Natrag

Tabloid istra`uje

Tabloid istražuje

 

"Kulturna" mafija opljačkala zlato i dijamante, potrošila devize, prodala stanove...

 

Mafija u Vukovoj zadužbini

 

Služba za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije (SBPOK), nedavno je ušla u prostorije Vukove zadužbine u Beogradu. Šta je tamo zatekla i kakvim se sve kriminalnim radnjama bave čelni ljudi ove ustanove od nacionalne važnosti, ko je odgovoran za njen bankrot i šta je opljačkano iz Vukove zadužbine, istraživala je i Tabloidova novinarka. Nestanak dragocenosti, nezakonito prisvajanje poklona, otimačina nekretnina u posedu zadužbine i činjenica da Vukova zadužbina ustvari i nije registrovana kao zadužbina, nego fondacija, otvorili su novo poglavlje o mafiji u srpskoj kulturi...

 

Mersiha Hadžić

 

Predsednik skupštine Vukove zadužbine Miodrag Maticki, po svemu sudeći, biće optužen za kriminalno poslovanje ovom  ustanovom, što je dovelo do njenog bankrota!

Sve je počelo kada je, krajem prošle godine, SBPOK od Vukove zadužbine zatražio dodatne podatke i dokumentaciju, kako bi proverio osnovane sumnje u kriminalne radnje.

Ipak, nešto od toga je sakriveno (i prikriveno) a nešto je lično odneo Slavko Vejinović, bivši upravnik Vukove zadužbine. Slavko Vejinović se pravdao da je on dao ostavku na mesto upravnika, da je o svemu odlučivao Miodrag Maticki, te da je on u svojoj ostavci lično za sve optužio Matickog, sadašnjeg predsednika Skupštine Vukove zadužbine. Inače, Maticki je dugo bio i predsednik Upravnog odbora Vukove zadužbine, a u periodu negativnog poslovanja i minusa po završnom računu za 2010. i 2011. godinu bio je i VD upravnika Vukove zadužbine!

U tom periodu, pokradeno je zlato, deo poslovnog prostora je iznajmljivan pod sumnjivim i spornim uslovima, a preostali poslovni prostor koji nije izdavan, zvrjao je prazan i ruiniran. Iz njega je pokradena kompletna oprema i inventar, zidovi su se urušili, devize su potrošene, a stan dobijen na poklon, prodat je, kao i stan koji je kupila Vukova zadužbina. Tako Maticki nije ispunjavao osnovni cilj Vukove zadužbine, a to je očuvanje i uvećanje njene imovine!

Do marta 2012. godine, dok je obavljao i dužnost predsednika Skupštine Vukove zadužbine i vršioca dužnosti upravnika Vukove zadužbine, Maticki je uživao i status penzionera! I to nisu sve funkcije gospodina Matickog, jer je skoro postao i potpredsednik Matice srpske u Novom Sadu, da, ako ga smene, ima gde opet da rukovodi i da se krije iza neke institucije i pojedinaca!

 A kako je Maticki sve to postao, i ko mu je to omogućio?

 Prvo se, kao doktor nauka iz oblasti književnosti, ispred Instituta za književnost i umetnost, uvukao na mala vrata u Vukovu zadužbinu, zbližio se sa pokojnim akademikom Dejanom Medakovićem i  oterao veliki broj ljudi (naučnika, profesora, kulturnih radnika...). Onda je, posle Medakovićeve smrti, zaseo na najvažnijoj funkciji u Vukovoj zadužbini. Vukova zadužbina je od osnivanja imala blizu dvadesetak raznih odbora, a u svakom od tih odbora bilo je oko desetak članova, veoma značajna imena iz naučnog, prosvetnog i kulturnog života!

To se vidi već iz prvih brojeva lista ''Zadužbina''...

Od svih tih odbora, ostalo je samo par njih. Pojedinci su, kada su uvideli ''o čemu se radi'' u Vukovoj zadužbini, davali ostavke i odlazili i više se nisu vraćali, ali su svojim imenom i uticajem ukazivali prijateljima i saradnicima, kao i raznim ličnostima u većem broju ministarstava i sekretarijata, da je došlo do ''raspada Vukove zadužbine'', jer se nezakonito oformljena družina ''otrgla kontroli nadležnih organa'' i radi šta hoće! Zašto nezakonita družina? Zato, jer ta družina nema nikakvih pisanih ovlašćenja ispred bilo kog utemeljivača - osnivača da ga ona pravno i legalno zastupa u Skupštini i u Upravnom odboru Vukove zadužbine!

 

 

Manipulacija sa osnivačima Vukove zadužbine

 

 

"Družina" se dosteila i da ''naštimuje'' Statut Vukove zadužbine, pa je član Skupštine Vukove zadužbine svako ko je dao bilo kakav prilog Vukovoj zadužbini i postao zadužbinar! A niko nije došao na Skupštini Vukove zadužbine od utemeljivača-osnivača, sa overenim punomoćjem o zastupanju, pa zvanično nije bilo ovlašćenih predstavnika Skupštine Srbije, Ministarstva kulture, Ministarstva prosvete i nauke, SANU, Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Prištini,  Univerziteta umetnosti u Beogradu, Skupštine opštine Loznica, Kulturno-prosvetne zajednici Srbije, Udruženja književnika Srbije, Matice iseljenika Srbije  i drugih. Tako se manipulisalo sa utemeljivačima-osnivačima!

I, onda, jednom godišnje, na Skupštinu Vukove zadužbine, pozovu koga hoće i tada usvajaju šta god im padne na pamet i biraju one koji se ničemu i ništa ne protive, sve dok ti pojedinci sami ne uoče ''o čemu se tu radi''!  Tako im je i prof. dr Petar Bojović dizao rejting u javnosti, jer je u svečanoj sali Narodne biblioteke Srbije, gde su se održavale Skupštine, a gde svi pozvani zadužbinari nisu mogli da napune ni prva tri reda, dovodio oko 100 studenata!

I tako dva puta uzastopno! Ali, nikada više! Petra Bojovića je, posle 18 godina od kada je tu radio i otišao, Maticki na prevaru ponovo pozvao da pomogne Vukovoj zadužbini ekonomskim i finansijskim savetima. Prećutao je i sakrio da je Vukova zadužbina u velikim problemima! Kao i on sam! Zaboravio je da je Petar Bojović dogogodišnji sudski veštak i finansijski forenzičar, i da će kad-tad sve to otkriti! Nije se očekivalo da će Matickog začuđujuće brzo raskrinkati! Nije Maticki očekivao i da će mu najbliži saradnici iz Skupštine i Upravnog odbora Vukove zadužbine okrenuti leđa i napustiti ga! Pozivao se na veze i poznanstva i da mu niko ništa ne može! Neke je čak i ucenio, kao Slađanu Mlađen, upravnicu koju je smenio i onda samog sebe, uz pomoć Upravnog odbora, postavio na njeno mesto za v.d. upravnika, a nju privremeno postavio za savetnicu.

Zašto je bila primorana Slađana Mlađen da ode na ulicu odnosno biro rada i odrekne se otpremine, a toliko je godina radila u Vukovoj zadužbini? Pre Vukove zadužbine radila je u Dafiment banci i koliko-toliko spašavala da ne propadnu novčana sredstva Vukove zadužbine. Šta Slađana Mlađen i Miodrag Maticki ''jedno o drugom znaju'' i ''čime se pokrivaju''? Od nekih bliskih saradnika Slađane Mlađen Tabloidovi izvori znaju da ona jedva čeka da nju policija pozove na saslušanje, jer najbolje zna kakvo je kriminalno poslovanje vodio Maticki, a i šta je pričao o njoj!

Nekih deviza koje je dobijala Vukova zadužbina, na priznanicu, više nema! Nema ni priznanica! Šta bi o tome mogao, na primer, da kaže Radomir Antić, fudbalska legenda i selektor reprezentacije Srbije, koji je redovno pomagao Vukovu zadužbinu deviznim sredstvima!

Pronela se i priča o nekakvoj kupovini kvadrata u ulici Despota Stefana, preko puta MUP-a i da je tu uloženo dosta novčanih sredstava! Blisko su sarađivali Miodrag Maticki i Slađana Mlađen! Mnogo jedno o drugom znaju! Da li je Miodrag Maticki Slađanu Mlađen ''koštao i zdravlja''? Dugo je bila i na bolovanju! Sve do odlaska iz Vukove zadužbine na biro rada! A i Slavko Vejinović, do pre mesec-dva upravnik Vukove zadužbine, verovatno će svedočiti u korist Slađane Mlađen, a protiv Miodraga Matickog! Policija će ići do kraja. Sada je nastala panika! Krenule su i ostavke!

 

 

Ko je, kada i kako pokrao zlato?

 

 

Sporno je i sumnjivo zašto je Slavko Vejinović pokrenuo inicijativu za prodaju 400 grama čistog zlata u granulama koje ima Vukova zadužbina i drži ga u sefu, iako bi ta prodaja bila nezakonita, a ne bi rešila nagomilane probleme u poslovanju Vukove zadužbine iz Beograda! Kome je hteo da omogući da se ''dočepa'' čistog zlata za nekih 10 do 15 hiljada evra i to na osnovu direktne pogodbe i samo jedne ponude, bez oglašavanja i licitacije?

Zašto je Vejinović stalno isticao da ga u tome podržavaju Maticki, predsednik Skupštine, mr Ljubomir Milutinović, predsednik Nadzornog odbora i prof. dr Aleksandar Živković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, predsednik Ekonomskog odbora u Vukovoj zadužbini?

Čak je Vejinović, uz saglasnost Ljubomira Milutinovića i Aleksandra Živkovića, formirao i, uz sebe, njih stavio u neke komisije vezane za prodaju čistog zlata u granulama. Kako je uspeo u tom ubeđivanju i da li im je nešto obećao, policija će da ispita. Znao je da Aleksandar Živković ne drži sednice Ekonomskog odbora skoro dve godine i da velika većina članova tog odbora nije za prodaju zlata u granulama, ali je Vejinović pokušao sa njima da manipuliše, što mu nije uspelo.

Kasnije je Živković dao ostavku na članstvo u komisiji za prodaju zlata, jer je na sednici Upravnog odbora, a prisustvovao je na nekoliko sednica, čuo šta je sve o zlatu posebno napomenuo prof. dr Petar Bojović, član i Upravnog i Ekonomskog odbora Vukove zadužbine. Bojović se jedini usprotivio prodaji zlata u granulama, ali i detaljno objasnio zašto se, kada i kako kupovalo zlato, ko ga je kupovao, kako su se izrađivale kolekcije zlatnog nakita i ko je te kolekcije radio, zašto ne sme da se prodaje zlato u granulama već samo kolekcije nakita, kako je Vukova zadužbina oslobođena poreza na kupovinu zlata u granulama, ali i obavestio sve prisutne da je podneo krivične prijave SBPOK-u protiv Miodraga Matickog, Vidojka Jovića, Slavka Vejinovića i Ljubomira Milutinovića. Takođe, Bojović je tražio da se utvrdi ko je, kako i kada pokrao 100 grama čistog zlata u granulama, da se sve prijavi MUP-u i da se protiv NN lica podnese krivična prijava.

 

 

Šta je istina o zlatu Vukove zadužbine!

 

 

Tabloid je do tačnih informacija o zlatu Vukove zadužbine  došao od mr Milijane Lazić, koja je radila kolekcije zlatnog nakita. Nju su za saradnju preporučili akademici Dejan MedakovićDinko Davidov,  oba istoričari umetnosti,  koji su skoro od osnivanja u Vukovoj zadužbini i odmah su je prihvatili Milan Đoković, Gvozden Jovanić i Desanka Latković i sa njom zaključili Ugovor o kulturno-poslovnoj saradnji, a gde između ostalog piše: ''...U cilju zaštite i reafirmacije tradicionalnog kulturnog nasleđa našeg naroda, ugovorene strane su se sporazumele o zajedničkoj kulturno-poslovnoj saradnji na izradi i realizaciji projekta unikatnih kolekcija umetničkog nakita od plemenitih metala i dragulja."

Zakonom o kontroli predmeta od dragocenih metala, regulisano je ko može da otkupljuje i kupuje zlato. To znači da samo Lazićka, kao registrovani proizvođač predmeta od plemenitih metala, može da otkupljuje i kupuje zlato, a nikako Vukova zadužbina.

Zlato je plaćeno i kupljeno 28. januara 1992. godine. Vukova zadužbina određuje Bojovića da zajedno sa Lazićkom ide u Niš i donesu čisto zlato u granulama. Zlato je kupljeno od preduzeća „Metalijakomerc" iz Niša, koje je čisto zlato nabavljao iz Bora. Data je pisana izjava da će zlato služiti isključivo za izradu nakita. Uz tu pisanu izjavu Vukova zadužbina je prilikom plaćanja oslobođena poreza, koji je te 1992. godine iznosio 80 odsto od cene zlata. Kupljeno je tačno 1 kg čistog zlata (finoće 99,99 - 24K) za reprodukciju, odnosno izradu umetničkih predmeta, a ne za dalju prodaju zlata u granulama.

Da je kupljeno kilogram čistog zlata u granulama da bi se "...od njega izradilo znamenje Zadužbine", potvrdio je i prof. dr Slobodan Marković, dugogodišnji redovni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu i u Vukovoj zadužbini, u to vreme, član Upravnog odbora i jedan od osnivača. Zlato je plaćeno 2.565.770,00 dinara 28.01.1992. godine. Samo nekoliko meseci kasnije, cena čistog zlata bila je 17.665.000.00 dinara, sa tendencijom stalnog porasta.

Zemlja je bila pod pretećom rastućom inflacijom i ekonomskom blokadom, koja se i dogodila u junu 1992. godine. U svet se moglo izaći samo putem kulture, i zahvaljujući naporima tadašnje ministarke kulture, dr Nade Popović Perišić, radilo se na tome da se to omogući.

U takvim okolnostima u Boru se dugo pregovarao da li da se odobri kupovina zlata ili ne, jer, kao i danas, u Srbiji nije bilo moguće trgovati zlatnim granulama. Moguće ih je bilo prodati isključivo Narodnoj banci Srbije. Na kraju, odobrena je kupovina zlata pod uslovom da se zlato upotrebi isključivo za izradu nakita, i da se na taj način izađe u susret i umetnici Lazić, sa ciljem da promoviše kulturu svoje zemlje kroz dizajn savremenog nakita i na taj način utiče na stvaranje pozitivne slike o Srbiji koliko je to moguće, ali i radi lične promocije. Najlepše mišljenje o autorki je, prilikom prve izložbe zlatnog umetničkog nakita Vukove zadužbine, svojevremeno dao akademik Dinko Davidov koji je autorku maksimalno podržavao i preporučivao, zajedno sa akademikom Dejanom Medakovićem.

Vukova zadužbina je, iznenada, donela odluku, da Lazićki da samo pola kilograma zlata u granulama, a ne ceo kilogram, kako bi bila sigurna da je za izradu kolekcija izabrala pravu ličnost, a onda će joj kasnije dati i preostalih pola kilograma čistog zlata u granulama. Lazićka je za izradu jedanaest kolekcija nakita, upotrebila pola kilograma čistog zlata u granulama finoće 99,99 - 24K. Ostatak od pola kilograma čistog zlata u granulama vraćen je u sef Vukove zadužbine u banci, da bi se od njega izradile druge kolekcije nakita kao što i piše u ugovoru.

U svečanoj sali Vukove zadužbine izvršeno je merenje zlata. Donešena je baždarena vaga. Prisutni su bili Desanka Latković, Gvozden Jovanić i Milijana Lazić.  Tih pola kilograma čistog zlata od 24K Lazićka je legirala na finoću 750, odnosno 18K i dobila za izradu jedanaest kolekcija od ukupno 566,1gr zlata od 18K.

Odbijeno je kalo (gubitak pri radu) od 15 odsto, što je standardni procenat u izradi nakita. Ukupna težina svih jedanaest kolekcija od 18K zlata iznosi 514,1gr. Težina vraćenog ostatka, 18K belog i žutog zlata od izrade kolekcija, iznosi 52gr, kao i radni ostaci. Taj ostatak od 52gr 18K zlata, legiran je na 14K i tako se dobilo na težini. Od njega su napravljena slova azbuke (u kombinaciji belog i žutog zlata).

Slova je Lazićka izradila bez ikakve novčane naknade, kao poklon i doprinos za otvaranje renovirane zgrade Vukove zadužbine. Izradu kataloga za slova Lazićka je sama finansirala. U 11 kolekcija ugrađena su 43 dijamanta. Preostalih 38 dijamanata je stavljeno u sef Vukove zadužbine u banci, da se ugrade u sledeće kolekcije koje će biti napravljene od druge polovine čistog zlata u granulama (24K).

Dijamante je Vukova zadužbina nezakonito prisvojila, jer ih je kupila i lično platila  Lazićka. To je, takođe, bio njen doprinos zajedničkom projektu. Dijamanti su kupljeni na berzi u Njujorku, i obezbedio ih je Nenad Race, kolega Lazićkin, koji je imao dozvolu za kupovinu.

On je i ufasovao sve dijamante u nakit. O tome postoji i overena izjava u Sudu. Dijamanti su čisti, prirodni, i cena im se tri puta uvećava kada su ugrađeni u nakit. Vukova zadužbina ne sme da trguje čistim zlatom u granulama.

Kada je Milijana Lazić čula da postoji nekakva potvrda o tome da je ona preuzela još dodatnih 100 grama zlata u granulama, pa je zato sada u sefu Vukove zadužbine samo 400 grama čistog zlata u granulama tojest da se ona optužuje da je još od 1997. godine 100 grama čistog zlata u granulama kod nje, kratko je rekla: to je laž "...jer da sam bilo šta naknadno uzela o tome bi postojala dokumentacija i moj potpis, a toga nema u Vukovoj zadužbini". Neko je drugi, verovatno iz Vukove zadužbine, te 1997. godine, ukrao 100 grama čistog zlata u granulama.

Verovatno je u tome učestvovala jedna ili više osoba iz rukovodstva Vukove zadužbine. Zna se i ko je jedini imao ključ od sefa i ko je vršio primopredaju sefa sledećem upravniku. Kako to da je, osim nestanka 100 grama zlata u granulama, nestala i kompletna dokumentacija o zlatu, da je nigde nije bilo a onda je iznenada nađena u jednom stolu tadašnje upravnice Slađane Mlađen, iako je ona izvršila kompletnu primopredaju sa Vejinovićem, ali ne pre toga i sa Matickim, koji ju je smenio. Lazićka tvrdi da joj je poznato da postoje brojni pismeni dokazi da ni NBS nije mogla da dobije od Vukove zadužbine kolekcije nakita za izložbu, i postoji prepiska između Vukove zadužbine i NBS o garancijama NBS o čuvanju nakita, osiguranju, transportu i tako dalje. NBS-u, kao ustanovi koja ima sve mehanizme za obezbeđivanje dragocenosti, Vukova zadužbina nije verovala i poverila kolekcije nakita za izložbu, a onda Milijana Lazić dodaje "tobože su meni dali 100 gr čistog zlata u granulama". Takođe, nastavlja: "...mogu da dokažem da postoji bezočno i nemoralno ponašanje, puno prevara i laži, prema meni kao umetniku, od strane Vukove zadužbine kao institucije od ugleda"!

Nije izvršena procena novčane vrednosti kolekcija (za koje se smatra da vrede nekoliko stotina hiljada evra, a možda čak i milion evra)!

Komisijski je ustanovljeno da je zlato iznošeno iz bankarskog sefa, a da je nakit korišćen i nošen u privatne svrhe i da je potrebno njegovo naknadno održavanje. Čak je bila i krađa dela zlatne kolekcije, ali je "pošteni lopov" sam vratio ukradeni deo. To najbolje znaju Miodrag Maticki i njegovi najbliži saradnici.

 

 

Kako je izdavan poslovni prostor

 

 

Rukovodstvo Vukove zadužbine, na čelu sa dr Miodragom Matickim i njegovim najbližim saradnicima, zaključilo je štetne ugovore sa zakupcima poslovnog prostora i nanelo ogromnu i neprocenjivu štetu Vukovoj zadužbini i njenim utemeljivačima-osnivačima, pre svega Skupštini Srbije, Ministarstvu kulture, Ministarstvu prosvete i nauke, SANU, univerzitetima u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Prištini,  Univerzitetu umetnosti u Beogradu, Skupštini opštine Loznica, Kulturno-prosvetnoj zajednici Srbije, Udruženju književnika Srbije, Matici iseljenika Srbije i tako dalje, zloupotrebilo je svoja službena ovlašćenja i položaj i omogućilo protivpravno sticanje imovinske koristi drugim licima.

Vukova zadužbina je sa zakupcem Josipom Brkićem zaključila štetan ugovor za prostor od oko 250 kvadrata za restoran "Zadužbina" d.o.o., koji je dugo bio u haosu, ruiniran, srušen je noseći zid, nestala je postojeća zadužbinska imovina (mermerne ploče, parket i drugo), uzurpiran je deo tuđe imovine susedne zgrade, ugovoreni depozit nije dat, zakup nije plaćan dugo vremena, postoji milionsko dugovanje...

 Prema nekim informacija, posle silnih urgencija i pretnje sudom, zakupac se smilovao i dao neki deo, ali se ne zna da li mu je tada oproštena kamata. Moguće je da ovde ima korupcije. I to će policija da ispita.

Zakupcu Zoranu Markoviću (poznat široj javnosti po pejdžerima) i njegovoj firmi "Zovi me", Vukova zadužbina je dala spratni prostor od oko 250 kvadrata, ali tako da ga može ceo koristiti, a plaćati zakup Vukovoj zadužbini samo za 100 kvadrata i po simboličnoj ceni! Naravno, i tu postoje dugovanja i ponovo posla za policiju! Takođe, moguće je da i ovde ima korupcije! Postoje još dva prostora sa sličnom kvadraturom od po 250 kvadrata, koja su potpuno prazna i u haosu, pokraden je inventar (sanitarije, utičnice, prozorska stakla, parket i dr.). Zgrada, bez nosećeg zida, može svakog časa da se sruši i neko da strada! Po pitanju izdavanja i načina korišćena pomenutih prostora, biće posla za SBPOK.

 

 

Ostavke pale, čeka se hapšenje!

 

 

S obzirom da je Miodrag Maticki smenio, zajedno sa Upravnim odborom, Slađanu Mlađen, dugogodišnju upravnicu Vukove zadužbine i sebe postavio za vršioca dužnosti, to znači da Slađana Mlađen nije dala ostavku. A ko je sve dao ostavke?

Od rukovodstva Vukove zadužbine, ostavku je prvi dao Slavko Vejinović, upravnik Vukove zadužbine do kraja 2013. godine.  Bio je ''pritisnut uza zid'', jer je i sam znao koje je sve nezakonitosti radio. Prema informacijama iz krivičnih prijava, povećao je sebi i zaposlenima plate bez odluke Upravnog odbora, pa je sebi odredio, umesto 70 hiljada, skoro 90 hiljada neto zaradu.

Nije plaćao račune Beogradskim elektranama i drugima, isključeno je grejanje u toku grejne sezone i Vukovoj zadužbini i zakupcima u zgradi, Domu Vukove zadužbine u ulici Kralja Milana br. 2, oštetio je zakupce koji su uredno plaćali grejanje Vukovoj zadužbini, zaprećena je blokada računa, za dokumentaciju o zlatu je tvrdio da je nema, pa je naknadno pronašao, a pronašao je u nekom stolu i blizu stotinu neplaćenih računa za koje nikog nije optužio niti je tražio odgovornost!

Nije imao vremena, a u besparici, kada bi neki dinar legao na račun Vukove zadužbine, i kada zaposleni ne primaju plate, prednost je davao honorarcima, pa čak i onima koji prevoze njegovu knjigu! Uticao je da se u zapisnike sa Upravnih odbora izostavljaju veoma značajne informacije i konstatacije i tako prikriva stvarno stanje stvari u Vukovoj zadužbini, ali samo na kratko, dok Upravnim odborom Vukove zadužbine nije počeo, posle ostavke akademika Vidojka Jovića, da predsedava prof. dr Veljko Brborić, koji je na krajnje pošten i čestit način pomogao da se otpočne postavljanje stvari na pravo mesto a to nije bilo moguće bez raskrinkavanja zadužbinarske mafije!

Svoju ostavku Vejinović je obrazložio ''pretnjama i neprijatnostima'' koje je imao sa Josipom Brkićem, direktorom ''Zadužbine''  koja ''drži'' restoran tj. Klub u zgradi Vukove zadužbine i trenutno ga renovira, a s vremena na vreme ponešto i plati Vukovoj zadužbini, ali joj još duguje veliki novac.

U pitanju je neki milionski iznos! Nezvanično, Brkić je sve radio (i ''rušio i devastirao prostor'', zidove, inventar ...) uz saglasnost Miodraga Matickog i Slađane Mlađen. A onda je Vejinović optužio Brkića da mu ovaj preti i da hoće da ga ubije, jer nosi pištolj, ali se kasnije ispostavilo, što se može videti i na kamerama, da je čovek došao u majici i nije imao nikakav pištolj. Slavko Vejinović i Josip Brkić, ispred svojih institucija vode sudski spor. A onda je Slavko Vejinović u svojoj ostavci, konkretno optužio Miodraga Matickog za sve nezakonitosti i nepravilnosti oko poslovnog prostora i građevinskih radova, i posebno naveo da mu je Miodrag Maticki rekao ''da se ne meša u taj posao, jer nije njegov''. Vejinović je i ranije pisao protiv Matickog, ali ga je Maticki ''ućutao'' kada mu je obećao da će biti upravnik. Jedino je nejasno zašto je Vejinović tražio da advokatska kancelarija Lapčević i Sokolović, na koju je Vejinović preneo ovlašćenja i koja zastupa Vukovu zadužbinu, ''obustavi pravni postupak'' protiv Brkića i Zadužbine d.o.o.

 

 

Stavke i ostavke

 

Drugu ostavku, od rukovodstva Vukove zadužbine, dao je akademik Vidojko Jović (jedan od najmlađih akademika SANU) na mesto predsednika Upravnog odbora.

U sumnjivoj i spornoj ostavci, bez delovodnog broja i bilo kakvog datuma, uoči održavanja Skupštine Vukove zadužbine u novembru 2013. godine, ''dostavljenoj mejlom'' samo Miodragu Matickom, ali ne i članovima Upravnog odbora, kaže se da je ostavka samo na mesto predsednika, ali ne i na mesto člana Upravnog odbora! Međutim, akademik Vidojko Jović nikada više nije nikada došao u Vukovu zadužbinu. Više ni neće doći, sve dok je Miodrag Maticki u Vukovoj zadužbini!

 Nije akademika Jovića bilo ni na Skupštini Vukove zadužbine, na sednicama Upravnih odbora, na telefonske pozive iz Vukove zadužbine se nije javljao. Pravdao se ''bolešću'', ali je u isto vreme bio na raznim sastancima po Srbiji, objašnjavajući stanje oko istraživanja nikla u Srbiji. Akademik Jović pokušavao je da nešto promeni, ali, kako je često sam isticao: "bio sam uvek nadglasavan". Poznato je, da je na svakoj sednici Upravnog odbora u vreme dok je akademik Jović bio predsednik,  bio prisutan i Miodrag Maticki, da bi, verovatno, uticao na članove Upravnog odbora, da nadglasaju akademika Jovića, ako se "otme kontroli"!  

Treću ostavku, od rukovodstva Vukove zadužbine, dao je mr Ljubomir Milutinović, predsednik Nadzornog odbora Vukove zadužbine. Na Skupštini Vukove zadužbine Milutinović je podneo neopozivu ostavku, u kojoj je naveo da je to zbog raspoređivanja na drugim poslovima u Vukovoj zadužbini! Nadao se Milutinović, jer mu je Maticki obećao, da će biti novi upravnik Vukove zadužbine! Oko izbora Milutinovića na mesto upravnika Vukove zadužbine, bilo je ''povuci potegni'', jer je, kao dugogodišnji bankar u Beobanci, ostao bez posla, nalazio se na birou rada, a znalo se da je kao predsednik Nadzornog odbora ''pokrivao raznorazne nezakonitosti'', pre svega Miodraga Matickog.

To je znao i Maticki, i, nadajući se da će ga ovaj ''štititi'', dao je saglasnost za njegov izbor, a možda ga je Milutinović i ucenio da će, ako ga ne postavi za upravnika, sve ispričati ''tamo gde treba''. Policiji će biti baš veoma važno šta sve zna Milutinović o ''poslovima'' Matickog. Sigurno će Milutinović dosta toga ispričati policiji o Matickom i njegovom kriminalu, jer, u suprotnom, svestan je šta mu se priprema. Očekuje se da će Milutinović svedočiti i u korist Slađane Mlađen protiv Matickog.

Četvrtu ostavku, od rukovodstva Vukove zadužbine, dao je prof. dr Veljko Brborić, kao predsednik Upravnog odbora Vukove zadužbine! Posle ostavke akademika Vidojka Jovića, njega  je nasledio prof. dr Veljko Brborić sa Filološkog fakulteta u Beogradu. Reklo bi se pravi čovek na pravom mestu. Brborić je govorio na Skupštini Vukove zadužbine ispred Upravnog odbora, ali su mu, kobajagi greškom, Miodrag Maticki i Slavko Vejinović, na samoj Skupštini dali takav izveštaj, koji je bio skoro prepisan iz prethodne godine, ali gde nisu ispravljeni datumi. Brborić je ''u hodu'' ispravljao šta je mogao, a onda se prisutnima izvinjavao. Na prvoj sednici Upravnog odbora Vukove zadužbine posle održane Skupštine Vukove zadužbine, Veljko Brborić je dao ostavku.

Rekao je da više nikada neće ući u Vukovu zadužbinu dok su neki pojedinci tamo, a mislio je na Matickog i Vejinovića, koji su ga obmanjivali, lagali i na kraju i prevarili. Brborić je shvatio da Vukova zadužbina ili prestaje sa radom i gasi se, ili da može da se spase jedino ako se proda još jedan stan. Međutim, na sednici Upravnog odbora uoči Skupštine Vukove zadužbine, na kojoj se odlučivalo o prodaji stana, Bojović je, kao član Upravnog odbora i član Ekonomskog odbora Vukove zadužbine, odlučujući glas odnosno sedmi od dvanaest, uslovio time da se o prodaji stana obavesti prvo Skupština Vukove zadužbine i da se to unese u program ostvarivanja prihoda u narednom periodu, a proda posle sednice Skupštine Vukove zadužbine u novembru 2013.

Upravni odbor to uvrsti u Finansijski plan za naredni period, pa tada donese odluku o prodaji stana. Maticki to nije uvrstio na sednici Skupštine, što znači da Bojović više nije saglasan za prodaju stana, jer nije ispoštovan njegov zahtev. Stan je ipak prodat! Za prodaju stana, krajem decembra 2013. godine, najzaslužniji je Milutinović, bivši predsednik Nadzornog odbora Vukove zadužbine, koji od 1. januara 2014. postaje upravnik Vukove zadužbine.

Na sednici Skupštine Vukove zadužbine u novembru 2013. godine, usvojene su neopozive ostavke koje su podneli član Upravnog odbora prof. dr Petar Bojović, članovi Nadzornog odbora Momčilo Čeganjac i mr Ljubomir Milutinović i član Odbora za nagrade u nauci Vukove zadužbine akademik Aleksandar Loma. Bojović je krajem oktobra 2013. godine, podneo ostavku i na članstvo u Ekonomskom odboru,

Krajem januara 2014. godine, a posle izbora Milutinovića za upravnika Vukove zadužbine, ostavku je podneo i prof. dr Aleksandar Živković, predsednik Ekonomskog odbora Vukove zadužbine, koja, do zaključenja ovog broja, još nije razmatrana i usvojena.

Dr Miodrag Maticki još nije podneo ostavku na sve funkcije u Vukovoj zadužbini. Naravno, time je ostavio prostora da se istraživačko novinarstvo dalje pozabavi ispitivanjem kako je on pismeno tražio od Skupštine grada Beograda da se Vukovoj zadužbini oduzme više od 2.000 kvadrata i svede je na 400 kvadrata, kako ne bi više ubirala prihode od zakupa i što pre propala.

Pa dalje, da li je Maticki ''prikriveni srbommrzac'', jer se i o tome priča! A priča se i o tome da je neki čudan skup organizovao u Vukovoj zadužbini, gde su se prisutni oblačili u crno, a od nekih se tražilo da se čak i ofarbaju u crno.

 

 

 

A 1.

 

 

Kako je osnovana Vukova zadužbina

 

Vukova zadužbina je osnovana 1987. godine, ustupanjem poreza na promet od Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu, uloga utemeljivača - osnivača, zadužbinara, priložnika i darodavaca. Sakupljeno je oko 3,3 miliona nemačkih maraka koje su oročene kod Beobanke Beograd na pet godina. Vukova zadužbina je od Grada Beograda dobila zgradu sa oko 2.500 kvadrata poslovnog prostora u najstrožem centru Beograda, preko puta zdanja Skuštine Beograda u Kralja Milana br. 2 na dvadeset godina, sa pravom da koristi onoliko prostora koliko joj je potrebno za ostvarivanje delatnosti, a od preostalog prostora da ubira prihode od zakupa. Deo prostora od oko 250 kvadrata je odmah adaptiran i zaposlene su četiri osobe. Predsednik Skupštine Vukove zadužbine bio je čuveni književnik Milan Đoković, a predsednik Upravnog odbora bio je Gvozden Jovanić, diplomirani pravnik. Poznato je da je Milan Đoković pomagao u osnivanju mnogih kulturnih institucija u Beogradu. Supruga Divna Đoković je bila prvakinja Narodnog pozorišta u Beogradu. Za prvog upravnika Vukove zadužbine je 1988. godine postavljena Ilinka Lila Mićić iz Skupštine Beograda, a konkursom su primljeni Petar Bojović za savetnika za ekonomsko-finansijske poslove, Desanka Latković za stručnog saradnika, Snežana Milošević za poslovnog sekretara i Gordana Cvetković za kafe kuvaricu i čistačicu.

Računovodstvo Vukove zadužbine je prvo vođeno u Beobanci i njihovi predstavnici i direktori Vuk Karadžić i Slobodan Milić sa svojim saradnicima su to bez naknade obavljali. U to vreme, najveće probleme u naplati zadavale su primljene menice čuvenog Agrokomerca iz Velike Kladuše, koje su dolazile po osnovu kompenzacijskih plaćanja vezanih za Zimske olimpjske igare u Sarajevu! Posle Beobanke, računovodstvo Vukove zadužbine je preuzela Kulturno-prosveta zajednica Srbije i njen šef računovodstva Branka Slavković, kojoj je pomagao tek primljeni Petar Bojović, jer je već imao iskustvo kao finansijski direktor.

Na zahtev i preporuku Branke Slavković, Vukova zadužbina zatim zaključuje ugovor o obavljanju računovodstvenih i knjigovodstvenih poslova sa Zavodom za unapređenje poslovanja iz Beograda a posle te poslove preuzima Agencija Kontodata iz Beograda i već više od 25 godina neprestano vodi finansijsko-računovodstvene poslove i poslovne knjige Vukove zadužbine.

Zadužbina je odlično finansijski poslovala sve do početka hiperinflacije, kada su, ionako mala sredstva na računu, počela vrtoglavo da se tope, a još teža i gora sutuacija je bila sa zarobljenim oročenim sredstvima tj. 3,3 miliona nemačkih maraka u dinarskoj protivvrednosti, kod Beobanke. Na sve načine se pokušavalo da se sredstva razroče, ali je to bilo bezuspešno.

Uz pomoć dva profesora sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Jovana Rankovića, predsednika Ekonomskog odbora Vukove zadužbine, koji je tu nasledio prof. dr Zorana Pjanića, i prof. dr Dragutina Radunovića, prvog predsednika Nadzornog odbora Vukove zadužbine, kao i uz pomoć određene dobre volje tadašnjih političara da pomognu Vukovoj zadužbini, kao što su Dušan Čkrebić, Aleksandar Bakočević, dr Danilo Ž. Marković, dr Milorad Unković, dr Nada Popović Perišić, dr Dragutin Zelenović, Živan Milisavac  i drugi, kao i uz istaknuta imena prof. dr Slobodana Ž. Markovića, prof. dr Draga Ćupića, dr Dušana Kanazira  itd. tek početkom 1992. godine je došlo do razoročavanja sredstava sa Beobankom, a koja su već bila totalno obezvređena.

Počelo je spašavanja onoga što je preostalo. A od ono malo novca što je preostalo, na predlog rukovodstva Vukove zadužbine kupljena su, posredstvom prof. dr Jovana Rankovića, dva stana od po 50 kvadrata od Stankoma, u Trebevićkoj ulici na Banovom brdu, i kupljen  je jedan kilogram čistog zlata u granulama. Tada je došla i jedna osoba sa željom da pokloni stan, što je vrlo brzo i realizovano, ali je taj stan Vukova zadužbina vrlo brzo i prodala, a da neki tadašnji i sadašnji članovi Upravnog odbora to nisu ni znali.

Poznato je da je zdanje Vukove zadužbine najstarije na potezu od Kalemegdana do Slavije. Sagrađeno je 1871. godine, kada je prvi vlasnik i stanar ovde sebi sagradio porodičnu kuću. Šest godina kasnije ovde je bilo sedište ruskog konzulata, potom Zavod za srpsku siročad. Ministarstvo prosvete 1912. godine, po rešenju arhitekte Branka Panazevića, projektovalo je fasadu u srpsko-vizantijskom stilu.

Inicijativa o osnivanju Vukove zadužbine pokrenuta je 1932. godine, ali je ona tek obnovljena 1987. godine, kao institucija zasnovana na učenju i delu velikog Vuka. U Dom Vukove zadužbine, uloženo je tadašnjih oko 1.200.000 maraka državnog novca za obnovu zgrade (kabinet u zidnoj oplati od rezbarene hrastovine sa starim nameštajem u "originalnom srpskom stilu"). Mediji su ovu investiciju nazvali "promašaj bez premca", kao i "nepotrebno razmetanje i rasipanje u vreme kada je kultura roptala u nemaštini". Tada, u ulici Maršala Tita 2, nije bilo mesta za mnogobrojne institucije kulture, kao na primer, za Izdavačko preduzeće "Mladost", Centar za nauku - Zajednicu instituta, Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti...

 

 

 

A 2.

 

 

Nije zadužbina nego fondacija

 

 

Vukova zadužbina je upisana u Registar zadužbina, fondacija i fondova u Ministarstvu kulture kao fondacija a ne kao zadužbina! Zadužbina je samo u imenu. Narod je doveden u zabludu da je to zadužbina. Javnost takođe. I posle donošenja novog Zakona o zadužbinama i fondacijama, pre par godina, Vukova zadužbina je preregistrovana, ali opet kao fondacija a ne kao zaužbina.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane