Zaječar

 

Nesvakidašnja sudbina nekada uspešnog zaječarskog preduzeća "Timočanka"

 

Mašine koje su pojeli skakavci

 

Kompletna oprema fabrike koja je zapošljavala više od 700 radnika prodata kao otpadno gvožđe. Jedna licitacija otkazana pod blago rečeno sumnjivim okolnostima, a  na drugoj oprema prodata po ceni koja je bila manja za trećinu od prethodno ponuđene

 

Vuksan Cerović

 

Kada je u maju 2005. godine tadašnji predsednik opštine Zaječar Boško Ničić odlučio (odluka Skupštine opštine je bila čista formalnost) da kupi Zaječarsku tekstilnu industriju "Timočanka" u stečaju, to je izgledalo kao dobar poslovni potez. Za 24.000.000 dinara kupljena je fabrika gotovo u centru grada sa 4,5 hektara zemljišta, bezmalo osam hiljada kvadrata pokrivenog prostora, proizvodne linije (pamučna pletiona sa špulerajem, vunena pletiona sa doradom, pamučno šivenje, farbara), dve kotlarnice (na čvrsto i tečno gorivo), izmenjivačka stanica, trafostanica, kompresorska stanica, radionica, laboratorija, šest vozila  itd...

Ničić je sa velikim optimizmom tvrdio da će bivša "Timočanka" biti "nukleus brojnih preduzeća" i mesto gde će hleb zarađivati stotine ako ne i hiljade radnika, ali to se nije ostvarilo.

 

Šuma od mašina

 

Popisivači  kupljene imovine ušli u bivšu "Timočanku" 22. juna 2005. godine. Trebale su im pune dve nedelje da popišu mašine, gotove proizvode, inventar i ostale stvari koje su zatekli na licu mesta. Imali su šta i da popišu.

Prema zapisniku, koji je sačinjen 6. jula 2005. godine u hali pletione zatekli su 36 mašina, u hali vunene šivare 71 mašinu za šivenje, u novoj šivari 13 mašina za šivenje, u farbari kompletnu opremu za farbanje i sušenje platna. Popisali su dve kotlarnice (na čvrsto i tečno gorivo) u magacinu sirovina još 14 mašina za šivenje i pletenje, više od šest tona raznih gotovih proizvoda...

 Popisom je obuhvaćeno 39 organizacionih celina sa 455 stavki, koje se odnose na ukupno 1427 invetarskih jedinica (mašina, vozila, inventara) ne računajući opremu u restoranu, za koju piše da je pripadala Sindikatu. Uz samo 24 jedinice stoji napomena o neispravnosti. Popisnu listu potpisali su članovi Komisije za primopredaju imovine  Dragan Grujić i Radica Stevanović (ispred "Timočanke"), Jovanka Ilić i Branislav Milošević (ispred opštine Zaječar). Na taj dokumenat potpise su stavili i Radoslav Mitrović stečajni upravnik u "Timočanki" i Miodrag Ivanović, v. d. direktora novoosnovanog Javnog preduzeća "Timočka krajina".

Zanimljivo je da u Službenom listu opština, u kome su objavljivana službena akta organa opštine Zaječar, nismo našli nikakav dokumenat vezan za kupovinu "Timočanke". O tome je odlučio predsednik opštine Boško Ničić, ili eventualno Izvršni odbor, ali takvi dokumenti nisu objavljeni što svakako nije u skladu ni sa današnim ni sa tadašnjim zakonskim propisima.

Deo opreme i inventara koristilo je JP "Timočka krajina", koje je osnovano Odlukom Skupštine opštine Zaječar od 2. juna 2005. godine.  Za v.d. direktora JP "Timočka krajina" imenovan je Miodrag Ivanović, ali se na toj dužnosti kratko zadržao. Zamenio ga je Željko Mažar, pre toga direktor Dečje ustanove "Đulići".

Osim izvesnog broja mašina za šivenje, koje je Ivanović po ovlašćenju osnivača dao zaječarskim krojačima na jednogodišnju poslugu, Mažar je zatekao praktično kompletnu imovinu bivše "Timočanke" koju, u skladu sa Odlukom o osnivanju preduzeća na čijem je čelu bio nije mogao da otuđuje bez saglasnosti osnivača.

Kako je rukovodstvo opštine Zaječar i JP "Timočka krajina" zamišljalo zasnivanje proizvodnje u pogonima bivše "Timočanke" to znaju samo oni. Osim što je taj prostor u prospektima uvršten među lokacije pogodne za investiranje, potpisnik ovih redova nije uspeo da nađe bilo kakav konkurs ili javni poziv investitorima. Zaletela se jedino privatna firma "Kijara", koja je radila uslužno šivenje za neku italijansku firmu. Zaposleno je stotinak radnika, ali taj posao nije bio baš dugovečan. Pokazalo se da u Zaječaru i nema mnogo kvalifikovanih tekstilaca.

 

Krčenje šume mašina

 

U dokumentaciji JP "Timočka krajina", koje se danas nalazi u stečaju i u koju smo zavirili zahvaljujući Agenciji za privatizaciju i stečajnom upravniku Milči Kostiću, nismo pronašli pouzdane tragove da je to javno preduzeće pokušavalo da unovči mašine koje mu nisu trebale za obavljanje delatnosti, sve do polovine 2007. godine. Našli smo jednu izjavu Željka Mažara, koji je bio direktor tog preduzeća do 30. 9. 2010. godine iz koje se može samo nazreti kako su sve mašine nekadašnje "Timočanke", u kojoj je radilo oko 700 radnika, završile kao "sekundarna sirovina". Izjava je data zaječarskoj policiji.

- Maja meseca 2007. godine doneo sam odluku o otpisu dela pokretne imovine - izjavio je Mažar. - Od strane osnivača, grada Zaječara, koga je zastupao Opštinski javni pravobranilac, data je saglasnost da se izvrši otpis dela pokretne imovine čija vrednost iznosi 23.502.000 dinara. S moje strane je nakon toga doneta odluka o prodaji mašina i drugih pokretnih stvari po popisnim listama za otpis pokretne imovine na dan 31. 12. 2006. godine.

Pomenutu Odluku o otpisu dela pokretne imovine, u kojoj se našlo i 115 mašina, direktor Mažar, ako je suditi po datumu na dokumentu, doneo je 11.decembra, a ne u maju 2007. godine kako je izjavio inspektorima policije. Odluku Upravnog odbora, kojom je data saglasnost da se pomenuta imovina proda nismo našli, ali smo našli saglasnost osnivača, koju je potpisao Slobodan Videnović, opštinski javni pravobranilac. Zanimljivo je da ta saglasnost nosi datum 8. jun 2007. godine, dakle šest meseci pre nego što je direktor Mažar doneo odluku o otpisu.

Prema navodima direktora Mažara nakon saglasnosti Upravnog odbora JP "Timočke krajine" održane su tri licitacije. U arhivi smo našli zapisnike licitacija koje su održane 1.7. odnosno 22.7.2008. godine. U tim zapisnicima nema podataka o početnoj ceni, koja se utvrđuje pre početka licitacije, već samo konstatacija da za mašine i drugu pokretnu opremu niko nije bio zainteresovan, čak i kada je cena prepolovljena.

- Nakon toga ja sam doneo odluku i to u septembru mesecu 2008. godine da se ta pokretna imovina proda kao sekundarna sirovina - izjavio je Mažar policiji. - Formirana je komisija za prodaju i oglašeno javno nadmetanje dostavljanjem pisanih ponuda. Prilikom sprovođenja prvog postupka javnog nadmetanja jedan od ponuđača "Maksi Co" u isti mah je dostavio dve ponude sa različitim cenama. S obzirom da je ta informacija doprla do gradonačelnika Boška Ničića isti je pisanim putem tražio izveštaj o toj prodaji i istom smo dostavili spise predmeta. Gradonačelnik je zatim usmenim putem sugerisao da se poništi to javno nadmetanje...

Sa ovom pričom nešto očigledno nije u redu. Oglas za prodaju imovine objavljen je  na Radio - televiziji Zaječar u periodu od 2. do 6. oktobra 2008. godine. Prema dokumentaciji koju smo pronašli u arhivi JP "Timočka krajina" prijavili su se: STR "Kuzman" is Sokobanje  2. 10. 2008 godine (10 dinara po kilogramu), "Inos Sigma" Sevojno 6. 10.2008. godine (10,16 dinara po kilogramu),  "Nešić Vojvoda" doo Ćuprija, 7.10. 2008. godine (10,50 dinara plus PDV i 262.500 dinara avansa), "Maksi Co" 7. 10. 2008 godine (10,60 dinara po kilogramu i 500.000 avansa), "Z - metal" Zaječar 10. 10.2008. godine (11  dinara po kilogramu i 580.000 dinara avansa) i ponovo "Maksi co" 13. 10. 2008. godine (11,10 dinara po kilogramu i 600.000 dinara avansa). Željko Mažar, direktor JP "Timočka Krajina", poništio je "postupak prodaje sekundarnih sirovina" odlukom od 21.10. 2008. godine, "zbog uočenih propusta pri samom postupku sprovođenja prodaje sekundarnih sirovina", odnosno zato što mu je to  "usmeno naložio Boško Ničić", gradonačelnik Zaječara.

U arhivi smo našli samo jedan dopis Boška Ničića koji glasi: "Prema dobijenom obaveštenju saznao sam da ste Oglas za prodaju pokretne imovine (razne mašine koje su otpisane) poništili i raspisali novi oglas, te tražim da gradu Zaječaru kao vašem osnivaču dostavite izveštaj o sprovedenim postupcima". Ne znamo kada li je izveštaj dostavljen,  ali znamo da je Ničićevo pismo u  JP "Timočka krajina" zavedeno 31. 10.2008. godine, dakle 10 dana nakon što je prva prodaja poništena.

Za sledeću prodaju, koja je raspisana u dnevnom listu "Borba" (!?) 30. 10., a održana 11. 11. 2008. godine prijavili su se DOO "Dimitrijević" iz Bora sa ponudom od 7 dinara za kilogram koju nismo našli u dokumentaciji i "Z - metal" iz Zaječara, sa ponudom od 8 dinara za kilogram bez PDV i depozitom od 580.000 dinara.

Obe firme su uplatile depozit od 200.000.  Sa SZTR "Z - Matal" ugovor je sklopljen 18.11. 2011. godine. Tim ugovorom je predviđeno Da Dejan Petrović, vlasnik  "Z - Metala"  sekundarne sirovine izveze iz kruga JP "Timočka krajina" u roku od 25 dana i plati po prijemu računa.

Da li je izvezao u roku i koliko je kilograma sekundarnih sirovina (mašina) izvezao ne znamo, jer dokumenteaciju o tome nismo našli. Našli smo tužbu Osnovnom sudu u Zaječaru, od 13. marta 2010. godine, iz koje se vidi da je "Z - Metal" ostao dužan JP "Timočka krajina" 297.587,40 dinara, što znači da nije platio 37 198 kilograma "sekundarnih sirovina". Te iste godine "Timočka krajina" je otišla u stečaj, a dug od Petrovića nije naplaćen jer je njegovo preduzeće promenilo adresu(?)

Nakon svega, pitanje zašto nikada nije angažovana kvalifikovana firma za procenu ispravnosti mašina u bivšoj "Timočanki" na osnovu čega bi bile ponuđene kupcima. Ako je ponuda "Maksi co" bila neispravna komisija je mogla da je odbaci kao neispravnu, a ostale da prihvati.

 

A 1.

 

Partijska humanost

 

Članica Glavnog odbora Ničićevog Pokreta "Živim za Krajinu",  Dobrila Danković, preuzela je,  6.11. 2008. godine od JP "Timočka krajina" 200 kilograma dečije garderobe koju je Forum žena pokreta "Živim za krajinu" podelio stanovnicima Romskog naselja u Knjaževcu. Izdavanje gotovih proizvoda bivše "Timočanke" partijskoj organizaciji izvršeno je na osnovu odluke direktora Mažara i Upravnog odbora JP "Timočka Krajina" od 26. 8. odnosno 29.8. 2008. godine.