Vojska

 

 

Kako su SAD i NATO pakt razoružali Srbiju, uz čiju pomoć, i šta je ostalo od vojne neutralnosti

 

 

Pucanje ćorcima

 

 

Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane, umesto da brinu o održavanju politike vojne neutralnosti, svakodnevno salutiraju interesima SAD i NATO pakta u ovom delu sveta. U tome im pomaže državni vrh, takozvana politička elita, zapravo, skup korumpiranih  skorojevića, spremnih da satru i državu i narod, a ne samo vojsku koja više i ne postoji. Više od deset godina trajalo je ubijanje Vojske Srbije (VS), svih njenih resursa, topljenje tenkova u železarama, uništavanje raketa, municije...Ukinuto je obavezno služenje vojnog roka, uvedena je profesionalna vojska sa mizernim platama, broj pripadnika VS sveden je na malo veće lovačko društvo, a estradni oficiri i ministri odbrane, više se bave televizijskim promocijama nepostojeće vojne sile nego što vrše svoju zakonom propisanu dužnost. U međuvremenu, kancelarija NATO pakta u Beogradu, uradila je impresivan posao: Srbija je "pacifikovana", zapravo, razoružana, bez snage da se odbrani u slučaju potrebe...

 

 

Nikola Vlahović

 

 

Politika vladajućih partijskih oligarhija u Srbiji poslednjih deset i više godina, ubila je i poslednje tragove suverenosti države. To se posebno vidi u potpunom odsustvu brige za njen odbrambeni sistem. Vojni piloti stradaju u neispravnim avionima na aeromitinzima i rutinskim zadacima, dešavaju se eksplozije u vojnim fabrikama, profesionalni vojnici ne mogu  da se prehrane od svoje plate...

O katastrofalnom standardu profesionalnih vojnika u Srbiji, najbolje govori i podatak da je mesečna plata jedne cele čete na zadatku u kopnenoj zoni bezbednosti (Bujanovac-Preševo) pre par godina manje vredela nego jedan ručni sat bivšeg ministra odbrane Dragana Šutanovca. Danas je situacija još gora. Lako je zaključiti da su i ove sadašnje i sve prethodne vlasti, od oktobra 2000. godine, imale strogi zadatak da Vojske Srbije unište do temelja. U tome su skoro uspeli... 

Od državnog i političkog prevrata 5. oktobra 2000. godine do danas, američka agencija USAID je zajedno sa ministrima odbrane i drugim korumpiranim državnim činovnicima Srbije, sprovodila sistematsko uništavanje Vojske Srbije. Bio je to političko-operativni nastavak bombardovanja NATO alijanse iz 1999. godine. Novac koji su SAD uložile u takozvanu pacifikaciju Srbije, odnosno, masovno uništavanje vojnog potencijala, smešno je mali u odnosu na efekat koji je postignut. Srbija je danas, tako reći, bez odbrambenog sistema. Njena vojska više liči na kulturno-umetničko društvo nego na ozbiljnu armijsku strukturu prikladnu novom veku.

Veleizdajnički plan kojim su bezbednost građana Srbije i opstanak države dovedeni u pitanje, kreiran je još 2004. godine, kad je doneta odluka da 450 vojnih objekata bude prodato za "elastičnu" cenu od 1 do 4 milijarde dolara! Pojedini članovi tadašnje vlade Srbije  bili su do detalja upoznati sa ovim destruktivnim planom. Tokom te i sledeće godine,  čak 19 službenika srpske vlade putovalo je službeno u Ameriku, kako bi dobili detaljna uputstva za sistematsko uništavanje Vojske Srbije.

Proces razbijanja vojske svom snagom je započeo u vreme kada je ministar odbrane bio Boris Tadić, a ušao je u završnu fazu kada je ministarstvom dirigovao Dragan Šutanovac, koji se tokom svog mandata pretvorio u pravog ministra okupacije.

