Natrag

Tragom vesti

Tragom vesti

 

Kako privatni izvršioci prinudne naplate rade za sebe i stranke na vlasti

 

Uzimaju sirotinji, daju bogatašima

 

Privatni izvršitelji, po zamisli prethodne i odobrenju aktuelne vlasti, služe ne toliko da bi se od osiromašenog naroda izvukao još koji dinar, koliko da bi se iz opljačkanih javnih i komunalnih preduzeća otelo još novca. Odabrani miljenici vlastodržaca, dobijaju stotine miliona dinara za troškove izvršenja i u predmetima koji su neizvršivi, budući da su zastareli. Taj novac oni dele sa predsednikom Komore izvršitelja i svojim političkim zaštitnicima. Tužilaštvo sve ovo zna, ali ne sme da reaguje zbog zabrane dobijene od ministra pravde Nikole Selakovića.

 

Milan Malenović

 

Privatni izvršitelji su uvedeni na osnovu Zakona o izvršenju i obezbeđenju koji je usvojen 5. maja 2011. godine. Prvi profesionalni izvršitelji položili su zakletvu 31. maja 2012. i počeli sa radom, iako je prvobitno bilo planirano da počnu tek krajem te godine. Razlog za ovu žurbu je bio loš izborni rezultat Demokratske stranke kojoj je pripadala i tadašnja ministarka pravde Snežana Malović, pa su odlazeće demokrate želele da zaposle što je moguće više svojih kadrova. Većina tada zaposlenih izvršitelja su isluženi kadrovi iz pravosuđa i policije, a ima i onih koji su na to radno mesto došli iz penzije, kao na primer Predrag Zlatić, bivši načelnik u MUP Republike Srbije.

Izvršitelji sprovode sudske odluke o naplati dugovanja, a u slučaju javnih komunalnih preduzeća postupaju po predlozima za izvršenje na osnovu verodostojne isprave (račun, izvod iz poslovnih knjiga, menica i drugo) koju poverilac prilaže uz predlog.

Po sadašnjem zakonskom rešenju poverioci sami biraju koga će da angažuju od izvršitelja sa teritorije nadležnog suda. Upravo ovo je najveći izvor korupcije, ali i način na koji vlastodršci peru pare, i iz javnih fondova ih prebacuju u svoje džepove.

Sva javna preduzeća u Srbiji moraju prilikom prinudne naplate potraživanja isključivo da koriste usluge privatnih izvršitelja. Prilikom izdavanja naloga izvršitelja poverilac mu odmah uplaćuje i osnovnu tarifu za njegove usluge, koja iznosi skoro 4.000 dinara. Na prvi pogled ovo je mala suma, ali nju moramo da pomnožimo sa stotinama hiljada izvršnih predmeta koje imaju javna preduzeća. Tako se dolazi do miliona evra u krajnjem zbiru.

U centru Beograda je 5. novembra oko 18 sati ispred ulaza u zgradu u kojoj stanuje fizički napadnut direktor Elektrodistribucije Beograd Zoran Rajović.

Sa povredama glave i leve potkolenice prebačen je posle toga u Urgentni centar. Upućeni smatraju da iza ovog napada stoji "izvršiteljska mafija", odnosno dobro organizovana i uigrana kriminalna grupa privatnih izvršitelja koji su avansno Rajoviću platili da im dodeli predmete izvršenja, ali on to nije mogao do kraja da izvede, jer je u međuvremenu za naplatu električne energije postalo nadležno jedno drugo preduzeće - Elektromreža Srbije. Pošto unapred plaćeni novac nije vratio, Rajović je dobio opomenu u klasičnom maniru mafije.

Kao vođu "izvršiteljske mafije" upućeni označavaju predsednika Komore izvršitelja Mihaila Dragovića. On je Pravni fakultet u Beogradu uspešno završio 1996. godine, a dve godine kasnije je položio pravosudni ispit.

Karijeru je započeo kao pripravnik u Okružnom javnom tužilaštvu, a zatim na kratko vrši dužnost javnog pravobranioca opštine Rakovica. Posle toga odlazi na političke funkcije: prvo je sekretar, zatim načelnik i zamenik načelnika i, konačno, član opštinskog veća, a sve to na beogradskoj opštini Zvezdara. Odmah po osnivanju Komore izvršitelja on biva postavljen na njeno čelo, gde se nalazi i danas.

U Komori je109 izvršitelja.Više od 90 odsto, i isto toliko njihovih zamenika, rade pošteno. Mali procenat, desetak odsto, su korumpirani izvršitelji, članovi organizovane kriminalne grupe i svi su postavljeni političkim odlukama bivše ministarke Malovićke i njenog naslednika na toj funkciji Nikole Selakovića. Oni su odani partijski kadrovi ili Demokratske stranke ili Srpske napredne stranke.

Sistem izvlačenja para iz budžeta je veoma jednostavan i odlično razrađen. Odabrani privatni izvršitelj od javnog preduzeća dobija sve predmete izvršenja, kao i avansno oko  4.000 dinara po jednom predmetu. Ovaj novac sudskom izvršitelju pripada bez obzira na konačni rezultat njegovog rada - čak i u slučaju da predmet zastari ili je već zastareo, on pomenutu svotu ne vraća. Zbog toga odabrani izvršitelji dobijaju novac od javnih preduzeća i za predmete koji su zbog zastarelosti nenaplativi, a koji odmah dele sa direktorima preduzeća i strankom na vlasti - SNS-om.

Tako je u Novom Sadu izvršitelj Vujadin Masnikosa od javnih preduzeća iz ovog grada dobio skoro 30.000 izvršnih predmeta, i po 4.000 dinara za svaki od njih! Na taj način je on kasirao preko stotinu miliona dinara, odnosno preko milion evra, iako njegova kancelarija uopšte nije u stanju da obradi ovoliki broj slučajeva, budući da ima samo nekoliko zaposlenih.

Posle promene gradske vlasti i dolaska SNS-a na čelo Novog Sada, javna preduzeća preusmeravaju izvršne predmete na drugog privatnog izvršitelja, koji je više po volji novih vlastodržaca - Milana Uzelca. On tako za veoma kratko vreme uspeva da prevaziđe čak i Masnikosu i da  dobije na realizaciju čak 40.000 predmeta. Najviše slučajeva njih dvojica dobijaju od Srbijagasa.

Pošto je Uzelac na ovaj način postao konkurencija Masnikosi, čiji je džep bio bliži Dragoviću, protiv njega je nedavno pokrenut disciplinski postupak. Ovo mu je svojevrsna opomena da mora više da misli i na finansijsku dobrobit predsednika Komore, a ne samo na sebe i svoje političke mentore. Para ima dovoljno za sve.

Zanimljiv je i slučaj izvršitelja Isidore Ranković, čiji suprug Vuk Ranković naprasno posle izbora prelazi u SNS, pa kao njihov kadar odlazi u JAT na jedno od direktorskih mesta. Služeći se svojim vezama u SNS-u on primorava velika javna preduzeća da slučajeve i novac prebacuju njegovoj ženi. Najvažniji klijenti Isidore Ranković tako postaju Elektro-distribucija Beograd, Beogradske elektrane i Infostan.

U tužilaštvu postoji nekoliko prijava koje su pošteni izvršitelji podneli protiv predsednika Komore Mihaila Dragovića. Po njima se ne postupa, jer se smatra da bi vođenje istrage protiv predsednika urušilo kredibilitet cele Komore. Zbog toga je zaposlenima sugerisano da Dragovića smene, ali to nije moguće pošto on uživa zaštitu Ministarstva pravde, posebno Ljiljane Blagojević, pomoćnice ministra koja je direktno zadužena za saradnju sa izvršiteljima. Ovu vezu potvrđuje i sam Dragović u svom javnom saopštenju od 23. oktobra 2013. godine.

Grupa izvršitelja nezadovoljnih radom Komore i njenog predsednika održala je sastanak 18. oktobra u prostorijama Pravosudne akademije. Na njih se svom snagom i autoritetom svoje funkcije obrušio Dragović, nazivajući ih pučistima i osobama koje žele da unište profesiju kojom se bave. Kao predvodnika nezadovoljnih članova Dragović je označio Nemanju Protića.

Iz ovog razloga Dragović 25. oktobra Ministarstvu pravde i državne uprave podnosi predlog za pokretanje disciplinskog postupka protiv Protića. U ovom svom predlogu, u ministarstvu zavedenim pod brojem 116-04-7/13, Dragović kao obrazloženje navodi sledeće:

"Izvršitelj Nemanja Protić iz Beograda imenovan je za područje Prvog osnovnog suda u Beogradu i Privrednog suda u Beogradu, ulica 22. oktobra broj 7, pokrenuo je i nametnuo inicijativu za izmenu Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koju je dostavio Komori izvršitelja, Ministarstvu pravde i mnogim drugim institucijama, mimo organa Komore. Pomenutu inicijativu predstavio je izvršiteljima kao predlog za ravnomernu raspodelu predmeta... Takav vid postupanja doveo je do urušavanja ugleda profesije, stvaranje razdora među izvršiteljima, uz navođenje sprege korupcije i naše profesije."

Nešto izmenjeni i dopunjeni predlog za pokretanje disciplinskog postupka protiv Nemanje Protića, Dragović ponovo piše 1. novembra, a u kome kao jednog od svedoka za navodno neprofesionalno postupanje Protića navodi i Vujadina Masnikosu iz Novog Sada.

U odbranu Protića stale su neke njegove kolege. Tako izvršitelj Nikola Šćepanović u svom dopisu predsedniku Dragoviću od 23. oktobra navodi kako je većina izvršitelja podržala inicijativu za ravnomernu raspodelu predmeta JKP i preduzeća koja vrše komunalne i slične usluge. Takođe je potvrdio i da je u toku legitimna procedura za sazivanje vanredne skupštine Komore radi smene svih organa.

I Jelena Burmazović je ustala u zaštitu svog kolege i predsednika Komore podsetila na ustavna prava zagarantovana svima, pa i privatnim izvršiteljima. Između ostalih ona im garantuju slobodu okupljanja, kao i slobodu mišljenja i izražavanja. Svoje pismo Burmazovićka završava sledećim rečima: "Nadam se da je ovo poslednji put da nam se kao kolegama izvršiteljima obraćate na ovakav krajnje nepristojan i za pravnika nepojmljiv način." Svi izvršitelji, pa tako i predsednik Komore, moraju da budu diplomirani pravnici sa položenim pravosudnim ispitom.

Pomenuti zahtev za sazivanje vanredne skupštine, potpisan od strane 62 izvršitelja, 4. novembra je Komori poštom uputila Aleksandra Trešnjev. Ona objašnjava svojim kolegama: "Bila sam prinuđena da zahtev pošaljem preporučeno, s obzirom da u sedištu Komore, na adresi Bulevar oslobođenja 245 Beograd, nije bilo nikoga od zaposlenih u radno vreme."

Izvršitelji, koje građani dužnici moraju da čekaju u vreme zakazano za izvršenje, nisu dostupni svojim kolegama.

 

A 1.

 

Pljačka, pljačka i samo pljačka!

 

Kuriozitet jednog prinudnog izvršenja jeste i naplata oko dva miliona dinara koje je Infostan dugovao JKP Beogradske elektrane. Savesni građani prestonice su redovno plaćali grejanje, ali Infostan novac nije prebacivao toplanama, zbog čega su one morale da pribegnu kako povećanju cene svojih usluga (zbog čega trpe svi korisnici), tako isto i prinudnoj naplati.

Direktor Infostana je Bojan Milić, koji je istovremeno i građevinski preduzimač. Dobro obavešteni znaju da ima još pedesetak neprodatih stanova u Beogradu.

 

A 2.

 

Drugarska kritika umesto smene

 

Prema rečima predsednika Komore Mihaila Dragovića, Komora je prvu kontrolu sprovela početkom leta 2013, a cilj je bio da se "izvršitelji koji su radili nešto što nije potpuno u skladu sa procedurom, upozore na to".

On je istakao da nije reč o velikim propustima, već o propustima u proceduri kao što je zavođenje predmeta.

"Ima ljudi koji su možda pravili greške, a da nisu svesni toga. Što se tiče propusta, ja kao predsednik Komore nisam upoznat da ih je bilo", kaže Dragović.

Propusti prilikom ove kontrole nisu ni mogli da budu otkriveni, jer su kontrolisani samo izvršitelji sa područja Leskovca i Vranja. Pošto u Srbiji ima 109 privatnih izvršitelja umesto planiranih 334, na nekim manjim područjima postoji samo jedan izvršitelj, eventualno njih dvoje, pa je i logično da oni dobijaju sve predmete od javnih komunalnih preduzeća. Najveći problem je u velikim centrima, kao što su Beograd, Niš ili Novi Sad, gde velike poslove dobijaju samo odabrani, dok ostalima pripadnu mrvice. Kontrola za Beograd je tek u planu, a kada će da se desi još uvek niko ne zna.

 

A 3.

 

Ko je ko među uterivačima

 

Predsednik Komore izvršitelja je Mihailo Dragović (telefon: 0638002912), a zamenik mu je Svetlana Manić (064/1812390). Predsednik Izvršnog odbora Komore je Miodrag Grujović ( 062/258033), a članovi su: Danica Čolović (064/614 90 82), Dragana Stojkov ( 065/9560 329), Vujadin Masnikosa i Jelena Stanković Miković (063/405-271).

Nadzorni odbor čine: Nebojša Spasojević (062/245501), Mile Simojlović (diplomirao tek u 32. godini, a pravosudni ispit položio u 40. godini života, broj telefona 063/707 51 49) i Živan Milinov (063/402252). Predsednik skupštine Komore je Miloš Dumić ( 064/1356704).

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane