Misija

 

Džulijan Asanž: Sajferpank, sloboda i budućnost Interneta (1)

 

Rat u odbranu čovečanstva

 

Diskusije heroja antiglobalizma, Džulijana Asanža, koje je vodio sa svojim saborcima, Džejkobom Apelbaumom, Endijem Milerom-Magunom i Džeremijem Cimermanom, objavljene su 2012. godine u knjizi "Sajferpank". Knjiga je štampana istovremeno i u Njujorku i u Londonu. Zahvaljujući izdavačkoj kući Albion Books iz Beograda, koja je objavila 2013. godine srpsko izdanje "Sajferpanka", Tabloid donosi najznačajnije delove iz ovog značajnog svedočanstva o borbama za medijsku slobodu i savremenim oblicima informativnog porobljavanja.

 

Džulijan Asanž

 

Ova knjiga nije manifest. Sada nije vreme za to. Ova knjiga je upozorenje. Svet ne klizi već galopira u novu transnacionalnu distopiju. A to je nešto što svet izvan onih koji su u krugu nacionalne bezbednosti nisu shvatili. Ta činjenica se prikriva uz pomoć tajnosti, složenosti i veličine. Internet, naše najveće sredstvo emancipacije, pretvoreno je u najopasnije sredstvo podrške totalitarizmu, kakvo do sada nismo videli. Internet je pretnja ljudskoj civilizaciji.

Do ovih promena je došlo tiho, jer oni koji su svesni toga što se dešava rade u industriji globalnog nadzora i nemaju zbog toga nisu raspoloženi da govore o tome šta se dešava. Za nekoliko godina, ako se nastavi ovim putem, svetska civilizacija će postati postmoderna distopija nadzora i samo pojedinci sjajnih veština će biti u mogućnosti da se izvuku iz nje. U stvari, moguće je da se već nalazimo tu.

 

Mi uglavnom nismo svesni nasilja

 

Iako mnogi pisci razmatraju šta internet znači za globalnu civilizaciju, oni greše. Greše jer im nedostaje perspektiva koju pruža direktno iskustvo. Greše jer se nikada nisu sreli sa neprijateljem. Nijedan opis sveta nije preživeo susret sa neprijateljem. Mi smo se sreli oči u oči sa neprijateljem.

Tokom poslednjih šest godina Vikiliks je bio u nekoj vrsti sukoba sa gotovo svim moćnim državama i njihovim privatnim preduzimačima. Mi poznajemo novu državu nadzora iz perspektive insajdera jer smo razotkrili njene tajne. Znamo je i iz perspektive borca jer smo od nje morali da štitimo svoje ljude, svoje finansije i svoje izvore. Znamo je i iz globalne perspektive jer imamo ljude, sredstva i informacije u gotovo svim zemljama. Znamo je i iz perspektive vremena jer se sa ovom pojavom borimo godinama i videli smo kako se iznova uvećava i širi. To je jedan invazivni parazit, koji se hrani društvima koja se udružuju sa internetom. Proširio se našom planetom, zarazivši države i ljude pre toga.

Šta treba da uradimo povodom toga? Jednom na jednom mestu koje nije ni ovde ni tamo, mi, konstruktori i građani mladog interneta razmatrali smo budućnost našeg novog sveta.  Uvideli smo da će odnosi između ljudi biti posredovani našin novim svetom, kako se budu udruživali sa njim, kao i da će se sama priroda država, koja je definisana time kako ljudi razmenjuju informacije, ekonomske vrednosti i silu, takođe menjati. Uvideli smo i da je udruživanje postojeće državne strukture i interneta stvorilo prostor za promenu prirode države.

Prvo, treba se setiti da su države sistemi kroz koje teče sila prinude. Frakcije u okviru države mogu se boriti za podršku što dovodi do fenomena prividne demokratije, ali potpora države su sistemska primena i izbegavanje nasilja. Vlasništvo nad zemljom, imovina, iznajmljivanje, dividende, oporezivanje, sudske kazne, cenzura, autorska prava i robne marke su nešto što nam je nametnuto zaprećenom primenom državnog nasilja.  Mi uglavnom nismo ni svesni koliko smo blizu nasilju, jer svi stalno pravimo ustupke da bismo izbegli to nasilje. 

 

Presretači i presretnuti

 

U novom prostoru interneta- šta će biti posrednik sile prinude? Da li uopšte ima smisla postavljati ovo pitanje? Da li u tom prividnom prostoru, tom naizgled platonskom kraljevstvu tokova ideja i informacija, može biti sile prinude? Sile koja može da menja istorijske zapise, uništava veze, ispituje, transformiše kompleksnost u krš i da podiže zidove kao okupaciona vojska? Da li je takav koncept neophodan za ovu povezanost?

Platonska priroda interneta, protoka ideja i informacija je oslabljena njegovim fizičkim poreklom. Njegove temelje čine optički kablovi koji se protežu po dnu okeana, sateliti koji kruže iznad naših glava, kompjuterski serveri koji se nalaze u zgradama od Njujorka do Najrobija, ali i bankarski tokovi koji podržavaju njihovu ekonomiju. Kao vojnici koji su posekli Arhimeda dok je radio, tako ova naoružana milicija može preuzeti kontrolu nad našim platonskim kraljevstvom.

Novi svet interneta, izdvojen iz starog sveta grubih atoma, ostvario je svoju samostalnost. Države i njihovi prijatelji pomerili su kontrolu na naš novi svet - kontrolom njegovih fizičkih potpora. Države će, poput vojske oko naftnog izvora, ili carinika koji iznudi mito na granici, uskoro shvatiti kako da iskoriste fizičku kontrolu koju imaju nad tim vrednim prostorom da se ubace u ovo platonsko kraljevstvo. To će sprečiti nezavisnost o kojoj smo sanjali, a onda će, zaposedanjem optičkih kablova i satelitskih stanica, preći na masovno presretanje tokova informacija našeg novog sveta kako se svaki čovek, kao i svaki ekonomski i politički odnos zapletu u jedinstvenu svetsku mrežu. Država će se kao pijavica zakačiti na srce i nerve našeg novog društva, halapljivo će gutati sve odnose i komunikacije, svaku pročitanu internet stranicu, svaki poslati imejl ili svaku guglovanu misao, a zatim će pohraniti svo to znanje, milijarde dnevno presretnutih podataka u ogromnim tajnim skladištima, koje će im dati neslućenu moć. Iznova će kopati po tom blagu, kolektivnom intelektualnom učinku čovečanstva, sve sofisticiranijim pretraživačkim algoritmima. Time će njihovo blago postati sve vrednije i maksimalno će povećati neuravnoteženost između presretača i presretnutog. Tada će se odraziti ono što su naučili u fizičkom svetu, da navode svoje bespilotne letelice, komitete Ujedinjenih nacija i trgovinske sporazume, ali i da čine usluge svojim ogromnim povezanim industrijskim mrežama, insajderima i prijateljima.

Ali otkrili smo nešto. Naša nada protiv totalne dominacije jeste da nam hrabrost, znanje i solidarnost mogu pomoći u otporu. Ta neobična osobina fizičkog sveta u kome živimo.

 

Svet veruje u šifriranje (enkripciju)

 

Jednostavnije je šifrirati informaciju nego dešifrovati je. Shvatili smo i da možemo koristiti to neobično svojstvo da bismo stvorili zakone novog sveta. Da bismo izuzeli naše novo platonsko kraljevstvo iz baze koja je poduprta satelitima, podvodnim kablovima i onima koji ih kontrolišu i presreću podatke koje prenose. Da bismo ojačali naš prostor iza kriptografskog vela. Da bismo stvorili nove teritorije van dometa onih koji kontrolišu fizičku realnost, jer bi njihov pokušaj da nas prate zahtevao beskonačne resurse.  Tako bismo osvojili nezavisnost.

Kao što su naučnici koji su radili na projektu Menhetn otkrili da je univerzum dozvolio stvaranje nuklearne bombe. Ovo pre razmatranja nije bio očigledan zaključak. Moguće je da nuklerano oružje nije bilo u zakonima fizike. Međutim, univerzum se nasmešio atomskoj bombi i nuklearnim reaktorima. Te pojave su dobila blagoslov univerzuma, poput soli, čelika ili rendgenskih zraka.

Kriptografija je krajnje sredstvo direktne nenasilne akcije. Dok nuklearne sile mogu da primenjuju neograničeno nasilje nad milionima ljudi, kriptografija znači da neka država, čak i ako primenjuje neograničeno nasilje, ne može da naškodi nameri pojedinca da sačuva svoje tajne.

Snažna kriptografija se može odupreti neograničenoj primeni nasilja.

Moramo da podignemo uzbunu. Ova knjiga je krik stražara u noći. Dok sam u kućnom pritvoru u Velikoj Britaniji čekao izručenje, 20. marta 2012. godine sam se sreo sa trojicom prijatelja i kolega stražara u nadi da naši ujedinjeni glasovi mogu probuditi grad. Moramo da razgovaramo o onome što smo naučili, dok je to još uvek moguće.

Naš zadatak je i dalje da osiguramo samoopredeljenje gde god je to moguće, da zaustavimo nadolazeću distopiju gde god možemo, i, ako sve druge propadne, da ubrzamo njeno samouništenje.

(Džulijan Asanž, London, oktobar 2012.)

 

 

Beleška o različitim pokušajima progona Vikiliksa i povezanih ljudi

 

Na nekoliko mesta tokom razgovora spominjali smo događaje koji prate Vikiliks i ono što objavljuje. Čitaocima koji nisu u potpunosti upoznati sa pričom o Vikiliksu to možda neće biti poznato tako da smo ovde napravili rezime priče. Misija Vikiliksa jeste da prima informacije od uzbunjivača, da ih pruži javnosti na uvid i da se onda brani od neizbežnih pravnih i političkih napada. Moćne države već rutinski pokušavaju da uguše informacije koje objavljuje Vikiliks, što mi kao objavljivači, koji su mnogima poslednja opcija, smatramo teškoćom koju smo stvoreni da izdržimo.

Tokom 2010. godine Vikiliks se upustio u svoj najpoznatiji poduhvat objavljivanja do sada, razotkrivajući sistemsku zloupotrebu službene tajne od strane američke vojske i Vlade. Ove objave su poznate kao Kolateralno ubistvo, Ratni dnevnici i Kejblgejt. Odgovor na to, koji još traje, je udruženi pokušaj Vlade SAD i njenih saveznika da unište Vikiliks.

 

 

Istražna porota za Vikiliks

 

 

Kao direktan rezultat Vikiliksovih objava Vlada SAD je pokrenula multi-agencijsku kriminalističku istragu protiv Džulijana Asanža i pripadnika Vikiliksa, kao i onih koji ih podržavaju i navodno sarađuju sa njima. Uz pomoć Ministarstva pravde i FBI, u Virdžiniji, u Aleksandriji, je sazvana istražna porota koja razmatra mogućnost podizanja optužnice protiv Asanža i drugih, a koja će uključivati dela organizovanja zavere u skladu sa Zakonom o špijunaži iz 1917. godine. Američki zvaničnici priznaju da ovakav „obim i priroda istrage do sada nisu viđeni". U ovoj poroti nema sudija i advokata odbrane. Od tada su se na raspravama pred komitetima Kongresa čuli predlozi članova američkog Kongresa da Zakon o špijunaži treba iskoristiti kao alatka za obračun sa novinarima koji „svesno objavljuju procurele informacije", nagoveštavajući da je ovaj pristup postao prihvatljiv u američkom pravosudnom sistemu. U trenutku objavljivanja ove knjige, istraga se nastavlja. Nekoliko ljudi je primorano da predaju dokaze. Sudski proces protiv Bredlija Meninga, vojnika koji je optužen da je prosledio Vikiliksu informacije, otkrio je da FBI arhiva o istrazi protiv Vikiliksa sadrži više od 42.100 strana dokumenata, od kojih se nekih 8.000 odnosi na Meninga. Bredli Mening je do trenutka objavljivanja držan u pritvoru bez suđenja više od 880 dana. Huan Mendez, UN specijalni izaslanik protiv torture zvanično je utvrdio da su se sa Bredlijem Meningom ophodili na način koji je surov i nehuman i koji se moguće može nazvati torturom.

 

 

Pozivi na ubistvo Džulijana Asanža i javno predstavljanje istražne jedinice za Vikiliks

 

Istražna porota nije jedini metod koji je korišten za napad na Vikiliks. U decembru 2010. godine, uoči Kejblgejta različiti američki političari su pozivali na vansudsko (nelegalno) ubistvo Džulijana Asanža, uključujući i napade bespilotnim letelicama. Američki senatori su Vikiliks označili kao „terorističku organizaciju" a Asanža su proglasili „visoko tehnološkim teroristom" i „neprijateljskim borcem uključenim u sajber rat".

Sastavljena je posebna Istražna jedinica (WTF - WikiLeaks Task Force) u Pentagonu sastavljenu od 120 ljudi pred objavljivanje tajnih telegrama (Kejblgejt) i Iračkih ratnih dnevnika, koja je bila zadužena za „preduzimanje akcije" protiv Vikiliksa. Slične, javno predstavljene istražne jedinice oformljene u FBI, CIA i američkom Stejt Departmentu su još uvek aktivne.

 

 

Direktna cenzura

 

 

Primenjujući do sada neviđene mere cenzure nad novinarskim tekstovima, Vlada SAD je izvršila pritisak nad internet provajderima da bi prestali da pružaju usluge sajtu Wikileaks.org. Amazon je 1. decembra 2010. Uklonio Vikiliks iz arhive svojih servera, dok je 2. decembra DNS dinamičko ažuriranje na Wikileaks.org domen bilo prekinuto. Vikiliks je u ovom periodu ostao onlajn zahvaljujući „mass-mirroring" naporima, kada su hiljade ljudi koji podržavaju rad Vikiliksa kopirali sajt i tako su hostovali svoje verzije ove platforme, i onda su distribuirali IP adrese preko društvenih mreža.

Obamina administracija je upozorila zaposlene u državnoj administraciji da su materijali koje je objavio Vikiliks i dalje poverljivi - iako su ih objavile neke od vodećih svetskih medijskih organizacija, uključujući Njujork Tajms i Gardijan. Službenicima je rečeno da će se pristupanje tim materijalima, bilo na platformi WikiLeaks.org bilo u Njujork Tajmsu smatrati kršenjem bezbednosnih pravila...

 

 

Finansijska cenzura: bankarska blokada

 

Vikiliks se finansira donacijama ljudi koji podržavaju njegov rad. U decembru 2010. Godine glavne bankarske i finansijske institucije, uključujući i one poput VISA, MasterCard, Pay Pal i Bank of America, podlegle su nezvaničnom pritisku SAD i počele su da odbijaju da pruže finansijske usluge Vikiliksu. Blokirali su sve bankarske transfere kao i donacije putem glavnih kreditnih kartica. Iako su ovo američke institucije, njihova sveprisutnost u svetskim finansijama značila je da donatori iz SAD , ali i širom sveta nisu u mogućnosti da pošalju novac Vikiliksu da bi podržali njegovu izdavačku delatnost.

Ova, kako je postala poznata, „Bankarska blokada" je sprovedena bez bilo kakve sudske ili administrativne procedure i ostala je na snazi i nakon objavljivanja ove knjige. Vikiliks je pokrenuo sudske procese širom sveta da bi prekinuo ovu blokadu, tako da se, uz neke preliminarne pobede, procesi nastavljaju. U međuvremenu Vikiliksu su blokirani prihodi, rastu mu troškovi, a radi na finansijskim rezervama skoro dve godine.

Bankarska blokada predstavlja izraz moći kontrolisanja finansijskih transakcija između trećih strana. Ona direktno potkopava ekonomske slobode pojedinaca.

 

 

Maltretiranje Džejkoba Apelbauma i Džeremija Cimermana

 

 

Džulijan Asanž je trebalo da govori na hakerskoj konferenciji HOPE koja se 17. jula 2010. Godine održavala u Njujorku. Pošto je on morao da otkaže svoje učešće Džejkob Apelbaum se pojavio umesto njega. Od tog pojavljivanja Vladine agencije za sprovođenje zakona su započele kampanju maltretiranja Apelbauma i ljudi koji su u njegovoj blizini. Kada god bi napuštao ili se vraćao u SAD rutinski je zadržavan, pretresan i ispitivan na graničnim prelazima uz uskraćivanje pravne pomoći. Oduzimali su mu opremu i kršili njegova prava uz pretnje o dodatnim kršenjima njegovih prava. U njegovo zadržavanje i maltretiranje bile su uključene desetine američkih Vladinih agencija od upravi za imigraciju i carinu Ministarstva unutrašnje bezbednosti do Vojske SAD. Tokom zadržavanja su mu čak , kao metod prisilnog potčinjavanja, branili odlazak u toalet. Sve to vreme Apelbaumu nikada nije bio optužen ni za šta, niti mu je Vlada rekla koji su razlozi za uznemiravanje.

Sredinom juna 2011. godine, dok se pripremao da se ukrca u avion na vašingtonskom Djuls aerodromu, Džeremi Cimermana su zaustavila dvojica, kako su rekli, FBI agenata. Agenti su ga ispitivali o Vikiliksu i pretili su mu da će ga uhapsiti i strpati u zatvor.

Apelbaum i Cimerman su samo dva primera su duge liste prijatelja, onih koji podržavaju ili navodno sarađuju sa Džulijanom Asanžom, a koji su bili podvrgnuti maltretiranju ili nadzoru od strane američkih državnih agencija. Ta lista uključuje i advokate i novinare koji su sarađivali sa Asanžom i Vikiliksom u svom profesionalnom kapacitetu.

 

A 1.

 

Diskusija i učesnici diskusije

 

Džulijan Asanž (Julian Assange) je glavni urednik i vizonar Vikiliksa. Kao jedan od začetnika Cypherpunk mejling liste Džulijan je sada jedan od najistaknutijih eksponenata sajferpank filozofije u svetu. Njegov rad sa Vikiliksom dao je političku vrednost tradicionalnom geslu sajferpanka: „...privatnost za slabe, transparentnost za moćne". Iako njegove najupečatljivije aktivnosti uključuju snažne akcije slobode govora, koje će dovesti do transparentnosti i odgovornosti moćnih institucija, on je, takođe, i odlučni kritičar državnog ili korporativnog zadiranja u privatnost pojedinaca. Džulijan je autor brojnih softverskih projekata koji su u skladu sa sajferpank filozofijom, poput prvog TCP/IP skener portova strobe.c, rubberhose deniable encryption file, originalnog koda za Vikiliks. U tinejdžerskom dobu Džulijan je bio istraživač prvobitnih kompjutera i bezbednosti mreže, pre nego što su neke vrste hakovanja zakonom definisane kao kriminalna aktivnost. Nakon toga postao je aktivista i internet provajder u Australiji gde je, tokom 1990-ih, Džulijan zajedno sa Sulet Drajfus napisao istoriju međunarodnog hakerskog pokreta pod naslovom „Podzemlje", na kojoj je i zasnovan istoimeni film.

 

Džejkob Apelbaum je osnivač „Noisebridge" u San Francisku i član „Kompjuterskog kluba Haos Berlin" i programer. Džejkob je zastupnik i istraživač na Tor projektu, koji podrazumeva sistem onlajn anonimnosti za sve ljude koji žele da se suprotstave nadgledanju i žele da izbegnu internet cenzuru. Njegov fokus tokom poslednje decenije je pomoć aktivistima koji se bore za zaštitu životne sredine i ljudskih prava. U tom cilju objavio je istraživanja o vezi sa bezbednošću, privatnošću i anonimnošću u mnogim oblastima, od kompjuterske forenzike do upotrebe medicinske marihuane. Džejkob veruje da svi imaju pravo da čitaju, bez ikakvih ograničenja, kao i pravo da se slobodno izražavaju, bez izuzetka. Kada je 2010. godine Džulijan bio sprečen da govori u Njujorku, Džejkob se obratio umesto njega. Od tog trenutka on, njegovi prijatelji i porodica su izloženi maltretiranju od strane Vlade SAD: ispituju ga na aerodromima, nasilno pretresaju dok mu bezbednosni službenici indirektno prete silovanjem u zatvoru, oduzimaju mu opremu, a njegove onlajn provajdere tajno pozivaju na sud.

 

Endi Miler-Magun je dugogodišnji član „Kompjuterskog kluba Haos" u Nemačkoj gde je bio i član uprave i portparol. On je jedan od osnivača EDRI (European Digital Rights), nevladine organizacije koja se bori za primenu ljudskih prava u digitalnoj eri.

Od 2000. do 2003. godine Evropski internet korisnici su ga izabrali za evropskog direktora ICANN-a, korporacije koja je zadužena za kreiranje globalne politike o dodeljivanju imena i brojeva na internetu. On je stručnjak za telekomunikacije i druge oblike nadzora i kao novinar pokriva pitanje industrije nadzora kroz svoj viki projekat buggedplanet.info.

Endi radi na kriptografskoj komunikaciji tako da je osnovao kompaniju „Cryptophone" koja je na komercijalno tržište izbacila aparate za bezbednu glasovnu komunikaciju, a pruža i usluge savetovanja u oblasti arhitekture mreže.

 

Džeremi Cimerman je koosnivač i portparol građanske aktivističke organizacije „La Quadrature du Net", najistaknutije evropske organizacije koja se bori za pravo na onlajn anonimnost i koja promoviše svest o regulatornom napadu na onlajn slobode. Džeremi radi na izgradnji alatki koje će javnosti omogućiti učešće u javnoj debati i tako dovesti do promena. On je veoma uključen u rat oko autorskih prava, debate o neutralnosti interneta i drugim regualtornim pitanjima koja su ključna za budućnost slobodnog interneta. Nedavno je njegova grupa „La Quadrature du Net" ostvarila istorijski uspeh na evropskoj političkoj sceni, jer su uspešno predvodili kampanju kojom su porazili AKTA (Anti-Counterfeit and Trade Agreement) u Evropskom parlamentu. Nedugo nakon učešća u diskusiji koja čini osnovu ove knjige, Džeremija su zaustavila dvojica FBI agenata dok je napuštao Sjedinjene države, da bi ga ispitivali o Vikiliksu.

 

 

A 1.

 

Šta je sajferpank?

 

Sajferpanks zagovaraju upotrebu kriptografije i drugih sličnih metoda kao sredstva za postizanje društvenih i političkih promena. Osnovan početkom 1990-ih, pokret je bio najaktivniji tokom 'kriptoratova' 1990-ih, kao i tokom internet proleća 2011. godine. Izraz Sajferpank, je složenica sastavljena od pojmova kriptografska šifra (cypher) i pank (punk), i 2006. godine dodat je u Oksfordov rečnik engleskog.

 

 

Narudžbine slati na adresu: Mileševska 35
Beograd, Srbija
Telefon: +381.61.158.33.74
Email: prodaja@albionbooks.rs