 U međuvremenu je otvorena kancelarija NATO pakta u sred zgrade Ministarstva odbrane Srbije. Tako su široko otvorena vrata ovoj vojnoj alijansi, koja je uz sadejstvo USAID-a krenula u projekat uništavanja osam hiljada tona municije iz skladišta viškova Vojske Srbije. Procenjena vrednost tog posla bila je je između 1,5 i dva miliona evra.

Na jednom od "seminara" takozvanog Atlantskog saveta u Srbiji, u delu posvećenom "partnerskim programima i inicijativama", jedan od predstavnika NATO pakta tvrdio je tom prilikom i da će iz svega proisteći "razne koristi za zemlju". Odmah posle toga, urađen je i "projekat" uništavanja 27.500 komada lakog naoružanja. Sledeći "projekat", koji je sproveden 2007. godine, bilo je uništavanje čak 1.404.000 protivpešadijske mine iz vojnih skladišta. Tom akcijom rukovodila je Norveška, koja je istovremeno rukovodila i kancelarijom za logistiku (pomoć) u Beogradu. Tokom 2009. i 2010. godine, uništene su i sve ručne kumulativne protivoklopne bombe. Pola od tog kontigenta bilo je domaće, srpske proizvodnje, a pola ruske.

Lako naoružanje i municija za lako naoružanje, takođe su temeljno uništavani, punih dvanaest godina. U kancelariji NATO pakta u Beogradu, ozbiljno je razmatrano i razoružanje građana (oduzimanje ličnog naoružanja poput lovačkih pušaka, pištolja i sl.), kako bi se kroz zakonske okvire sproveo i ovaj vid "pacifikacije" Srbije.

 Sa najvećom strašću, operativci NATO pakta uništili su više od 2000 ručnih, prenosnih raketa ruske proizvodnje (Strela 2M). U vreme "ministrovanja" Dragana Šutanovca, podmetnuto je i više požara u skladištima municija u Srbiji, tako da je i ono što nije uništeno, otišlo u vazduh.

 Pre masovnog uništavanja naoružanja, na vojnim stokovima najviše je bilo protivavionskih i protivoklopnih raketa, ali i tone granata za top tenka T-55 i haubice 105 milimetara. Danas od toga nije ostalo ništa. Mada je proces razoružavanja i  "pacifikacije" Srbije, započeo masovnim topljenjem topova i tenkova u smederevskoj Železari, sa sigurnošću se može reći da još uvek nije sve zgaženo i nije još sve gotovo! Jer, NATO pakt je "prepoznao" da Vojska Srbije ima još oko 9.000 tona municije, pa je dala rok do 2015. godine da se i ona uništi. Sistem odbrane je već otpisao ova ubojna sredstva. 

U NATO bombardovanju 1999.godine, uništeno je i oštećeno više od 26.000 kvadratnih metara vojnih skladišta. Oko 11.000 tona municije je zbog toga završilo pod vedrim nebom. Teškom mukom, kasnije su sve rakete, granate, mine i ostala eksplozivna punjenja, uskladištena. Tek onda je na red došlo uništavanje "po standardima NATO pakta".

I dok je Srbija vojnički ponižavana na svakom koraku, SAD su pokrenule proces stvaranja vojske Kosova od 44 hiljade vojnika. Poređenja radi, Srbija danas ima manje od deset hiljada profesionalnih vojnika, sa tendencijom daljeg opadanja! Stanje je takvo da, na primer, od bugarske granice do Niša uopšte nema vojske!

Do kojih granica je Vojska Srbije postala igračka u rukama političkih spletkaroša, govori i podatak da su na inicijativu NATO pakta zakazivane i "zatvorene sednice" Skupštine Srbije, koje imaju za cilj "jačanje civilne kontrole Ministarstva odbrane", uprkos tome što takve zatvorene sednice može da odobri samo Vlada Srbije "na obrazložen predlog".

 

 

NATO nas razoružao, Rusija nudi zaštitu

 

 

Uprkos masovnom razoružavanju, načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Ljubiša Diković, "svečano se obavezao" pred Patrikom de Rusijeom, predsednikom Vojnog komiteta Evropske unije, da će reforma sistema bezbednosti na putu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, teći po planu: "...Što se tiče Vojske Srbije i pridruživanja Srbije EU, sigurno smo ispunili 80 odsto uslova". Naravno, jedan od tih uslova bio je i da Srbija bude "pacifikovana" do mere koja je zbrisala svaki trag državne suverenosti.

Sa druge strane, načelnik Generalštaba ruskih oružanih snaga general-pukovnika Jurij Balujevski govorio je, ne tako davno, da će Rusija svoje saveznike zaštititi ako treba. A, kao što je poznato, Srbija je odmah posle potpisivanja sporazuma sa Rusijom oko gasovoda „Južni tok" i nezvanično ušla u sistem zemalja koje će Rusija, zbog protoka gasa, posmatrati kao deo sopstvenog bezbednosnog koridora.

Na naučnoj konferenciji Akademije vojnih nauka u Moskvi, Balujevski je objasnio da neko ne mora imati zvanično potpisan ugovor o vojnom savezu sa Rusijom, da bi se smatrao saveznikom. U slučaju Srbije, neke stvari, osim energetskog sporazuma, jednostavno se podrazumevaju. Narod, vera i istorija, jači su od prolaznih ambicija malih političkih kreatura.

Stav generala Balujevskog  je da „ruska vojna sila može i treba da bude upotrebljena radi demonstracije odlučnosti najvišeg rukovodstva zemlje da brani njene interese, i kao krajnja mera, kada se pokažu neefikasnim sva druga sredstva". Za Srbiju i srpski narod, za odbrambeni sistem zemlje koja je bila i još uvek je žrtva NATO pakta, ovo može biti lekovita izjava, koja daje nadu i oslobađa od briga.

Ali, u Srbiji i dalje snažno deluju organizacije poput Atlantskog saveta i ISAC fonda koje su saglasne sa idejom da je Srbija mala NATO kolonija i da tako treba da ostane. Pored toga njihov zadatak je da što više udalje Srbiju od Rusije. Atlantski savet se otvoreno bavi promovisanjem NATO pakta u Srbiji i pored svih zločina koje je ova organizacija počinila i koje čini širom sveta. ISAC fond se takođe bavi pitanjima bezbednosti i jedan od glavnih ciljeva mu je "privođenje" Srbije Evropskoj uniji i NATO paktu.

Ove organizacije su dobro poznate po širenju rusofobije. ISAC fond već nekoliko godina sprovodi „nadzor nad rusko - srpskim odnosima", a taj "projekat" se ostvaruje uz pomoć Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu.

Na svojoj internet stranici oni navode da je njihov poduhvat nastao iz potrebe da se rusko-srpski odnosi počnu sagledavati u realnoj i faktografskoj ravni, lišenoj krajnosti i mitova. Zato im je glavni udar usmeren na negiranje srpsko - ruskog savezništva i zajedničke borbe dva bratska naroda. U stvarnosti, ISAC fond ne koristi činjenice, nego samo verno tumači antiruske stavove Vašingtona i Brisela.

 Da postoji kontinuitet u vrbovanju istaknutih državnih funkcionera za interese takozvanog Atlanskog saveza, pokazuje i slučaj ministarke energetike Zorane Mihajlović koja je saradnik ISAC-a. Ona je radila i na projektu nadzora srpsko-ruskih odnosa od njegovog početka 2008. godine do 2010. godine. Zorana Mihajlović je blizak saradnik Aleksandra Vučića i njih dvoje su zajedno u Srbiju doveli jednog od najvećih svetskih zagađivača - multinacionalnu kompaniju sa većinskim nemačkim udelom - RWE. Ovaj potez je povučen kako bi se na perfidan način ograničio uticaj Gasproma u Srbiji budući da je RWE njegov konkurent u energetskoj sferi.

