Natrag

Sunovrat

Sunovrat

 

Bauk državnih preduzeća na putu da sahrani srpsku privredu

 

Samo je smrt siguran posao

 

U ukupnom neto finansijskom rezultatu celokupne srpske privrede, javna preduzeća zajedno čine četvrtinu sveukupnih gubitaka. Sa druge strane, privatni sektor ima 99,3 odsto svih registrovanih pravnih subjekata i zapošljava 83,8 odsto svih radnika. Dakle, javni sektor sa svega 0,7 odsto broja registrovanih firmi i 16,2 odsto zaposlenih uspeva da napravi 25 odsto celokupnih gubitaka srpske privrede! Javna preduzeća, kako republička, tako isto i lokalna, raspolažu sa više od jedne trećine ukupnog kapitala srpske privrede, ali u ukupnim prihodima učestvuju sa samo 10,1 odsto, a u ukupnoj dobiti sa samo 9,3 odsto.

   

Milan Malenović

 

Kada se u razgovoru spomenu javna preduzeća, prve asocijacije su: neefikasna, skupa, zastarela, visoke plate. Iako se odlazeća vlast na početku mandata klela da će smanjiti rashode za javni sektor, to ne da nije učinila, već se svojski potrudila da dodatno optereti budžet. Umesto reforme, republička Vlada je sve ostavila kako je bilo, jer su se javna preduzeća pokazala kao odlične pumpe preko kojih se za privatne potrebe izvlači novac iz budžeta, a i gde lagodno mogu da se udome inače potpuno nesposobni stranački kadrovi.

  Predviđenim budžetom za 2014. godinu planiran je deficit od 182,5 milijardi dinara, odnosno 1,5 milijardi evra, koji će po svemu sudeći biti premašen, jer su prihodi na početku godine daleko niži od onih planiranih. Uprkos činjenici da Srbija jednostavno niti ima, niti može da namakne novac da pokrije ovaj manjak, vlast je prema javnom sektoru bila više nego izdašna.

 

 

Bankrot agencije za borbu protiv bankrota!

 

 

  Primera radi, za subvencije celokupnoj privredi Srbije, u ovogodišnjem budžetu planirano je izdvajanje 8,3 milijardi dinara, a samo za subvencije Železnicama Srbije u istom periodu izdvojiće se 13,2 milijarde dinara.

Uz to dolazi još 85,9 milijardi dinara, za koliko će Republika Srbija dati državne garancije za kredite koje će javni sektor da uzme od privatnih banaka. Izdavanje garancija znači da će u slučaju da zaduženo preduzeće ne može da otplaćuje zajam, to umesto njega učiniti država na račun budžetskih sredstava.

  Koliko je verovatno da će već prezadužena Elektroprivreda Srbije biti u stanju da iz sopstvenih sredstava vrati 15,1 milijardu dinara novog kredita, koji će uz državne garancije uzeti ove godine? Država će garancijom pomoći i Srbijagasu da dobije kredit u visini od 18,2 milijarde, Agenciji za osiguranje depozita za kredit od 23,7 milijardi, a Emisiona tehnika i veze na ovaj način zadužiće se za 4,2 milijarde dinara.

  Ono što je interesantno, to je da pomenuta Agencija za osiguranje depozita funkcioniše u okviru Narodne banke Srbije i zadužena je da prati rad banaka i da obezbeđuje sredstva za vraćanje para ljudima i preduzećima koja su ih uložila u banke koje odu u stečaj. Agencija se u normalnim uslovima finansira iz depozita koje kod nje polažu poslovne banke, ali kako ovo nije normalna situacija - zahvaljujući propasti većeg broja banaka iz kojih su novac izvlačili vlastodršci (prošli i sadašnji), kao i njima bliski tajkuni -neophodno je da se hitno negde nađe dodatnih 200 miliona evra kako ne bi bankrotirala Agencija čija je osnovna dužnost da sprečava bankrot banaka.

  Na spisku velikih korisnika budžetskih sredstava za smanjenje sopstvenog zaduženja, nema nekadašnjeg JAT-a, ali ni novonastalog preduzeća Air Serbia. U vreme kada je počinjala priča o planiranoj prodaji nacionalnog avioprevoznika, vlast je tvrdila kako će to biti odrađeno po modelu Sartida iz Smedereva, odnosno da će biti formirano novo preduzeće na koje će preći sva prava i zdrava imovina nekadašnjeg JAT-a, a da će svi dugovi ostati staroj firmi. Od toga se, očigledno, odustalo, jer Air Serbia danas koristi isti matični i PIB broj koje je imao JAT, a u Agenciji za privredne registre (APR) nalazi se podatak kako je JAT (Air Serbia) na početku 2013. godine imao ukupne obaveze u visini od 203 miliona evra. Ova kompanija je izgubila celokupni sopstveni kapital od 145 miliona evra i otišla u dodatnu dubiozu.

Jasno je onda zašto ugovor između JAT-a i Etihada srpske vlasti  u predizbornoj kampanji kriju kao zmija noge. Teško će narodu da se objasni kakvi su to "spasioci" sa Srednjeg istoka, ako siromašna Srbija bude morala iz sopstvenog budžeta da pokrije stotinak miliona evra duga preostalog iza JAT-a. Koliko se zna, ova dugovanja ni pod kojim uslovima nije spreman da preuzme Etihad, a ni poverioci nisu voljni da se odreknu svojih potraživanja.

Zbog toga vlast svesno krši propise koji nalažu da se najkasnije dve nedelje posle promene vlasničke strukture podnese zahtev za promenu podataka kod APR-a, uz prilaganje odgovarajućeg ugovora. A vlast nikako ne želi da i jedno jedino slovo iz pomenutog ugovora dospe do očiju javnosti pre nego što se zatvore biračka mesta 16. marta.

Uzgred budi rečeno, skoro ni jedan jedini poverilac nekadašnjeg Sartida nije dobio svoje pare. Stečajni upravnici i državni funkcioneri koji su o tome mogli da odlučuju, otvoreno su tražili između 20 i čak 50 odsto provizije kako bi sproveli izvršne sudske presude i ispunili državnu obavezu obeštećenja poverilaca preostalih iza pre više od decenije privatizovane čeličane u Smederevu. Verovatno se slično sprema i onima kojima JAT/Air Serbia duguju novac.

 

Astronomske plate za nikakave rezultate

 

 

  Državni funkcioneri rado krše zakon, kada god je to u njihovom interesu. Svojevremeno je vlast gromoglasno najavila uvođenje limita na plate u javnom sektoru. Da bi se ova uredba poštovala bila je predviđena i kazna za odgovorno lice: od pola do milion dinara. Jututunci su se obradovali misleći da su konačno dobili Juhahahu, a i vlast se slatko nasmejala.

  Nije poznat ni jedan slučaj kažnjavanja nekog direktora zbog toga što nije sebi smanjio platu na zakonski maksimum od 165.995,55 dinara, plus minuli rad. Pre nego što je postala guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković je najavljivala kako će, u slučaju da bude imenovana, smanjiti sebi platu. To do danas nije učinila, pa tako nekažnjeno i dalje prima 630.000 dinara mesečno, odnosno dvadesetak prosečnih plata u Srbiji.

  Pored funkcionerskih i ministarskih plata mnogi dobijaju i prinadležnosti sa drugih funkcija koje obavljaju. Na početku svog mandata se ministar Lazar Krstić iščuđavao kako, osim za posao ministra, prima mesečne prihode i sa još četiri druge funkcije koje obavlja po automatizmu. Nije poznato kojih se to funkcija ili bar plata odrekao do kraja svog mandata.

  Rekorder po prihodima sa strane je svakako Dušan Bajatović, koji kao direktor JP Srbijagasa mesečno dobija 176.188,62 dinara, ali uz sve ostale plaćene funkcije zarađuje ukupno 719.307,82 dinara, mada ovo nije konačna suma, jer se još ne znaju sve funkcije koje on obavlja i plate koje prima.

  Najbolje je plaćen Slobodan Cvijan, direktor Direkcije za kontrolu leta koji je svakog meseca bogatiji za 810.000 dinara. Nešto je skromniji direktor Telekoma Predrag Ćulibrk, koji mesečno dobija 470.000 dinara, sledi Milan Živanović, direktor Direkcije za civilno vazduhoplovstvo sa 450.000, zatim Zoran Drobnjak, direktor JP Putevi Srbije sa "samo" 226.157 dinara i direktor EPS-a sa 167.000, dok Dragoljub Simonović, direktor prezaduženih Železnica Srbije dobija 160.000 dinara mesečno.

  Uz plate sleduju i dnevnice, kola sa vozačem, službeni mobilni telefoni, ponekad i službeni stanovi, budžet za reprezentaciju (jedenje i pijenje o trošku poreskih obveznika), plaćena službena putovanja... Nije, onda, čudno što država godišnje za pomoć ovim i ovakvim preduzećima iz budžeta izdvaja više nego za zdravstvo.

  Pored javnih preduzeća koje piju krv poreskim obveznicima, tu su i mnogobrojne agencije i slične ustanove za izvlačenje para. Prema zvaničnim podacima, u Srbiji o trošku građana rade 104 vladine agencije i još 20 samostalnih organa i nezavisnih tela. Celokupna priča naprednjaka pred izbore 2012, kako će broj ovih pijavica da svedu na manje od 50, završila se u Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza (SIEPA), koja se pod tim imenom ukida, a na njeno mesto sa istim ingerencijama, brojem zaposlenih i budžetom dolazi Agencija za finansiranje i sanaciju privrede. Nije šija, nego vrat.

  Para u budžetu nema, a zajmove je sve teže dobiti, vlast na sebi ne želi da štedi, pa će kaiš opet morati da stežu ionako već izgladneli građani. Plate običnih radnika u državnoj upravi i penzije građana biće smenjene, a besplatno zdravstveno osiguranje biće sve skuplje i sve manje kvalitetno. Računica je jasna: što više ljudi pomre od bolesti, država će utoliko manje morati da izdvaja za penzije ili otpremnine.

 

A 1.

 

Udarničko pravljenje gubitaka

 

  Finansijski izveštaji pokazuju da najmanje poslednjih pet godina javni sektor u Srbiji posluje sa čistim gubitkom. Takozvani javni sektor u Republici Srbiji, predstavlja rupu bez dna koja nemilice guta budžetska sredstva, preko potrebna na drugim mestima. Umesto u revitalizaciju privrede država u ovoj godini ulaže milijarde dinara, kojih u budžetu nema, u finansiranje rada hroničnih gubitaša u većini kojih jedino rukovodeći kadar ima astronomska primanja, dok radnici tavore na nivou republičkog proseka. Čak se i u zdravstvo ulaže manje nego u sanaciju javnog sektora, pa stanovništvo ove godine očekuju glad i bolesti.

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane