Do koske

 

Kome je važnije navodnjavanje šeikovih njiva od pet milijardi evra ruskih investicija?

 

Jahaćemo kamile, sviraćemo daire

 

Srpski mediji svakodnevno ponižavaju građane, predstavljajući ih kao poslednje bednike kojima će "šeik da donese dolare i spase ih". Sa druge strane, ozbiljne ruske investicije koje su već u fazi realizacije i one koje će u narednih pet godina biti realizovane, iznose preko pet milijardi dolara, ali to nije tema dnevnih biltena Aleksandra Vučića, kome je, očigledno, više stalo do prosperiteta porodice šeika iz Emirata, nego do prosperiteta srpske ekonomije.

 

Nikola Vlahović

 

Na vrhuncu predizborne kampanje, uoči parlamentarnih izbora 2012. godine, u srpskim medijima pojavila se senzacionalna izjava predsedničkog kandidata Tomislava Nikolića, da će, u slučaju dolaska Srpske napredne stranke na vlast, Srbija biti zatrpana investicijama vrednim čak 100 milijardi dolara, te da strani investitori samo čekaju na smenu vlasti, kako bi počela biblijska obnova ovog dela Balkana. Ubrzo, nakon preuzimanja svih poluga vlasti u državi, postalo je jasno da su to bile samo megalomanske priče, iza kojih ne stoji ništa osim kriminalnih apetita još jednog političkog plemena, gladnog para, vlasti i privilegija.

Danas, pred kraj teške 2013. godine u kojoj je bez posla ostalo na stotine hiljada novih ljudi i na pragu zastrašujuće, neizvesne i sigurno gladne 2014. godine, srpski vlastodršci besramnim lažima pokušavaju da nanovo zavedu već prevarenu naciju. Tako je režimska dnevna novina pod imenom "Naše novine", u petak 13. decembra, preko cele strane donela naslov: "Šeik doneo milione dolara i spasao Srbiju".

Ovako nešto primitivno i pokvareno, moglo je biti smišljeno samo u kabinetima Aleksandra Vučića i njegovih "medijskih službenika" kojima je ovakva bezočna laž bila važnija od nekih drugih vesti. Naime, istog dana dok je Vučićeva opsenarska mašinerija još jednom bacala prašinu u oči celoj naciji, ministar energetike Ruske federacije, Aleksandar Novak, obilazio je Rafineriju nafte u Pančevu, čije rekonstrukcija i modernizacije je počela ovih dana.

Neverovatno je da ta vest nije bila udarna na svim naslovnim stranama i u svim televizijskim informativnim emisijama! Ali, ne! Vučiću i njegovim "urednicima" važnije su sprdnje sa šeicima iz Emirata! Važnije čak i od izjave koju je dao ruski ministar Aleksandar Novak, da je Srbija ključni ruski strateški partner na Balkanu i da će investicije Rusije u Srbiji u naredne tri godine biti tri milijarde evra, a za pet godina će dostići pet milijardi evra!

Vučiću i njegovim propgandistima ne pada na pamet da pomenu kako je, istovremeno, ruski ambasador u Bosni i Hercegovini Aleksandar Bocan-Harčenko dogovorio sa predsednicom vlade Republike Srpske Željkom Cvijanović još investicija i dalje unapređenje energetske saradnje (zbog čega je Republika Srpska spašena od ekonomske bede koja je zahvatila onaj drugi entitet BiH)?  

Ministar energetike Rusije bio je u Pančevu, ali to za srpske vlastodršce nije vest, kao što nije vest da će planirane ruske investicije u Srbiji omogućiti razvoj rudarstva, geologije, poljoprivrede, trgovine, turizma, a shodno tome i obrazovanja nauke i kulture? Da li je na nekoj naslovnoj režimskih dnevnih biltena rečeno da će Rusija, samo u rekonstrukciju i modernizaciju rafinerija u Novom Sadu i Pančevu investirati direktno 1,5 milijardu? Da je, uzgred, Rusija ponudila ulaganje u niz novih projekata iz oblasti saobraćaja, kao i hitnu realizaciju onih koji tiču kredita koje je Srbija ranije dogovorila sa Rusijom (ali zbog otvorenih diverzija unutar vlade, nijedan projekat nije ponuđen kako bi sredstva bila odmah povučena). Istina je, Srbija je 2013. godine potpisala Deklaraciju o strateškom partnerstvu sa Rusijom ali nije tačno da smo, kako reče ministar Milan Bačević, "jedna od retkih zemalja koja je to uspela". Naprotiv, Srbija nema ni izdaleka toliko strateških sporazuma sa Rusijom koliko ima moćna Nemačka, a strateške sporazume sa Rusijom, osim zemalja bivše sovjetske države, danas imaju i druge zemlje Evropske unije, kao što su Bugarska, Slovenija...

Na svu sreću, ruska vlada i ruski ministri odlično znaju da narod u Srbiji misli jedno a njene nesrećne i od zapada korumpirane vlasti misle i rade nešto sasvim drugo. Zbog toga je od epohalnog značaja dosledna ideja stratega u Moskvi, da izvuku Srbiju i srpski narod iz blata podaništva. To je polovinom decembra 2013. godine i bila poenta sastanka srpsko-ruskog međuvladinog komiteta za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju, gde je još jednom podvučeno: "...Danas smo konstatovali da će ukupan obim investicija koji će u naredne tri godine biti uložene u ekonomiju Srbije iznositi više od pet milijardi dolara!". Da se Rusi ne šale kao Vučićevi šeici, jasno je i na osnovu činjenice da je kompanija „Gasprom" već odavno realizovala sve svoje obaveze koje je potpisala prilikom kupovine Naftne industrije Srbije (NIS).

Vučićevi dnevni bilteni "ne znaju" da je Rusija već planirala ogromna sredstva za realizaciju ugovora o modernizaciji železničkih pruga u Srbiji, kao i projekat zajedničke kompanije „Rusatom" sa institutom „Vinča" u izgradnji fabrike za proizvodnju radiofarmakoloških preparata. Ovaj detalj, srpske vlasti kriju kao zmija noge, jer je nekome palo na pamet i "Vinču" da ugasi. Tu su još i  zajednički projekti za rekonstrukciju termo i hidroelektrana, projekti u poljoprivredi, a biće uskoro i realizovan i Memorandum o zajedničkoj srpsko-ruskoj kompaniji u Rusiji za preradu voća i povrća i drugih poljoprivrednih proizvoda.

Uprkos svemu ovome, Vučiću i njemu bliskim istomišljenicima iz umiruće Demokratske stranke, miliji su arapski šeici i njihova priča o petro-dolarima koji, samo što nisu pali sa nebesa na Srbiju! Godinu i po dana nižu se najneverovatniji naslovi u režimskoj štampi:

"...Šeici iz Emirata kupuju rakete od SDPR za 200 miliona evra!", "...Prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić izjavio je da je sa šeikom Muhamedom bin Zajedom dogovorio investiciju vrednu 3, 1 milijardu dolara za projekat 'Beograd na vodi'...", "...Aleksandar Vučić izjavio:  mi sada možemo da povučemo oko 38 miliona evra za navodnjavanje, ali nemamo projekte, niko se time ne bavi, svi čekaju da im nešto padne s neba i kupe frižidere!", "...Šeik Mohamed bin Zajed al Nahjan obavestio da je obezbedio 200 miliona dolara investicija za poljoprivredu, ali da je problem što nema konkretnih projekata na koje bi taj novac bio potrošen...".

 Konačno, kap je prelila čašu, skandaloznom naslovom objavljenim u petak trinaestog, na Judin dan, u "Našim novinama" (njihovim, ustvari) da je "šeik doneo milione evra da spasi Srbiju". Ako tih para ikada bude one su već namenjene za navodnjavanje velikih lanaca zemlje u okolini Bačke Palanke, gde je kompanija iz Emirata planirala da uzgaja poljoprivredne kulture isključivo za svoje potrebe. Mada, ni to nije sigurno, jer, kako je sa ovih stranica iz pera više stručnih autora rečeno: u šerijatskom pravu, ugovor sa nevernikom ne obavezuje! Što će reći: može biti, ali ne mora da znači.

 

.