Čerupanje

 

Kako je počela i dokle je stigla višegodišnja pljačka državnog blaga u "Kolubari"

 

Čekajući demokratiju

 

Geneza demokratske pljačke u Kolubari ne može se ispričati bez dobrog, dugogodišnjeg posmatrača sa lica mesta. Tabloid je od svog insajdera u ovom energetskom gigantu dobio "skicu za portret" nekoliko mafijaških rukovodstava koji su ovde protutnjali, surovo pljačkajući i radnike i državne resurse. Nijedna od tih mafija nije poslovala samostalno, nego uz snažnu podršku najviših državnih rukovodilaca i koalicione elite koja se, od izbora do izbora, ovde pojavljivala. Naravno, ne sa ciljem da unapredi eksploataciju uglja, nego mehanizam pljačke "Kolubare". O tome, i o mnogim drugim metodama kriminalnog zgrtanja miliona evra i bogaćenju jedne male ali opasne grupe ljudi, autor govori podsećajući na događaje od pre pet godina, kako bi čitalac bolje razumeo šta se danas u ovoj strateški važnoj firmi dešava...

 

...

 

Bila je 2008. godina, prošli su republički izbori i Demokratska stranka Srbije (DSS) je potučena do nogu. Radnici "Kolubare" su se tih dana čašćavali, neko pivom, neko jogurtom kupljenim za bonove u kantini...Svi su proslavljali odlazak lopova i dolazak nove demokratske vlasti u njihov rudarski basen...Čekalo se formiranje vlade, ali novi direktor iz DS nikako da se pojavi.  "Kolubarom" je i dalje vladao Vladan Jovičić iz DSS!

  Prolazili su meseci od formiranja nove vlade a ništa se nije dešavalo. Jednog jesenjeg dana, konačno je došlo razjašnjenje zašto je DSS na vlasti i dalje u "Kolubari" i to sa lokalnih lazarevačkih televizija: Dragan Marković Palma došao u Lazarevac i održao konferenciju za lokalnu štampu i televizije, stojeći u društvu svog (i Arkanovog) kuma i poslovnog partnera, Radosava Savatijevića Keneta, a inače, tadašnjeg člana Upravnog odbora EPS, zatim popularnog Jefte, inače gradskog menadžera gradske opštine Lazarevac (sa tadašnjom platom od 300.000 dinara), inače vlasnikom firme "Nukleus" preko koje su išli svi zakupi privatne mehanizacije u "Kolubari". Bio je tu još je predsednik opštinskog odbora Nove Srbije i nezaobilazni direktor "Kolubare" Vladan Jovičić, rumen u licu od preterane dnevne konzumacije alkohola, zajedno sa sindikalnim vođama Milanom Đorđević-Đokinim i Miodragom Ranković-Picijem.

Palma je vatreno počeo svoj govor:

 "...Došao sam da podržim direktora Kolubare Vladana Jovičića, jer "Kolubara" radi odlično pod njegovim mudrim rukovodstvom...".

Svima nam je  bilo jasno zašto niko ne smenjuje DSS iz "Kolubare", mada je na vlasti bila crveno-žuta koalicija. Dragan Marković-Palma se tu nije zaustavio već je nastavio govor kao da se nalazi u nekoj od svojih jagodinskih mesnih zajednica, pa je nastavio:

 "...Kako vas nije sramota što je ovaj grad ovako prljav? Što se ovde ne peru ulice redovno? Pa tek ova prašina u vazduhu...!".

 Preseo je onaj jogurt sirotim kolubarskim rudarima, što su u čast izbora pili u kantini. Posle osam godina "demokratije" za koju su se izborili sami, shvatili su da izbori, isto kao i u vreme Miloševića, ništa ne rešavaju.

 

Sindikalna tarifa

 

 

I dok su rudari tako čekali demokratske promene, neki drugi su radili. Jedan mali socijalistički aparatčik po imenu Mile Jeremić (SPS), a po funkciji direktor pravne i kadrovske službe "Kolubare" razvijao je divan biznis. Svi su znali kako to funkcioniše: platiš Miletu preko posrednika 5.000 evra i zasnuješ stalni radni odnos u "Kolubari"! Za to vreme na hiljade ljudi radi preko omladinske zadruge na kopu, većina njih i po sedam godina u kontinuitetu bez ikakvog ugovora! Za tako nešto sigurno bi trebao da se pobuni Sindikat, zar ne? Ipak je Sindikat taj koji kontroliše poslovodstvo i bori se za prava radnika...

Mile je odavno shvatio da kao direktor državne firme treba da bude najbolji prijatelj državnom sindikatu. Zaposlio je sindikalnu "žensku decu" u magacine "Kolubare". Prepunio je magacine "izdavaocima materijala" koji po ceo dan lakiraju nokte, a pošto Mile neizmerno voli svoj državni sindikat, za zapošljavanje "ženske dece" daje popust (uzima samo trećinu od "zvanične" sume). Naravno, Milan Đorđević Đokin, predsednik sindikata roditeljima "ženske dece", koje je eksproprisao kop i koji su naplatili u proseku po 300.000 evra za svoja domaćinstva, naplaćuje punu cenu od 5.000 evra, a dve trećine uzima za sebe.

Podrška državnog sindikata ima svoju cenu. Ono što je izgubio poslujući sa sindikatom lako je nadomestio prodajući gladnima posao, a sve preko mreže posrednika koju je organizovao Goran Perišić (DSS), po funkciji šef kabineta generalnog direktora.

I onda i danas, osim državnog, postoji i još par reprezentativnih sindikata u "Kolubari". Sa njima je Mile pravio sličnu nagodbu 2008.godine. Predsednik Nezavisnog sindikata ima sina, dvadesetogodišnjaka. Dolazi taj mladi čovek kod Mileta, donosi diplomu neke Više saobraćajne škole sa Vračara i dobija posao za stalno, i to kao inženjer! "Dete" je išlo u četvorogodišnju rudarsku tehničku školu u Lazarevcu i posle mature za samo godinu dana diplomiralo  na Višoj školi koja traje dve godine!

 Mnogo je takve "sindikalne dece" u "Kolubari". Nezavisni sindikati imaju kvote za zapošljavanje kod Mileta Jeremića, a oni te kvote koriste da omasove članstvo: za svakih dvadeset pristupnica koje im čovek donese, oni mu daju jedno radno mesto, zaposle sina i slično. Zapošljavaju uglavnom mlade inženjere i inženjerke sa diplomama stečenin na isturenom odeljenju novosadskog Tehničkog  univerziteta u Zrenjaninu. To su ti "eksperti" kojima u Kolubari pune kancelarije, jer ih niko ne bi poslao u pogon da mašine i bagere svojom stručnošću upropaste. Radnici su i dalje ćutali i čekali demokratske promene...

 

Kod Draginje na "berzi"

 

   U leto 2009. "nebo se otvorilo". Dolazi novi direktor iz DS, Nebojša Ćeran, diplomirani tehnolog za vode. Prethodno je u dva mandata bio predsednik opštine Obrenovac, a nešto malo i direktor Termoelektrane Obrenovac, tokom 2000. godine. Radnici željni pravde, očekuju najavljeni "obračun sa kriminalom i korupcijom", slave unapred Ćerana kao novog Mesiju, spasitelja "Kolubare" i svih Srba.

I on nastupa spektakularno. Najpre razdvaja pravni i kadrovski resor i dovodi Gordanu Dražić za direktora pravnih poslova, a Mileta Jeremića (p)ostavlja za direktora kadrovskih poslova. Gordana menja sistematizaciju, a Mile je potpisuje. Uvode se nova radna mesta: projekt menadžeri, koji ne vode nikakve projekte, a imaju svoje kancelarije, sekretarice, službeni mobilni telefone, službeni auto "Škoda fabia" za popodne kad nisu na poslu, a kad su na poslu imaju po službenu "Škodu Octavia" sa vozačem, pravo da jedu i piju na potpis i platu nešto manju od plate generalnog direktora "Kolubare".

Na ta mesta postavljaju bivše visoke direktore iz DSS, Vladana Jovičića (generalni direktor) i Milovana Obradovića (zamenik generalnog direktora). Radnici ovo još uvek ne znaju pa kao omađijani pišu pisma novom generalnom direktoru, detaljno mu objašnjavajući ko, šta, kako i koliko krade u "Kolubari". Pošto je sve predstavke iščitao, njemu je u tim okolnostima trebalo više od mesec dana da se upozna sa kriminalnom organizacijom "Kolubare". Stoga je rešio da "pomogne" Miletu Jeremiću i Goranu Perišiću u njihovom biznisu sa zapošljavanjem, ali i da rastereti ljude suvišnih obaveza i novaca.

Jedan od projekt menadžera lično g donosi Nebojši Ćeranu. Mile Jeremić i Goran Perišić nisu u potpunosti izbačeni iz posla, jer ipak imaju izvanredne poslovne odnose sa svim sindikatima, to je sad njihov resor. Mile Jeremić je inače neophodan da potpiše rešenje o radnom rasporedu za svakog od tih radnika (i za one sa diplomama sa vašara i za one sa pravim diplomama). Smatrali su "oni gore" da je koristan: "...Neka ga tu, zašto bi Ćeran ugrozio nekog svog iz DS da takve diplome potpisuje"?

 Kao dokazani kupler-majstor, Goran Perišić obezbeđuje Nebojši Ćeranu neviđene užitke. "Sredio" mu je mladu i zgodnu, vitku i visoku pravnicu (mada je Ćeran patuljak!) koja, iako neiskusna, meteorski napreduje u pravnoj službi. Plaća joj pravosudni ispit, iako mnogo starijim kolegama "Kolubara" to nije platio. Tu su i dve mlade sestre, koje sa diplomama zrenjaninskog fakulteta dobijaju dobro plaćen radna mesta. Jedna od njih dve je i elektroinženjer koju su poslali na pogon, ali joj mudri rukovodioci ne daju da napusti radionicu, da ne napravi neku havariju (elektromotori na bagerima su enormno skupi). Obema Ćeran pala troškove studiranja i ugradnju silikonskih grudi.

 

"Prekaljeni eksperti"

 

   Radnici na kopovima još neobavešteni očekuju pravdu, a njihovo rukovodstvo Raša Milić (SPO), direktor površinskih kopova i Vlada Radovanović (SPS), tehnički direktor kopova, umesto da budu smenjeni i uhapšeni, zbog iznajmljivanja mehanizacije koju su sprovodili, bivaju ekspresno unapređeni u poslovodstvo rudarskog basena u tehničkog direktora basena i zamenika generalnog direktora. Rudari počinju da sumnjaju da "nešto je trulo u državi Danskoj".

Ćeran odlučuje da "sredi" problem davanja mehanizacije za potrebe rada u mesnim zajednicama opštine Lazarevac, jer emisija "Insajder" na TV B 92 diže uzbunu kako se to zloupotrebljava. Ali, umesto da to ukine, on postavlja projekt-menadžera koji će biti zadužen za mašine u mesnim zajednicama, kako bi lakše delio plen!

 Kenetovi i Palmini kamioni rade bez prestanka. Doduše javnosti radi, izbacio je oko 20 odsto mašina, uglavnom malih preduzetnika iz Lazarevca, koji su stvarno i radili i satirali svoje mašine na pepelištu termoelektrane. Tih 20 odsto je za reklamu, kako se obračunava sa "kriminalom i korupcijom", a ostalih 80 odsto je u vlasništvu Keneta i Palme. Oni rade nesmetano.

Namnožilo se projekt-menadžera za svaku od mahinacija koje se sprovode u "Kolubari", sa direktorskim platama i privilegijama. Dovodi Ćeran čak i Jelenka Micića iz Rudnika Kovin da i on bude projekt-menadžer, a angažman su našli i svi neuhlebljeni bivši rukovodioci DS koji su na raznim stranama upropastili sve što se upropastiti može.

Ćeran shvata da mu je plata mala i potpisuje rešenje o promeni Sistematizacije i povećava svoju platu za duplo, dajući sebi platni koeficijent 14,900 što je preko osam plata običnog radnika, dok je u komunizmu bilo zakonski obavezujuće pravilo da plata svakog generalnog direktora u svim  preduzećima ne može preći pet plata običnog radnika. Demokratija očito ima svojih pogodnosti.

I konačno, od nekoliko televizija u Lazarevcu, novi direktor Nebojša Ćeran ekskluzivni intervju daje baš za TV Spectrum, koja je u vlasništvu Radosava Savatijevića Keneta! Siroti mali hrčki, koji su čekali Mesiju, shvataju da su dočekali Zlog Patuljka!

   Ćeran stavlja pod kontrolu direktora investicija Branka Petrovića i svog knjigovođu Ljubodraga Milivojevića-Ljubu Lovca, koji preko Kanade uzimaju proviziju od ino-partnera.

Na mestu direktora za ekonomske poslove basena, Zli Patuljak uzatiče nesrećnog Ljubišu Nekića, čoveka sa talentom za potpisivanje. Njegov talenat je u tome što ne gleda šta potpisuje, a voli da se zove direktorom. Ne uzima proviziju, ceo Lazarevac zna da je "jadan dobar", ali voli direktorsku platu i zna da se potpiše.

Pošto je Ćeran otkrio talentovanog knjigovođu Ljubu Lovca, on mu daje naredbe šta Nekiću da nosi na potpis. Ćeran zamisli, Ljuba Lovac finansijski i knjigovodstveno sprovede u delo i odnese nesrećnom Nekiću da potpiše. Ostavlja Ćeran na mestu komercijalnog direktora Miću Rankovića (SPS), već je postalo očigledno da tim koji dobija ne treba menjati, a nije ga menjao ni Čiča Tomić, ni Jovičić ("Vunjak"), pa neće ni Ćeran Zli Patuljak.

Za direktora Interne banke postavlja Zorana Biorca (DS), nekadašnjeg finansijskog direktora DD "Strela Lazarevac Prevoz- Lazarevac", autosaobraćajnog preduzeća, koji je ujedno bio i finansijski arhitekta njegove propasti. Osvetio se Biorac posle "Strele" i JP "Toplifikaciji" Lazarevac, a ni Poreskoj upravi u Lazarevcu nije ostao dužan, jer je kao  direktor Poreske uprave isposlovao da se mnogi dužnici izvuku i ne plate državi šta joj duguju. Odličan kadar za novog direktora Interne banke "Kolubare", dok je šefica finansijske službe  Ljiljana Milošević (DS), prekaljeni ekspert za finansijske mahinacije.

 

 

Mile i 48 pripravnika

 

 

Došlo je vreme i za malo stranačkog zapošljavanja na nivou EPS, koje treba predstaviti kao najpoštenije zapošljavanje otkako je sveta i veka. Poslovodstvo EPS raspisuje konkurs za prijem 160 pripravnika sa završenim fakultetom, od čega 48 čeka posao u Kolubari. Mile Jeremić traži od Nebojše Ćerana kao nagradu za svoj dosadašnji rad, da i za njegovo radno mesto, direktora kadrovskog sektora bude raspisan konkurs i da on bude izabran na konkursu, što bi mu dalo legitimitet u slučaju promene vlasti.

Ćeran ispunjava ovu Miletovu želju i on biva "izabran" na tom konkursu od strane komisije u kojoj su njegovi potčinjeni u sektoru, kao jedini kandidat. Koliko je smešan bio konkurs za pripravnike i koliko su "pismeni" bili ljudi, koji su ga raspisali dovoljno je videti po članku iz "Politike" od 10. januara 2010. godine ("Konkurs za 48 pripravnika u Kolubari"), gde se kaže da je to samo početak akcije EPS pod nazivom "Mi vas trebamo".

Naziv konkursa je na prelepom hrvatskom jeziku, umesto na ovom našem istrošenom i svakodnevnom srpskom jeziku: "Vi ste nam potrebni". Nije "Politika" pogrešila, stvarno je naziv na hrvatskom jeziku, jer sličnu vest o istom konkursu prenosi i RTS od 24. januara 2010. (Mladi stručnjaci u EPS-u), ima i sad na sajtu RTS. 

Dakle ljudi koji ne znaju ni srpski jezik čestito, vode kadrovsku funkciju EPS i oni će  nekog tokom konkursa kao da propituju engleski jezik i znanje računara?! Naravno da nije bilo nikakvog testiranja.

Od ovih 48 inženjera, pravnika i ekonomista što su "izabrani" na konkursu, svaki je ponosni nosilac članske karte DS, međutim samo je jedan od izabranih kandidata iz Lazarevca, tako da je "Kolubara" morala da traži od prevoznika "Laste" da uvede još jedan autobus za radnički prevoz iz Beograda. Ćeran je pokazao veliki otpor prema lokalnom DS u Lazarevcu stavljajući im do znanja da je on taj koji vodi "Kolubaru" i da oni nemaju tu šta da traže.

Taj inat ide dotle da čak i mladić, koji ima završena dva smera uporedo na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu, a koji je član DS u Lazarevcu, nije dobio posao samo zato što ga je predložilo rukovodstvo lokalnog DS.

Ćeran tako učvršćuje svoju vlast, a lazarevački DS ne može da se žali na njega centrali, jer je zaposlio pun autobus članova DS iz Beograda. Identično je protekao i konkurs EPS pod nazivom "110 najboljih" iz januara 2012. prema kojem je u "Kolubari" zaposleno 30 pripravnika sa diplomom fakulteta, s tim što su ovaj put sem članova beogradskog DS, zaposleni i članovi DS iz Obrenovca i Uba.