Ne treba zaboraviti ni to da je ministarka Mihajlović, jednostranim izmenama već usaglašenog sporazuma o isporuci ruskog gasa Srbiji, a u želji da iz njega izbaci „Jugorosgas", izazvala diplomatski skandal jer je Moskva odbila da potpiše takav izmenjen ugovor. Njen šef u Srbiji Aleksandar Vučić otvoreno stavlja Evropsku uniju iznad svega.

 

 

Da je moglo, moglo je... 

 

Dok je bio ministar odbrane, Aleksandar Vučić je bacao prašinu u oči narodu pričom da je otkrio silne pljačke i zloupotrebe u sistemu odbrane. Za glavne nosioce krađe i uništavanje voje imovine, optužio je, a koga bi drugo, nego samu vojsku: oficire, podoficire...Rezultat njegove galame bio je tragikomičan.

U međuvremenu, dešavao se pravi pogrom nad Vojskom Srbije, i to na najvišem nivou. Naravno, putem masovnog razoružanja, svođenja vojske na "sparing partnera" američkoj nacionalnoj gardi iz Ohaja...

Ipak, Srbija je mogla, kad god je htela, da sklopi ugovor sa Rusijom i potpuno opremi svoje Ratno vazduhoplovstvo letelicama. Eskadrila lovačkih aviona i dve eskadrile helikoptera, jedna borbenih a druga transportnih, mogle su sada da stoje u hangarima na vojnim aerodromima u Batajnici, Kraljevu i Nišu. Sve je moglo, ali nije, jer gazde u kancelarijama NATO pakta ne žele da vide vojno neutralnu Srbiju, ili, ne daj Bože, Srbiju u vojnom savezu sa Rusijom.

Dok je prethodna vlast punila svoje džepove i bankarske račune, Vojska Srbije je krajem svake godine dobijala zadatak da pravi novi petogodišnji plan opremanja gde je nabavka letelica uporno odlagana i planirana u petoj godini. Remont dela starih aviona i helikoptera, koji je odrađen u vreme prethodne vlasti, bio je samo još jedna prilika za krađu novca u Srbiji. Sve to je dovelo do toga da naše Ratno vazduhoplovstvo trenutno ne predstavlja nikakvu snagu čak ni u regionu.

Sa novcem koji je za deset godina opljačkala mala grupa lešinara koja se ostrvila na vojnu industriju, Vojska Srbije je mogla da finansira ozbiljan kopneni sastav, i to kupovinom 200 modernih tenkova i 300 oklopnih transportera. Time bi svima bilo stavljeno do znanja da u slučaju komadanja i otimanja naše teritorije, svako mora da računa na ozbiljnost i rešenost države da zaštiti svoju celovitost. 

 

 

Manevarske (ne)mogućnosti

 

Ljudski faktor, odnosno vojnik-borac, uvek je bio najveća prepreka za potencijalnog agresora. To pravilo posebno važi i za jednu državu sa jakom vojničkom tradicijom, kakva je Srbija. Srpski vojnik XXI veka morao bi da ima vrhunsku opremu, uključujući uniformu, streljačko naoružanje, savremena sredstva za osmatranje i dejstvo u noćnim uslovima, sredstva komunikacije i druga neophodna sredstva. To u ovom trenutku košta manje od 10.000 evra. Srbija koja se zvanično opredelila za brojčano manju, ali vrhunski obučenu profesionalnu vojsku je za ovu sumu mogla da potpuno opremi čak 70.000 vojnika. Umesto toga, njena vojska danas je svedena na tragikomičnan konglomerat loše plaćenih profesionalnih vojnika, estradnih oficira i političkih vođa koje sprovode komande NATO pakta.

Jedan od boljih poznavalaca vojne doktrine u Srbiji tvrdi da bi pravi odgovor na ovo stanje bila nabavka više komada borbenih i transportnih helikoptera čime bi značajno bila povećana vatrena moć i manevarske mogućnosti Vojske Srbije. Nabavkom više desetina savremenih tenkova i oklopnih transportera uz opremanje više hiljada vojnika savremenim naoružanjem i vojnom opremom, svima bi bilo stavljeno do znanja da narod želi da se pita za sudbinu Srbije.

Ali, očigledno, korumpirano državno rukovodstvo samo odrađuje ono što mu se kaže u kancelariji NATO pakta. Srbija je dobra samo kao poražena, bedna i nedostojanstvena. Srpski vojnik je dobar, ali samo kao konjušar ove alijanse, ili da obavlja njihove prljave poslove u nekim udaljenim zemljama.

 

 

Služenje vojske...Kome?

 

 

Preko 2.000 kadeta, vojnika i oficira Vojske Srbije, voljom bivšeg ministra odbrane Dragana Šutanovca, bilo je prisiljeno da učestvuje u snimanju televizijske serije za potrebe RTS, pod nazivom "Vojna akademija". Iza ove lažne, providne, ali preskupe slike stanja, nije stajalo ništa osim još jedne forme degradacije Vojske Srbije i vojničkog duha u Srbiji uopšte.

Kakvo je realno stanje u Vojnoj akademiji, nedavno je na jednom Internet forumu ispisao  bivši pitomac Vojne akademije:

"...Nećeš ti tamo naići na trnovit put na kakav ti misliš - radiš sklekove na pesnicama na betonu po kiši i košavi, to postoji samo u američkim filmovima i spotovima...A, to što se u tim spotovima događa i vidi, to dobije da radi 200 ljudi u celoj vojsci, a Akademija sa time baš nema nikakve veze.

Tamošnje trnje se odnosi na to da dobijaš angažmane tipa: istovaraj kamion, utovaraj kamion, kreči, nosi, čini drugima usluge iz sfere njihovog ličnog života...Pa onda da dežuraš noću - sediš u mračnom i hladnom hodniku gde ti promaja produva mozak nakon cele noći, nema veze što ujutru imaš ispit. Generalno, učenje i te stvari - su samo tvoj problem. Kada bi te ostavili da se samo time i baviš, može. Ali ne, niko ne meri koliko si angažovan na svim stranama za svakojake gluposti koje veze nemaju s tobom i tako ostaješ žrtva igre slučaja.

 A jako se ružno osećaš kada ti budućnost zavisi od pukih slučajnosti. Tako se noću ne može zaspati. Barem svestan i savestan čovek ne može. Ja sam godinu dana spavao na jedno oko, stres me uništavao, jer vidim da ništa ne zavisi od mene, a ja ću plaćati cenu.

Da sam imao oružje kod sebe, ubio bih se sigurno u tim trenucima. Ne zato što rano ustajem,  nego zato što dolazi još jedan dan svega. Isti i nimalo bolji od jučerašnjeg. A kada sam konačno teško presavio tabak i napisao da odlazim, tu noć sam spavao kao beba. I svaku sledeću od onda...A kad dođe na red nešto na temu vojne obuke, odnosno njeno izvođenje, zainteresovanost predavača i učesnika, to je kao da ste na konferenciji o heklanju čipki i stolnjaka. To se uradi ofrlje i ubedljivo najmanje truda i resursa se potroši na obučavanje i edukovanje budućih oficira. Demotivisani i nikog ništa ne interesuje. Samo gledaju kako da odu kući u 14h...".

 

 

A 1.

 

Gey armija, po zakonu!

 

Iz Ministarstva odbrane, više puta je saopšteno kako Vojska Srbije poštuje Ustav i zakone Republike Srbije, pa u tom smislu i ne toleriše diskriminaciju u svom sastavu ni po jednom osnovu, pa ni po osnovu seksualne orijentacije.

   Svojevremeno je major Jovan Krivokapić, portparol Ministarstva odbrane doslovno rekao: "...Seksualno opredeljenje nije, niti će biti prepreka za nekoga ko želi da bude profesionalni vojnik u Vojsci Srbije. Pitanje o seksualnom opredeljenju se nije postavljalo u regrutnom sistemu obaveznog služenja vojnog roka, a ne postavlja se ni danas ni u jednoj od faza prijema u profesionalnu vojnu službu".