst tendera ubacili rečenicu „Ponuđač mora da dostavi Autorizaciju proizvođača, kojom garantuje originalnost ponuđenih tonera". Prevaru koja se odvijala godinama (i još uvek odvija) lako je otkriti proverom tenderskih dokumentacija u državnim preduzećima.

Ovakav nastup „dvojca" godinama izaziva velike probleme u tržišnom nastupu ostalih firmi koje HP samo naziva svojim zvaničnim partnerima. Klasičan primer je firma SOLUTION JM, koja u poslednjih godinu dana više ne želi da trpi pritisak, pa je počela sa organizovanim žalbama i rušenjem tendera koji su namešteni od strane Zrnića i Popovića.

Ukoliko se samo malo pozabavite podacima o prometu koji je imala firma AIGO BS u proteklih nekoliko godina, biće Vam jasno da se radi o „koracima od 7 milja". Da li treba da napomenemo da AIGO BS pre 7-8 godina praktično nije ni postojao?

Ogroman novac koji se poslednjih godina slio u džepove glavnih aktera ove organizovane kriminalne grupe morao je negde da se troši. Kupovina stanova, skupi džipovi vredni desetine hiljada evra (Jeep, BMW, Mazda...), nekretnine...Kuća koju je na Rajcu sagradio Milan Zrnić, zbog svoje raskoši i lepote, predstavlja pravu turističku atrakciju, putnici namernici tamo dolaze da se slikaju jer liči na dvorac iz bajke.