Ovaj put niko iz Lazarevca nije se zaposlio, što je malo čudno da u gradu od 60.000 ljudi nema nikog sa diplomom fakulteta na Birou rada, ko ispunjava uslove konkursa, pa makar bio iz DS. Ćeranova logika je da su Lazarevčani bogati i da oni moraju da plate za svoje zaposlenje, što uredno i rade preko sistema veza koji je on uspostavio.

Svi zaposleni na konkursu od pre tri godine su postali šefovi i rukovodioci posle završenog pripravničkog, a isto se upravo ove godine dešava sa onima zaposlenima početkom prošle iako je na vlasti SNS. Mile Jeremić i sam "izabran" na konkursu, svima religiozno potpisuje rešenja, još uvek kao  direktor kadrovskog sektora.

  U aprilu 2010. došlo je do najmasovnijeg otpuštanja žena u istoriji "Kolubare". Ćeran je jednim potezom pera, otpustio 400 žena, koje su radile preko ugovora. Sindikat je zdušno podržao ovu akciju, da podržao. Predsednik Sindikata EPS Đokin je izašao na sve lokalne televizije i izjavio kako "Kolubara ima problem sa viškom ženske radne snage". Zatim je dobio kvotu koliko svoje "ženske dece" može da dovede na mesta "ženske radne snage" i bio je podmiren. Od tih 400 većina je radila godinama i ispunjavala uslove da bude zaposlena u stalni radni odnos, ali kako bi onda Ćeran uzeo po 5.000 evra po radnom mestu i kako bi Đokin zaposlio svoju "žensku decu" da nisu otpustili 400 mučenica?!

 Godina je 2012. i posle izbora ista priča kao 2008 : čekanje Mesije, slavlje, Mesija dolazi i to ni manje ni više nego Ćeranov potpredsednik opštine Obrenovac u dva mandata, Milorad Grčić iz SNS. Žurka se nastavlja, "borba protiv kriminala i korupcije"...iste priče od pre 4 godine, samo se glavni lik promenio, epizodne uloge ostaju isti glumci...Završavaju se "Dani Obrenovca u Lazarevcu" i počinju "Noći Obrenovca u Lazarevcu"...

 

Zapošljavanje "korisnih idiota"

 

 Gde su danas šta rade ličnosti iz "vremena diktature DS režima"? Svi bivši direktori su sad takozvani projekt-menadžeri sa koeficijentom plate do 7,00. Oni iz DSS što su ležali u istrazi su pušteni, pa su se vratili za projekt menadžere, uglavnom svi su na broju. Ljubiša Nekić, talentovani čovek za potpisivanje je kod novog rukovodstva iz SNS postavljen za direktora ekonomsko-planskog sektora, kako bi u saradnji sa Miletom Jeremićem menjao Sistematizaciju radnih mesta, po prohtevima novog rukovodstva.

Pošto je ispotpisivao sve što se potpisati može, malo su ga uhapsili zbog afere sa Kenetom od pre neku godinu. Mile Jeremić je još tu, uspešno menja Sistematizaciju i zapošljava "korisne idiote".

Zoran Biorac je sad savetnik nove direktorke interne banke i de facto obavlja njen posao, zajedno sa Ljiljanom Milošević koja je šef finansijske službe. Sindikalne vođe su i dalje na vlasti, lepo im je, a njihova "ženska deca" sad više nisu zadovoljna da sede u magacinima, već se masovno premeštaju da sede po Upravama. Goran Perišić je i dalje kupler-majstor (tj. šef kabineta). Ćeran je uhapšen zbog afere sa Kenetom, a za sve ovo nikad neće odgovarati, jer se za razliku od Bojana Stevića-Dživdžana, koji sad zapošljava po "Kolubari" izuzetno dobro pokrio sistemom veza.

Bojan Stević ne želi posrednike, već sam sedi u restoranu društvene ishrane u Lazarevcu, popularanom "Hotelčiću" i na ruke svakodnevno prima uplate za posao. Želi da bude šef mafije pa se tako i ponaša. Ne propušta priliku da svakom kaže kako je njemu kum budući Gradonačelnik Beograda, Nebojša Stefanović (sadašnji Predsednik Narodne Skupštine), čak i kad mu konobar donese lošu kafu ume da izjavi: "...E kad bi Nebojša bio ovde sa mnom i probao ovu kafu, obrukali bi se...". Uspešno je zaposlio skoro 900 ljudi u "Kolubaru" i 800 u preduzeću "Usluge" uz pomoć Dragana Jevtića. Puta 5000 evra...