Natrag

Na sav glas

Na sav glas

Da li je „međunarodna zajednica" nova Kominterna?

Ropsto u komunizmu, ili ropstvo u demokratiji

Ni jedan međudržavni ili međunarodni politički akt, bilo sporazum ili konflikt, danas je nemoguć ako ga ne prizna i ne podrži takozvana „međunarodna zajedenica".  Ko je ona, pokšava da na ovo pitanje odgovori Tabloidov istraživač Ivona Živković

Piše: Ivona Živković

Ako „međunarodna zajednica „ (MZ)  saopšti da su demokratski  izbori u nekoj suverenoj državi bili nelegitimni, oni se moraju poništiti. Ako MZ kaže da je neki legitimno i demokratski izabran predstavnik naroda počeo da sprovodi nacionalističku politiku, on se smatra diktatorom i tiraninom,  i mora se povući sa državničke funkcije. Ako MZ utvrdi za neki narod da je  genocidan, jer je  počinio zločin nad drugim narodom,  nepobitni dokazi nisu potrebni. Svi međunarodni i međudržavni sporovi se rešavaju ionako u sudovima koje osniva MZ, a tužioci i sudije postupaju kako im  tajnim obaveštajnim kanalima to predoči agentura koja sprovodi interes MZ. Advokati su tu samo zarad iluzije o pravičnosti i postojanju međunarodnog prava.

Međunarodna zajednica je ta koja određuje gde će i u koji „krizni region" u svetu biti upućene pojedine nacionalne vojske (plaćene parama domicilnih poreskih obveznika) i kojim naoružanjem i akcijama će bitu zastupljeni. MZ će vam dati uputstvo u formi preporuke ili direktive koji mediji mogu da imaju najveći uticaj na narod (čuvena „nacionalna frekvencija" ). Ove poslove će za MZ odrađivati  posebne „nezavisne" agencije (agenture). MZ će vam sugerisati kakva treba da bude uloga žene tj. porodice u društvu i kakvo obrazovanje deca da dobiju. Preporuke je tako da porodice uglavnom ne treba ni da bude ili da bude nefunkcionalna. Žene (drugarice) treba da budu vojskovođe, policajci, državnici, a homoseksualne slobode i devijanstnosti se podvode pod „ljudska prava". Ako ste spremni da budete magarac, to je vaše „ljudsko pravo".

Najzad, MZ će vam preko raznih agencija za sve i svašta potpuno organizovati privredu (tako da državne institucije samo sprovode uputstva tih agencija). MZ će vam odobriti izvozne preferencijale i dopustiti prelevmane (ako im je to u interesu). Odobriće  vam (prodati) namenske i investicione kredite ( da pazarite i gradite samo u ono što oni kažu) i da možete sa pozajmljenim novcem da kupujete samo od kompanija koje oni odrede.

Konačno, MZ će od vas zahtevati demokratiju, demokratiju i samo demokratiju, čak i ako se na izborima kandiduju samo konji i magarci. Naravno, MZ vam nikada direktno neće reći da treba da glasate za konja ili magarca, ali će vam jasno staviti do znanja da vaša sudbina zavisi samo od toga kako budete glasali. Konj ili magarac će u svakom slučaju biti vaši jedini legitimni predstavnici na međunarodnoj političkoj sceni. I sa njima nećete daleko dogurati. Što i jeste cilj MZ tj. „međunarodne zajednice".  U SAD, kao i u mnogim drugim „demokratskim zemljama", odavno se već tako glasa pa je  skoro čitav svet tako, zahvaljujući konjima i magarcima, došao danas pod kontrolu MZ.  Naime, sve konje i magarce su naučili da pasu isključivo papir (novac) i time se oni savršeno zadovoljavaju. Za uzvrat spremni su da na sebe i narod, koji tobože predstavljaju, prime i najteže sedlo tako da svako iole inteligentan može da ih jaše i mamuza sve dok ne lipšu.

Međunarodna zajednica ovako jaše danas gotovo po čitavom svetu. Mogu se na prste nabrojati države i posedi  koje MZ nije uzjahala. To su za sada jedine slobodne zemlje na planeti.

Opšta uniformnost vodi u komunizam

Da li se ovakav internacionalistički uticaj MZ  temelji na principima jedne veoma ozloglašene međunarodne organizacije poznate kao Komunistička Internacionala? Nije li upravo Kominterna sprovodila ideju opšte uniformnosti: jedna religija (ateizam ili satanizam), jedna partija (jednoumlje) i svet bez nacionalnih granica (globalna komuna). Dakle, da li su satanizam (ateizam) , komunizam i globalizam deo istog plana kojim aristokratija nastoji da uobliči čitav svet po svojim potrebama?

Da li je priča o demokratiji, slobodnom tržištu, verskim, ideološkim i ljudskim slobodama u stvari samo iluzija koja nam se servira, dok zaista živimo sve više u totalitarnom društvu lišeni svih prava i u potpunom intelektualnom mraku zbog čega sve ovo ne vidimo?

Nije li upravo komunizam besklasno i anacionalno društvo jednakih (rodno ravnopravnih drugova i drugarica) sa neograničenim seksualnim slobodama i ispunjeno bezbrižnim jednoumljem?

Buržoazija, koju sačinjava takozvani srednji građanski sloj (koji ne ume da živi drugačije osim na grbači radnika) i koja predstavlja tzv. političku elitu ( koju vidimo kao patološke lažove i sujetne gramzive poltrone i beskičmenjake višestranački podeljene) toliko je već kompromitovana, da mnogi priželjkuju da zauvek nestane.

Tako se ideja uniformnog  i bezkonfliktnog društva danas sve više nameće, ali pod drugim imenom, a je globalno unijatsvo i Novi svetski poredak jedne vere.

Društvene klase su već razorene,  a građanski moral uništen. Mladi ne poštuju starije, ubistva roditelja su sve češća.  Sankcionisanje "govora mržnje" je samo prikriveno sputavanje slobode govora. Demokratija je farsa i sve političke partije postale su isto "bratstvo" (konja i magaraca) koje mamuzaju i usmeravaju takozvane bezbednosne službe po zahtevima MZ.

Promene, reforme, promene, reforme...

 

Gotovo identične fraze koje treba da doprinesu večito očekivanom društvenom progresu su reforme, promene, borba, restruktuiranje, bolje sutra, nova radna mesta... Tipične komunističke revolucionarne parole koje su su se čule u svim veliki revolucionarnim prevratima. Da bi se mase zapalile, potrebno je da upravo radnici masovno ostanu bez posla, i da se građanska elita (buržoazija) kompromituje.

Nije li to „demokratija" kakvu  upravo imamo u Srbiji, ali i u drugim zemljama bivše SFRJ, ali i širom Evrope i sveta?

Da li je to razlog što predizborna kampanja u Srbiji danas liči na lošu cirkusku predstavu u kojoj se slikaju i izgovaraju stupidne i besmislene fraze nemušti pojedinci koji nikada u životu ništa nisu ni napravili ni prodali. Pojedinci koji nisu u stanju da ispletu ni korpu od pruća, a kamoli kolibu . Koji ne umeju da naprave ni volovsku zapregu, a kamoli   moderan automobil, most, put, soliter ili fabriku.  A  preporučuju se da vode ekonomiju miliona ljudi.

Preko kontrolisanih tajkuna se samo održava iluzija  kapitalizma i slobodnog tržišta, a zapravo imamo plansku privredu koju kontroliše aristokratija koja po svom interesu povremeno stvara teške krize.

Novac je tako u rukama vlastele koja ga emituje i daje mu vrednost, a planirani privrdeni rast ili recesiju sprovode radnici (kada rade ili ostanu bez posla). Buržoazija se samo ugrađuje u procesu trgovine i menadžmenta.

Dakle, da li bi svet mogao bez ove sredenje buržujske klase, bez trgovaca i preduzimača, menadžera i političkih brbljivaca koji samo predstavljaju graditeljsku skelu preko koje veliki arhitekti zidaju svoju veliku međunarodnu komunu?

Da, mogao bi i on nastaje onog trenutka kada svi ključni resursi na planeti dođu po kontrolu rodbinski povezane aristokratije. To znači da 200 ili 300 porodica može da kontroliše sve strateške resurse na Zemlji i da ostalih nekoliko milijardi običnih ljudi postaju zavisni u goloj egistenciji od njih. I budu njihovi robovi. Strateški resursi su: plodna zemlja, proizvodnja i transport hrane, izvorišta vode, energenti, minerali, šume i ljudi. Kontrola ljudi (robova) bi se vršila preko škola i medija, zataškavanjem fundamentalnog znanja, tehnoloških i drugih validnih informacija. I naravno iznad svega bi bila kontrola vojne sile (pre svega vojne tehnologihje i industrije)  – jer poznato je da samo sila boga ne moli.

Da li danas već postoji 200 porodica koje su u stanju, preko mreže svojih transnacionalnih korpopracija i banaka, da drže pod kontrolm sve ovo?

U knjizi dr Džona Kolmana „Hijerarhija zaverenika : Komitet 300" koja je objavljena 1992. u SAD, tvrdi se upravo to: danas već postoji organizovana oligarhijska i korporativna struktura kojom rukovodi 300 najmoćnijih pojedinaca. Kolman ih  naziva: Komitet 300. 

Pod njihovom kontrolom su danas UN, EU, Savet Evrope, sve arapske kraljevske porodice, britanska tajna služba i druge obeveštajne strukture poput NSA, CIA, Mosada ... Oni kontrolišu  NATO, brojne nevladine organizacije, sve bankarske institucije i, naravno, zlato. Ova globalistička struktura, kako je vidi Kolman, okuplja praktično svu aristokratiju planete, kako nekadašnje venecijanske trgovce (koji danas posluju iz Londona, tako i rimokatolički  klub, poznat kao Rimski klub. O tome koliko su oni sami unutar strukture skladni, nama običnim ljudima nije poznato.

Ista ova struktura kontroliše i najmoćnije mafije sveta koje se bave takozvanim nelegalnim poslovima, a to su trgovina narkoticima, oružijem, ljudima, prostitucija i pornografija. Dakle, oni kontrolišu i sav međunarodni kriminal.

Tako će se u revolucionarnom antikapitalističkom plamenu (koji će u zori Novog svetskog poretka nastupiti sinhronizovano možda na čitavoj palneti) sagoreti čitava ova građanska struktura beskorisnih društvenih izelica. Novi svetski poredak tako će biti očišćen od svih pomoćnih radnika (skeledžija) koji su vekovima pomagali da se bogatsvo sveta nađe pod kontrolom vlastelina. Kada posao bude završen (kada lopovi celog sveta stave gazdama sav plen pod noge) oni više neće biti potrebni.

Formalno uspostavljenje NSP-a će tako trijumfalno zaživeti  onog trenutka kada sve lopovske skele ove totalitarne strukture (bezbednosne strukture kao i masonerija i mafija) budu uklonjene i svet bude konačno „ oslobođen ropstva".

Komunizam „jede" sopstvenu decu (i mnogu je već „pojeo").

O tome govori jedna  zanimljiva knjiga objavljena 1968. u Madridu pod naslovom: "Sinfonia en Rojo Mayor". Nastala je prevođenjem na španski transkripta sa saslušanja kojima su 1938 „graditelji" Crvene oktobarske revolucije podvrgavani u vreme Staljinovih čistiki

Stručni saradnik na mnogim saslušanjima je bio izvesni dr Landovski, revolucionar i španski dobrovoljac koji je studirao medicinu u Francuskoj, a onda otišao u carsku Rusiju da pomogne svrgavanju cara. Imao je zadatak da saslušavanim revolucionarima koji su pali u nemilost raznim medicinskim hemikalijama razveže jezik i odobrovolji ih da sarađuju sa NKVD. Pomenuti transkript je zapis sa saslušanja Kristijana Rakovskog (1873 – 1941), slobodnog zidara, agenta i komuniste, koji je bio jedan od najbližih saradnnika Trockog i Lenjina. Otac mu je bio bogati trgovac (jevrejski) u turskoj imperiji, gde je i rođen, a što je kasnije postala Bugarska. Onda su prešli u Rumuniju, pa je Rakovski imao i bugarsko i rumunsko državljanstvo. Rakovski je takođe završio medicinu u Francuskoj, pa se kao bogataško dete iz srednje klase i pravi internacionalac našao u ulozi Otporaša ruskom carskom režimu, a za interese francuskog i britanskog plemstva koji su ga finansirali i instruirali preko lože slobodnih zidara kojoj je pripadao.. Lenjin ga je 1919 stavio na čelo ukrajinskog parlamenta. Bio je i tada  član Izvršnog komiteta Treće internacionale u Moskvi.

Staljin ga je 1925 imenovao za sovjetskog ambasadora u Parizu . Bio je i predsednik Ukrajne kao i ministar inostranih poslova, ali i ambasador pregovarač u Londonu 1923. Kao trockisti ni pripadnost terorističkoj organizaciji mu nije manjkala, a poznato je da su oni izvršavali naloge iz Londona. Mnogi članovi ove organizacije  ubijeni su u čistkama 1937.

Iako transkript sa njegovog saslušanja nikada nije verifikovan, jer nije ni trebalo da ikada bude dostupan javnosti, preveden je 1968  i na engleski i objavljen pod nazivom "Crvena simfonija" ("The Red Symphony: X-Ray of Revolution). Zbog izvesnih grešaka u prevodu javila se sumnja u autentičnost dokumenta zbog određenih anahronizama. Ali, ove greške su ipak bile samo pervodilačke.

U nemilost je došao 1938 kada je osumljičen za učestvovanje u zaveri protiv Staljina . Tada je već imao 65 godina.

Ono što je za nas zanimljivo je njgova tvrdnja da je plan moćne bankarske oligarhije koja je stajala iza komunističke revolucije u Rusiji stvaranje globalnog sistema na bazi komunizma. I to je bio njihov dugoročni cilj, odavno planiran i koji je u dugom vremenskom periodu trebalo da počne da se sprovodi širom sveta.

Stalne promene i reforme su prikrivena revolucija

Rakovski je još tada dao mnoge podatke o zaveri koja je skovana kako bi se oborila dinastija Romanovih i to je mogao da zna samo ako je pripadao nekom višem rangu Frimasona. Tako insajder Rakovski kaže: „Revolucija se prikazuje  kao da služi čovečasntvu svojim humanističkim idejama, ali ona ima za cilj siključivo da stvori apsolutnu vlast bankarima".

Revolucija ima za cilj razaranje zapadne civilizacije. Hrišćanstvo je naš stvarni jedini neprijatelj, jer je politička i ekonomska pojava buržoaskih država samo posledica toga".

Rakovski dalje ističe da je za bankare mir kontraproduktivan, jer samo rat utire put revoluciji. Prikrivena revolucija se tako vrši nastojanjem da se u državi stalno nešto menja i to pod parolama koja se u politici često čuju, a to su : "promene" i "reforme".

 "Novac je osnova moći i porodica Rotšild ga proizvodi" (zahvaljujući bankarskom sistemu sa kamatama).

Rakovski je otkrio u da će konački završetak revolucije doneti suicid frimasonerije kao organizacije i kao "veliku tajnu" izneo da će to značiti i fizički suicid svakog važnog "slobodnog zidara". Slobodni zidari "umreće u revoluciji koju će sami oni podstaći".

Da napomenemo da je današnja masonerija (zidarsvo) u srednjem veku, kao i mnogo ranije u drevnim antičkim i egipatskom vremenima, kao i u doba Vavilona, bila  posebnla klasa veoma moćnih i učenih ljudi. Oni su sa kolena na koleno u okviru zidarskog bratstva prenosili veliku graditeljsku i arhitektonsku veštinu koja je smatrana "velikom tajnom".

U sredenjem veku se njihova udruženja preoblikuju i u njih ulazi vlastelinska (verovatno jezuitska) agentura koja preuzima kontrolu i kopira njihov sistem bratstva. Današnja masonerija su "zidari" samo po nazivu, a zapravo su to obični ljudi koji često ne poseduju nikakvu graditeljsku ili bilo koju veštinu osim sujete i želje da budu nešto više od običnih robova. I kao takvi oni su postali "korisni idioti" na usluzi nevidljivoj vlasteli koji često služe za propagandu i formalno peruzimanje nekog vlastelinskog biznisa, obično kriminalnog.

Tako su u čuvenom tekstu "Protokoli sionskih mudraca"  nalaze veoma eksplicitne rečenice o masoneriji:

"Za vreme do početka našeg carstva mi ćemo stvoriti i umnožiti frank - masonske lože u svim zemljama sveta, uvući ćemo u njih sve koji mogu biti i koji već jesu istaknuti poslanici, jer će u tim ložama biti glavno obaveštajno mesto i uticajno sredstvo. Sve ove lože mi ćemo skoncentrisati pod jednu…"

"… U tim ložama mi ćemo zavezati čvor svih revolucionarnih i liberalnih elemenata. One će se sastojati iz svih društvenih slojeva. …Članovi tih loža biće gotovo svi agenti međunarodne i nacionalne policije…"

 

"…U tajna društva obično najradije stupaju aferiste, karijeriste i uopšte ljudi većinom lakomisleni, sa kojima nam neće biti teško da vodimo poslove i pomoću njih da navijamo mehanizam mašine koju smo projektovali..."

"Goji idu u lože iz radoznalosti ili u nadi da se uz pomoć njihovu proguraju što bliže ka bogatoj društvenoj trpezi, a neki opet zato da bi imali mogućnost da iznesu pred publiku svoja neostvarljiva i neosnovana maštanja: oni žude za emocijom uspeha i aplauza na koji smo mi vrlo izdašni. Mi im zato i dajemo taj uspeh da bismo se koristili samoobmanom koja otuda proističe, pri kojoj ljudi neprimetno usvajaju naše sugestije, ne zazirući od njih, u punoj uverenosti da njihova nepogrešnost sipa svoje misli…"

"Ko i šta može svrgnuti nevidljivu silu! A naša je sila baš takva. Spoljašnje masonstvo služi njoj i njenim ciljevima kao slepi zaklon i pokriće, ali plan dejstva ove sile pa čak i mesto njenog bavljenja ostaće za čitav narod nepoznati".

Dakle, shvatate da  parole " dovođenje investitora" i "otvaranje novih radnih mesta" koristi samo bankarima  koji na ovaj način isisavaju naše stvarne vrednosti i radnu snagu u zamenu za svoj bezvredeni papir (novac). Samo "magarci" mogu da njaču ovakve parole i da to smatraju svojom političkom mudrošću.

A kada se veliki projekat stvaranja globalnog casrtva na čijem tronu će biti bankari i njihovih 200-300 porodica, tj. kad se oni zacare (kako to piše u Protokolima) stoji i ova rečenica koju magarci i konji iz loža nikada verovatno nisu pročitali:

"Mi ćemo izdati zakon po kome će svi bivši učesnici tajnih društava podleći progonstvu iz Evrope kao centra naše uprave".

I Rakovski ju je očito pročitao. On je još otkrio da su: "Vladari svih država saveznica bili  frimasoni, sa veoma malo izuzetaka."

Kao i masoni, postoje i drugi kandidati za humanističku utopiju vladajuće klase (to su neokonzervativci u SAD, liberali, cionisti, LGBT populacija, feminističke aktivistkinje) i svi oni bi mogli biti neprijatno iznenađeni jer mogu biti stavljani u zapećak čim izvrše zadatak. Mi iz bivše SFRJ znamo za instituciju Golog otoka u kome je završilo  oko 50.000  informbirovaca i to je najbolji pokazatelj kako se u vlastelinskim krugovima promena politike odražava na stado zaluđenih ideoloških sledbenika… Zahvljujući ovome SFRJ je bila stabilna državna tvorevina u srcu Evrope punih 40 godina. A onda je NEKO rekao : "Promene"!

Ekspoziture ovih slobodnih zidara su, u zemljama koje su preživele komunističku revoluciju, formirane i kao takozvane bezbednosne službe. U bivšoj SFRJ je to bila OZN-a, a kasnije UDBA, pa DB...  Ova služba i danas pod drugim nazivom praktično živi tako što održava i reketira velike tajkune i kriminalne biznismene. Tako za račun nevidljive vlastele kontrolišu čitavu privredu i bankartsvo u nekoj državi, kao i kulturu i medije i crkve. Funkcionišu kao tajno bratstvo u kome svako zna po nešto, ali niko ne sme da zna previše.

 

A. 1

Kompromitovanje demokratije

 

Danas smo, gledajući samo predizbornu  kampanju u Srbiji, svi svedoci teškog kompromitovanja demokratije. Mnogi ljudi ne mogu da veruju kakave sve budalaštine čuju od današnjih pretendenata na visoke državne funkcije. U stvari onaj ko shvata da države nema, jasno vidi da su današnji politički lideri  samo iluzionističke utvare koje nam se prikazuju preko medija. Pravi kontakt sa životom i znanje oni  nemaju. I to nije slučajno, jer je upravo cilj vladara danas kompromitovanje demokratije. I to je još pre sto godina zapisano i pomenutim Protokolima sionskih mudraca.

„Pogreške gojskih administracija biće opisivane u najjasnijim bojama. Mi ćemo posejati takvu odvratnost prema njima da će narodi priželjkivati  spokojstvo u ropskom stanju, umesto famozne slobode prepune prava koja su ih toliko namučila, iscrpla izvore ljudskog postanka, koja su eksploatisana gomilom varalica i bitangi koje nisu znale šta rade... Beskorisne promene vladavina, na koje smo mi podbadali Goje kad smo potkopavali njihove državne temelje, toliko će dosaditi narodima da će oni radije poželeti  da trpe od nas sve, samo da se ne izlažu riziku".

Dakle, oni koji se sa setom sećaju druga Tita. i drage nam komunističke partije, mogu sada sasvim lepo da uporede oba ova sistema: ropsto u komunizmu ili ropstvo u demokratiji. Eto, to je ropski izbor koji će vam dati Međunarodna zajednica – nova Kominterna u velikoj komuni Novog vrlog sveta.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane