Natrag

Su(lu)dovanje

Su(lu)dovanje

 

Davno izgubljena čast srpskih sudija i državnih tužilaca, i njihova zlodela (15)

 

Sudije pseće poslušnosti

 

Srpski sudovi još donose presude ''U ime naroda''. I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu izdavati obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Nažalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost, ni javni moral. Uvek su spremni da za sitnu paru, ili dodvoravanje nekom važnom čoveku iz partija na vlasti, poštenom građaninu otmu stan, imovinu, decu, proglase ga ludim, oduzmu mu poslovnu sposobnost, ili ga drže mesecima i godinama u pritvoru, sve dok ga potpuno ne slome i učine nesposobnim za život. I to sve čine nekažnjeno, za svoj rad primaju najveće plate u državi, a imaju i mnoge druge privilegije. I nova vlast nastoji da pravosuđe potpuno stavi u funkciju zaštite interesa vladajuće klike, suprotno zahtevima iz Brisela da se pravosuđe mora dubinski očistiti od korupcije, nepotizma, nestručnosti i politikantstva. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi...

 

Milan Glamočanin

 

Dosledna primena zakonitosti je osnovno načelo svakog pravnog sistema, osim pravnog sistema Srbije!

Od dolaska DOS-a na vlast, srpski delioci pravde, umesto da primenjuju zakon, pretvoreni su u tumače zakona, po svojoj slobodnoj volji! Može da bude, ali i ne morada znači.

Srpskoj državi više nema spasa. Zakonodavstvo je tako ustrojeno da je izvršna vlast, svojim reformama, prvo zakonima lišila građane ustavnih i građanskih prava i sloboda, ostavljajući sudijama, da slobodno, i nekažnjeno, tumače zakone.

Zakonom o javnom informisanju, koji je među najrestriktivnijim u Evropi, propisane su slobode javnog informisanja, sadržane u Ustavu Srbije, ali i ograničenja, po kojima je, ako se primenjuju na medije, nemoguće se baviti informisanjem! Sloboda govora jeste dozvoljena, osim ako sudija drugačije ne odluči!

A banda Borisa Tadića je i vršila reizbor sudija i tužilaca, da bi iz pravosuđa odstranila stručne, moralne i dostojne sudije, koji su se držali zakona ko' pijan plota, i u sudnice dovela one koji će tumačiti zakon, po osećanju da će se na taj način predstaviti vlastima kao dostojni sudijske funkcije, štiteći interese oligarhije.

Srbija je zemlja u kojoj se pred sudovima vodi više postupaka za naknadu štete zbog povrede časti i ugleda, nego u svim ostalim evropskim državama zajedno. Statistika pokazuje da je 95 odsto tužbi ''oklevetnih'' usvojeno, i dosuđena im je naknada. A duševna bol je, za srpske sudije, skuplja od izgubljene noge, ruke, očiju, smrti sina, majke, oca!

Srpske sudije, dodvoravaju se vlasti donoseći ovakve presude, i tako pokrivaju sve druge odluke koje donose radi svoje koristi.

Na prste jedne ruke mogu se nabrojati sudije koe u svojim odlukama uzimaju za osnov Međunarodne konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, ili stavove Suda za ljudska prava u Strazburu, mada ih na svom sajtu  redovno objavljuje Vrhovni kasacioni sud u Beogradu!

 

Ritual sprdnje i nasilja

 

Srpski ministar pravde Nikola Selaković izjavio je  da je srpsko pravosuđe u nokdaunu! I ako je i  ministar član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, nijedan sudija, ni tužilac, nisu pozvani pred Disciplinski sud Visokog saveta sudstva, ili Državnog veća tužilaca. Nijedan!

Suđenje u Srbije je ritual sprdnje i nasilja nad običnim građanima.

Protiv izdavača magazina Tabloid-List protiv mafije (manje nego protiv drugih listova), pred sudom se vode parnice koje pokreću oni koji smatraju da im je povređena čast i ugled.

Tako je pred Višim sudom u Požarevcu dvadeset službenika Ministarstva pravde, na čelu sa bivšim direktorom Uprave za izvršenje krivičnih sankcija (koji je u međuvremenu odustao), pokrenuta parnica radi naknade štete zbog povrede časti i ugleda. Iako je autor teksta bio na bolovanju, sudija je 20. juna odmah presudila! Obavezala je izdavača, odgovornog urednika i  autora teksta da tužiocima Velimiru Vidiću, penzionisanom upravniku KPZ Zabela, danas savetnika minstra pravde, njegovoj kćerki Maji, koja je u ministarstvu zadužena za bezbednost zatvora, zatim njegovoj supruzi Miruni i bivšem upravniku KPZ Požarevac Željku Gradiški isplatimo po 200 hiljada dinara i troškove postupka.

Protiv ove presude advokat našeg lista Zoran Perović iz Beograda izjavio je žalbu, navodeći da je tuženo nepostojeće preduzeće, kao osnivač lista, i priložio je potvrdu APR-a da takvo preduzeće ne postoji, i da nije upisan u registar privrednih društva. Sudija Apelacionog suda u Beogradu Branislav Bosiljković preinačio je prvostepenu presudu tako što je ''povređenoj'' gospodi iz Ministarstva pravde Srbije dosudio  po 70.000 dinara. Toliko je sudija izračunao da vredi njihova čast! Naveo je i to da nije važno da li tuženo preduzeće postoji, ili ne! Presudu je sudija Branislav Bosiljković doneo pet dana  nakon što je primio predmet iz Požarevca, a obrazloženje presude je napisao tek nakon tri meseca! Zašto? Zato, jer Javni tužilac Srbije može u roku od tri meseca od pravosnažnosti presude da podnese Vrhovnom kasacionom sudu Zahtev za zaštitu zakonitosti. A presuda je pravosnažna kada je donese drugostepeni sud!

 Zamenica Javnog tužioca Srbije Snežana Marković obavestila nas je da ne može da podigne zahtev za zaštitu zakonitosti, jer je presuda doneta pre tri meseca, a tužilaštvu je spis dostavljen po proteku četiri meseca!

Pomenuti sudija Bosiljković doneo je još nekoliko presuda protiv nepostojećeg privrednog društva, koje tužioci nisu ni pokušali da izvrše, shvativši da privredno društvo ne postoji.

Sve ove presude doneo je sudija Bosiljković, kada je za vršioca funkcije predsednika Apelacionog suda u Beogradu postavljen sudija Duško Milenković. Njegovo postavljanje je izazvalo veliko iznenađenje, jer je reč o neiskusnom sudiji. Ipak, kada se zna da je lično ministar Selaković, po nalogu Aleksandra Vučića, urgirao da Milenković bude izabran na ovu funkciju, lakše je oceniti Milenkovićev lik i delo.

 

Suđenje na neodređeno vreme

 

Apelacioni sud treba da odluči još o jednoj žalbi na presudu Višeg suda u Beogradu. Pogađate, sudija izvestilac je Branislav Bosiljković! U pisanom zahtevu za njegovim izuzećem odgovorni urednik Tabloida je naveo sve presude ove ništarije, priložio dokaze, i zahtev za izuzećem obrazložio navodima da su Bosiljković i Milenković ''dva bolesna pedera'' koji služe vladajućoj oligarhiji!

Zamenica predsednika Apelacionog suda u Beogradu Biserka Živanović odbila je podneti zahteve, navodeći da ne postoji sumnja u sudijinu nepristrasnost. Tumačenje zakona je poželjno, a kada sudija tumači, a ne primenjuje zakon, onda onome ko je na nišanu sudije, ode koža na doboš. Sudija Bosiljković je u izjašnjenju naveo da ne želi da komentariše takve navode o svom radu, ostavljajući predsedniku suda da sam odluči da li će ga izuzeti. Ali, nesrećni Milenković je to prepustio svojoj zamenici.

Svaki pristojan sudija bi vrati predmet, kada stranka sumnja u njegovu nepristrasnost, i to dokazuje nespornim činjenicama. Ali, svaka ružna reč o sudiji građane može skupo da košta. Danijela Diskić je vodila spor pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu. Oduzeli su joj dete, i ona je napisala preteće pismo sudiji. Drugi osnovni sud odredio joj je 9. oktobra prošle godine pritvor, i osudio je na deset meseci zatvora. Nije puštena iz pritvora, a Apelacioni sud u Beogradu povisio je kaznu, i Danijela je još u zatvoru!

Sudije za svoje greške ne odgovaraju. Osim, ako ne postupe po očekivanjima izvršne vlasti, i primene zakon u predmetima u kojima presuđuju.

Radnici Građevinskog kombinata Komgrapa više od deset godina vode sporove sa novim vlasnikom, koji je opljačkao kombinat za stotinu milione evra. Sudije Prvog osnovnog suda u Beogradu na surov način postupaju prema njima. Većina sudija, da budemo precizni. Zahvaljujući predsednici suda Tanji Šobat, čak ni pravosnažne presude nisu izvršne već deset godina, pa je mafija iz Komgrapa imala dovoljno vremena da uništi živote nekoliko stotina oteranih radnika, koji su stvorili kombinat. A i kada sud presudi, tu su sudije Apelacionog suda u Beogradu, da po dve godine drže žalbe mafije iz Komgrapa!

 Tako je na suđenju 13. decembra, od 15 tužilaca došlo njih nekoliko. Petorica su pomrla, a petorica nisu mogla da dođu od gladi. Ostarili su, bez socijalnog osiguranja, bez ikakvih prihoda. Sudija Lejza Pajko nije ni ušla u sudnicu, poslala je koleginicu da odloži suđenje na neodređeno vreme, jer dolazi nova reforma sudstva, novo delenje predmeta, nova nesreća za građane.

Radnici su zaplakali, moleći sud da se ne sprda sa njima. Srećom, sudija koja je odložila suđenje bila je milostiva, pa nije zvala obezbeđenje da gladne radnike prebije na mrtvo ime, kao što se to dešava mnogim drugim obespravljenim građanima.

 

(Nastaviće  se)

 

 

A 1.

 

Sudija prima "čast"

 

Beograđanin Drago Vučić imao je zakupljene lokale tokom 1993. i 1994. godine u Tržnom zanatskom centru Bazar u ulici Maršala Birjuzova, od vlasnice Tamare Češljar. Ubrzo je uvideo da je, zbog lošeg projektovanja i izgradnje, poslovni prostor neupotrebljiv, jer je došlo do izlivanje vode, fleka po zidu i plafonu. Prestao je da plaća kiriju, i iseljen je iz lokala, prethodno plaćajući uredno sve dadžbine, dok se nisu pojavile vode i počeo da otpada zid. Gospođa Češljar tuži projektanta, preduzeće Atelje Stari Grad i pravnosnažnom presudom suda dobija adekvatnu odštetu za izgubljenu štetu zbog neizdavanja lokala. Podnosi i tužbu protiv Draga Vučića, koji dostavlja sudu presudu iz koje se vidi da je ona naplatila štetu, i da on nije mogao da koristi lokale, jer nisu bili u funkcionalnom stanju.

U višegodišnjem sporenju veće Apelacinog suda u Beogradu - Marina Govedarica, Milanka Vukčević i Snežana Živković presuđuje da je Vučić dužan da plati štetu  na ime zakupnine navedenih lokala, koja je dvostruko veća od vrednosti samih lokala, koji više nisu u upotrebi, i za koje je gospođa Češljar već naplatila, takođe višemilionsku štetu od projektnog biroa, veću i od vrednosti lokala koje je kupila! Presuda koju je Vučić priložio Apelacionom sudu u Beogradu, nije komentarisana od strane  sudije Milanke Vukčević, koja je bila izvestilac. Ova bolesno korumpirana sudija i kurveštija, poznata je po tome za "lepu čast" može da vam dosudi i palatu Albanija. Vučić se još nada u Ustavni sud Srbije, kome je podneo ustavnu žalbu, tako je da je, za svaki slučaj, ustavnu žalbu počeo fotokopijom presude kojom je već gospođa Češljar dobila odštetu za neispravan lokal koji je kupila.

 

 

A 2.

 

Kad radnik izgubi nogu, od suda dobije nogu-u dupe

 

Sudije su uvek na gazdinoj strani

 

Smrt gubitnicima tranzicije, živeli tajkuni, to je parola kojom bi trebalo da se završavaju sudske presude po tužbi radnika protiv bogatih gazda kojima je bitan profit, ali ne i pošteno poslovanje i zdravlje radnika. Radnicima koji su se usudili da tuže gazde zato što su radeći u nebezbednim uslovima izgubili nogu treba odseći i drugu nogu, za primer svima koji pomišljaju da tuže svog poslodavca. Ovo je utisak našeg novinara posle prisustva suđenju po tužbi Dragana Despotovića, protiv njegovog bivšeg "gazde" Živka Markovića i Dunav osiguranja.

 

V. Stanić

 

Radeći za vlasnika firme Hanomag,  Živka Markovića, radnik Dragan Despotović je bio angažovan da preveze bager težak 30 tona sa prikolicom za takozvani vangabarit. Kada je bager prevezen do mesta istovara, došlo je do nesreće u kojoj je Despotović izgubio nogu, dok se borba za drugu nogu nastavlja. Lekovi koje mora mesečno da konzumira kako ne bi izgubio i drugu nogu su toliko skupi da njegova penzija i penzija supruge nisu dovoljni. Kaže da te lekove ne pokriva redovno zdravstveno osiguranje, a da on polako više nema gde da pozajmi novac.

Na dan nesreće Despotoviću je urađen alko test, i konstatovano je da je imao 0.0 alkohola u krvi, on je bio jedini povređen, a ipak je policija okrivila njega. Ubrzo je Tužilaštvo shvatilo da za krivično delo nema osnova protiv Despotovića i obustavilo postupak. Ipak, niko nije ozbiljno istraživao činjenicu da je do nesreće došlo usled kršenja Zakona o saobraćaju i Zakona o radu, koje nije prekršio Despotović

Na poslednjem ročištu pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, pojavio se i Despotovićev suvozač, kao svedok koji je potvrdio priču o tome da njih dvojica nisu bili prijavljeni u firmi Živka Markovića, niti su imali ugovor o radu, ali da jesu obavljali posao za njegovu firmu.

Istražujući da li postoji pravni oblik za ovakvu vrstu radnog odnosa, obratili smo se pravnoj službi ministarstva rada. Pitali smo da li je dozvoljeno angažovati nekoga da za vas vozi kamion, prevozi bager a da nije prijavljen u radni odnos i da nema potpisan nikakav honorarni ili drugi ugovor. Odgovorili su nam:

-To je rad na crno, i nije u skladu sa Zakonom.

U dokumentu koji je nakon saobraćajne nesreće sačinila saobraćajna policija nedvosmisleno piše, da je prikolica na kojoj je prevožen bager: "...bez registarskih oznaka, nepoznatog vlasnika i marke". Očigledno je prekršen i Zakon o saobraćaju, koji kaže, "ne može se u saobraćaj bez registarskih tablica."

Krivičnim zakonom je predviđeno i da ko umišljajno - svesno prekrši saobraćajno bezbednosne propise, i tom prilikom izazove teške telesne povrede opasne po život sa trajnim invaliditetom, treba da ide u zatvor do deset godina. Zašto policija, Tužilaštvo i istražni sudija Radomir Milikić kome je bio  poveren ovaj slučaj, nikada nisu istražili, koj je kriv zato što je neregistrovana prikolica bila natovarena bagerom. Zašto nisu istražili za čije potrebe je obavljan prevoz i ko je odgovorno lice? To se moglo utvrditi jednostavnim usmeravanjem istrage u pravcu, materijalne koristi od eksploatacije tog vozila. Ko je zarađivao od prikolice on je i stvarni vlasnik prikolice i kriv je za...On bi morao da prezentuje saobraćajnu dozvolu i prikolice iz koje bi se videlo da li je ona uopšte konstruisana za prevoz tereta od 30 tona. Papire o tome da li je ocarinjena, tehnički ispravna...

Pošto su dva ozbiljna zakona prekršena, a dokazi o tome su izašli u javnost, otvara se i pitanje da li sudija Marina Brkić koja vodi građansku parnicu po ovom pitanju mora da obavesti Tužilaštvo svemu. Da li je njena obaveza da ispita zašto je poslodavac prekršio propise koji se odnose na bezbednost na radu i tako ugrozio život Despotovića i drugih radnika.

Iako sve ovo zvuči jednostavno, u sudskom postupku Despotović se suočava sa velikim problemima. Komisija veštaka, njih sedam se potpisalo, napravila je veštačenje koje ne ide njemu u korist. Njegov advokat Milan Lazarević, tražio je da se pojave na sudu i da se izjasne o onome što su napisali, ali oni se već treće ročište ne pojavljuju i Despotoviću na taj način otežavaju da ostvari svoja prava.

''Oni su korumpirani i za ovo što su napisali uzeli su pare, zato sada ne dolaze", uzviknuo je Despotović iz invalidskih kolica. Advokat mu je skrenuo pažnju da to više ne radi. Despotović je potom predložio da se ništa od onoga što su ti veštaci napisali ne uzme u obzir i predložio da se umesto njih angažuju veštaci iz Novog Sada. Ovakav predlog nije odgovarao tuženima. Dok je sudija diktirala u zapisnik šta ko ima da kaže iznenada je u sudnicu ušla devojaka (verovatno službenica suda) i sudiji Marini Brkić uručila neki papir. Sudija je pročitala, zatim papir pružila advokatu tužioca, onda i tuženom.

Ispostavilo se da veštaci koji se ne odazivaju na pozive suda, nekako baš u vreme suđenja na koje su "sprečeni da dođu", imaju vremena da odu u poštu i sudiji pošalju telegram?! U telegramu su napisali da je prikolica ispravna! Prikolica za koju je policija, prilikom uviđaja,  konstatovala da je bez registarskih oznaka, nepoznatog vlasnika i marke...

Svako bi na Despotovićevom mestu imao pravo da sumnja u takve veštake. Advokat odbrane bio je ushićen i zamolio je da u sudske spise uđe da tuženi neće tražiti od Despotovića troškove, ako sada odustane, od tužbe.

Kada smo Markoviću skrenuli pažnju da je u pitanju bio vangabaritni prevoz, za koji se moraju imati specijalne dozvole Beograd puta i policijska pratnja, pitajući ga smo da li je sve to obezbedio, odgovorio je:''Naravno, sve je bilo u skladu sa propisima".

Sudija Marina Brkić je nezvanično rekla potpisanom novinaru da ''činjenice ne idu u prilog tužiocu''. Poslodavci su u Srbiji izgleda zaštićeni od svake odgovornosti. Nesrećni radnici nemaju šta da traže ni na sudu.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane